VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Pismo razotkriva krah u američkim bankama

    Pismo razotkriva krah u američkim bankama

    Caixa bank je svojim klijentima juče tokom dana poslala pismo u kom je objašnjen krah američkog bankarskog sektora.

    Kako bi smanjili nervozu i neizvesnost, kao i pojasnili šta se tačno dogodilo sa američkim bankarskim sektorom, te da li je isto moguće u Evropi i koliko se dva bankarska sistema suštinski razlikuju, predstavnici najveće komercijalne banke u Španiji, Caixa bank su svojim klijentima juče tokom dana poslali pismo u kome su to sve i do detalja objasnili.

    Blic prenosi detaljnu analizu kraha u američkom bankarskom sistemu i činjenice koje govore zašto tako nešto ne može da zadesi i Evropu:

    “Regionalna banka Silicijumske doline bila je duboko ukorenjena u svetu startap preduzeća u SAD, prema javnim informacijama na njenoj veb stranici, banka je poslovala sa skoro polovinom novoosnovanih startapa uz podršku “Venture” kapitala, a 44 odsto čine tehnološke i zdravstvene kompanije podržane od američkih kompanija koje su izašle na berzu prošle godine, i stoga su imale kombinaciju neobičnog poslovanja i imovine. Baza klijenata je bila koncentrisana u depozitima većim od 250.000 dolara koji ne uživaju zaštitu depozita (dakle, manje od 5 odsto baze depozita je bilo osigurano).

    “Od 2017. do kraja 2021. navedeni depoziti su veoma porasli (učetvorostručili su se sa 44.000 miliona na 189.000 miliona dolara), ali je knjiga bankarskih kredita porasla samo sa 23.000 miliona do 66.000 miliona USD, tako da je veoma veliki deo novca klijenata uložen u hartije od vrednosti (MBS) i američke obveznice na dugi rok (57 odsto ukupne imovine banke je uloženo u takve hartije od vrednosti), koje su po fiksnoj stopi gubile vrednost kao posledica pooštravanja monetarne politike od strane Federalnih rezervi.

    Pročitajte još: Haosu nema kraja – 50 milijardi nije dovoljno: Kredi Svis će biti preuzet?

    “S druge strane, banku Silicijumske doline je severnoamerički regulator smatrao bankom IV kategorije (sa manje od 250.000 miliona USD u aktivi) i, stoga, nije bila podvrgnuta zahtevima likvidnosti LCR (Liquidity Coverage Ratio) i NSFR (Net Stable Funding Ratio) koji zahteva od banaka da imaju dovoljno sredstava, visokokvalitetne likvidnosti koje se lako mogu prodati za pokrivanje odliva depozita u uslovima stresa, zahtevi koji se strogo primenjuju na velike američke banke i sve evropske banke (male, srednje ili velike). U konkretnom slučaju banke Silicijumske doline, više od 40 odsto njihove ukupne aktive nije procenjeno po tržišnim cenama.

    “Pretpostavljali su da je obilje likvidnosti u kojoj je uživao svet Venture kapitala iscrpljeno, a poslednjih nedelja raste broj klijenata koji pripadaju svetu startapa koji, da bi nastavili da posluju kreću da povlače svoje depozite. Prekomerna koncentracija na ovu vrstu klijenata banke Silicijumske doline i lak pristup depozitima značili su da je za kratko vreme značajan deo depozita u njenoj bazi napustio banku, primoravajući se na likvidaciju, i na taj način je primorano da deo njenog portfelja obveznica bude likvidiran. Prinudna prodaja obveznica po ceni nižoj od one po kojoj su procenjene iznela je na videlo velike gubitke, blizu 1.800 miliona dolara,” navodi se u pismu i nastavlja:

    “Da bi pokrila gubitke, banka Silicijumske doline najavila je veliku ekspanziju kapitala (2.200 miliona USD), u onome što je na papiru bila neutralna strategija koja je poboljšala njen prihod i održala kreditne rejtinge i sebe i klijenata. Taj plan je zbunio istaknute kompanije Venture kapitala, uključujući osnivačke fondove Petera Thiela, Coatue Management i Union Square Ventures, kojima su, kako se čini, dali uputstva da povuku svoje depozite.

