VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Ukrajina gubi suverenitet”

    “Ukrajina gubi suverenitet”

    Kako smatra predsednik Komiteta za međunarodna pitanja Državne dume Rusije Leonid Slucki, Ukrajina gubi suverenitet.

    Zemlja je u potpunosti pod spoljnom kontrolom, pregovori sa njenim rukovodstvom biće beskorisni.

    On je odreagovao na izjavu generalnog sekretara NATO-a Jensa Stoltenberga koji je u intervjuu za “Bi-Bi-Si” izjavio da je neophodno da Zapad nastavi da pruža vojnu pomoć Ukrajini jer je to jedini način da se “ubedi Rusija da sedne za pregovarački sto i prizna Ukrajinu kao suverenu, nezavisnu evropsku državu”.

    “Ispada da status Ukrajine kao države zahteva potvrdu. Ovde pregovori nisu potrebni: Ukrajina je, iako samodestruktivna, ipak i dalje država i taj status niko ne osporava. Cilj specijalne vojne operacije je zaštita naših građana od agresije kijevskog neonacističkog režima, a ne uništavanje Ukrajine”, saopštio je Slucki na Telegramu.

    Što se tiče suvereniteta i nezavisnosti Ukrajine, Kijev zahvaljujući svojim zapadnim pokroviteljima munjevito gubi i jedno i drugo, ocenjuje Slucki.

    “Posebno kada se prodaje Zapadu i dozvoljava da se zemlja pretvori u antiruski poligon. S obzirom na to da se Ukrajinom u potpunosti upravlja spolja, takvi pregovori ne vrede ni pet para”, ocenio je Slucki. Istovremeno je poručio da se ne gaje iluzije po pitanju moguće pobede Kijeva.

    “Ciljevi specijalne vojne operacije će biti realizovani. Parole ‘slobode i demokratije’, kojima kijevski režim prikriva svoju neonacističku suštinu, neće mu pomoći, osuđen je na propast”, konstatovao je ruski političar.

    Ono u čemu je Stoltenberg potpuno u pravu, po rečima Sluckog, jeste to da Rusija ne namerava da odustane od svojih ciljeva.

  • Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Borelj: EU nije poklekla pred Putinovom ucjenom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj ocijenio je, u autorskom tekstu na blogu diplomatske službe EU, da u godini rata u Ukrajini, energetske i klimatske krize, uprkos zavisnosti od uvoza ruskih fosilnih goriva, unija nije poklekla pred Putinovom ucjenom.

    “Uspjeli smo da popunimo prazninu i finaliziramo važne reforme kako bismo ubrzali našu energetsku tranziciju i to će imati značajan geopolitički uticaj”, rekao Borelj.

    Prema njegovim rečima osim u samoj Ukrajini rat je izazvao ozbiljnu energetsku krizu i u Evropi zbog načina na koji Rusija koristi energiju.

    “Vladimir Putin je očigledno mislio da će mu velika zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva, a posebno gasa, omogućiti da podijeli EU, sprečavajući je da aktivno podrži Ukrajinu. Zbog toga je već 2021. godine počeo da nam ograničava isporuke gasa uprkos postojećim dugoročnim ugovorima između ruskih dobavljača i evropskih kupaca, a potom je, poslije 24. februara i dodatno zaoštrio politiku ucjena”, ocjenio je Borelj.

    Visoki predstavnik EU potvrdio je da je ovakva politika zaista izazvala veliku krizu na evropskim energetskim tržištima, sa cijenama gasa koje su prelazile 300 evra/MVh prošlog avgusta u poređenju sa oko 20 evra/MVh 2020. godine.

    Kako je rekao Borelj, poteškoće francuskih nuklearnih elektrana i ograničena proizvodnja hidroelektrične energije povezane sa klimatskim promjenama takođe su produbile krizu na tržištu električne energije u EU.

