VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Makron će blokirati izbor Volasa za šefa NATO?

    Makron će blokirati izbor Volasa za šefa NATO?

    ​Emanuel Makron navukao je gnijev britanskih poslanika nakon što se saznalo da planira da blokira imenovanje Bena Volasa za generalnog sekretara NATO.

    Francuski predsjednik navodno namjerava da stavi veto na imenovanje bilo kog britanskog ili turskog kandidata za mjesto generalnog sekretara alijanse.

    “Makronova anglofobija je razočaravajuća, ali on je barem dosljedan”, rekao je poslanik britanskih konzervativaca Endrju Bridžen.

    Drugi poslanik iste partije primijetio da pozicija Pariza dovodi u nezgodnu situaciju britanskog premijera Rišija Sunaka, koji je Makrona nazvao prijateljem.

    Volas je sada na funkciji britanskog ministra odbrane.

    The New York Times je objavio da su kandidati za mjesto generalnog sekretara NATO – pored Volasa – zamjenica premijera i ministarka finansija Kanade Kristija Frilend, premijerka Estonije Kaja Kalas, slovačka predsjednica Zuzana Čaputova i bivša hrvatska predsjednica Kolinda Grabar-Kitarović, prenose Novosti.

  • “Jasan plan? Jednim udarcem se uništrava Evropa ali i… “

    “Jasan plan? Jednim udarcem se uništrava Evropa ali i… “

    Predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da Sjedinjene Američke Države ne dozvoljavaju Ukrajini da započne pregovore sa Rusijom.

    ”Ukrajinsko rukovodstvo ne sme da započne pregovore. Oni žele da jednim potezom sruše Evropu, kako bi se potom preko Rusije približili Kini. Naravno, tako što će slomiti Rusiju”, izjavio je on, a prenosi TAS S.

    Ranije ove nedelje Lukašenko je govorio o potrebi da se pregovara o miru, ali i da Ukrajinu, kao i Poljsku i SAD treba ”razotkriti u pravom svetlu”.

    ”Amerika koja vlada preko Poljske plaši se samo jednog – nuklearnog sukoba, nuklearnog oružja. Zašto? Zato što će tada već biti uzavrela situacija. To je njihov pristup”, rekao je beloruski lider novinarima, preneo je Sputnjik.

    Prethodno je Lukašenko izjavio da rukovodstvo Ukrajine treba da se zaustavi i preduzme korake za okončanje sukoba ako ne želi pogibiju ogromnog broja ljudi i uništenje zemlje.

  • “Zelenski taman zasijao na pozornici, a onda su došli Rusi”

    “Zelenski taman zasijao na pozornici, a onda su došli Rusi”

    Očigledno je da je Rusija, na sve moguće načine, pokušala da izbegne rat, želeći da sačuva živote nedužnih ljudi, živote svog i bratskog naroda.

    To je juče istakao i ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov kada je rekao da narod Ukrajine “zaslužuje da živi u prijateljstvu pored svoje slovenske braće” u dokumentarcu prikazanom na kanalu “Rusija 24”.Kako ne postoji savršena medijska propaganda jer tačna informacija uvek pronađe svoj put do javnosti, postaje jasno da je tzv. Holivuski scenario Volodimira Zelenskog na izdisaju.

    Metaforički rečeno, neko je iskučio sva svetla na njegovoj pozornici, pišu Novosti.

    Naime, Zelenski potpomognut zapadnim medijima pokušava da “podmetne” koncept ubrzane obnove infrastrukture Ukrajine.

    Paralelno s njegovim utopističkim konceptom, sve veći talasi izbeglica zapljuskuju Evropu.

    Civili odlaze iz Ukrajine, a Rusi dobijaju prazan prostor pogodan za vojno napredovanje.

    Gotovo je izvesno da će, onog momenta kad civilnog stanovništva, početi nova faza Specijne operacije Rusije u Ukrajini.

    Podsećamo, ruski predsednik Vladimir Putin i Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov juče su istakli da do rata ne bi ni došlo da je do prisajedinjenja došlo ranije.

    “Ukrajinski narod će biti oslobođen od neonacističkih vladara, zaslužuje da živi u dobrosusedstvu, prijateljstvu i blagostanju pored svoje slovenske braće”, izjavio je juče Lavrov.

    Po njegovim rečima, može se zaključiti da će Rusija ići ka tome da dođe do promene ukrajinskg režima kako bi se oslabio uticaj spoljnih sila.

    Podsećamo, Rusija od 24. februara sprovodi vojnu Specijalnu operaciju u Ukrajini.

    Vladimir Putin je njen zadatak nazvao „zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima“.

  • Peskov: Moskva ne prima k srcu rezoluciju Evropskog parlamenta

    Peskov: Moskva ne prima k srcu rezoluciju Evropskog parlamenta

    Moskva ne prima k srcu Rezoluciju Evropskog parlamenta kojom se Rusija prepoznaje kao država koja pomaže terorizam, izjavio je Dmitrij Peskov.

