VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Bajden priređuje prvu državnu posjetu otkad je predsjednik, Makron stiže u SAD

    Bajden priređuje prvu državnu posjetu otkad je predsjednik, Makron stiže u SAD

    Francuski predsjednik Emmanuel Macron kreće za Washington u prvu državnu posjetu koju priređuje predsjednik SAD-a Joe Biden od početka svog predsjedništva, čime se obnavlja tradicija političkih susreta na visokom nivou, stavljena na pauzu zbog pandemije koronavirusa.

    Odnos Bidena i Macrona je imao buran početak. Macron je nakratko opozvao francuskog ambasadora u SAD-u prošle godine, kada je Bijela kuća objavila sklapanje dogovora o prodaji nuklearnih podmornica Australiji, čime je poništen ugovor koji je Francuska imala sa tom zemljom o prodaji podmornica na dizel pogon.

    Ali, uslijedio je oporavak u odnosima i Macron je postao jedan od Bidenovih najvećih saveznika u zapadnom odgovoru na rusku invaziju Ukrajine. Ovosedmični sastanak, koji će uključiti razgovore u Ovalnoj kancelariji, zvaničnu večeru, konferenciju za novinare i još toga, bit će održan u kritičnom trenutku za obojicu vođa.

    Vođe imaju dug dnevni red za sastanak u četvrtak u Bijeloj kući, uključujući iranski nuklearni program, sve veće jačanje Kine u Indo-Pacifiku i rastuću zabrinutost za sigurnost i stabilnost u afričkoj oblasti Sahel, prema navodima američkih i francuskih zvaničnika.

    U centru pažnje tokom sastanaka bit će ruski rat u Ukrajini, pošto i Biden i Macron rade na održavanju ekonomske i vojne pomoći Kijevu dok pokušava da potisne ruske snage.

    Glasnogovornik Vijeća za nacionalnu sigurnost Bijele kuće John Kirby opisao je jučer Macrona kao “dinamičnog vođu“ najstarije američke savezničke zemlje kada je govorio o odluci Bidena da oda počast francuskom predsjedniku prvom državnom posjetom u svom predsijedavanju.

    Tradicija državnih posjeta u SAD je bila na pauzi od 2019. godine zbog koronavirusa.

    “Ako vidite šta se dešava sa Ukrajinom, šta se dešava u Indo-Pacifiku i tenzije sa Kinom, Francuska je zaista u centru svih tih stvari“, rekao je Kirby i dodao da je predsjednik, prema tome, smatrao da je “to upravo prava i najprikladnija zemlja da se počne sa državnim posjetama“.

    Bivši predsjednik SAD Donald Trump također je izabrao Macrona kao prvog stranog vođu kog će ugostiti u državnoj posjeti tokom njegovog mandata, 2018. godine.

    Macron treba da stigne u Washington večeras, a u srijedu će imati cijeli dan sastanke i nastupe u Washingtonu i šire, uključujući posjetu sjedištu NASA-e sa potpredsjednicom Kamalom Harris i razgovore sa zvaničnicima Bidenove administracije o nuklearnoj energiji.

    U četvrtak će Macron imati privatni sastanak sa Bidenom, poslije čega će biti zajednička konferencija za novinare i posjete do State Departmenta i Capitola, pre nego što za Macrona i njegovu suprugu Brigitte bude priređena državna večera.

    Prema navodima francuskih zvaničnika, Makron ide u New Orleans u petak, gdje će najaviti planove o proširenju programa za podršku nastavi francuskog jezika u američkim školama.

  • Rusi prikazali kompleks “Zoopark”

    Rusi prikazali kompleks “Zoopark”

    Objavljen je snimak protivbaterijskog radara “Zoopark” u zoni specijalne vojne operacije koji pronalazi do četiri artiljerijske pozicije protivnika dnevno.Na kadrovima koje je objavilo Ministarstvo odbrane Rusije vidi se kako kompleks “Zoopark” izlazi na poziciju, okreće se, priprema za rad i prenosi koordinate neprijateljskih pozicija koje je otkrio.”Ispaljuje projektil, prati ga nekoliko sekundi i prenosi tačne koordinate. Ovaj sistem dnevno pronađe 3-4 artiljerijske pozicije, pre svega minobacače i višecevne bacače raketa”, rekao je komandir radarskog sistema “Zoopark”.

    Sistem je predviđen za izviđanje artiljerijskih pozicija neprijatelja i kontrolu gađanja, praćenje putanje projektila i raketa, korekcije vatre i posmatranje vazdušnog prostora.

    “Visoke preformanse radara omogućavaju da se odrede koordinate svih sredstava protivnika čak i prilikom artiljerijske paljbe. Da se pronađu ciljevi i unište sredstva neprijatelja pre nego što napuste pozicije”, pojasnili su u Ministarstvu odbrane Rusije.