    To je izazvalo strah od nestanka struje tokom zimskih mjeseci, podsjeća Borelj i naglašava da su ove kombinovane krize izazvale nagli rast cijena energije za domaćinstva i preduzeća, stvarajući ozbiljne ekonomske i socijalne probleme u EU i naglašeno strahovanje da se u EU ubrzano odvija proces deindustrijalizacije.

    “Uprkos ratu i ovoj energetskoj krizi nismo poklekli pred ucjenama Vladimira Putina. Države članice EU su ostale ujedinjene, uvele sankcije Rusiji i odlučno podržavale Ukrajinu, uključujući i vojno kroz isporuke naoružanja”, ukazao je Borelj.

    Prema njegovoj procijeni i u 2023. godini ključna pitanja za EU i svijet biće “ruski agresivni rat protiv Ukrajine, energetska i klimatska kriza i njene ekonomske i socijalne posljedice”.

    “EU će nastaviti da podržava Ukrajinu i da se odupire oružanim i energetskim ucjenama Rusije ubrzavajući dekarbonizaciju ruske ekonomije”, poručio je Borelj.

  • Kina je odlučila, nema neutralnog stava

    Kina je odlučila, nema neutralnog stava

    Kinesko rukovodstvo je oduzelo kolektivnom Zapadu, poslednju nadu o neutralnoj poziciji Pekinga.

    Ovo je izvestio ruski kolumnista, Petr Akopov.

    Reč je o vežbama Rusije i Kine u Istočnom kineskom moru i, posebno, o razgovorima ruskog predsednika Vladimira Putina i predsednika Kine Si Đinpinga.

    Kineski lider je u okviru telefonskog razgovora obavestio Putina, o spremnosti Pekinga da podrži Moskvu.

    Ovo se pokazalo kao pravi udarac zapadnim zemljama. Prema autoru, njihovo verovanje u neutralnu i udaljenu poziciju Kine je propalo.

  • EU postavila zahtjeve Sjevernoj Koreji

    EU postavila zahtjeve Sjevernoj Koreji

    Evropska unija poziva Sjevernu Koreju da sledi put potpune i nepovratne denuklearizacije, naveo je portparol diplomatske službe EU u saopštenju.

    “EU poziva DNRK da preduzme kredibilne korake ka potpunoj, proverljivoj i nepovratnoj denuklearizaciji”, navodi se u saopštenju.

    U ovom saopštenju EU je takođe pozvala DNRK da prestane da povećava vojne tenzije lansiranjem projektila i dronova. Severnokorejski lider Kim Džong Un na šestom plenumu Radničke partije Koreje osmog saziva najavio je potrebu za jačanjem nuklearnih snaga zemlje, masovnom proizvodnjom nuklearnih bojevih glava, stvaranjem novog sistema interkontinentalnih balističkih raketa sposobnih za trenutni kontranapad i brzo završiti projekat izviđačkog satelita i rakete-nosača za njega, prenela je RIA.

  • Putin će dokrajčiti Ukrajinu iscrpljivanjem?

    Putin će dokrajčiti Ukrajinu iscrpljivanjem?

    Rusija planira dugoročnu kampanju iranskih napada bespilotnim letelicama kako bi “iscrpila“ Ukrajinu, izjavio je danas predsednik Volodimir Zelenski.

    “Imamo informacije da Rusija planira dugoročne napade korišćenjem bespilotnih letelica Šahid“, rekao je Zelenski u video obraćanju tokom noći.

    “Verovatno se računa na iscrpljivanje. Iscrpljivanje naših ljudi, naše vazdušne odbrane, naše energije“, rekao je on. Ukrajina je, istakao je Zelenski, morala da “deluje i učini sve da teroristi ne uspeju u svom cilju“.

    Novogodišnji napad na Ukrajinu
    Rusija je novu godinu dočekala noćnim napadima na ukrajinske gradove, uključujući i prestonicu Kijev, stotinama kilometara od prve linije fronta. Moskva je, nakon što je 31. decembra ispalila desetine projektila, 1. i 2. januara lansirala desetine dronova iranske proizvodnje Šahid.