    Portparol ruskog predsednika napominje da rezolucija nije pravno obavezujuća.

    “Evropski parlament je vrsta organizacije koja rado zasniva svoj rad na emocijama, na emotivnom pristupu, a za nas nije tajna da tamo poslenjih godina ima malo ljubavi za nas”, rekao je Peskov, a prenosi TAS S.

    U opširnom intervjuu za televiziju Rusija-1, na koji se TAS S poziva, on je rekao da se situacija u Evropskom parlamentu trenutno takva da rusofobija preplavljuje, i dodao da su emocije ””tako promenljiva stvar””.

    “Danas su emocije rusofobične, sutra će biti nešto drugo. A tada će možda doći do razjašnjenja”, rekao je Peskov.

    On je dodao i da Rusija vidi “veliko odsustvo profesionalizma u radu Evropskog parlamenta”.

  • Panika u Kijevu

    Panika u Kijevu

    U Kijevu je pao snag, temperatura je danas oko nula Celizijusovih stepeni, a milioni ljudi u ukrajinskoj prestonici i okolini nemaju struju i grejanje.Hladno vreme postepeno povećava energetske potrebe potrošača, a rad na popravci pogođenih elektroenergetskih objekata je u toku, saopštio je operater Ukrenergo, preneo je Rojters.Proizvođači električne energije i dalje nisu u mogućnosti da obezbede potpuno snabdevanje električnom energijom nakon ruskih raketnih napada u sredu i nemaju drugog izbora osim da štede energiju uvođenjem restrikcija, navodi se u saopštenju.

    “Režim restrikcija potrošnje je i dalje na snazi zbog deficita kapaciteta, koji trenutno iznosi oko 20 odsto”, naveo je Ukrenergo na Telegramu.

    David Arahamija, lider stranke Sluga naroda predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog, izneo je predviđanje da će Rusija naredne sedmice izvesti nove infrastrukturne napade i rekao da bi nedelja mogla biti zaista teška.

    Zelenski je sinoć rekao da postoje restrikcije električne energije u 14 od 27 ukrajinskih regiona.

    Restrikcije utiču na više od 100.000 potrošača u svakom od regiona, kazao je on.

    Pogođeni regioni uključuju prestonicu Kijev i susedni region.

    “Ako se potrošnja poveća uveče, isključenja mogu biti povećana”, istakao je Zelenski u noćnom video obraćanju, ponovivši apel građanima da štede struju.

    Prognostičari očekuju nastavak snežnih padavina u Kijevu do sredine nedelje, a temperature bi trebalo da ostanu ispod nule Celzijusovih stepeni.

  • Kontrabaterijska borba u Ukrajini

    Kontrabaterijska borba u Ukrajini

    Iz dana u dan ruska vojska tokom kontrabaterijske borbe uništava artiljeriju i radare, tenkove, oklopne transportere i vozila sa municijom Ukrajinskih snaga.

    U zoni specijalne vojne operacije aktivno deluju i jedinice koje rukuju samohodnim artiljerijskim haubicama “msta-S”.

    Nakon dobijanja koordinate ciljeva, artiljerija nakon samo nekoliko minuta zauzima položaj i gađa metu.

    Artiljerci koji rukuju haubicom “msta-S“ deluju po principu “jedna meta – jedna pozicija”. Na taj način protivnik nema priliku da izvede uzvratni napad.

    Brzina u radu se postiže zahvaljujući dobroj organizaciji i uvežbanosti jedinice, što omogućava da se sačuvaju životi ljudstva i da se izvedu efikasni artiljerijski napadi.

    Jedinica je jednom prilikom uništila tri neprijateljska tenka za dežurstvo, što smatraju svojim najboljim rezultatom.

    Dolazak hladnijeg vremena samo raduje borce iz Sibira, prenosi televizija “Zvezda”.

    “Vremenski uslovi nam samo idu na ruku. Neprijatelj će biti poražen, pobeda će biti naša”, poručuje mehaničar i vozač sa kodnim imenom “Murmansk”.

    Artiljerijski sistem “msta-S” ima značajne konstruktivne razlike u odnosu na njegove prethodnike, koje se pre svega ogledaju u novom sistemu automatizacije, zatim u povećanoj preciznosti, ali i u primeni digitalnih mapa. Može da vrši paljbu različitim granatama, što drastično povećava borbenu moć ruske vojske.

  • “Pomoć Ukrajini nas skupo košta”

    “Pomoć Ukrajini nas skupo košta”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg priznao je da podrška Ukrajini u aktuelnom sukobu skupo košta zapadne države.

    Međutim, istakao je da je neophodno “održavati i povećavati” pomoć Kijevu.

    “Rast računa za hranu i energiju za mnoga domaćinstva u Evropi znače teška vremena“, rekao je Stoltenberg u intervjuu nemačkom listu Velt am Sonntag.