    “Samo dan kasnije, 24 odsto njegove mase depozita je zatražilo povlačenje. Ovaj događaj proizilazi iz sumnjivog upravljanja rizicima i resursima, a direktna je posledica oštrog podizanja kamatnih stopa u Sjedinjenim Državama koje su pooštrile finansijske uslove sistema. Sa porastom kamatnih stopa, klijenti traže veće izvore profitabilnosti i menjaju depozite uz nisku naknadu za druge atraktivne alternative kao što su zapisi i obveznice, pritiskajući obaveze najslabijih finansijskih subjekata”, navodi se u pismu.

    U pismu u koje je Blic imao uvid, navdi se i da su američka centralna banka i drugi “finansijski organi” intervenisali u banci prošlog petka, a u nedelju je homologno telo Fonda za garantovanje depozita, zvano FDIC, osiguralo sve depozite, uključujući i neosigurane (one veće od 250.000 USD), kako bi pokušalo da iskoreni krizu poverenja u američki bankarski sistem. Spasavanje je isključeno jer zakon usvojen nakon globalne velike finansijske krize zabranjuje spasavanje entiteta osim ako nisu sistemski. Sprovedena je aukcija imovine kako bi se stvorila likvidnost i HSBC je kupio filijalu banke u Velikoj Britaniji po ceni od 1 funte.

    Pored toga, nadležni organ je uspostavio program finansiranja, tzv. “Program bankovnog kreditiranja”, koji omogućava korišćenje nominalne vrednosti trezorskih zapisa kao kreditne osnove. Međutim, lokalna kriza nije u potpunosti sadržana u onome što odgovara nekim regionalnim bankama Severne Amerike (one koje se poklapaju sa bankom Silicijumske doline po vrsti klijenata, sa značajnim procentom neosiguranih depozita i sa portfeljima obveznica koji nisu vrednovane po tržišnim cenama).

    Finansijske vlasti Njujorka odlučile su da intervenišu i Signature Bank zbog mogućih rizika od zaraze, a postoji nekoliko entitetskih regionalnih banaka koje su pretrpele ozbiljne rezove u svojim kotacijama – First Republic, PacVest, Western Alliance, Charles Schvab, itd.

  • Rusi smatraju da predsjednik Putin dobro obavlja svoj posao

    Rusi smatraju da predsjednik Putin dobro obavlja svoj posao

    U anketi ruske “Fondacije za javno mišljenje” 80 osto Rusa izrazilo je uvjerenje da ruski predsjednik Vladimir Putin dobro obavlja svoj posao, dok deset odsto nije saglasno sa načinom na koji to čini.
    Anketa je obavljena od 10. do 12. marta sa 1.500 ispitanih starijih od 18 godina i u više od 104 naselja u 53 ruska regiona.
    Metoda ispitivanja je razgovor sa ispitanima u mjestu stanovanja.
    Prostor za statističku grešku ne prelazi 3,6 odsto.

  • Putin: Imamo brojne prijatelje u zapadnim zemljama

    Putin: Imamo brojne prijatelje u zapadnim zemljama

    Rusija ima brojne prijatelje u zapadnim zemljama, izjavio je ruski predsjednik Vladimir Putin.

    • Država se sastoji od stanovništva, ljudi, i imamo mnogo prijatelja u tim zemljama, baš mnogo – rekao je Putin na kongresu Ruskog saveza industrijalista i preduzetnika.

    On je naglasio da se taj stav veoma razlikuje od raspoloženja takozvane elite i vladajućih krugova na Zapadu, prenio je TASS.

  • Zavjera – neutralisaće ga?

    Zavjera – neutralisaće ga?

    Jevgenij Prigožin tvrdi da su mu iza leđa ruski predsjednik Vladimir Putin i sekretar ruskog Savjeta bezbednosti Nikolaj Patrušev skovali zavjeru.

    U najnovijem izveštaju Instituta za proučavanje rata (ISW) stoji da je pres služba osnivača „Vagnera“ objavila 16. marta navodni zahtev za komentarom koji je šefu „Vagnera“ uputila ruska novina Nezavisimaja Gazeta.

    Prigožin tvrdi da je upitan je li bio upoznat s navodnim razgovorima između Putina i Patruševa u vezi s budućnošću „Vagnera“, kao i da je plan Putina i Patruševa bio da potkopaju i neutrališu „Vagner“ grupu.

