VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zaharova: Kijev drži Evropu kao taoca

    Zaharova: Kijev drži Evropu kao taoca

    Moskva i Kijev nastavljaju da se međusobno optužuju za granatiranje nuklearne elektrane Zaporožje, pa je portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova rekla da Kijev drži cijelu Evropu kao taoca granatiranjem nuklearke.

    “Ubistva iza ugla i pod okriljem noći karakterističan su modus operandi, da ne kažem suština, pristalica Banderove ideologije, poznate još od Velikog otadžbinskog rata”, istakla je Zaharova, prenio je TAS S.

    Prema njenim riječima, oni su sada za metu izabrali ne samo narode Rusije i Ukrajine, već uzimaju cijelu Evropu za taoce i očigledno im nije strano da je “zapale” u korist svojih nacističkih idola.

    Zaharova je, takođe, kazala da situacija oko nuklearke Zaporožje svakim danom postaje sve opasnija zbog akcija ukrajinskih oružanih snaga.

    Ona je istakla da IAEA redovno šalju informacije sa terena i razotkrivaju zločinačke akcije ukrajinske vojske, čija je komanda konačno izgubila sposobnost razumnog razmišljanja.

    Stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov izjavio je prethosno da je Rusija spremna da pomogne rukovodstvu IAEA u organizovanju posjete nuklearnoj elektrani u Zaporožju, prenijela je agencija RIA Novosti.

    Ranije danas, ukrajinski ambasador pri IAEA Jevgenij Cimbaljuk izjavio je da ruske snage žele da izazovu nestanak struje u južnoj Ukrajini granatiranjem njenog nuklearnog kompleksa u Zaporožju i pozvao međunarodnu misiju da obiđe postrojenje u Zaporožju ovog mjeseca.

    “Iskoristićemo sve moguće kanale diplomatije da približimo IAEA i UN u sprovođenju ove misije”, poručio je Cimbaljuk novinarima u Beču.

  • Dostignuta najniža vrijednost antarktičkog leda

    Dostignuta najniža vrijednost antarktičkog leda

    Obim antarktičkog morskog leda dostigao je najnižu vrijednost za mjesec jul ove godine, što je sedam odsto ispod prosjeka za 44 godine praćenja, objavila je Evropska služba za klimatske promene Kopernikus.

    Prema Kopernikusu jul 2022. godine jedan je od tri najtoplija meseca jula u istoriji, što je skoro 0,4 stepena Celzijusa iznad proseka za period između 1991. i 2020. godine.

    U izvještaju se navodi i da je mjesec jul “bio šesti najtopliji zabilježen u Evropi”, te da toplotni talas podiže temperature do novih lokalnih i nacionalnih rekorda.

    Međutim, temperature tokom jula bile su ispod proseka duž zapadnog Indijskog okeana.


    Kako se navodi, do ovoga dolazi tako što se glečeri i ledeni pokrivači tope, nakon čega se pritisak skida sa površine Zemlje i dolazi do promjena u silama (naprezanju) koje djeluju na stijene unutar kore i gornjeg omotača.

    Ovo može dovesti do toga da se više rastopljene stene, ili “magme”, proizvode u omotaču, što može da podstakne više erupcija.

  • Erdogan ističe da Turska radi na uspostavljanju stabilnosti na Balkanu

    Erdogan ističe da Turska radi na uspostavljanju stabilnosti na Balkanu

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je danas da Ankara radi na uspostavljanju stabilnosti i prosperiteta na Balkanu, prenijela je Anadolija.

    Radimo na uspostavljanju stabilnosti, saradnje i prosperiteta na Balkanu s kojim imamo duboke veze – rekao je turski predsjednik na otvaranju 13. Konferencije ambasadora u Ankari.

    Rekao je i da je Turska osigurala sprovođenje sporazuma o izvozu žita iz Ukrajine.

    – Doprinijeli smo sigurnosti nabavke žita u svijetu u vrijeme kada je prehrambena kriza na vratima – kazao je Ergodan.

  • Cavusoglu potvrdio: Erdogan u septembru u posjeti Balkanu

    Cavusoglu potvrdio: Erdogan u septembru u posjeti Balkanu

    Ministar vanjskih poslova Turske Mevlut Cavusoglu potvrdio je danas da će turski predsednik Recep Tayip Erdogan u septembru doputovati u posjetu balkanskim zemljama i da to potvrđuje posvećenost Ankare miru i stabilnosti regiona.

