VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi nišane Njemačku?

    Rusi nišane Njemačku?

    Od početka napada na Ukrajinu, na ruskoj državnoj televiziji mogu se čuti svakakve pretnje koje su upućene zapadnim zemljama od strane voditelja i gostiju.

    U etru se često pominje i upotreba nuklearnog oružja, a jedna od vodećih Putinovih propagandista Olga Skabejeva šokirala je krajem septembra izjavom da je Rusija trebalo da gađa London nuklearnom bombom na dan sahrane kraljice Elizabete. , kada su bili “svi najvažniji ljudi”.

    Glavna urednica RT-a Margarita Simonjan rekla je u proleće da je nuklearni rat “najverovatniji ishod”, ali da će Rusi “otići u raj, i jednostavno će umreti”. Vladimir Solovjov, jedno od najpoznatijih lica ruske državne televizije, sada se ponovo uključio u seriju pretnji, preteći Berlinu vojnim udarom.

    “Vidite, stvar je u tome da možemo da pošaljemo naše padobrance u Berlin i naše vazduhoplovstvo može toliko da ga pogodi da od njega ništa neće ostati. Opet kažem, ovo nije Ukrajina, nećemo ih poštedeti”, rekao je Solovjov.

    Promena narativa
    Ali neuspehe koje Rusija doživljava na bojnom polju, posebno nakon što je krajem leta pokrenuta sve uspešnija ukrajinska kontraofanziva, ni najbolji Putinovi propagandisti više ne mogu da ignorišu. Tako je primetna promena u narativu koji, pored pretnji, sve više uključuje zabrinutost zbog gubitka rata i narušenih odnosa sa Zapadom.

    Ranije ovog meseca, propagandista i predstavnik Dume Jevgenij Popov objasnio je gostima u studiju kanala Rusija 1 da Rusija ne bi preživela ni jedan dan bez zapadnih resursa. Sada su Simonjan i Solovjov razgovarali o mogućnosti da Rusija izgubi rat i da Haški tribunal otvori postupak za ratne zločine.

    “Oni se spremaju da zauzmu naš Krim, a mi činimo jedino što možemo. Bombardujemo. Svakodnevno bombardujemo, bombardujemo infrastrukturu. Bog zna da nećemo ovo, niko ovo nije hteo, naše rukovodstvo je ne želim ovo“, rekao je Simonjan.

    “Sve će se pretvoriti u prah”
    “Svuda vidimo da se uništava infrastruktura koja pomaže Ukrajini da se bori, da ubija naš narod, na teritorijama koje su sada naše. Ljudi su takođe neverovatni, nažalost, znam dosta njih u visokim krugovima, koji se plaše. da stvari nazivaju pravim imenom zbog nekih tamo ljudi.“ , dodala je ona, a Solovjev je predložio da se takvi ljudi izbace iz visokih krugova.

    “Koga briga šta neki tamo misle? Vi koji se plašite Haga, slušajte, treba da se plašite poraza, poniženja, izdaje svog naroda. Da smo poraženi, Hag bi, pravi ili hipotetički, došao i dobio bi. čistači ulica koji su na meti iza Kremlja. Ako jedan okrug Kijeva bude manje-više bez struje, to neće promeniti razmere katastrofe koja će zadesiti našu zemlju. To je nezamislivo”, uzvratio je Simonjan.

    “Ali mi ne možemo biti poraženi. Haga neće biti ako se to desi. Neće biti ništa, sve će se pretvoriti u prah”, zaključio je Solovjev, ponovo aludirajući na to da će Rusija u slučaju poraza započeti nuklearni rat.

  • Kurdi mole Rusiju za pomoć u pregovorima sa Turskom

    Kurdi mole Rusiju za pomoć u pregovorima sa Turskom

    Kurdska alijansa “Sirijskih demokratskih snaga” (SDS) se obratila predstavnicima Rusije molbom za pomoć u pregovorima sa Turskom.

