Zbog isporuke ogromne količine vojne pomoći Ukrajini, SAD sada imaju velikih problema da ispoštuju ranije postignut dogovovr o pomoći Tajvanu.Kako piše “Vol strit džurnal”, zvanični Vašington do sada je potrošio više od 18,2 milijarde dolara kako vbi se osigurala vojna pomoć Ukrajini, uključujući i slanje artiljerije dugog dometa i raketnih sistema. Istovremeno, planirane isporuke Tajvanu takođe su porasle sa 14 na 18 milijardi dolara, od prošlog decembra.Tajvan je “narudžbenicu”, u okviru koje je i protiv-tenkovsko naoružanje, potpisao još 2015. godine, ali isporuka još uvek nije izvršena. Iako zvanični Tajpej, nije komentarisao kašnjenje u isporuci američkog oružja, tamošnji minister odbrane dao je naznačiti da će i dalje biti odlaganja zbog “međunarodne situacije”.U izjavi za “Vol strit džurnal” portparolka Pentagona Sabrina Sajndž je rekla da će SAD nastaviti da ulažzu napore kako bi se dogovoreni kapaciteti dostaqviuli Tajvanu, što je pre moguće, dok će se postarati I o tome da Ukrajina može sama da se odbrani.
Kategorija: Svijet
-
Amerika štedi milijarde dolara slanjem oružja Ukrajini
Sjedinjene Američke Države štede milijarde dolara slanjem oružja i novca Ukrajini, izjavio je britanski ekonomista Timoti Eš.SAD su potrošile milijarde dolara pomoći Kijevu od početka ukrajinske krize. Pre izvesnog vremena Bela kuća je ponovo zatražila od Kongresa da odobri još 37,7 milijardi dolara za podršku Ukrajini. Čudno, na ovaj način Sjedinjene Države štede mnogo novca, prenosi Newsweek.Timoti Eš smatra da je potrošnja na Ukrajinu obična sitnica u poređenju sa onim što SAD dobijaju zauzvrat. Potrošnja za podršku Kijevu procenjuje se na samo 5,6 odsto ukupne potrošnje Sjedinjenih Država za odbranu, koja će 2022. godine iznositi 715 milijardi dolara.
Ukrajinska kriza pružila je Vašingtonu odličnu priliku da oslabi jednog od svojih glavnih geopolitičkih rivala, Rusiju. Ako bi SAD odbile da podrže ukrajinsku državu, onda bi sa velikom verovatnoćom u budućnosti morale da se suoče sa jakom Ruskom Federacijom i tada bi američki gubici bili višestruko veći od trenutne potrošnje na Kijev.
“Rusija je glavni protivnik Sjedinjenih Američkih Država, vrhunski rival koji ne zaostaje iza Kine. Sa stanovišta hladne geopolitike, ovaj sukob pruža SAD odličnu priliku da potkopaju i oslabe odbrambenu sposobnost Ruske Federacije u oblasti konvencionalnog naoružanja, bez upuštanja u borbu i praktično bez rizika po živote Amerikanaca”, rekao je britanski stručnjak za Newsweek.
SAD se rukovode isključivo pragmatizmom, slanjem oružja i finansiranjem Ukrajine. Time pokušavaju da izmore Rusiju sa najmanjim gubicima za sebe. Timoti Eš je uveren da je to osnovni princip kojim se rukovode američki političari.
Britanski ekonomista takođe smatra da će praćenje nove trke u naoružanju koju je Moskva “sada pokrenula sa Zapadom” sigurno završiti bankrotom ruske ekonomije.
Rusija, čiji je BDP 1,8 milijardi dolara, nema šanse da održi korak sa potrošnjom na odbranu Zapada, čiji je ukupni BDP 40 milijardi dolara.
“Vladimir Putin će morati da preusmeri potrošnju na odbranu, rizikujući društvene i političke nemire koji predstavljaju opasnost za njegov režim”, rekao je Eš.
“Zamislite samo koliko će zapadna vojna pomoć biti isplativa ako na kraju rezultira promenom režima u Rusiji”, zaključuje britanski stručnjak.
