Kategorija: Svijet

Rusija ispaljuje nenaoružane krstareće rakete, dizajnirane da nose nuklearne bojeve glave na ciljeve u Ukrajini, rekao je visoki američki vojni zvaničnik.

Taj zvaničnik, koji je zahtevao anonimnost, dodaje da je cilj Moskve da iscrpi kijevske zalihe protivvazdušne odbrane, rekao je visoki američki vojni zvaničnik.

Prethodno je britanska vojna obaveštajna služba navela da Rusija “verovatno” uklanja nuklearne bojeve glave sa krstarećih projektila i ispaljuje ih na Ukrajinu, prenosi Rojters.

“To je svakako nešto što oni pokušavaju da urade kako bi umanjili uspešnost sistema protivvazdušne odbrane koje koriste Ukrajinci”, saopštio je zvaničnik.

Dodaje i da je porast ruskih raketnih udara u Ukrajini delimično osmišljen kako bi se iscrpele kijevske zalihe raketa protivvazdušne odbrane i kako bi Rusija konačno postigla dominaciju na nebu iznad Ukrajine.

U izveštaju obaveštajnih službi analizirane su fotografije na kojima su prikazane olupine krstareće rakete iz vazduha ispaljene na Ukrajinu, za koje se pretpostavalja da su proizvedene 1980-ih i da pripadaju ruskim nuklearnim sistemima, prenosi Rojters.

Daleko od bitke za Herson, jedno mesto sve više počinje da privlači pažnju vojnih stručnjaka, bivših generala i vojnih analitičara.

Reč je Artjemovsku, poznatom i kao Bahmut, kako su ga ukrajinske vlasti nazvale 2016. godine. Grad se nalazi u Bahmutskom okrugu Donjecke oblasti.Borbe se trenutno vode na području i na periferiji grada. Izveštaji su različiti i oprečni. Izvori navode da je privatna vojna kompanija Vagner probila ukrajinsku odbranu u toj oblasti. Informaciju je potvrdilo više izvora na terenu, ali se još čeka zvanično saopštenje gradskih vlasti ili ruskog Ministarstva odbrane.

Ukrajinski izvori sa terena kažu da je Artjemovsk generalno dobro utvrđen, ali poslednjih dana odbrana je “počela da popušta”. Stižu različiti izveštaji o stotinama mrtvih ukrajinskih vojnika. Neki ruski mediji već su objavili da je Artjemovsk u rukama ruskih snaga, a drugi da će se to dogoditi uskoro.

Ali zašto je ovaj grad važan? To je ključni grad za kontraofanzivu ukrajinskih oružanih snaga. Rusija to shvata i preduzima određene taktičke i strateške ciljeve kako bi pokušala da preokrene situaciju u korist ruskih oružanih snaga. Zapadni vojni eksperti tvrde da bi Artjemovsk mogao postati “određivač čitave specijalne vojne operacije” Ruske Federacije, piše bulgarianmilitary.

Prema rečima bivšeg vrhovnog komandanta snaga NATO-a u Evropi, generala Veslija Klarka, Rusija postavlja “vatrenu zamku” za ukrajinske snage u toj oblasti. Klark tvrdi da će, ukoliko ukrajinske oružane snage pretrpe “značajne gubitke”, to ruskom predsedniku Vladimiru Putinu dati adut da natera Kijev na privremeni prekid vatre ili čak primirje.

“Ako ruske oružane snage uspeju da potisnu položaje ukrajinske vojske dok jedinice iz Hersona stignu na to mesto, Putin će pobediti”, rekao je penzionisani američki vojni zvaničnik.

General Klark je takođe rekao da bi kontinuirani raketni udari ruskih oružanih snaga na ključne lokacije energetske infrastrukture mogli da se pređu u kontinuiranu rusku akciju. Takva praksa, kao i moguća kontrola nad Artjemovskom, predstavljaju “važan adut za Moskvu” .

Prema Klarkovim rečima, “Rusija sada ima sve što je potrebno da napravi značajnu štetu Ukrajini”.

Zima će, prema oceni vojnog analitičara Vlada Radulovića, svakako uticati na dalji razvoj rusko-ukrajinskog rata.

Kako Radulović kaže, to će se desiti prvo zbog pripreme ljudstva i tehnike za delovanje u teškim zimskim uslovima, a i zbog energetskog sektora u Ukrajini, koji je razoren nakon dejstva ruskih oružanih snaga.

