VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Tramp ne želi da se vrati na Tviter

    Tramp ne želi da se vrati na Tviter

    Prošlo je nekoliko dana od kada je Ilon Mask vratio nalog Donaldu Trampu, a bivši američki predsjednik do ovog trenutka nije objavio ni jedan tweet.
    U intervjuima, on je naveo da ne želi više da koristi Tviter, kao i da će svoju sljedeću predsjedničku kampanju promovisati na svojoj društvenoj mreži, Truth Social.

    Tramp tvrdi da je Twitter zapao u velike probleme i da smatra da će obezbijediti bolje angažovanje korisnika na Truth Social-u.

    Između ostalog, u cilju promocije svoje društvene mreže, on će sve izjave objavljivati prvo na njoj, sa ekskluzivitetom u trajanju od čest časova, a tek onda će biti dozvoljeno da se one prenose i objave na drugim mjestima.

    Da se podsjetimo, Trampov nalog je ugašen 2021. godine, nakon što je Twitter odlučio da dva njegova tweet-a mogu da podstaknu nasilje i da ponove situaciju kada je napadnut Kapitol, 6. januara 2021. godine.

    Mask je obnovio Trampov nalog nakon što su objavljeni rezultati glasanja u kome je učestvovalo više od 15 miliona korisnika Twitter-a. Od toga je 52 procenta glasalo za vraćanje naloga bivšem predsjedniku. Pomenuta dva tweet-a su prva koje će korisnici vidjeti svi koji posete obnovljen Trumpov Twitter profil. Oni će ostati na vrhu njegovog feed-a sve dok on ne objavi neki drugi tweet ili dok ih sam ne obriše, prenosi ArsTechnica.

  • “Rusija će pobjediti, biće nas 200 miliona, a onda lagano Balkan, Poljska…”

    “Rusija će pobjediti, biće nas 200 miliona, a onda lagano Balkan, Poljska…”

    Na ruskoj državnoj televiziji, u toku rasprave o planiranoj ruskoj strategiji tokom sledeće decenije, stručnjaci naveli da će Rusija pripojiti susedne zemlje.

    Prema rečima ruskog filologa Nikolaja Vavilova, koji je učestvovao u emisiji na kanalu Rusija 1, susedne zemlje će biti pripojene Rusiji u “jedan veliki ruski dom”, sa eventualnim širenjem na Balkan i Poljsku.

    “Sada s jedne strane mnogi imaju razloga za očajavanje, ali ako pogledate stvari iz druge perspektive, Rusija se pobednički bori protiv više od milijardu Zapadnjaka. Tokom cele ove godine Zapad nije uspeo da savlada Rusiju. Svaki prosečan Rus će se složiti sa mnom – imamo toplu vodu, hranu, poslove, gradski prevoz funkcioniše. Naša ekonomija se rekonstruiše”, rekao je Vavilov.

    “Zapravo se radi o pobedi Rusije. Nema izolacije za nas, pogotovo sada kada nam se pridružila Kina. Pridružili su nam se i Indija, jugoistočna Azija, Afrika i Latinska Amerika. Nema izolacije jer smo pobednici u ovoj masovnoj specijalnoj operaciji”, dodao je.

    “Ja sam filolog. Ukrajinski je dijalekt ruskog jezika. Ukrajinski jezik ne postoji. Postoji samo ukrajinski dijalekt. Za proučavanje ovog dijalekta su vam potrebne dve sedmice. Uglavnom, zašto nas se Zapad toliko boji? Neprijatelj je pred Moskvom. I ako Zapad ništa ne može da učini, za 10, 15 ili 20 godina ćemo povratiti svu teritoriju”, kazao je Vavilov.

    “Pripojićemo sve te nacije koje tvrde da su nezavisne u jedan veliki ruski dom. Šta to znači? U Evropi s 500 miliona stanovnika postojaće kolektiv od 200 miliona ljudi koji govore ruski i koji može smireno položiti pravo na Balkan, Poljsku i tako dalje”, izjavio je ruski filolog.

    “Ima 80 miliona Nemaca, uključujući Pakistance, Turke i Arape. Ima 60 miliona Engleza, takođe uključujući Pakistance i druge. U istočnoj Evropi će se pojaviti vodeća nacija. Zapad neće moći ništa učiniti”, dodao je.

    “Za 10 do 15 godina će se pojaviti ogromna zajednica. Šta to znači? To znači da ćemo sa sebe zbaciti 20 ili 30 godina staro odelo, iznošeno odelo globalizma. Trebamo da ga zamenimo za novu ideologiju, nova načela, nove društvene i političke strukture”, zaključio je Vavilov.

  • “Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svjetski rat. On je opasna osoba”

    “Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svjetski rat. On je opasna osoba”

    Francuska bi trebalo da prestane da isporučuje oružje Volodimiru Zelenskom, koji nastoji da započne treći svetski rat, rekao je Nikola Dipon-Enjan.

    “Zelenski žrtvuje svoj narod, Zelenski želi da uvuče Evropu u treći svetski rat protiv Rusije”, rekao je poslanik francuske Narodne skupštine i lider partije “Ustani, Francuska” u intervjuu za Sputnjik, nazivajući ukrajinskog predsednika “opasnom osobom”.Poslanik je takođe pozvao Zapad da pristane na mirovni sporazum sa Rusijom, koji treba da obuhvati zaštitu stanovništva Donbasa koje govori ruskim jezikom i neutralni status Ukrajine. “Francuska mora – kao general de Gol tokom rata u Vijetnamu, kao Žak Širak tokom rata u Iraku – da zadrži nezavisnost prosuđivanja, da postane arbitar i ponudi svoje usluge kako bi zaista obnovila mir”, zaključio je on.

    Ranije je bivši evropski poslanik Florijan Filipo predložio predsednicima SAD i Francuske Džou Bajdenu i Emanuelu Makronu, kao i predsednici Evropske komisije Ursuli fon der Lajen, da zatraže od ukrajinskog lidera Vladimira Zelenskog da počne da vraća novac za pruženu vojnu i finansijsku pomoć.

    Ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov je, govoreći na sastanku Saveta bezbednosti UN o Ukrajini, rekao da zapadne zemlje koje podržavaju kijevski režim postaju strane u sukobu. Takođe je napomenuo da bi sve pošiljke koje sadrže oružje za Ukrajinu postale legitimna meta za Rusiju. Pres-sekretar predsednika Rusije Dmitrij Peskov je primetio da naoružavanje Oružanih snaga Ukrajine oružjem sa Zapada ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora i da će imati negativan efekat.

  • Stoltenberg: Učinićemo sve da odbranimo saveznike

    Stoltenberg: Učinićemo sve da odbranimo saveznike

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas poslije podne u Bukureštu da će NATO učiniti sve da odbrani svoje saveznike.

    Stoltenberg je, na konferenciji za štampu, poslije susreta sa predsjednikom Rumunije Klausom Johanisom, rekao da ta zemlja doprinosi borbenoj grupi u Poljskoj, misijama na Kosovu i u Iraku, kao i da je domaćin ključnog sistema za odbranu NATO-a od balističkih raketa.

    Pozdravio je snažnu posvećenost Rumunije održavanju potrošnje na odbranu iznad 2 odsto BDP-a.

    “Ulaganje u našu odbranu je od suštinskog značaja jer se suočavamo sa najvećom bezbjednosnom krizom u jednoj generaciji”, naglasio je on.

    Stoltenberg je prenio da su razgovarali o bezbjednosti u regionu Crnog mora, koji je od strateškog značaja za cijeli NATO i izazove koje predstavlja ruski ilegalni rat u Ukrajini.

    “Kao odgovor na agresiju Rusije, NATO pojačava svoje prisustvo od Baltičkog do Crnog mora. Osnovali smo nove borbene grupe, uključujucći i onu koju predvodi Francuska ovde u Rumuniji. Kanadski borbeni avioni takođe pomažu da vaše nebo bude bezbjedno. A američke rakete Patriot pojačavaju vašu odbranu”, rekao je on.

    To, kaže, šalje jasnu poruku da je “NATO tu”.

    “Učinićemo sve što je potrebno da zaštitimo i odbranimo sve saveznike”, podvukao je Stoltenberg.

    Najavio je da će na sutrašnjem sastanku u Bukureštu, ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a razmotriti načine da Alijansa pojača podršku Ukrajini, kao i drugim partnerima koji se, kako tvrdi, suočavaju sa ruskim pritiskom – Bosni i Hercegovini, Gruziji i Moldaviji.