-
Boing dao prijedlog, NATO oduševljen
Vojni inventari SAD i saveznika se smanjuju, a kako se rat produžava, Ukrajina se suočava sa sve većom potrebom za sofisticiranijim oružjem.Dok se Zapad bori da zadovolji ukrajinsku potražnju za dodatnim oružjem, Pentagon razmatra predlog kompanije Boing da se Ukrajini isporuče jeftine, male precizne bombe koje se postavljaju na rakete kojih ima u dovoljnom broju, što bi Kijevu omogućilo da dejstvuje i daleko iza ruskih linija, javlja Rojters.Sistem koji je predložila kompanija Boing, nazvan GLSDB, jedan je od desetak planova za proizvodnju nove municije za Ukrajinu i ostale američke istočnoevropske saveznike, potvrdili su britanskoj agenciji izvori iz vojne industrije.Prema dokumentu u koji je Rojters imao uvid, GLSDB bi mogao da bude isporučen već u proljeće 2023. godine.
-
Kličko: Kijev se sprema za sve
Gradonačelnik Kijeva Vitalij Kličko izjavio je da se glavni grad Ukrajine sprema za sve i da se razmatra i evakuacija stanovnika.Kličko je u intervjuu za RBC-Ukrajina zamolio svakog građanina Kijeva da uzme u obzir različite scenarije i bude spreman, pošto, kako je naveo, podaci vojske pokazuju da ruske snage planiraju da nastave napade na infrastrukturu Ukrajine.Kličko je rekao da bi bila velika greška ne pripremati se za različite scenarije, prenosi Unian.
Istakao je da vlasti Kijeva čine sve da spreče potpuni prekid u snabdevanju strujom, ali da je važno shvatiti da se mora pripremati za sve.
Kličko je napomenuo da već postoji plan delovanja, čak i za slučaj evakuacije.
“Ne isključujem najgori scenario. Neće biti potpune evakuacije, možda delimične, ali se to ne može nazvati evakuacijom. To je privremeno preseljenje određenih kategorija ljudi u prigradska naselja, gde mogu da rade službe”, rekao je Kličko.
Kličko je poručio građanima Kijeva da je neophodno da obezbede tehničku i pijaću vodu, hranu, toplu odeću, kao i da napune telefone i laptopove.
-
Proradio najveći aktivni vulkan na svijetu
- Američka geološka služba saopštila je danas da je sinoć proradio vulkan Mauna Loa na Havajima, najveći aktivni vulkan na svijetu.
U sopštenju se precizira da je u nedjelju uveče erupcija počela u kalderi, proširenju kratera nastalom na vrhu vulkana.
“U ovom trenutku, tokovi lave su ograničeni na područje ispod vrha vulkana i ne prijete naseljima u podnožju”, navodi se u saopštenju, prenio je Rojters.
Havajska geološka služba je najavila da će helikopterima nadletati šire područje erupcije da bi analizirala erupciju i količine oslobođenog dima i pepela.
-
Rusi napuštaju nuklearku Zaporožje?
Zaporoška nuklearna elektrana u Energodaru ostaje pod kontrolom Rusije , saopštila je gradska uprava, komentarišući spekulacije medija.
“Mediji aktivno šire lažne vesti da Rusija, navodno, planira da se povuče iz Energodara i napusti Zaporšku nuklearnu elektranu. Ta informacija nije tačna”, navodi se u saopštenju administracije, objavljenom na njenom Telegram kanalu.Kao jedan od dokaza, administracija je navela saopštenje da planiraju da naprave rezervni izvor napajanja za Zaporošku nuklearnu elektranu. Pored toga, prošle nedelje su počeli radovi na prevođenju dva agregata na režim toplog isključenja za grejanje meštana Energodara.
-
Kraj rata, ali pod jednim uslovom?
Žozep Borelj je ocenio da je “moguće da se rat u Ukrajini ne završi, zabrazdi kao u Koreji (1953) i dođe do primirja i utvrđivanja linije podele”.
Visoki predstavnik EU Borelj je u raspravi u Centru za međunarodna pitanja u Barseloni (CIDOB) rekao da bi “to mogao biti izlaz iz rata” iako se često priča ko bi mogao pobediti.
On je, prenosi španski list Vangvardija, napomenuo da bi bilo nužno da se za rasplet ukrajiniskog oružanog sukoba kao u Koreji, “ukrajinska i ruska strana uzmaknu sa svojih položaja” i odustanu od zahteva, branjenja ili osvajanja teritorija.
Šef evropske diplomatije je stavio do znanja da je njegov zadatak i da ubedi one zemlje koje ne žele da se svrstaju ni na koju stranu u ukrajinskom ratu da je “ona zla strana u tom filmu Rusija, a ne sankcije EU”.