    Ali Kijev je danas saopštio da je oborio svih 39 dronova u poslednjem talasu napada, od kojih su 22 oborena iznad prestonice. Kijev je rekao da je nova taktika znak ruskog očaja nakon što je Ukrajina poboljšala svoju sposobnost da brani sopstveni vazdušni prostor.

  • Vagnerovci oformili vojsku

    Vagnerovci oformili vojsku

    U 2022. i u periodu specijalne vojne operacije, centar za obuku grupe “Vagner” obučio je preko 10 hiljada boraca, rekao je jedan od rukovodilaca centra.

    “Od početka specijalne vojne operacije obuku je prošlo više od 10.000 ljudi”, rekao je on.

    Prema rečima sagovornika agencije, u centru se obučavaju kako borci same grupe “Vagner”, tako i borci odreda teritorijalne odbrane koji su formirani u Brjanskoj i Kurskoj oblasti.”Obučavaju ih instruktori koji rade u kompaniji više od godinu dana. Shodno tome, imaju različito borbeno iskustvo. Shodno tome, svoje iskustvo prenose na regrute. Naš zadatak je da u najkraćem roku prenesemo maksimum informacija koje će ovim ljudima biti potrebne tokom izvođenja borbenih dejstava i izvršavanja specijalnih zadataka”, objasnio je “Tok”.

  • 70 posto Šangaja zaraženo koronavirusom

    70 posto Šangaja zaraženo koronavirusom

    Viši ljekar u jednoj od najboljih bolnica u Šangaju kazao je da je 70 posto stanovništva ovog megagrada zaraženo Covidom-19 nakon velikog porasta slučajeva u Kini, izvijestili su u danas državni mediji.

    Do naglog porasta došlo je nakon što su godine oštrih ograničenja prošlog mjeseca naglo ublažene uz malo upozorenja ili pripreme. Chen Erzhen, potpredsjednik bolnice Ruijin i član šangajskog stručnog savjetodavnog odbora za Covid, procijenio je da je većina od 25 milijuna ljudi u gradu zaražena.

    “Sada je širenje epidemije u Šangaju vrlo široko i zahvatilo je 70 posto stanovništva, što je 20 do 30 puta više nego u aprilu i maju, rekao je Chen za Dajiangdong Studio, medij u vlasništvu Komunističke partije.

    Šangaj je od aprila praktikovao iscrpljujući dvomjesečni karantin, tokom kojeg je više od 600.000 stanovnika bilo zaraženo, a mnogi su odvedeni u masovne karantinske centre. Ali sada se varijanta Omicron neobuzdano širi gradom i stručnjaci predviđaju da će zaraze dosegnuti vrhunac početkom 2023. godine.

    U drugim većim gradovima, uključujući Peking, Tianjin, Chongqing i Guangzhou, kineski zdravstveni dužnosnici sugerišu da je val već dosegao vrhunac.

    Chen je dodao da njegova bolnica u Šangaju ima 1600 hitnih prijema dnevno, dvostruko više od broja prije ukidanja ograničenja, od kojih su 80 posto bili pacijenti s Covidom.

  • EP pokrenuo proceduru za ukidanje imuniteta dva poslanika

    EP pokrenuo proceduru za ukidanje imuniteta dva poslanika

    Evropski parlament pokrenuo je proceduru za ukidanje imuniteta dva poslanika, saopštila je danas ova institucija.

    Odluka je donesena nakon zahtjeva od belgijskih sudskih vlasti, koje istražuju skandal u vezi sa plaćanjem mita od strane Katara.

    “Predsjednik Mecola je pokrenuo urgentnu proceduru za ukidanje imuniteta dva poslanika Evropskog parlamenta, poslije zahtjeva od belgijskih sudskih vlasti. Prvi proceduralni koraci su preduzeti, a predsjednik će objaviti zahtjev na plenarnoj sjednici prvom mogućom prilikom 16. januara”, navodi se u saopštenju.