    Naime, oni se nadaju da im Rusija može pomoći pri postizanju sporazuma između alijanse i vlade u Damasku kako bi se zaštitile teritorije koje kontrolišu na sjeveroistoku zemlje, saopštio je televiziji “Al Hadas” predstavnik SDS-a Aram Hana.

    “Zamolili smo Ruse da budu inicijatori sporazuma o koordinaciji akcija s Damaskom kako bi se zaštitila naša teritorija”, rekao je Hana.

    Prema njegovim riječima, ruski predstavnici su na sastanku sa predstavnicima alijanse predstavili uslove Turske koji su bili odbijeni.

    Turska od 20. novembra sprovodi vazdušnu operaciju protiv sirijskog krila zabranjene Kurdistanske radničke partije na sjeveru Sirije.

    Napadi su izvedeni na grad Kobani, kao i na sjeveru Iraka. Erdoan je operaciju nazvao uspješnom i nije isključio da će poslije nje uslijediti i kopnena, prenosi “b92”.

  • Zaharova reagovala na izjavu pape Franje: To je perverzija neviđenog nivoa

    Zaharova reagovala na izjavu pape Franje: To je perverzija neviđenog nivoa

    Glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova, Marija Zaharova, reagovala je na izjavu pape Franje da su čečenski i burjatski pripadnici ruskih oružanih snaga pokazali veću okrutnost u Ukrajini od etničkih Rusa, rekavši da je to “perverzija na neviđenom nivou”.

    Intervju pape Franje u kojem je sugerisao da su čečenski i burjatski pripadnici ruskih oružanih snaga pokazali veću okrutnost u Ukrajini od etničkih Rusa je izazvao bijes u Rusiji.

    “Generalno, najokrutniji su možda oni koji su iz Rusije, ali nisu ruske tradicije, kao što su Čečeni, Burjati i tako dalje” rekao je Papa za katolički časopis “America”.

    Ruske oružane snage su se tokom specijalne vojne akcije na tlu Ukrajine u značajnoj mjeri oslanjale na pripadnike etničkih manjina.

    Iako su grupe za ljudska prava i nezavisni mediji dokumentovali brojne dokaze o ratnim zločinima ruskih snaga, ne postoje podaci koji bi upućivali na to da su se vojnici pripadnici etničkih manjina ponašali lošije od etničkih Rusa, piše “The Guardian”.

    Papina izjava je vrlo brzo osuđena od strane visokih ruskih dužnosnika.

    “Ovo više nije rusofobija, to je perverzija na neviđenom nivou”, poručila je glasnogovornica ruskog ministarstva vanjskih poslova Marija Zaharova na svom Telegram kanalu.

    “Mi smo jedna porodica s Burjatima, Čečenima i drugim predstavnicima naše multinacionalne i multikonfesionalne zemlje” dodala je Zaharova.

    Ovo nije prvi put da se Papa suočio s kritikama zbog svojih stavova o Ukrajini. Kijev ga je kritikovao u više navrata od početka ruske specijalne vojne akcije jer nije adekvatno osudio poteze Kremlja.

    Takođe, velike kontroverze je izazvala papina izjava o tome da je Zapad “možda nekako isprovocirao” rusku specijalnu vojnu akciju na tlu Ukrajine, prenosi “Avaz”.

  • Poljaci neće predati Kijevu sisteme “Patriot”

    Poljaci neće predati Kijevu sisteme “Patriot”

    Poljska neće predati Ukrajini svoje protivvazdušne raketne sisteme “Patriot”, izjavio je premijer zemlje Mateuš Moravjecki.
    “Ne. Naši sistemi ‘Patriot’, koje ćemo dobiti, nadam se, uskoro, sigurno će služiti za zaštitu poljskog neba, pošto su to samo prve baterije koje dobijamo”, rekao je Moravjecki novinarima, odgovarajući na pitanje o mogućnosti prebacivanja “Patriota” u Ukrajini.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je izjavio da vrata organizacije ostaju otvorena za Ukrajinu, mada je trenutno prioritet Alijanse očuvanje jedinstva i nastavak pružanja pomoći Kijevu.

    „Očekujem da će ministri inostranih poslova na sastanku u Bukureštu danas i sutra potvrditi da vrata NATO-a ostaju otvorena. To je i demonstrirano posljednjih godina: Sjeverna Makedonija i Crna Gora su postale članice NATO-a, a sada je red na Finsku i Švedsku“, rekao je Stoltenberg.

    Prema njegovim riječima, što se tiče Ukrajine prioritet će biti pružanje pomoći u sukobu sa Rusijom, između ostalog i u vojnom planu, prenosi “EUractiv“.

  • Sijarto: Prije dvije nedjelje smo izbjegli treći svjetski rat

    Sijarto: Prije dvije nedjelje smo izbjegli treći svjetski rat

    Peter Sijarto smatra da situacija u Ukrajini stvara opasnost od direktnog vojnog sukoba Rusije i NATO-a i trećeg svjetskog rata.
    “Prije dve nedjelje, samo zahvaljujući strpljivosti i odgovornosti poljskih lidera, izbjegli smo košmar kao što je treći svjetski rat”, rekao je ministar spoljnih poslova Mađarske, podsjećajući na pad ukrajinske rakete na teritoriju Poljske.

    “Nažalost, taj rizik postoji sve dok traje rat u Ukrajini. Zato moramo da uradimo sve da spriječimo da se ikada dogodi direktni sukob Rusije i NATO-a“, napisao je ministar na društvenim mrežama.

    Sijarto će učestvovati na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Bukureštu 29. i 30. novembra. Na samitu će se razgovarati o situaciji u Ukrajini, ulasku Švedske i Finske u NATO, kao i jačanju vojnog potencijala Alijanse.

    Poljski mediji su 15. novembra javili da su dvije rakete pale u Lublinskom vojvodstvu na granici sa Ukrajinom, pri čemu su dvije osobe poginule. Ministarstvo spoljnih poslova zemlje saopštilo je da je raketa koja je pala u Poljskoj ruske proizvodnje. Ta informacija nije potvrđena u SAD, a nakon toga je predsjednik SAD Džozef Bajden saopštio da, prema preliminarnim informacijama, nije tačna verzija da je u pitanju ruska raketa.

    Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da tog dana nije bilo napada na ciljeve u blizini ukrajinsko-poljske granice, a objavljene fotografije nekih krhotina nemaju nikakve veze sa ruskim oružjem. Fotografije objavljene u Poljskoj sa mjesta incidenta u Pševodovu nedvosmisleno ukazuju da su tamo pali fragmenti rakete ukrajinskog PVO sistema S-300, istakli su u Ministarstvu.

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski prvobitno je izjavio da je siguran da Kijev nije umiješan u incident u Poljskoj. Međutim, ubrzo nakon toga je rekao da nije 100 odsto siguran šta se dogodilo.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio je da Sjedinjene Američke Države ne vide nikakve dokaze koji bi bili u suprotnosti sa preliminarnim nalazima Varšave da je raketa koja je pala u istočnoj Poljskoj ukrajinska.

  • NATO obećao veću podršku Ukrajini

    NATO obećao veću podršku Ukrajini

    Ministri spoljnih poslova NATO zemalja obećali su danas da će povećati podršku Ukrajini i pomoći u popravljanju njene energetske infrastrukture poslije talasa ruskih napada koji su milione Ukrajinaca ostavili bez struje i grijanja.
    Ministri su osudili, prema njihovim riječima, okrutnost protiv ukrajinskih civila i obećali da će pomoći Ukrajini u obavljanju popravki na energetskoj infrastrukturi.

    “Nastavićemo i dodatno pojačati političku i praktičnu podršku Ukrajini dok ta zemlja nastavlja da brani svoj suverenitet i teritorijalni integritet i nastavićemo da pružamo podršku dokle god to bude neophodno”, napominje se u saopštenju.

    Ministri spoljnih poslova potvrdili su odluku sa samita NATO saveza 2008. godine prema kojoj će Ukrajina jednog dana postati članica Alijanse.

    Lideri od tada nisu preduzeli nikakve konkretne korake, poput članstva Kijeva u akcionom planu u okviru kojeg bi bio određen vremenski rok za približavanje zemlje NATO savezu.

  • Lansirana raketa s kineskim astronautima

    Lansirana raketa s kineskim astronautima

    Kina je lansirala danas svemirski brod “Šenžou 15” sa tročlanom posadom prema kineskoj orbitalnoj stanici, javila je državna televizija.
    Raketa “Dugi marš 2F” lansirana je u 23.08 časova po lokalnom vremenu iz centra na sjeverozapadu Kine, u pustinji Gobi.

    Ovo će biti prva zamjena posade u orbiti u istoriji kineskog svemirskog programa.

    Nova posada zamijeniće trojku koja boravi u kineskoj svemirskoj stanici od početka juna. Povratak prve posade na Zemlju očekuje se početkom decembra, a do tada će na stanici boraviti šest osoba, što je još jedan rekord kineskog programa.

    Svemirska stanica dizajnirana je da traje najmanje deset godina, a za to vrijeme njeni stanovnici će obaviti više od 1.000 naučnih eksperimenata – od proučavanja adaptacije biljaka na svemir do ponašanja fluida i mikrogravitaciji.

    Kineski letovi u svemir sa posadom počeli su 2003. godine, a prvi Kinez koji je letio u orbitu bio je Jang Livei. On je postao heroj za milione ljudi kod kuće.

  • Bajden: Obezbjediti sredstva za Ukrajinu i za borbu protiv korone

    Bajden: Obezbjediti sredstva za Ukrajinu i za borbu protiv korone

    Američki predsjednik Džozef Bajden izjavio je danas da su obezbjeđivanje sredstava za Ukrajinu i finansiranje mjera za borbu protiv korona virusa njegovi prioriteti prije nego što republikanci preuzmu kontrolu nad Predstavničkim domom.
    Bajden je razgovarao sa liderima demokrata i republikanaca u Kongresu o tome šta se može učiniti u preostalim nedjeljama kada demokrate i dalje kontrolišu i Dom i Senat, prenio je Rojters.
    Njemu su se u razgovorima pridružili predsjednica Predstavničkog doma Nensi Pelosi, lider republikanaca u Predstavničkom domu Kevin Makarti, lider većine u Senatu Čak Šumer i lider republikanaca u Senatu Mič Mekonel.
    Američki predsjednik je rekao da se na njegovoj listi prioriteta takođe nalaze predstojeći štrajk na željeznici i finansiranje vlade poslije 16. decembra.
    “Nadam se da ćemo pronaći i druge zajedničke tačke”, rekao je Bajden.
    Republikanci su osvojili tijesnu većinu u Predstavničkom domu na izborima održanim 8. novembra, a vlast će preuzeti u januaru.
    Bajdenove demokrate zadržale su kontrolu nad Senatom.

  • Sprema se veliki napad na ključni grad

    Sprema se veliki napad na ključni grad

    Izgleda da ruske snage planiraju “prilično velike vazdušne napade” na Ukrajinu, izjavio je danas analitičar za bezbednost i odbranu. Profesor Majkl Klark, bivši direktor britanskog instituta za bezbednost i odbranu Roial United Services, rekao je ovo u intervjuu za Skaj njuz.

    “Na Tviteru kruži mnogo satelitskih snimaka ruskih vazdušnih baza, izgleda da bi moglo biti mnogo aktivnosti u vazduhu”, rekao je Klark i dodao da ruske snage “polako napreduju” ka ključnom gradu Bahmutu na istoku Ukrajine.

    Što se tiče Hersonske oblasti na jugu Ukrajine, tamo Rusi na istočnoj obali reke Dnjepar “duboko kopaju za zimu i pripremaju rovove”, rekao je Klark.

    “Rusi udaraju po Bahmutu već četiri nedelje i pokušavaju da ga napadnu iz tri pravca. Izgleda da su napredovali na jugu”, dodao je Klark.

  • Sprema se masovni napad – poznat datum. To neće biti samo preokret, to će biti… Kraj

    Sprema se masovni napad – poznat datum. To neće biti samo preokret, to će biti… Kraj

    Retko se dešava da se proruski i proukrajinski izvori u nečemu slože. Čak i u pobjedama i porazima, objašnjenja i tumačenja su dijametralno suprotna.Tako su proruski izvori uporno pokušavali da veliki ruski poraz u ofanzivi u Harkovu prikažu kao namerno povlačenje radi skraćivanja bojnog polja, uz obrazloženje da oblast Harkova nikada nije trebalo da bude okupirana.

    S druge strane, proruski izvori slave svako zauzimanje čak i najmanjeg sela od leta kao stratešku pobedu. Posebno u Donjecku, posebno oko Bahmuta.

    Sasvim netipično, i proruski i proukrajinski izvori poslednjih nedelja najavljuju veliku rusku prolećnu ofanzivu. Proruski mediji to opisuju kao veliku operaciju koja ne samo da će preokrenuti tok rata, već ga i okončati. Naravno, pod uslovom da podrška ruske javnosti ostane na veoma visokom nivou.

    Proukrajinski mediji pominju i mogućnost da bi ruska prolećna ofanziva mogla ozbiljno da ugrozi odbrambene sposobnosti Ukrajine. Zbog toga pozivaju Zapad da Ukrajini isporuči mnogo više naoružanja, municije i vojne opreme nego što je imala do sada.

    Rusi bi mogli da iskoriste masovnost kao glavnu prednost.

    Najveći ruski problem je što bi glavni adut prolećne ofanzive trebalo da bude masovnost. Dovoljno velike snage koje će masovno slamati ukrajinsku odbranu (kao u Drugom svetskom ratu). A da bi to postigli potrebno je da formiraju ogromne rezervne jedinice od milion do dva miliona vojnika.

    Ukrajinski generalštab tu cifru povećava na pet miliona. Ovu tvrdnju zasnivaju na dokumentu “Zaključci rata sa NATO-om u Ukrajini” koji je sačinjen za rusko najviše političko rukovodstvo. Ukrajinci tvrde da je jedan od zaključaka da je najveći problem ruske vojske (uz nesposoban komandni kadar i zastarelo naoružanje) nedovoljan broj vojnika spremnih za borbu i da je jedini način da Rusija pobedi u Ukrajini formiranje armija od čak pet miliona ljudi.

    Da bi formirao snage od dva miliona vojnika spremnih za akciju u Ukrajini, Putin bi morao da naredi još jednu rundu mobilizacije, mnogo masovniju od prve. Sa nešto više od 300.000 do sada mobilisanih rezervista, ruska vojska može da rasporedi oko 500.000 vojnika u Ukrajinu.

    Naravno, pod uslovom da pošalje sve mobilisane rezerviste u Ukrajinu. Povrh toga, tu je i jesenji kontingent vojnih obveznika na odsluženju vojnog roka. Ruski vojni rok traje 12 meseci i služe ga muškarci od 18 do 27 godina. Vojni rok se ne služi samo u vojsci, već i u Ministarstvu unutrašnjih poslova i graničnoj straži.

    Činjenica je da je prethodnih godina veoma veliki broj regruta uspeo da izbegne vojnu službu jer su uslovi bili veoma loši (česti su primeri fizičkog i psihičkog zlostavljanja). Zbog toga, iako u Rusiji svake godine oko 680 hiljada mladića napuni 18 godina, oko 260 hiljada je poslato u vojnu službu. Tako je barem bilo do ove godine.

    Brojni su izveštaji da su ove godine regrutne komisije imale mnogo strožije kriterijume, što znači da je znatno veći broj regruta upućen u vojsku. S obzirom na to da su sve okupirane teritorije Ukrajine “pripojene” Rusiji, ne postoji zakonsko ograničenje da se svi ovi vojni obveznici, nakon osnovne obuke, ne šalju u Ukrajinu.

    Uz sve regrute, