VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Rusija i Putin se neće opet prevariti”

    “Rusija i Putin se neće opet prevariti”

    Ruski profesor Dmitrij Trenin ističe da je Putin svestan da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška, te da se Rusija neće ponovo prevariti.

    Ruski predsednik Vladimir Putin prokomentarisao je, tokom sastanka s majkama ruskih vojnika, da sada smatra da su sporazumi iz Minska iz 2014. i 2015. bili greška.

    Objasnio je da Moskva u to vreme nije znala kakva su osećanja stanovništva Donbasa pogođenog sukobom, i nadao se da bi Donjeck i Lugansk na neki način mogli da se integrišu s Ukrajinom pod uslovima određenim u Minsku.

    Međutim, profesor Dmitrij Trenin, član Ruskog saveta za međunarodne poslove, ističe da je moguće da je Putin bio spreman da novim vlastima u Kijevu da šansu da reše to pitanje i ponovo izgrade odnose s Moskvom, što po njegovom mišljenju potvrđuju i njegovi postupci, i razgovori s tadašnjim ukrajinskim predsednikom Petrom Porošenkom. Putin se navodno nadao da bi stvari mogle da se reše s Nemcima, Francuzima i američkim rukovodstvom.

    Priznanja grešaka su retka među aktuelnim liderima, ističe Trenin, ali su važna kao pokazatelji lekcija koje su naučili.

    To iskustvo očigledno je navelo Putina da pokrene specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini pošto osam godina ranije Moskva nije trebalo da veruje Kijevu, Berlinu i Parizu već je trebalo da se osloni na sopstvenu vojnu moć ne bi li oslobodila svoje stanovništvo na području Ukrajine.

    Drugim rečima, sadašnje pristajanje na primirje nalik onom potpisanom u Minsku bila bi još jedna greška koja bi omogućila Kijevu i njegovim podržavaocima da se bolje pripreme za nastavak borbi.

    Trenin dodaje i da ruski lider shvata da mnoge nacije koje se nisu pridružile antiruskoj koaliciji, od Kine i Indije do Indonezije i Meksika, zagovaraju prekid ratnih dejstava budući da su njihovi ekonomski izgledi narušeni rusko-ukrajinskim sukobom. Otuda i zvanične izjave Kremlja da je Moskva otvorena za dijalog, ali samo na osnovu postojeće geopolitičke realnosti – da su Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje deo Ruske Federacije. Treba napomenuti i da Moskva nije povukla ciljeve specijalne vojne operacije, koji uključuju demilitarizaciju i denacifikaciju Ukrajine.

    Što se Kijeva tiče, pošto je napokon postigao operativne uspehe na bojnom polju, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski formalno je zabranio sve kontakte s Kremljom.

    Realnost je, ističe ruski profesor, da glavne strane uključene u sukob u Ukrajini, odnosno Vašington i Moskva, ne smatraju sadašnjost ili blisku budućnost dobrim vremenom za pregovore.

    Iz perspektive SAD, uprkos sankcijama koje je Zapad uveo Rusiji i nedavnim neuspesima koje je ruska vojska doživela u Harkovu i Hersonu, Moskva je daleko od toga da bude poražena na bojnom polju ili destabilizovana na unutrašnjem planu.

    Iz ruske perspektive, svako primirje ili mir koji ostavlja Ukrajinu kao “antirusku”, neprijateljsku državu, jednak je porazu.

    Čini se da će se rat nastaviti do 2023. godine, a možda i nakon toga. Razgovori verovatno neće početi pre nego što bilo koja strana bude spremna da popusti, zaključuje Raša tudej na srpskom.

  • NATO poslao poruku: Odbranićemo svaki pedalj

    NATO poslao poruku: Odbranićemo svaki pedalj

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg poručio je danas u Bukureštu da je vojna alijansa spremna da odbrani svaki pedalj svoje teritorije.

    Stoltenberg je, govoreći na skupu u organizaciji Aspen instituta Rumunije i nemačkog Maršal fonda, ukazao da je Rumunija snažan i veoma važan saveznik NATO.

    “To ponavljam svakog dana. Veliki doprinos NATO-u Rumunija daje i time što mi je dala odličnog zamenika generalnog sekretara”, naglasio je on.

    Stoltenberg je najavio da se ministri spoljnih poslova NATO sastaju u Bukureštu u vreme kada divlja ruski rat na granicama Rumunije.

    “Ovo je kritično vreme po našu bezbednost, ali šaljemo poruku NATO je tu, budan i spreman da odbrani svaki pedalj svoje teritorije. Kao odgovor na rat u Ukrajini podigli smo spremnost naših trupa. Udvostručili smo naše borbene jedinice sa dve na osam. Prošle nedelje NATO je sprovela vežbe u Rumuniji u kojoj su učestvovali avioni iz Španije, Turske, Sad i Francuske. Time smo pokazali kako NATO saveznici sarađuju i da su spremni da odbrane svaki pedalje zemlje, ali i svoj vazdušni prostor”, kazao je on.

    Rekao je da NATO nije deo konflikta u Ukrajini, ali da pruža podršku toj zemlji.

    “Ukrajina je nacija koja ima pravo na samoodbranu, koje je zapisano i u Povelji UN. Putin se suočava sa neuspehom i odgovara na to sa više brutalnosti. Imamo sve više raketnih napada na civilnu infrastrukturu. To je strašno za Ukrajinu, ali je to teško vreme i za nas u Evropi, i celom svetu”, podvukao je Stoltenberg.

    Kazao je da svi mi plaćamo cenu rata Rusije protiv Ukrajine, ali mi je plaćamo u novcu, a Ukrajinci krvlju.

    “Ako pustimo Putina da pobedi svi ćemo platiti veću cenu, jer tada će lekcije koju bi Putin i ostali autoritarni lideri naučili bila da se isplati koristiti silu. To bi učnilo naš svet mnogo krhkijim i opasnijim. Zato je u našem interesu da podržimo Ukrajinu”, naglasio je on.

    Stoltenberg je kazao da nema održivog mira ako agresor pobedi, ako ugnjetavanje i autokratija pobedi demokratiju.

    Ukazao je da je vazno nastaviti vojno podržati Ukrajinu kako bi stekla što bolji položaj pred mirovne pregovore, kada do njih dođe. “Naša poruka je da NATO ostaje uz Ukrajinu koliko god to bude potrebno”, podvukao je on.

    Stoltenberg je kazao da je ruska agresija na Ukrajinu počela još pre osam godina, i da je od tada NATO u pripravnosti. Generalni sekretar je kazao da ruski rat protiv Ukrajine nije naveo NATO da zaboravi na dalje partnere koji su izloženi agresiji Rusije ili ruskim pretnjama, kao što su Gruzija, Moldavija i BiH.

    Naglasio je da je važno jačanje njihove otpornosti i modernizacija vojnih snaga kako bi mogle bolje da se brane. “Ako su te zemlje bezbednije onda smo i mi sigurniji”, kazao je Stoltenberg.

    Upitan za Kinu, Stoltenberg je kazao da širenje prisustva te zemlje pokazuje da je potrebno da se stalno prati otpornost i bezbednost zemalja NATO.

    Rekao je da NATO nema nameru da postane globalni vojni savez, ali vidi da Kina širi svoje prisustvo, od sajber prostora, preko Afrike, ali i jačanja uticaja unutar Evrope, uključujući aktivnosti pokušaja kontrole kritične infrastrukture.

    S tim u vezi ukazao je na 5G mrežu, rekavši da su neki 2019. tvrdili da se radi samo o komercionalnoj odluci, kao što je to, kako su tvrdili, bilo i u vezi gasa.

    “Mislim da je ono što smo videli iz slučaja ruskog gasa da to jesu komercionalne odluke, ali koje imaju veze sa našom bezbednošću. Moramo uzeti u obzir bezbednosne aspekte prilikom donošenja takvih odluka”; poručio je Stoltenberg.

    On je ukazao da je NATO izradio preporuke za jačanje otpornosti kritične infrastrukture, koje nemaju fokus Kinu, ali su vezane i za tu zemlju.

  • Rusija prebacuje deo protivvazdušne odbrane u Bjelorusiju

    Rusija prebacuje deo protivvazdušne odbrane u Bjelorusiju

    Rusija je prebacila veliki konvoj vojne opreme u Bjelorusiju.

    Konvoj uključuje najmanje 15 raketnih sistema “Zemlja-vazduh” Tor-M2 i 10 inženjerskih vozila, izvestila je beloruska grupa Hajun, koja prati kretanje ruskog oružja.

    Prema tom izveštaju, “ovo nije poslednji vojni konvoj s teretom ove vrste”, prenosi Kijev Independent.

    Ukrajinski generalštab saopštio je u ponedeljak da se Rusija sprema da premesti nekoliko jedinica iz Bjelorusije na okupirane teritorije Ukrajine.

    U Belorusiji je stacionirano do 12.000 mobilisanih ruskih vojnih obveznika, izvestio je 25. novembra Nacionalni centar otpora ukrajinske vojske.

  • Japan povećava budžet za odbranu u jeku tenzija sa Kinom i Severnom Korejom

    Japan povećava budžet za odbranu u jeku tenzija sa Kinom i Severnom Korejom

    Japanski premijer Fumio Kišida zatražio je sinoć od svoje vlade da pripremi povećanje budžeta za odbranu na visini od dva odsto BDP-a do 2027. godine, znatno iznad cifre od jedan odsto na koju se zemlja ograničavala do sada.

    Japan tu odluku donosi u vrijeme kada nastoji da ojača strategiju odbrane i sigurnosti da se suprotstavi rastućim prijetnjama koje prema zemlji predstavljaju Kina i Sjeverna Koreja, kao i na osnovu nove svjetske geopolitičke situacije posle ruskog osvajanja Ukrajine.

    Japansko ministarstvo odbrane je u augustu zatražilo novi rekordni godišnji budžet od 5.590 milijardi jena (39 milijardi eura) za 2023/2024 fiskalnu godinu koja počinje u aprilu, što je povećanje od dva odsto u odnosu na prvobitni budžet za tekuću godinu.

    Konačni iznos će vjerovatno biti viši kao i za ovu fiskalnu godinu koji je na kraju prešao 6.000 milijardi jena posle uključenja dodatnih zahtjeva.

    “Preduzećemo budžetske mjere da povećamo potrošnju u oblasti odbrane na dva odsto BDP do 2027”, rekao je novinarima ministar odbrane Jasukazu Hamada nakon sastanka sa premijerom Kišidom.

    To pitanje je sporno u Japanu iz više razloga, između ostalog pacifistički poslijeratni ustav zemlje ograničava vojne kapcitete Snaga samoodbrane, japanske vojske.

    Prema lokalnim medijima jedan od ciljeva dodatne potrošnje biće obezbjeđenje kapaciteta za “kontra napad” oružjem koje može da cilja neprijateljske poligone za lansiranje raketa, koje će i dalje Tokio opisivati kao defanzivne.

    Prema anketi koju je sprovela novinska agencija Kijodo više od 60 odsto Japanaca povoljno bi gledalo na obezbjeđivanje kapaciteta za kontra napad.

    Drugo sporno pitanje vezano je za finansiranje dodatnih vojnih troškova, pošto je povećanje poreza nepopularno, uključujući i unutar Liberalnodemokratske partije premijera Kišide. Njegova vlada već se suočava sa visokim troškovima vezanim za starenje stanovništva, pandemiju i rat u Ukrajini.

    Prema Kijodu trećina Japanaca podržava redukcije u drugim budžetskim sektorima da se finansira povećanje troškova za odbranu.

  • Evropske zemlje povećale uvoz ruskog gasa

    Evropske zemlje povećale uvoz ruskog gasa

    Evropske zemlje su povećale uvoz ruskog tečnog prirodnog gasa od januara do oktobra za 42 odsto u poređenju sa istim periodom lani, piše britanski list “Fajnenšel tajms”.
    Iz Rusije je za deset mjeseci ove godine isporučeno rekordnih 17,8 milijardi metara kubnih tečnog prirodnog gasa. Glavni kupci su bili Belgija, Španija, Holandija i Francuska.