    Prigožinova pres služba navodi i da su informacije o razgovorima Putina i Patruševa nedavno kružile ruskim i ukrajinskim Telegram kanalima, kao i da je Patrušev rekao ruskom predsedniku da od „Vagner“, za jedan i po do dva meseca, neće ostati ništa.

    Patrušev je, navodno, već naredio promatranje i kontrolu nad kretanjem bivših boraca „Vagnera“, a Putin se s tim složio i zahvalio Patruševu na njegovim naporima da neutrališe „Vagner“, a posebno Jevgenija Prigožina”, stoji u objavi Prigožinove pres službe.

    Međutim, ISW u svom izveštaju ističe da nije došao do ikakvih informacija koje bi sugerirase da su se dogodili takvi razgovori između Putina i Patruševa.

    “Ne postoji potvrda ove teme, što sugeriše da je Prigožin iskonstruirao zaveru za promociju ’Vagnera’ i vlastitog ugleda”, objavio je ISW.

  • Iz Stejt Departmenta o sankcijama: Nećemo se zaustaviti

    Iz Stejt Departmenta o sankcijama: Nećemo se zaustaviti

    Šef Kabineta za koordinaciju sankcija Ministarstva vanjskih poslova Sjedinjenih Država Jim O'Brien danas se osvrnuo na sankcije i stavljanje na crnu listu za tri osobe iz Bosne i Hercegovine.
    Podsjećamo, od juče su na crnoj listi SAD bivši direktor Obavještajno-sigurnosne agencije (OSA) Osman Mehmedagić, direktor Uprave za geodetske i imovinsko-pravne poslove Republike Srpske Dragan Stanković i vođa narko-kartela Edin Gačanin.

    O'Brien je naveo da su sankcije odraz stava Amerike da suštinu antidejtonskog djelovanja predstavlja to što stranke, kako je istakao, preferiraju da javna dobra koriste za svoje interese. Dodao je da je odluka o sankcijama posljedica dugoročnog rada.

    “Odluke su donesene nakon povezanih istraga, koristimo sve izvore koji su nam na raspolaganju. Ništa se ne dešava preko noći i sve je zasnovano na dobro razvijenom procesu koji nadzire veliki broj ljudi u američkoj vladi. Zato niko ne bi trebao biti iznenađen”, ističe je O'Brien.

    Naglašava da State Department sarađuje sa institucijama za provođenje zakona, kao i sa svim ostalim institucijama koje su zainteresovane za to.

    “Normalno je da dijelimo informacije po ovim pitanjima. To je ono što rade funkcionalne institucije – pogledaju dokaze, uzmu si vremena, pregledaju dokaze i zatim djeluju”, dodaje.

    Ukazao je da je korupcija u središtu zabrinutosti administracije američkog predsjednika Joea Bidena. Najavio je da će koristiti sve, kako je naveo, alate u borbi protiv nezakonitosti, tj. da se SAD neće zaustaviti.

    Jim O'Brien je sebe kao zvaničnikom koji ima veliko iskustvo u vođenju američke politike prema Zapadnom Balkanu. Bio je angažovan i na Dejtonskom mirovnom sporazumu.

  • Haos na ulicama Pariza: U protestima i neredima uhapšeno više od 200 osoba

    Policija Francuske sinoć je uhapsila 217 osoba tokom protesta u Parizu protiv kontroverzne penzione reforme koja je progurana kroz parlament bez konačnog glasanja u donjem domu, saopštili su lokalni mediji.

    Televizijska kuća France Info citirala je policijske izvore koji kažu da je 217 ljudi uhapšeno dok su neredi izbili na Trgu sloge u centru Pariza u blizini mjesta sastanka donjeg doma parlamenta.

    Prema medijskim izvještajima, interventna policija upotrijebila je vodene topove i suzavac. Demonstranti su palili drvene palete i bacali predmete na policajce. U trenutku izbijanja sukoba na trgu je bilo oko 6000 protivnika penzione reforme.

    Francuska vlada je juče poslijepodne odlučila u posljednji trenutak provesti najvažniji reformu predsjednika Emanuela Makrona koja predviđa postupno povećanje dobi za penzionisanje sa 62 na 64 godine. Vlada je u proceduri zaobišla donji dom parlamenta, Nacionalnu skupštinu, gdje je rezultat glasanja bio na granici za donošenje odluke.