    “Ne možemo dozvoliti da Putin pobijedi. To bi pokazalo autoritarnim liderima širom svijeta da svoje ciljeve mogu postići upotrebom vojne sile. I učiniti svijet opasnijim mjestom za sve nas. Dakle, u našem je bezbjednosnom interesu da podržimo Ukrajinu”, kazao je on.

  • Vučić iz Norveške: “Srbima je prekipilo”

    Vučić iz Norveške: “Srbima je prekipilo”

    Predsednik Srbije Aleksandar Vučić boravi u poseti Norveškoj, gde danas i sutra razgovara sa najvišim zvaničnicima.

    Vučić je u obraćanju javnosti rekao da je sa kraljem Norveške i premijerom razgovarao o važnim pitanjima.”Znate da Norveška bolje i tačnije dijagnostikuje situaciju od svih na terenu i da je neko ko čuva mir. U skladu sa tim razgovarali smo o Kosovu i Metohiji, o samom procesu dijaloga. Ja kao i obično nisam prebacivao krivicu na drugu stranu. Nema nikakve sumnje da će oni da nastave da prate taj proces”, kazao je Vučić.

    “Prvi put me je primio kralj, to nije lako, to mnogi traže, to nisu česte posete. Duže sam razgovarao sa kraljem nego što je bilo predviđeno”, rekao je Vučić.

    Predsednik Srbije govorio je i o situaciji na Kosovu i Metohiji.

    “Ako Kurti kaže da je za njega završeno pitanje statusa ja sam mu zahvalan. I za mene je pitanje statusa završeno. Ja se oslanjam na Povelju Ujedinjenih nacija i Rezoluciju 1244. Mogu samo da kažem da nemam previše nade već samo strah od budućih događaja. Kurti se nada da će zapadne sile da primoraju Srbiju”, rekao je Vučić.

    “Situacija na severu, što se srpskog naroda, bukvalno vri… Srbima je prekipelo. Prekipelo je svima. Maltretiraju, muče ljude. Kada sve saberete, shvatite da je u pitanju jedan sistematski progon, ljudi imaju dušu, kažu dosta je bilo. Kurti se poziva na sve ono što mu odgovara, nikako da se pridržava onoga što je potpisano u Briselu”, rekao je Vučić.

    “Nećemo valjda da gledamo u prošlost , moramo da gledamo u budućnost. Kad se vratimo u prošlost on bi da objašnjava ono što je Milošević uradio a nikako da se osvrne na ono što im ne odgovara”, rekao je Vučić.

    “Kvinta će uvek da podržava Albance na KiM. To je njihovo dete, tu nema velikih očekivanja sa naše strane. Čim je neko drugi pod pritiskom onda je to lako, nije lako. Ja sam zabrinut za zemlju, nisam zabrinut za sebe. Naše je da se borimo i čuvamo našu zamlju”, rekao je Vučić.

  • Lukašenko u panici

    Lukašenko u panici

    Ministar spoljnih poslova Belorusije Vladimir Makej iznenada je preminuo pre dva dana u 64. godini, javila je državna novinska agencija Belta.

    On je početkom prošle nedelje učestvovao na konferenciji Organizacije dogovora o kolektivnoj bezbednosti (ODKB) – vojnog saveza nekoliko postsovjetskih država – u Jerevanu, a danas je trebalo da se sastane sa ruskim kolegom Sergejem Lavrovom.

    Pre predsedničkih izbora i masovnih antivladinih protesta u Belorusiji 2020. godine, Makej je bio jedan od inicijatora nastojanja da se poboljšaju odnosi Belorusije sa zapadnim zemljama i kritikovao je Rusiju.

    Ali nakon što su protesti počeli, on je naglo promenio stav, tvrdeći da su demonstracije inspirisane zapadnim agentima.

    “Šokirani smo vestima o smrti šefa Ministarstva spoljnih poslova Republike Belorusije Vladimira Makeja”, objavila je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova na svom Telegram kanalu.

    Nižu se teorije o smrti
    Pošto nije poznato da je bolovao od bilo kakve hronične bolesti, pojavile su se različite teorije oko njegove iznenadne smrti.

    Neki izveštaji kažu da je imao srčani udar i da je njegova smrt potresla beloruskog predsednika Aleksandra Lukašenka, koji se sada “plaši za sopstvenu bezbednost”.