    Od ukupno uvezenog “plavog goriva” morskim putem u evropske zemlje za taj period ruski gas čini 16 odsto.

    Sa druge strane, u Evropu je od početka godine gasovodima isporučeno 62,1 milijardi kubnih metara ruskog gasa, što govori da Stari svijet nije u potpunosti spreman da se odrekne gasa iz Rusije, piše u tekstu.

    Prema mišljenju eksperta iz Centra za globalnu energetsku politiku sa Kolumbijskog univerziteta u NJujorku En-Sofi Korbo, Rusija bi jednog dana mogla da prekine sa isporukama gasa u Evropu. U tom slučaju, navodi Korbo, Evropljani bi bili primorani da kupuju gas na “još skupljem spot tržištu”.

    Ona vjeruje da bi Rusija mogla da rasporedi svoje tankere sa tečnim prirodnim gasom u zemljama poput Bangladeša i Pakistana i prodavati gas po nižim cijenama kako bi stekla “političku prednost” i “izvršila pritisak na Evropljane”.

    Britanski list podsjeća da je 2021. godine Evropa ukupno uvezla 155 milijardi kubika ruskog prirodnog gasa, uključujući tečni prirodni gas.

    Ekspert Georg Zakman smatra da EU ne bi trebalo da odustane od ruskog tečnog prirodnog gasa, ali da bi trebalo da razvije mehanizam da bi se zaštitila u slučaju da “Rusija počne selektivno da šalje gas pojedinačnim kupcima u Evropi kako bi stekla političke poene i narušila evropsko jedinstvo”, prenosi “Sputnjik”.

  • Šta su Amerikanci tražili od zemalja članica NATO-a

    Šta su Amerikanci tražili od zemalja članica NATO-a

    “Fajnenšel tajms” piše da bi sastanci ministara zemalja članica NATO-a, koji počinju danas, mogli da donesu novu dimenziju globalnih geopolitičkih odnosa.

    Taj zaključak američki list izvodi iz činjenice da će visoki zvaničnici SAD insistirati na zauzimanju puno čvršće politike prema Kini.

    FT piše i da su zadnjih nekoliko sedmica predstavnici Vašingtona lobirali kod drugih evropskih članica NATO saveza za zaoštravanje retorike prema Kini, kao i na konkretne akcije obuzdavanja kineskih vlasti. Suprotstavljanje Kini američki je predsednik Džo Bajden ranije postavio kao glavni cilj svoje spoljne politike, ali se Americi silom prilika fokus prebacio na rat u Ukrajini.

    To što sada SAD insistiraju na stavljanje konfrontacije s Kinom u agendu NATO saveza dolazi u ekstremno osjetljivom trenutku za kineske vlasti jer traju masovni protesti protiv politike zaključavanja , ali i Komunističke partije, kao i predsednika Sija. Otvara se pitanje i kakva bi mogla biti reakcija Kine u slučaju drastičnog zaoštravanja politike NATO-a.

    Kako piše Gojko Drljača, autor brojnih tekjstova u Jutarnjem listu, pre invazije na Ukrajinu, koketiranje s primanjem Ukrajine u članstvo NATO saveza činilo se kao logični korak, ali je danas verovatnije da bi veći deo članica odustao od te ideje, ako bi taj potez zaustavio ruski napad.

    Zato se postavlja pitanje da li je dizanje pritiska na Kinu, na kojem insistiraju Sjedinjene Države, korak prema vraćanju neke vrste hladnoratovskih odnosa u globalnu međunarodnu politiku, kad su političke tenzije ionako ekstremne?

    Prema pisanju FT-a, visoki zvaničnici SAD ističu pred sastanak u Bukureštu kako se NATO još letos dogovorio oko novog “strateškog koncepta” kako bi “adresirali sistemske izazove” koje postavlja Kina.

    Amerika nudi evropskim saveznicima u NATO-u da na sastanku u Bukureštu dogovore “jačanje naše otpornosti prema izazovima koje postavlja Narodna Republika Kina”.