    Ipak, dodao je, neophodno je nastaviti sa podrškom Kijevu. U tom kontekstu, generalni sekretar Severnoatlantske alijanse je visoko cenio isporuke naoružanja Berlina Ukrajini.

    “Odlučna podrška Nemačke je ključna“, tvrdi Stoltenberg, a prenosi Sputnjik.

    “Svi mi treba da povećamo našu pomoć Ukrajini. To će pomoći Ukrajincima da odbrane svoje pravo na samoodbranu”, istakao je on.

    Istovremeno, generalni sekretar NATO je primetio da se “pozicija Ukrajine za pregovaračkim stolom može pojačati ako joj se pruži vojna pomoć“.

    “Najbolji način da se podrži mir je podrška Ukrajini“, rekao je on.

  • Kina će donirati Kubi 100 miliona dolara

    Kina će donirati Kubi 100 miliona dolara

    Kubanska delegacija je tokom posjete Kini postigla sporazum o restrukturisanju kredita, a Peking se obavezao da će Kubi donirati oko 100 miliona dolara, izjavio je zamjenik kubanskog premijera Alehandro Gil Fernandes.

    “Kina će našoj zemlji dati oko 100 miliona dolara, koje ćemo, naravno, iskoristiti da podržimo naše građane. Dug je već nagomilan – približićemo pozicije da pronađemo obostrano prihvatljive formule za njegovo racionalizovanje i restrukturisanje kako bi zajmovi nastavili da stižu za nove investicione projekte”, rekao je Fernandez u intervjuu za TV “La Kubana”.

    On je dodao da novi projekti koji će biti finansirani uključuju plutajući dok, vjetropark i solarnu elektranu.

    Među projektima koji su dobili kinesku podršku su i dva preduzeća za proizvodnju biopesticida.

    Kubanski predsjednik Migel Dijaz-Kanel Bermudez trenutno predvodi vladinu delegaciju na međunarodnoj turneji, koja uključuje posjete Alžiru, Rusiji, Turskoj i Kini u potrazi za podrškom, pošto je ekonomija Kube ozbiljno pogođena globalnom pandemijom i energetskom krizom.

  • Ševron dobio zeleno svijetlo u Venecueli

    Ševron dobio zeleno svijetlo u Venecueli

    Trezor SAD odobrio je korporaciji Ševron da nastavi sa proizvodnjom nafte u Venecueli.

    Odluka je doneta nakon što su se vlada Venecuele i opozicija sporazumele da počnu pregovore o humanitarnim i drugim pitanjima u toj zemlji.Međutim, američki zvaničnici ističu da je taj potez namenjen kao “povod za pregovore” i da Ševronova proizvodnja po obimu neće biti takva da utiče na cenu na međunarodnim tržištima.

    Dozvola koju je izdalo Ministarstvo finansija važi šest meseci i može se produžiti, prenosi Teletrejder.

  • Svako četvrto preduzeće spremno da napusti Njemačku?

    Svako četvrto preduzeće spremno da napusti Njemačku?

    Visoke cijene energenata, poremećaji u lancima snabdijevanja i nova američka šema subvencija koja prijeti da odvuče investicije iz Evrope mogli bi da prisile jedno od četiri preduzeća da napusti Njemačku, izjavila je izvršni direktor Federacije njemačke industrije Tanja Goner.
    “Visoke cijene energenata i slaba ekonomska aktivnost snažno pogađaju njemačku ekonomiju i stavljaju veliki teret na naše kompanije u poređenju sa drugim zemljama svijeta”, rekla je Gonerova za list “Velt”.

    Ona ističe da je njemački poslovni model “pod ogromnim pritiskom”, dodajući da “svaka četvrta njemačka kompanija razmatra da izmjesti proizvodnju u inostranstvo”.

    Takav stav je podstaknut rastućim cijenama, prekidima u lancima snabdijevanja, posljedicama zatvaranja i blokade u Kini zbog pandemije kao i američkim Zakonom o smanjenju inflacije.

    Ovaj savezni zakon oslobađa milijarde dolara subvencija za nove tehnologije i održivi rast američke privrede, a Federacija vidi tu inicijativu kao ozbiljan rizik za njemačku industriju.

    Nacrt zakona, koji je u avgustu potpisao američki predsjednik DŽozef Bajden, predviđa 300 milijardi dolara za smanjenje deficita, pored 369 milijardi dolara u finansiranju energetske bezbjednosti, uključujući poreske kredite za električna vozila proizvedena u SAD i subvencije američkim potrošačima.

    EU smatra je taj zakon “diskriminatorski” prema robi koja se uvozi u SAD.

    Francuski predsjednik Emanuel Makron, takođe, je kritikovao paket, nazvavši ga neprijateljskim i neusaglašenim sa odredbama Svjetske trgovinske organizacije.

    Ranije je javljeno da se oko 7,3 miliona domaćinstava u NJemačkoj od 1. januara suočava sa ogromnim poskupljenjem struje.