Borelj je takođe predočio da je “još prerano da se misli na neke mirovne pregovore”, niti da se već razmišlja o nekoj obnovi Ukrajine, već “treba sve napore usredsrediti na to da se izbegnu dalja razaranja”.
Evropa, prema njegovim rečima, “ne sme sebi dopustiti da se umori od rata”, mada Evropska unija kao celina ionako ne može voditi važnu reč u mirovnim pregovorima zato što Rusija ne dopušta da EU bude sagovornik i “šef ruske diplomatije Sergej Lavrov je uvek hteo da razgovara neposredno s ministrima članica Unije nego sa mnom”, objasnio je Borelj.
On smatra da EU ipak mora biti za pregovaračkim stolom “jer su naše sankcije ključni elemenat bilo kakvih pregovora i zato što je bezbednost u Evropi naša bezbednost”.
Imajući u vidu štetu koju nanose posledice ukrajinskog rata, kao što je skok cena energije i hrane, šef Evropske službe za međunarodne poslove i bezbednost (EEAS) ističe da “treba tražiti rešenja za probleme koje stvara rat”.
I, kako zaključuje, ne smemo se umoriti zato što (ruski predsednik Vladimir) Putin misli da su zapadna društva slaba zbog stalne rasprave o tome i očekuje da će javno mnenje zahtevati da se rat okonča.
Borelj kaže da mnoge nacije sa ostalih kontinenata, Indija, Pakistan, Kina i države iz Afrike, Azije, traže od “mene da završimo rat, a to bi značilo da prekinemo isporuke oružja Ukrajini, a kakve bi tad bile posledice?”
“Ako Rusija pobedi u ratu, krenuće za postizanjem sledećeg cilja”, kazao je Borelj.
-
Zapad gubi živce zbog Ukrajine
Ratom u Ukrajini u Evropu se vratilo klasično artiljerijsko i tenkovsko ratovanje.
Prema proceni NATO-a, tamo više nije moglo da se odvija, pa su zalihe naoružanja svuda smanjene.S ratom u Ukrajini u Evropu se vratio klasičan topnički i tenkovski rat, koji se po NATO-ovoj procjeni više tu nije mogao dogoditi, pa su posvuda bile smanjene zalihe oružja. Dok obe strane ispaljuju oružje i municiju tempom kakav nije viđen od Drugog svetskog rata, snadbevanje naoružanjem moglo bi da se pokaže odlučujućom za ukrajinsku obranu, upozorava “New York Times”.
Prošlog leta tokom ofanzive u Donbasu Ukrajinci su ispalijivali po 6.000 do 7.000 granata dnevno, a Rusi 40.000 do 50.000.
Količina je jako velika, obzirom da se zna da u mesec dana Amerika uspeda proizvede 15.000 granata.
Zapanjujuće je koliko se koristi oružje, kažu zvaničnici NATO-a.
U Avganistanu su snage NATO-a ispaljivale 300 granata dnevno i nisu se puno brinule oko protivvazdušne obrane.
Ali, Ukrajina ispaljuje hiljade granata dnevno i očajnički traži od Zapada sisteme protivvazdušne obrane od ruskih projektila i bespilotnih letelica iranske proizvodnje.
Jedan dan u Ukrajini je kao mesec ili više u Avganistanu, kaže Kamil Grand, ekspert za obranu i donedavna pomoćnica glavnog sekretara NATO-a.
Zato saveznici grozničavo traže oružje iz sovjetske ere, uključujući rakete protivvazdušne odbrane S-300, tenkove T-72 i posebno artiljerijske granate sovjetskog kalibra.
Pokušavaju da kupe municiju iz zemalja poput Južne Koreje, a raspravlja se i o ulaganju NATO-a u stare firme u Češkoj, Slovačkoj i Bugarskoj kako bi se ponovno pokrenula proizvodnja granata sovjetskog kalibra 152 i 122 milimetra.
Zemlje NATO-a isporučile su Ukrajini neku naprednu zapadnu artiljeriju koja koristi granate od 155 mm standarda NATO-a. Ali NATO sistemi su retko sertifikovani da koriste granate napravljene u drugim zemljama, što je način da proizvođači oružja zarade dodatni novac. Najveći problem je sa granatama kalibra 155 mm.Ukupno su zemlje NATO-a za Ukrajinu do sada osigurale oružja u vrednosti od oko 40 milijardi dolara, što je otprilike veličina francuskog godišnjeg vojnog proračuna.