    “Poseta koju će narednog meseca balkanskim zemljama upriličiti predsjednik Turske Recep Tayip Erdogan potvrđuje našu posvećenost miru i stabilnosti regiona. Turska snažno podržava mir i stabilnost Balkana”, rekao je Cavusoglu, govoreći na otvaranju 13. konferencije ambasadora koja se održava u Ankari.

    Tanjugu je ranije rečeno iz Predsjedništva Srbije da će Erdogan doputovati u Beograd početkom septembra.

    Turski predsednik trebalo bi da poseti i BiH kao i druge države u regionu.

    Podsjetimo, Erdogan je danas izjavio i to da njegova zemlja radi na uspostavi stabilnosti i prosperiteta na Balkanu.

    “Radimo na uspostavi stabilnosti, saradnje i prosperiteta na Balkanu s kojim imamo duboke veze”, rekao je turski predsjednik, govoreći na otvaranju 13. konferencije ambasadora koja se održava u Ankari.

  • Lukašenko: Poljska teži da zauzme dio Ukrajine i cijelu Bjelorusiju

    Lukašenko: Poljska teži da zauzme dio Ukrajine i cijelu Bjelorusiju

    Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašeno izjavio je da rukovodstvo Poljske želi da zauzme Bjelorusiju i dio Ukrajine.

    • Poljska je već spremna da uzme dio Ukrajine, a Bjelorusiju su spremni da u potpunosti progutaju. Neće im uspjeti. Danas tamo nema sa kim da se razgovara – rekao je predsjednik Belorusije prilikom posjete Miorskoj metalurškoj fabrici, a njegovu izjavu je prenijela agencija BelTA.

    On je naveo da je Poljska najagresivnija zemlja u odnosu prema Bjelorusiji.

    • Ne shvatam zašto je to tako? Kod nas žive etnički Poljaci, oni su normalni ljudi koji i dobro rade. Postoje pojedinci koji su sramota za zemlju, tako da ih i mi i Bjelorusi imamo dovoljno. Normalno se može živjeti i raditi. Šta im nedostaje? Njihovi lideri su već rangirani ispod 30 odsto – istakao je Lukašenko.

    Predsjednik Bjelorusije je zaključio da ti ljudi sjede na konju koji pripada Americi i njime skaču po ceijloj Evropi. Njemci ih ne vole, ali ih trpe, jer imaju podršku Amerikanaca.

  • Još jedan deo Ukrajine se pripaja Rusiji?

    Još jedan deo Ukrajine se pripaja Rusiji?

    Još jedan deo Ukrajine, uz reku Dnjepar, doneo je odluku o održavanju referenduma, kojim će se izjasniti o prisajedinjenju Rusiji.

    Načelnik Zaporoške oblasti potpisao je dekret o referendumu kojim se stanovnicima pozivaju da se izjasne da li žele da se pridruže Rusiji.

    Ranije je član glavnog saveta administracije Zaporoške oblasti Vladimir Rogov prokomentariosao izjavu Volodimira Zelenskog da će održavanje referenduma u južnim regionima – Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti – prekinuti svaku mogućnost pregovora Rusije i Ukrajine.

    “Zaporoška zemlja zauvek napušta Ukrajinu. Zaporoška oblast je krenula u pravcu ujedinjenja sa Rusijom i nema puta nazad. Zato režimu Zelenskog savetujem da se već sad navikne i počne da identifikuje Zaporošku oblast sa Rusijom”, rekao je Rogov. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da pregovori s Rusijom neće biti mogući ako održi referendume u okupiranim područjima njegove zemlje.

    Kako javlja N1, pozivajući se na Hinu, ruske snage i njihovi separatistički saveznici sada kontrolišu velike delove teritorija u Donbasu na istoku Ukrajine i na jugu zemlje.

    Tamošnji zvaničnici rekli su da bi mogli da organizuju referendume. Zelenski je rekao da Kijev ostaje pri stavu da neće prepustiti ni pedalj teritorije Rusiji.

    „Pozicija naše zemlje ostaje onakva kakva je uvek bila. Nećemo se odreći ničega što je naše“, poručio je predsednik Ukrajine.

    Prema njegovom upozorenju, „ako okupatori krenu putem pseudo-referenduma, uskratiće sebi bilo kakve izglede za pregovore s Ukrajinom i slobodnim svetom, koji će ruskoj strani očigledno u nekom trenutku trebati“.