    Biznismen rođen u Rusiji, sada u egzilu u Izraelu, Leonid Nevzlin tvrdi da je Makej “preminuo od posledica trovanja otrovom razvijenim u specijalnoj laboratoriji FSB-a”. On je citirao izvore za koje tvrdi da su bliski ruskim specijalnim službama, tvrdeći: “Klinička slika u takvim slučajevima odgovara smrti od moždanog udara ili srčane insuficijencije”.

    Nevzlin tvrdi da teoriju o trovanju “potkrepljuje činjenica da 64-godišnji zvaničnik nije imao zdravstvenih problema, da je vodio aktivan način života i da je pravio planove za budućnost”.

    On je citirao neimenovanog ruskog toksikologa koji je navodno rekao da je “veoma lako otrovati čoveka tako da svi misle da je umro prirodnom smrću”.

    “Lukašenko u panici”
    “Smrt Makeija, u suštini drugog po važnosti čoveka u zemlji, izazvala je paniku u krugovima beloruske nomenklature. Ali najviše je bio potresen diktator Lukašenko. On je naredio da mu se smene kuvari, sluge i čuvari. Lukašenkova deca su dobila dodatna sigurnost. Diktator nikome ne veruje”, tvrdi Nevzlin.

    Nevzlin je zaključio da se Lukašenko plaši da mu njegov navodni saveznik Putin priređuje “veličanstvenu sahranu”.

    Poslednji susret sa nadbiskupom
    Poslednji sastanak koji je Makei održao pre smrti bio je 25. novembra, kada se sastao sa apostolskim nuncijem u Belorusiji, nadbiskupom Antom Jozićem, Hrvatom rođenim u Trilju. Glavna tema bila je 30. godišnjica diplomatskih odnosa Belorusije i Svete Stolice.

  • Pao kralj kokaina iz BiH, superkartel harao evropskim narko-tržištem

    Pao kralj kokaina iz BiH, superkartel harao evropskim narko-tržištem

    Edin Gačanin Tito, državljanin BiH, kojeg zovu i “kralj kokaina”, ali i “balkanski Eskobar”, uhapšen je u Dubaiju, u velikoj međunarodnoj policijskoj akciji u okviru koje je palo 49 osoba označenih kao “visoke mete” koje su formirale superkartel, a koji je kontrolisao oko trećine trgovine kokainom u Evropi.

    Javljaju to strani mediji, pozivajući se na policijske izvore, a postoje tvrdnje da je vođa ovog kartela upravo Gačanin, kojeg, kako se dodaje, američka DEA smatra jednim od 50 najvećih svjetskih trgovaca drogom.

    Prema dostupnim informacijama, Nizozemsko javno tužilaštvo će Ujedinjenim Arapskim Emiratima (UAE) za Gačanina, te još jednog muškarca koji je pao u Dubaiju, uputiti zahtjev za izručenje.

    U ovoj akciji, kodnog naziva “Pustinjsko svjetlo”, zaplijenjeno je oko 30 tona kokaina, te novac i skupocijena vozila, a hapšenje Gačanina za “Nezavisne novine” su potvrdili izvori iz bh. bezbjednosnih agencija.

    Tito, inače rođeni Sarajlija je, kako pišu mediji, toliko “jak” u narko-svijetu da je je telefonskim pozivom mogao da sredi kupovinu i transport tona kokaina iz Južne Amerike do Zapadne Evrope.

    Hapšenja su, inače, dio međunarodne operacije koju koordiniše EUROPOL, a uz Nizozemsku, uključene su i policijske i pravosudne službe iz Španije, Francuske, Belgije, UAE i Sjedinjenih Američkih Država.

    Sudeći prema dostupnim informacijama, protiv Gačanina, koji ima nizozemsko i bh. državljanstvo, kriminalistička istraga pokrenuta je na temelju presretnutih Sky poruka.

    “Krivični predmet protiv njega vode tužioci Državnog tužilaštva Nizozemske”, objavila je nizozemska policija.

    Kako se dodaje, nije osumnjičen samo za uvoz velikih količina kokaina. Sumnjiče ga, naime, i za pripremu uvoza gotovo 8.000 kilograma sirovina za proizvodnju amfetamina. Sirovinama za proizvodnju droge krajnje odredište bila je bila firma u Nizozemskoj.

    Osumnjičeni je, dodaje se, vjerovatno imao vodeću ulogu u uvozu zabranjene robe. To uključuje seriju od oko 1.800 kilograma kokaina koji je uvezen preko luke Hamburg 2020. godine s odredištem u Nizozemskoj. Takođe se, preko Sky chatova, sumnja da je kao organizator, posrednik i finansijer učestvovao u uvozu 739,5 kilograma kokaina iz Durbana (Južna Afrika) u Roterdam.