Francuzi su stvorili fond od 200 miliouna evra za kupovinu oružja proizvedenog u Francuskoj.
Amerikanci guraju Francusku, Nemačku, Italiju i Holandiju da šalju više u Ukrajinu.
No, Nemačka i Francuska, kao i SAD, žele da kontrolišiu oružje koje Ukrajina dobija kako bi sprečile eskalaciju i direktne napade na Rusiju
Bivši strateg za naoružanje Bele kuće Mark F. Kansijan, kazao je da Ukrajinci bezuspešno traže od Zapada dalekometne projektile zemlja-zemlja ATACMS koji bi mogli da pogode Rusiju i Krim, zapadne borbene avione, moderne zapadne tenkove.
No, službeno američki dužnosnici negiraju da postoji problem i ističu da imaju sve što im je potrebno da nastave opskrbljivati Ukrajinu. “Predani smo pružanju Ukrajini onoga što joj je potrebno na bojnom polju”, izjavila je Sabrina Singh, zamjenica glasnogovornika Pentagona, nakon što je najavila više raketa Stinger za Ukrajinu.
Ali zvanično američki zvaničnici negiraju da postoji problem i ističu da imaju sve što im je potrebno da nastave da snabdevaju Ukrajinu.
“Posvećeni smo da obezbedimo Ukrajini ono što joj je potrebno na bojnom polju”, rekla je Sabrina Sing, zamenica portparola Pentagona, nakon što je najavila još raketa Stinger za Ukrajinu.
-
Katastrofa u Italiji: Raste broj mrtvih u klizištu, sve opustošeno
Raste broj žrtava klizišta koje se aktiviralo u južnom italijanskom ostrvu Iskija, nakon jake kiše.
Prema po sljednjim informacijama, stradalo je najmanje sedam osoba, uključujući bebu staru tri nedjelje, brata (5) i sestru (11). Klizište je opustošilo gradić Kazamičola, saopštila je kancelarija prefekta Napulja.
Vlasti Napulja su juče potvrdile da se pet osoba i dalje vodi kao nestalo i dodale da postoji strah da su one zatrpane ispod urušene zemlje.
Preostale žrtve su roditelji bebe, lokalni stanovnik (31) i bugarski turista, prenio je AP. Pored poginulih i nestalih, četiri osobe su povrijeđene, a više od 160 je raseljeno.
Italijanska vlada proglasila je vanredno stanje na ostrvu Iskija na hitnoj sjednici koja je održana u nedjelju i izdvojila dva miliona evra za službe spasavanja i obnavljanje javnih usluga, prenio je AP.
“Vlada izražava bliskost sa gradjanima, gradonačelnicima i gradovima ostrva Iskije i zahvaljuje spasiocima koji tragaju za žrtvama”, navodi se u saopštenju italijanske premijerke Đorđe Meloni, prenosi B92.
Veoma jaka kiša pokrenula je u subotu pred zoru ogromno klizište sa naslagama blata i odronima koji su se survali niz padinu uzvišenja prema luci Kazamičola, rušeći sve pred sobom i odnoseći u more čitave zgrade i vozila.
-
Makron će blokirati izbor Volasa za šefa NATO?
Emanuel Makron navukao je gnijev britanskih poslanika nakon što se saznalo da planira da blokira imenovanje Bena Volasa za generalnog sekretara NATO.
Francuski predsjednik navodno namjerava da stavi veto na imenovanje bilo kog britanskog ili turskog kandidata za mjesto generalnog sekretara alijanse.
“Makronova anglofobija je razočaravajuća, ali on je barem dosljedan”, rekao je poslanik britanskih konzervativaca Endrju Bridžen.
Drugi poslanik iste partije primijetio da pozicija Pariza dovodi u nezgodnu situaciju britanskog premijera Rišija Sunaka, koji je Makrona nazvao prijateljem.
Volas je sada na funkciji britanskog ministra odbrane.
The New York Times je objavio da su kandidati za mjesto generalnog sekretara NATO – pored Volasa – zamjenica premijera i ministarka finansija Kanade Kristija Frilend, premijerka Estonije Kaja Kalas, slovačka predsjednica Zuzana Čaputova i bivša hrvatska predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović, prenose Novosti.