  • Putinova čistka

    Putinova čistka

    Predsednik Rusije Vladimir Putin navodno je otpustio šest generala zbog loših rezultata borbenih dejstava u Ukrajini, tvrde svetski mediji.

    Kako se navodi, ova odluka je doneta u trenutku kada je u Ukrajini navodno ubijen potpukovnik Nikolaj Gorban (36), koji je predvodio specijalne snage Specnac.

    “Dejli mejl”, koji se poziva na saznanje britanskih obaveštajnih službi, tvrdi da su general-pukovnik Aleksandar Čajko i general-pukovnik Aleksandar Žuravljev među ljudima koji će ostati bez funkcije, a razlog smene su teški gubici i nenapredovanje snaga u Ukrajini.

    Žuravljeva je navodno zamenio general-pukovnik Vladimir Kočetkov, a prema pisanju “Dejli mejla”, general Aleksandar Vladimirovič Dvonirkov, koga zapadni mediji zovu “Koljač iz Sirije”, takođe je smenjen. On je navodno zamenjen, pošto je u aprilu postavljen za komandanta čitave operacije u Ukrajini, navodi britansko Ministarstvo odbrane.

    General Genadij Valerjevič Židko, koji je bio komandant snaga na jugu, takođe je smenjen, a za njegovu zamenu imenovan je generaj Sergej Surovkni.

    “Loši rezultati ruskih snaga tokom rata u Ukrajini mnogo su koštali vojni vrh, zbog čega je najmanje šest ruskih generala smenjeno. Ove smene prati i to da je najmanje 10 ruskih generala ubijeno u borbenim dejstvima u Ukrajini. Ovo je imalo veliki efekat na taktičke i operativne probleme ruske vojske u Ukrajini”, kaže izvor iz Ministarstvo odbrane, a prenosi “Dejli mejl”.

  • Zapad odavno želi da uništi Rusiju

    Zapad odavno želi da uništi Rusiju

    Zapad ima dugogodišnji plan da uništi Rusiju, izjavio je zamjenik predsjedavajućeg ruskog Savjeta bezbjednosti Dmitrij Medvedev.

    On je u intervjuu za TASS rekao da će Rusija ostvariti svoje ciljeve u sukobu sa Ukrajinom.

    • Rusija sprovodi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini i postiže mir pod našim uslovima – istakao je bivši predsjednik Ruske Federacije.

    Medvedev je ocijenio da su rat u Gruziji 2008. godine, proširenje NATO-a i rat u Ukrajini dio pokušaja SAD i njihovih saveznika da unište Rusiju.

    • Cilj je isti: da se uništi Rusija – dodao je Medvedev.
  • SAD ima prijedlog kako da rastavi Rusiju i Tursku

    SAD ima prijedlog kako da rastavi Rusiju i Tursku

    Zapadne zemlje sve su zabrinutije zbog produbljivanja saradnje između Turske i Rusije, čime režim Vladimira Putina uspeva da zaobiđe zapadne sankcije.

    Upozoravaju da bi Turska kao članica NATO-a zbog toga mogla da snosi posledice, piše Fajnenšl tajms.U petak su se turski i ruski predsednik Erdogan i Putin našli u Sočiju i nakon četverosatnog sastanka obećali proširenje saradnje u trgovini i energetici. Novinari FT-a razgovarali su sa šest neimenovanih zapadnih zvaničnika koji su izrazili zabrinutost zato što Turska sve više postaje platforma za trgovinu s Rusijom. Vašington upozorava da će zemlje koje pomažu Rusiji da izbegne sankcije biti takođe podvrgnute sankcijama, ali u Briselu su suzdržaniji.

    Zamenik američkog ministra finansija Vali Adejemo sastao se s turskim zvaničnicima i istanbulskim bankarima u junu kako bi ih upozorio da je nedopustivo da postanu kanal za ilegalni ruski novac.

    Neimenovani zvaničnik rekao je za FT da bi države koje su uvele sankcije Rusiji mogle da pozovu zapadne fabrike da se ili povuku iz Turske ili smanje poslove s Turskom, zbog širenja turskih odnosa s Rusijom. Ali članice EU to odbijaju, postavljajući pitanja kako bi to funkcionisalo u praktičnom i pravnom smislu.

    Turska je duboko integrisana u zapadni trgovinski i finansijski sastav. Osim toga, podela unutar EU teško da bi dozvolila usvajanje jedinstvenog stava o Turskoj.