  • Otkriven novi cilj Rusije

    Otkriven novi cilj Rusije

    Član ruske Dume Andrej Guruljov rekao je da će njegova zemlja uništiti električnu mrežu Ukrajine, a zatim ciljati njen bankarski sistem.”Ako bombardujemo centar njihovog bankarskog poslovanja, onemogućićemo transfer novca, kartice neće raditi i ljudi neće primati plate”, rekao je Guruljlov Dodao je da je najvažnije to što je industrijska proizvodnja u Ukrajini je zaustavljena.

    “Industrija koja je donela prihod. Industrija koja je proizvodila oružje, sve je zaustavljeno, to je najvažnije, sve ostalo su nuspojave.Možemo da raznesemo železničku stanicu sa jednim projektilom. Zašto to ne uradimo? Sada radimo na njihovoj energetskoj mreži, uništićemo je, zapretio je, a zatim otkrio da je bankarski sistem sledeći”, rekao je Guruljov.

  • Njemci se plaše

    Njemci se plaše

    Nemački kancelar Olaf Šolc nije se usudio da preda tenkove Ukrajini, plašeći se ruske reakcije, rekao je u intervjuu za Deutsche Virtschafts Nachrichten poslanik Bundestaga iz CDU-a, pukovnik u penziji Roderih Kizeveter.

    “Po mom mišljenju, kancelara je uznemirilo rašireno mišljenje u Rusiji da bi upotreba nemačkih tenkova protiv ruskih trupa bila provokacija (iz Berlina)”, rekao je on.

    Kizeveter je kritikovao i Šolcovu izjavu da Berlin neće preduzeti nikakve korake bez saglasnosti svojih saveznika iz NATO-a.

  • “Nikome nećemo podnositi izveštaj”

    “Nikome nećemo podnositi izveštaj”

    Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da je ta zemlja odlučna u nameri da uništi Radničku partiju Kurdistana, “sve do poslednjeg teroriste”.”Teroristička organizacija, koja je pretrpela velike gubitke u operacijama koje je Turska provodila duž svojih južnih granica, pokazala je svoje prljavo lice prolivajući krv nevinih ljudi minobacačkim napadima na civilna naselja na našim granicama”, rekao je Erdogan.Nakon sednice vlade u Ankari, turski predsednik je istakao da se nastavljaju koraci za uspostavljanje bezbednostnog pojasa, dubokog 30 kilometara uz svoje granice.

    “Nije nam potrebno ničije odobrenje, dok poduzimamo korake koji se tiču bezbednosti naše domovine i našeg naroda i nikome nećemo podnositi izveštaje”, poručio je Erdogan.

    Turski predsednik je istakao da praznim pretnjama niko neće primorati Tursku na pozicije suprotne njenim vlastitim interesima na političkom, diplomatskom, ekonomskom i vojnom planu.

    “Niko ne treba biti uznemiren vojnim operacijama Turske, s ciljem proširenja bezbednosnog pojasa”, zaključio je Erdogan.

    Turska od 20. novembra sprovodi vazdušnu operaciju protiv sirijskog krila zabranjene Kurdistanske radničke partije na severu Sirije. Napadi su izvedeni na grad Kobani, kao i na sever Iraka.

  • Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Dogovor EU o ruskoj nafti propada?

    Vlade Evropske unije nisu uspele da se dogovore o ograničenju cene ruske sirove nafte iz mora.

    Poljska je insistirala da ta granica mora biti niža od one koju su predložile države G7 kako bi se smanjila sposobnost Moskve da finansira napad na Ukrajinu, saopštile su diplomate.

    “Nema dogovora. Tekst zakona je usaglašen, ali Poljska još uvek ne može da pristane na cenu”, rekao je jedan diplomata, preneo je Rojters.

    Još nije određen novi datum za razgovore, rekle su diplomate, iako mehanizam ograničenja cena treba da stupi na snagu 5. decembra.

    Ukoliko do sledećeg ponedeljka ne bude dogovora o ideji o ograničenju cena G7, EU će primeniti oštrije mere dogovorene krajem maja – zabranu uvoza ruske sirove nafte od 5. decembra i naftnih derivata od 5. februara, navele su poljske diplomate.

    Mađarska i dve druge centralnoevropske države koje nemaju izlaz na more obezbedile su izuzeće.

    G7 je predložila ograničenje od 65-70 dolara po barelu, ali Poljska i neki drugi tvrde da to neće naškoditi Moskvi jer se ruskom naftom već trguje ispod tog raspona za 63,50 dolara.

  • “Ovo je pakao na zemlji. Klanica…”

    “Ovo je pakao na zemlji. Klanica…”

    Od kada je rat počeo, Ukrajina je proslavila niz nekoliko uspeha, ali grad Bahmut u Donbasu, je postao duboko destruktivan vrtlog za vojske obe zemlje.

    Hiljade ljudskih života i tone uništene opreme zaglavljene su u kaljuzi Bahmuta, dok Rusi mesecima očajnički pokušavaju da zauzmu grad, a Ukrajinci se svim silama bore da ga zadrže.Većina od 70.000 građana pobegla je, ostavljajući za sobom samo devastirane ulice koje neprestano odjekuju zvucima granatiranja. I danju i noću.

    Poslednja nedelja je bila posebno paklena, a sa dolaskom zime, najnoviji snimci koji stižu sa ovog fronta pokazuju neverovatne uslove u kojima se bore promrzli vojnici. Njihovi rovovi su puni blata, a dokle se okom ne vidi ništa osim kaljuge.

    Usled intenzivnog granatiranja stabla su takođe potpuno posečena.

    Svako ko je gledao veliki nemački film Edvarda Bergera “Na Zapadu ništa novo”, ove slike su ga potpuno vratile u Prvi svetski rat.

    Ledeni mraz hladnog jutra visi kao pokrov nad glavama vojnika dok potoci krvi teku oko njih, držeći ih sve zajedno u rovu na način koji malo ko od nas može zaista da razume. Na Tviteru se širi poređenje crno-belih fotografija Verdenske bitke iz Prvog svetskog rata i onih koje su podelili branioci kod Bahmuta snimljenih u novembru 2022.

    Osim moderne vojne uniforme Ukrajinaca, sve ostalo izgleda potpuno isto.

    Vojni analitičari opisuju bitku za Bahmut kao kombinaciju ratovanja ranog 20. veka i najnovije tehnologije. Dok trupe kopaju rovove iznad, posmatrači artiljerije sa obe strane koriste bespilotne letelice za bolje ciljanje i granatiranje.

    Ukrajinske snage optužuju Ruse da koriste fosfornu zapaljivu municiju i termobarične vakuum bombe. Izveštači Njujork tajmsa sa lica mesta opisuju kako u bolnicu u Bahmutu neprestano pristižu vozila hitne pomoći, oklopna vozila i putnički automobili koji bez prestanka dovoze ranjene ukrajinske vojnike.

    “Oni ne prestaju da vrište, jedan za drugim, i izvlače ranjenike ispred jedine vojne bolnice u gradu”, piše NYT.

    “Kroz glavna vrata bolnice prošao je vojnik, podržan od svojih drugova, lica potpuno unakaženog od zadobijenih povreda. Tamnozelena nosila koja su ga čekala bila su jedna od nekoliko još prekrivenih krvlju.”

    Do petka oko podneva lekari su prebrojali 50 ranjenih, od kojih su većina bili vojnici. Dan ranije je bilo još gore: kroz vrata bolnice prošlo je 240 ljudi, onih sa ranama od vatrenog oružja, gelerima i potresima mozga, navodi Njujork tajms.

    “Stalno dolaze u grupama, njih pet ili deset odjednom”, rekao je Parus, jedan od ukrajinskih medicinara u bolnici, dok je artiljerija tutnjala iznad njih i zveket mitraljeza odjekivao oko okolnih zgrada.

    Međutim, iako je broj ukrajinskih ranjenih i mrtvih visok, Rusi koji napadaju mnogo teže trpe.

    “Borbe karakteriše ogromno zanemarivanje sopstvenih trupa od strane Rusije”, objašnjava portparol Istočnog fronta Sergej Čerevatij za britanski The Telegraph, objašnjavajući kako ruski komandanti šalju ljude u smrt sa pesnicama i kapama kao na pokretnoj traci.

    “Bacaju ih kao topovsko meso da saznaju gde su naši vatreni položaji”, rekao je Čerevatiju.

    Julijus Terehov, portparol 58. samostalne motorizovane pešadijske brigade ukrajinske vojske u Bahmutu, rekao je da su borbe bile toliko intenzivne da su rovovi menjali vlasnika nekoliko puta za nedelju dana. Polja su ponegde bila puna mrtvih Rusa posle napada.

    “Za šest meseci koliko sam u Bahmutu, nikada nisam video da naša artiljerija radi ovako”, rekao je ukrajinski vojnik.

    Ukrajina je poslednjih dana poslala velika pojačanja u Bahmut, uključujući specijalne snage i manje obučene borce teritorijalne odbrane. Ukrajinske snage koje drže Bahmut sastavljene su od niza jedinica, uključujući 93. mehanizovanu brigadu i 58. motorizovanu pešadijsku brigadu, i iscrpljene su neprestanim napadima. Trupe iz drugih brigada stigle su da popune rupe u linijama i podrže formacije koje su posrnule nakon velikih gubitaka.