    Zahtjev će biti dostavljen Komisiji za pravne poslove, a Mecola je zatražio od svih tijela Parlamenta da ova procedura bude prioritet i da se konačna odluka donese do 13. februara.

    Belgijske vlasti su 9. decembra izvršile nekoliko hapšenja i pretresa u Briselu u vezi sa istragom o navodnoj korupciji u Evropskom parlamentu povodom održavanja Svjetskog fudbalskog prvenstva u Kataru.

  • NASA: Šta ako Kinezi naprave bazu na Mjesecu

    NASA: Šta ako Kinezi naprave bazu na Mjesecu

    Šef NASA Bil Nelson je rekao da postoji rizik da će Kina, ukoliko prva stigne, proglasiti dio Mjeseca za svoju teritoriju.

    Najviši zvaničnik NASA, bivši astronaut i senator Floride Bil Nelson upozorio je da bi Sjedinjene Države “trebalo da pripaze” na Kinu koja bi, koristeći izgovor za naučna istraživanja, mogla da napravi bazu na Mjesecu.

    • Zato bi trebalo da se pobrinemo da ne dođu prvi do nekih od oblasti sa najbogatijim resursima – objasnio je šef NASA.

    NASA se nada da će Amerikanci, ipak, biti prvi

    Onda bi, rekao je Nelson, a preneo Politiko, Kinezi mogli reći: “Sklonite se odavde, mi smo tu i ovo je naša teritorija”.

    Nelson se nada da će Amerikanci stići na Mesec pre Kineza, ali je naglasio da je datum kineskog slijetanja “sve bliže”. Dodao je da su Sjedinjene Države u svemirskoj trci sa Kinom.

    Nelson je ukazao na situaciju u Јužnom kineskom moru, gdje je kineska vojska uspostavila baze na spornim teritorijama i upozorio da se isto može dogoditi i sa teritorijom na Mesecu.

    U decembru prošle godine Kinezi su objavili da će njihovi astronauti sletjeti na Mjesec do 2030. godine, ali i da će u narednoj deceniji biti uspostavljena međunarodna stanica za istraživanje Mjeseca predvođena Kinom.

    NASA je, u međuvremenu, nedavno završila misiju Artemis I za snimanje površine Mjeseca. Buduće misije planirane su za neke druge aktivnosti na Mjesecu. Amerikanci su fokusirani i na Mars.

    Ipak, zabrinuti su zbog kineskog prodora u svemir.

    Kinezi su za miroljubivu koegzistenciju na Mjesecu

    Peking je odbacio američka tumačenja motiva koji stoje iza kineskih svemirskih aktivnosti.

    “Svemir nije bokserski ring”, rekao je za Politiko Liu Penđu, portparol kineske ambasade u Vašingtonu.

    Portparol je rekao da su neki američki zvaničnici imali “neodgovorne izjave kako bi pogrešno predstavili normalne i legitimne svemirske poduhvate Kine”.

    I zaključio da se Kina zalaže za “miroljubivo korišćenje svemira”.

  • Zakazan sastanak NATO-a o Ukrajini

    Zakazan sastanak NATO-a o Ukrajini

    Vojni komitet NATO-a održaće sastanak 18. i 19. januara na kojem će se dikskutovati o konfliktu u Ukrajini i aktuelnoj podršci Kijevu, saopšteno je danas iz sjedišta ove organizacije.
    Sastanku u Briselu će prisustvovati 30 ministara odbrane i njihove kolege iz Švedske i Finske, prenio je TASS.

    U saopštenju se navodi da će fokus biti na analizi aktuelnog stanja u Ukrajini, a razgovaraće se i o vojnim kapacitetima Alijanse i njenoj sposobnosti za odbranu od svih izazova, sada i u budućnosti.

    Ministri odbrane diskutovaće i o osvježavanju koncepta odvraćanja i odbrane evro-atlantskog područja.