“I Ukrajinci i Rusi baštine istu vojnu školu, a baštine i problem ili ako se može tako reći benefit zime, jer i jedni i drugi i te kako znaju šta znači jaka zima, tako da koliko to moze biti prednost ili otežavajuća okolnost jedne strane, isto može biti i druge”, kaže Radulović.

Pitanje je, dodaje, i do koje će niske temperature moći da se uspešno koristi oprema i tehnika, a na sve to, neophodno je dodati i faktor koji se tiče civilnog stanovništva, jer nije isto kada vojnik u rovu zna da se njegova porodica smrzava i da nema struju, što utiče na moral.

Kada je reč o stanju na frontu, kaže da nakon oslobađanja Hersona, zbog terena kakav jeste, uskoro ne očekuje ofanzive sličnog formata.

“Na delovima fronta je blato do metar dubine i oklopne mehanizovane jedinice se veoma otežano kreću pa je teško raditi manevre na takvom terenu. Zato opet svedočimo nečemu što smo već videli, a to je besomučna upotreba artiljerije i sa jedne i sa druge strane i čini mi se da se ponovo vraćamo na taj segment”, ističe sagovornik Tanjuga.

Prema njegovim rečima dejstva su sada prisutna gotovo duž cele linije fronta, ali veće operacije bi trebalo očekivati na proleće.

Govoreći o današnjem sastanku ministara NATO-a u Bukureštu, Radulović kaže da Ukrajina svakako može očekivati pomoć ove alijanse i da je u ovom trenutku najveće pitanje i izazov kako u obezbediti dovoljno granata za artiljeriju, minobacačkih mina, kao i municije za streljačko naoružanje.

” To je jedan segment, a drugi je pitanje protivvazduhoplovne odbrane, odnosno savremenih PVO sistema koji bi trebalo ili moglo da budu usporučeni Ukrajini. Sa druge strane biće važno još jedno pitanje, a to je jačanje istočnog krila NATO-a”, kaže Radulović.

Naglašava da se to ne odnosi samo na tri baltičke zemlje i pribaltičku Poljsku, gde su godinama unazad raspoređene borbene trupe, već i na Mađarsku, Slovačku, Bugarsku i Rumuniju.

I dok se, kako kaže, na svakom kraju sveta prevrćui zaboravljeni magacini i otvaraju poslednje skrivene kutije kako bi se našla municija i naoružanje za Ukrajinu, od pregovora o miru dve zemlje smo još daleko.

“Raspoloženje Ukrajinaca je i dalje takvo da ne žele da bilo šta primiruju sa Rusima, što se može i razumeti jer oni brane svoju zemlju i percipiraju rusku agresiju kao agresiju i okupaciju dela njihove teritorije. S druge strane postoji njihova opravdana bojazan da bi Rusija eventualno primirje mogla iskoristiti da zapravo osveži i pregrupiše svoje snage i osmisli novu strategiju”, ističe on.

Dodaje da su Rusi sada u situaciji da poraze koje doživljavaju svojoj javnosti pokušavaju da objasne kao da su to neke vrste, kako oni kažu pregrupisavanja i taktičkog povlačenja.

Situacija u gradovima na jugu Ukrajine, Hersonu i Nikolajevu, je “strašna i kritična”.

Samo u Nikolajevu skoro četvrt miliona ljudi se suočava sa nedostatkom vode, struje i grejanja, upozorile su danas Ujedinjene nacije.

Portparol UN Stefan Dižarik rekao je da je koordinatorka UN za humanitarna pitanja Deniz Braun posetila tokom vikenda ova dva grada na jugu Ukrajine i podnela izveštaj u kojem ukazuje da ljudi koji beže iz Hersona idu u Nikolajev, preneo je Si-En-En.

U Nikolajevu su uspostavljeni punktovi sa grejanjem kako bi se pomoglo ljudima koji ne mogu da zagreju svoje domove, a prema rečima Dižarika, humanitarci su obezbedili namirnice i generatore kako bi ova mesta postala funkcionalna.

“Očekujemo da ćemo, uz podršku vlasti, u Hersonu uspeti da pokrijemo osnovne potrebe onih koji su ostali u gradu, pod uslovom da uspemo i da održimo nivo pomoći koja je pristizala u protekle dve nedelje. Međutim, situacija sa vodosnabdevanjem, grejanjem i strujom i dalje je teška, iako se snabdevanje električnom energijom postepeno popravlja”, rekao je Dižarik.

Donatori su ove godine obezbedili 3,1 milijardu dolara humanitarne pomoći koja se distribuira preko UN , međutim Dižarik je istakao da je važno da se nastavi s finansiranjem, posebno tokom zimskih meseci.