    Rusi, pak, stalno popunjavaju svoje redove plaćenicima zloglasne Vagnerove grupe, koji se bore uporedo sa separatističkim snagama i ruskim rezervistima. Intenzitet ruskih pokušaja da zarobi Bahmut zbunjuje vojne analitičare. Na drugim mestima duž fronta od 900 kilometara, Rusi uglavnom kopaju pre zime da bi sačuvali resurse, a ovde stalno napadaju. Tokom leta, nakon što su Putinove trupe zauzele susednu provinciju Lugansk, zauzimanje Bahmuta je izgledalo kao očekivani nastavak ruskog napredovanja ka osvajanju dva glavna centra Slavjanska i Kramatorska. Ali sada, nakon masovnih vojnih poraza i nestašice ljudi i municije, taj cilj izgleda maglovit, posebno nakon gubitka njihovih uporišta na severoistoku.

    Ruski gubici u toj oblasti procenjuju se na između 100 i 300 ljudi dnevno. Analitičari komentarišu da ruska vojska nastavlja da se nosi sa nerealnim političkim zahtevima da pokaže napredak. Bitke poput Bakhmuta troše snage koje bi se mogle koristiti na drugom mestu. Oni koriste ljude koje smatraju “potrošnom robom”, ali s obzirom na loš kvalitet raspoloživih snaga i sve manje zalihe artiljerijske municije, malo je verovatno da će biti uspešni.

  • Bliži se opkoljavanje Artjomovska

    Bliži se opkoljavanje Artjomovska

    Ofanziva u okolini Artjomovska ide uspešno, bliži se opkoljavanje grada, rekao je Denis Pušilin, vršilac dužnosti lidera DNR.

    On je istakao i da se borbe vode u centru Marinke.

    Sa druge strane, Vladimir Rogov, predsednik pokreta “Zajedno sa Rusijom” i član zaporoške administracije saopštio je da je preventivnim napadom na železničku infrastrukturu u Krivom Rogu, Dnjepropetrovska oblast, sprečeno prebacivanje ukrajinske tenkovske brigade na zaporoški deo fronta.

    “Preventivni napad je izveden na železničku infrastrukturu u Krivom Rogu, čime je sprečeno prebacivanje 17. tenkovske brigade Oružanih snaga Ukrajine u pravcu Zaporožja”, rekao je on.

    Prema njegovim rečima, kijevske vlasti su planirale da prebace u Zaporošku oblast „veliku količinu vojne tehnike i pojačanje za organizovanje ofanzivnih operacija“.

  • “Sjeverni tok jedan” ostaje zatvoren do prvog aprila

    “Sjeverni tok jedan” ostaje zatvoren do prvog aprila

    Operator gasovoda “Sjeverni tok jedan” saopštio je danas da će ova energetska linija između Rusije i Njemačke ostati zatvorena do 1. aprila sljedeće godine.
    “Sjeverni tok 1” je zatvoren radi popravki 31. avgusta i nakon toga više nije proradio. Kasnije je oštećen u eksplozijama u septembru.

    Protok gasa preko “Sjevernog toka jedan” do konektorskih tačaka u NJemačkoj i dalje je na nuli, pokazuju podaci od operatora, kompanije “Sjeverni tok AG”.

  • Svjetski mediji traže prekid gonjenja Asanža

    Svjetski mediji traže prekid gonjenja Asanža

    SAD trebaju da prekinu krivično gonjenje osnivača “Vikiliksa” Džulijana Asanža, objavili su danas vodeći mediji u SAD i Evropi koji su sarađivali sa njim, pozivajući se na pravno na slobodu štampe.
    “Ova optužnica postavlja opasan presedan i prijeti da ugrozi američki Prvi amandman i slobodu štampe”, objavili su u otvorenom pismu urednici “Gardijana”, “Njujork tajmsa”, “Monda”, “Špigla” i “Paisa”.

    Američke vlasti terete Asanža u 18 tačaka optužnice za špijunažu povodom objavljivanja povjerljivih depeša američke vojske i diplomatije.

    Asanžove pristalice tvrde da je on heroj pokreta protiv establišmenta i da je pretvoren u žrtvu zbog pogrešnih poteza SAD, uključujući ratove u Avganistanu i Iraku.

    Danas se navršava 12 godina od kada su ovi mediji, u saradnji sa “Vikiliksom”, objavili dijelove preko 250.000 dokumenata do kojih je došao Asanž.

    Materijal je dostavio Asanžu američki vojnik Čelsi Mening, a sadržaji su otkrili interni način rada američke diplomatije u svijetu.

    Dokumenti su ukazali na “korupciju, diplomatske skandale i špijunske afere na međunarodnom nivou”, navodi se u pismu urednika.