    U Francuskom ustavu postoji poseban članak koji to Vladi omogućava. Reforma se još uvijek može srušiti izglasavanjem nepovjerenja Vladi.

    Protesti su izbili i u drugim francuskim gradovima, a sindikati su pozvali da se novi nacionalni dan štrajkova i protesta održi sljedeći četvrtak, prenosi Avaz.

  • Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

    Upozorenje: Čeka nas propast bankarskog sistema

    Prvi čovek BlackRocka upozorava da su ove finansijske institucije verovatno samo “prve domine koje su pale”.

    Izjavom prvog čoveka najveće svetske korporacije za upravljanje investicijama Blackrock Lerija Finka, nervoza, nestabilnost i nejasnoće koje prate američko bankarsko tržište od kraha SVB ovog vikenda samo su porasle.

    Fink se u svom redovnom pismu investitorima osvrnuo na nedavni kolaps Silvergatea, Signature Banka i SVB-a, upozoravajući ih da su ove finansijske institucije verovatno samo “prve domine koje su pale” pre potencijalne “kaskade kroz čitav američki bankarski sektor koji čeka još padova i gašenja banaka”.

    Kako se njegova pisma investitorima objavljuju javno, deo u kom pominje krah američkih banaka Blic prenosi u celosti:

    Cena jeftinog novca – da li domine počinju da padaju?

    “Protekle nedelje videli smo najveći bankrot u poslednjih 15 i više godina pošto su federalni regulatori zaplenili banku Silicijumske doline. Ovo je klasična neusklađenost imovine i obaveza. Prošle nedelje su propale i dve manje banke. Prerano je znati koliko je šteta rasprostranjena.

    “Regulatorni odgovor je do sada bio brz, a odlučne akcije su pomogle da se izbegnu rizici od zaraze. Ali, tržišta su i dalje na ivici. Da li će neusklađenost imovine i obaveza biti druga domina koja će pasti?

    “Prethodni ciklusi zaoštravanja (monetarne politike) često su dovodili do spektakularnih finansijskih raspada – bilo da se radilo o krizi štednje i kredita koja se odvijala tokom osamdesetih i ranih devedesetih ili o bankrotu okruga Orange, Kalifornija, 1994. U slučaju S&L krize, to je bila “kriza koja se sporo odvija” – ona koja se samo nastavila. Na kraju je trajalo oko deceniju i više od hiljadu štediša je nestalo.

    “Još ne znamo da li će se posledice lakog novca i regulatornih promena preneti u celom američkom regionalnom bankarskom sektoru (slično S&L krizi) sa novim zaplenama i zatvaranjima.

    “Čini se neizbežnim da će neke banke sada morati da povuku kreditiranje ako bi ojačale svoje bilanse, a verovatno ćemo videti strože standarde kapitala za banke.

    “Na duži rok, današnja bankarska kriza će dati veći značaj ulozi tržišta kapitala. Kako banke potencijalno postaju sve ograničenije u svojim pozajmljivanjima, ili kako se njihovi klijenti probude zbog ovih neusklađenosti imovine i obaveza, očekujem da će se verovatno u većem broju obratiti tržištima kapitala za finansiranje. Zamišljam da mnogi korporativni blagajnici danas razmišljaju o tome da se njihovi bankovni depoziti čiste svake noći kako bi smanjili rizik druge uguvurne strane”, napisao je Fink.

  • Bankarska kriza je gotova?

    Bankarska kriza je gotova?

    Analitičar brokerske kompanije Odeon, Dik Bouv, ocenio je da je ”bankarska kriza gotova”.

    Nakon objavljivanja izveštaja u kojem se navodi da će najveće privatne banke u SAD obezbediti dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za stabilizaciju Prve republičke banke, Bouv je da “bankarski sistem ima novac i upotrebiće ga da zaustavi ovo jednom zauvek”.

    Analitičar brokerske kompanije Odeon, Dik Bouv, ocenio je danas da je ”bankarska kriza gotova”, nakon objavljivanja izveštaja u kojem se navodi da će najveće privatne banke u SAD obezbediti dodatnih 30 milijardi dolara likvidnosti za stabilizaciju Prve republičke banke.

    Kako navodi Blumberg, banke JP Morgan, Banka Amerike i Siti Grup banka bi doprinele sa po pet milijardi dolara u depozitima, zajedno sa manjim depozitima iz drugih institucija.