    Jedan od osumnjičenika je, kako navode mediji, i tridesetsedmogodišnji muškarac nizozemskog i marokanskog državljanstva. Državno tužilaštvo u Roterdamu protiv njega vodi proces zbog uvoza hiljada kilograma kokaina u Nizozemsku 2020. i 2021. godine, učešća u zločinačkoj organizaciji, pranja velikih količina novca, korupcije i oružja. Istraga o njemu započela je raspakivanjem Sky aplikacije.

    Riječ je, dodaje se, o teškim krivičnim djelima koja upućuju na međunarodnu trgovinu drogom iz uglavnom Južne Amerike. Uhapšeni se sumnjiči za važnu koordinacijsku ulogu u uvozu kokaina.

  • Ruska vojska u ofanzivi

    Ruska vojska u ofanzivi

    Na brifingu Ministarstva odbrane Rusije saopšteno je da su vazdušno-kosmičke snage Rusije izvele napad.

    Napad je izveden na koncentraciju ljudstva i vojne tehnike Oružanih snaga Ukrajine u Dnjepropetrovskoj oblasti.

    Tom prilikom likvidirano je više od 100 ukrajinskih vojnika.

    “Oružane snage Rusije odbile su dva kontranapada ukrajinske vojske južno od Donjecka i, likvidirano je više od 50 ukrajinskih vojnika. Oružane snage Ukrajine pokušale su da krenu u ofanzivu u Kuzejomovke u LNR, ali su vraćene na prvobitne položaje, izgubivši više od 50 vojnika”, saopšteno je.

    Oružane snage Ukrajine izgubile su i do 80 ljudi tokom neuspešnih kontranapada u području Artjomovska.

  • Pakleni plan Vladimira Putina za Bjelorusiju

    Pakleni plan Vladimira Putina za Bjelorusiju

    Zapadni mediji tvrde da Vladimir Putin namjerava da ukloni predsjednika Bjelorusije Aleksandra Lukašenka.

    Kako mediji navode, Putinov cilj je jasan, a to je pripajanje Bjelorusije Rusiji. Prema Bildu, ruska vojna obaveštajna služba bi navodno mogla “narednih dana da pokuša da sprovede scenario koji uključuje ili pokušaj atentata na bjeloruskog predsjednika ili njegovu imitaciju”.

  • Moskva očekuje napad?

    Moskva očekuje napad?

    Znakovi sa uputstvom za skloništa pojavili su se na ulicama ruskih gradova u blizini granice sa Ukrajinom, ali i na udaljenijim lokacijama.

    “Biće postavljeno oko 700 znakova do početka decembra u gradu Belgorod blizu ukrajinske granice”, rekao je gradonačelnik Valentin Demidov.Postavljanje znakova koji ukazuju na skloništa označava “drugu fazu” u pripremama civilne odbrane, kaže Demidov.

    “U prvoj fazi smo pregledali sve lokacije koje mogu da obavljaju ovu funkciju i pokrenuli proceduru za odobravanje pristupa i praćenje stanja skloništa”, rekao je Demidov.

    Stanovnici su takođe počeli da primećuju znakove za skloništa u Rostovu na Donu, oko 150 kilometara istočno od lučkog grada Mariupolja koji je sada pod ruskom kontrolom.

    Šef ruskog Saveta za bezbednost je naredio u aprilu kompletan popis skloništa u regionima blizu ukrajinske granice.

    Ruski predsednik Vladimir Putin je pre dve nedelje sazvao prvi sastanak Saveta bezbednosti od početka invazije na kojem se razgovaralo o pripremama civilne odbrane.

    Vlasti u ruskim pograničnim regionima, uključujući Belgorod, tvrde da su dronovi, rakete i artiljerija vršili napade na njihovo tlo od samog početka Specijalne operacije u Ukrajini.

    Čak i u jugozapadnom Sibiru, daleko od ukrajinske granice, opštinski radnici su u Novokuznjecku postavili 3.000 znakova za skloništa.

    Procenjuje se da će oko 16.500 skloništa širom Rusije biti u potpunosti pripremljeno za korišćenje. Mediji napominju da su mnoge lokacije skloništa poverljive i nisu dostupne javnosti.