    Ali, FT piše da bi pojedinačne države članice mogle da poduzmu mere protiv Turske, kao što je ograničenje finansiranja. Trojica evropskih zvaničnika rekla su da u Briselu još nije bilo službenih razgovora o mogućim posledicama za Tursku.

    Pristali na rublje
    U petak su Putin i Erdoğan obećali da će povećati obim trgovine i produbiti državne i energetske veze. Zamenik ruskog premijera Aleksandar Novak rekao je novinarima da je Turska pristala da plaća ruski gas u rubljama.

    Putin i Erdogan razgovarali su o daljem razvoju bankarskih veza i nagodbi u rubljama i lirama, dodao je.

    Erdogan je rekao novinarima da je došlo do “vrlo ozbiljnog razvoja događaja” u korištenju ruskog sistema platnih kartica MIR, koji Rusima u Turskoj omogućuje plaćanje karticama i nakon što su Visa i Mastercard obustavili poslovanje s Rusijom.

    Diplomatski odnosi Turske i Zapada već su zategnuti. Vašington je Ankari uveo sankcije 2020. u znak odmazde za kupovinu protivvazdušnog sistema S-400 od Moskve, ali su bile ograničene na vojnu industriju. Erdogan, koji je u više navrata pretio da će staviti veto na prijem Švedske i Finske u NATO, u mnogim zapadnim prestonicama doživljava se kao sve nepouzdaniji saveznik. Ipak, Turska je ključni partner Evrope u borbi protiv terorizma i ilegalne imigracije, podseća FT. Turska je primila oko 3,7 milijuna Sirijaca u sklopu sporazuma sklopljenog s EU 2016. koji je pomogao zaustaviti priliv migranata u Evropu.

    Rat u Ukrajini naglasio je strateški važan položaj Turske. Erdogan je takođe odigrao ključnu ulogu u osiguravanju sporazuma o žitu koji su prošlog meseca potpisale Rusija i Ukrajina.

  • Novi šok za tržište gasa

    Novi šok za tržište gasa

    Azijsko-pacifičkom tržištu gasa prijeti novi udar nakon što je Australija signalizirala da bi mogla da smanji izvoz tečnog prirodnog gasa (TPG).

    Ovaj region bori se sa ograničenim isporukama, visokim cenama i konkurencijom evropskih kupaca.

    Australija razmatra smanjeje prodaje u inostranstvu u korist domaće potrošnje pošto procenjuje da će imati manjak domaće ponude sledeće godine, izveštava CNBC.

    Budući da globalni energetski protekcionizam postaje sve veći, Australijska komisija za konkurenciju i zaštitu potrošača (ACCC) pozvala je prošle nedelje Kanberu da zaštiti domaće tržište gasa i ograniči izvoz TPG-a, pošto se predviđa da bi istočna obala zemlje mogla da se suoči s manjkom od 56 petadžula gasa u 2023. Mesecima se azijsko-pacifički region bori s konkurencijom evropskih kupaca goriva koji žele da nadoknade ograničene isporuke ruskog gasa.

    Većinu gasa koji se koristi na istočnoj obali Australije proizvode kompanije koje su takođe izvoznici TPG-a u azijsko-pacifički region i druge zemlje.

    Mada se većina prodaje TPG-a kupcima u inostranstvu odvija na bazi dugoročnih ugovora, australijski proizvođači takođe prodaju ovaj energent i na spot tržištu. Zemlje koje nemaju mogućnost da sklope dugoročne ugovore prinuđene su da kupuju gas na spot tržištu, gde su cene znatno više.

    Australijsko udruženje za proizvodnju i istraživanje nafte je, ipak, donekle smirilo uznemirenost na tržištima, navodeći da uprkos upozorenju AČC-a zemlja ima više nego dovoljno gasa za sledeću godinu.

    Međutim, ukoliko mehanizam ograničenja izvoza bude pokrenut, nove pritiske u pogledu snabdevanja i cena osetiće najveći kupci TPG-a u regionu, poput Japana i Južne Koreje, kao i novopridošli uvožnici TPG-a kao što su Filipini, kažu analitičari.

    Cene TPG-a su porasle za skoro 80 posto u odnosu na period pre početka rata u Ukrajini, prema indeksu cena kompa nije Plats JKM.

    Od aprila nije bilo spot tenderske prodaje iz tri glavna izvozna postrojenja TPG-a na istočnoj obali Australije, što ukazuje na usporavanje prodaje inostranstvu, izjavio je Kenet Fu, regionalni menadžer iz S&P Global Market Intelidzensa za azijsko pacifički region (APAC).