    ”Federalne rezerve nemaju novca da spasu banku, ali sam bankarski sistem ima taj novac, i upotrebiće ga da zaustavi ovo jednom zauvek”, rekao je Bouv.

    Indeks KBV porastao je za čak 4,2 odsto nakon današnjih vesti, pošto je prethodno pao za 3,7 odsto. On dodaje da takav potez banaka podseća na 1998. kada se 14 banaka udružilo da spasu dugoročni kapitalni menadžment , spasavajući hedž fond i sprečavajući kolaps globalnih finansijskih tržišta.

    ”Jasno je da se bankarsko računovodstvo mora revidirati. Banke su iskoristile čitavu gomilu računovodstvenih mogućnosti da predstave lažnu sliku o čemu se radi. Uništili su poverenje u svoj sistem”, rekao je Bouv.

  • Poznat datum i dva scenarija ukrajinske ofanzive

    Poznat datum i dva scenarija ukrajinske ofanzive

    Ukrajinska vojska počeće aktivna ofanzivna dejstva protiv ruskih trupa u kasno proljeće ove godine, piše američki list Politico.

    Kako navodi izdanje, najvjerovatnije vreme za kontraofanzivu Oružanih snaga Ukrajine je maj.

    Američka vojska žuri da prebaci naoružanje i opremu na bojno polje ali i da obučava ukrajinske snage, uoči velike ofanzive na Rusiju koja se očekuje krajem proleća.

    Američki list naglašava da ukrajinska vojna komanda još nije u potpunosti odlučila o strategiji predstojeće kontraofanzive. Kako prenosi Politico, u Kijevu se razmatraju dva scenarija napada.

    Prvi predviđa ofanzivu od Hersonske oblasti do Krima. Proterivanje Rusa sa Krimskog poluostrva predstavljao bi finalni udarac za Zelenskog i Zapad. Međutim, novinari iz politika ne veruju u uspeh takve akcije.

    Činjenica je da je Rusija previše dobro ojačala odbranu Krima, a ukrajinska vojska jednostavno nema potreban broj ljudstva za probijanje ešalonirane odbrane.

    Ostaje druga opcija, koja predviđa napredovanje Oružanih snaga Ukrajine na istok, a zatim na jug, u nadi da će se prekinuti snabdevanje južne grupacije ruskih trupa i preseći kopneni koridor prema Krimu. Upravo ovoj ideji, prema Politiku, naginje vojna komanda kijevskog režima.

    Inače, u prilog ovoj verziji govori i pokušaj izviđanja na snazi u Zaporoškoj oblasti, koje su prethodnog dana organizovale Oružane snage Ukrajine. Pretpostavlja se da će u bliskoj budućnosti slični pokušaji, uprkos rizicima, biti nastavljeni.

  • Kina želi da Moskva i Kijev održe mirovne pregovore što prije

    Kina želi da Moskva i Kijev održe mirovne pregovore što prije

    Kina je zabrinuta zbog eskalacije sukoba u Ukrajini i želi da Moskva i Kijev održe mirovne pregovore što je prije moguće, izjavio je danas visoki kineski diplomata Ćin Gang u telefonskom razgovoru sa ukrajinskim šefom diplomatije Dmitrom Kulebom.

    Ćin je rekao da se Kina nada da će sve strane ostati mirne, racionalne i uzdržane i nastaviti mirovne pregovore što je prije moguće, saopštilo je kinesko Ministarstvo spoljnih poslova.

    Očekuje se da će kineski predsjednik Si Đinping posjetiti ruskog predsjednika Vladimira Putina sljedeće sedmice i održati virtuelni sastanak sa ukrajinskim predsjednikom Volodimirom Zelenskim.

    Kina, koja se uzdržala od osude Rusije zbog specijalne vojne akcije na Ukrajinu, pozvala je obje strane da pristanu na postepenu deeskalaciju koja bi vodila ka sveobuhvatnom prekidu vatre u svom dokumentu od 12 tačaka za političko rješenje ukrajinske krize.

    U kineskom planu se takođe poziva na zaštitu civila i poštovanje suvereniteta, podsjeća “Reuters”, navodeći da je taj plan mlako dočekan u Moskvi i Kijevu.