    Koordiniranje NATO članica protiv Kine, tvrdi FT, visoko je na listi prioriteta Sjedinjenih Država. Ambasadorka SAD-a pri NATO savezu, Džulijen Smith, tvrdila je da NATO mora da počne da odgovara kineskim izazovima na konkretne načine.

    Ministri bi na sastanku u Bukureštu trebalo da rasprave novi izveštaj o Kini pa bi ta zemlja trebalo po prvi put da se jasno identifikuje kao izazov u pitanjima “interesa, sigurnosti i vrednosti”.

    Taj izveštaj navodno obrađuje pitanja kineskog vojnog razvoja, napora da utiče na članice NATO saveza I treće zemlje, a obrađuje i kinesko-ruske odnose.

    Uporedo s težnjama SAD, u EU se procenjuje u kojoj meri bi unija smela da zaoštri ekonomske odnose s Kinom. Većina članica EU, a posebno Nemačka i Francuska, ne vide se na istoj liniji prema Kini kao i Sjedinjene Države.

  • Putin predložio: Nova unija?

    Putin predložio: Nova unija?

    Rusija razgovara o mogućoj “gasnoj uniji” sa Kazahstanom i Uzbekistanom kako bi podržala isporuke između tri zemlje i drugim kupcima energije, uključujući Kinu.

    To je danas rekao potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak, prenosi Interfaks.

    Novak nije izneo dalje detalje o tome šta bi gasna unija podrazumevala niti u kojoj fazi su razgovori.

    Portparol kazahstanskog predsednika Kasim-Žomarta Tokajeva rekao je u danas da je ruski predsednik Vladimir Putin predložio takvu ideju na sastanku sa Tokajevim u ponedeljak. On takođe nije naveo detalje, prenosi Rojters.

    Dok je Rusija glavni izvoznik prirodnog gasa, Uzbekistan i Kazahstan proizvode otprilike onoliko koliko i troše. Dve zemlje su povezane gasovodom sa Rusijom, a odvojeni gasovod ukršta obe na putu ka Kini.

    Međutim, oba gasovoda uglavnom pumpaju gas iz Turkmenistana, dok Kazahstan i Uzbekistan nikada nisu prijavili bilo kakve tranzitne pošiljke ruskog gasa u Kinu ili bilo koju drugu zemlju.

  • NATO smatra da nije vrijeme da im se Ukrajina pridruži

    NATO smatra da nije vrijeme da im se Ukrajina pridruži

    Ministri spoljnih poslova članica NATO-a potvrdiće tokom današnjeg sastanka u Bukureštu da vrata Alijanse ostaju otvorena, ali da sada nije vrijeme da se Ukrajina pridruži tom vojnom bloku, javila je američka novinska agencija “Blumberg” pozivajući se na neimenovane izvore.

    Agencija navodi da se pojedine članice NATO-a zalažu za “direktniji put” za učlanjenje Ukrajine, ali da ne postoji saglasnost o tome.

    Neimenovani diplomata izjavio je da su se članice Alijanse saglasile da se sada treba usredsrediti na to da se pomogne Ukrajini da pobijedi u ratu sa Rusijom.

    “Blumberg” piše da na sastanku neće biti nikakvog značajnog napretka u pogledu članstva Ukrajine u NATO-u, jer su saveznici oprezni kada se radi o obnovljenom zahtjevu Ukrajine, pošto bi ih kolektivna odbrana bloka mogla uvući u direktan sukob sa Rusijom, prenio je TASS.

    Isto tako, “Blumberg” tvrdi da se razgovori o saglasnosti o učlanjenju Ukrajine sigurno neće voditi prije sastanka Alijanse u Vilnjusu sljedećeg ljeta.

    Evropski komesar za unutrašnje tržište Tijeri Breton izjavio je prošlog mjeseca da Kijev ne treba da se pridruži Alijansi, usljed vojnih aktivnosti u Ukrajini.

    Predsjednik Ukrajine Vladimir Zelenski saopštio je krajem septembra da je Kijev predao zahtjev za brzo učlanjenje u NATO. Međutim, generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg odbio je da odgovori na pitanje novinara da li je Sjeveroatlantski savez spreman da razmotri zahtjev.

  • Kinezi “na nogama”

    Kinezi “na nogama”

     Kineska policija intervenisala je u Pekingu i Šangaju kako bi sprečila nove proteste protiv kovid ograničenja.

    Kineska politika “nula kovid slučajeva” poremetila je živote miliona ljudi, a bilo je i smrtnih slučajeva zbog tih mera. Takođe, zaključavanje u Kini negativno utiče i na ekonomiju, tvrdi Rojters.Najmanje jedna osoba u gradu Hangdžou uhapšena je kasno sinoć, prema video snimcima na društvenim mrežama, nakon izveštaja da je policija privela pun autobus demonstranata tokom protesta u nedelju uveče u Šangaju, navodi britanska agencija.

    Najveći talas protesta u Kini otkako je Si Đinping preuzeo vlast pre deceniju, sa kojih se čuje poziv za njegovu ostavku, dolazi u trenutku kada dnevni broj novih slučajeva kovid 19 dostiže rekordne vrednosti, a u velikim delovima pojedinih gradova uvode se nove stroge mere karantina, prenosi Rojters.

    U Hangdžouu, glavnom gradu istočne provincije Džeđijang, video snimci na društvenim mrežama koje Rojters nije mogao nezavisno da proveri, prikazuju stotine policajaca koji na velikom gradskom trgu u ponedeljak uveče, sprečavaju ljude da se okupljaju.

    U Šangaju i Pekingu primetno je da policija jutros pojačano patrolira u pojedinim delovima grada, u kojima su neke grupe na društvenoj mreži Telegram predlagale nova protestna okupljanja, navodi Rojters.

    Neki svedoci su rekli britanskoj agenciji da je policija tražila od ljudi koji prolaze kroz te oblasti da im pokažu mobilne telefone kako bi proverili da li imaju virtuelne privatne mreže (VPN) i aplikaciju Telegram, koju su tokom vikenda koristili demonstranti.

    Protesti o kojima zapadne agencije izveštavaju bazirajući se na video snimcima i komentarima s društvenih mreža, počeli su u više gradova posle požara u jednoj zgradi u Urumćiju, na severozapadu Kine, u kojem je poginulo 10 ljudi, a što je dovedeno u vezu sa zatvaranjem stanovništva u domovima u sklopu državne politike nulte tolerancije na kovid.

  • Sunak: “Zlatno doba” odnosa Velike Britanije i Kine je završeno

    Sunak: “Zlatno doba” odnosa Velike Britanije i Kine je završeno

    “Zlatno doba” odnosa Velike Britanije i Kine je završeno, izjavio je britanski premijer Riši Sunak.
    On je tokom prvog govora o spoljnoj politici otkako je izabran za premijera najavio da će promijeniti stav Velike Britanije o Kini.

    Sunak je rekao da su bliski ekonomski odnosi tokom protekle decenije bili “naivni”, te da Britanija mora da “priželjkivanje zamijeni čvrstim pragmatizmom prema konkurentima”.

    Premijer je, međutim, upozorio da ne treba sprovoditi “retoriku Hladnog rata”, te da se globalni značaj Kine u brojnim sferama ne može ignorisati.

    Govoreći o protestima koji se dešavaju u Kini, Sunak je naveo da je Peking odabrao “dalje kažnjavanje”, uključujući napad na novinara Bi-Bi-Sija.

    “Smatramo da Kina predstavlja sistemski izazov našim vrijednostima i interesima, izazov koji postaje akutniji usljed kretanja Pekinga ka još većoj autoritarnosti”, istakao je Sunak.

    Prema njegovim riječima, osim “zlatnog doba odnosa Britanije i Kine”, završena je i “naivna ideja” da će veći obim trgovine sa Zapadom voditi ka političkoj reformi u Kini, piše Bi-Bi-Si.

    On je naveo da će Britanija sarađivati sa saveznicima, uključujući SAD, Kanadu, Australiju i Japan, kako bi “kontrolisala pooštrenu konkurenciju”, uključujući diplomatijom i angažovanjem.

    Sunak je tokom govora obećao i nastavak podrške Ukrajini.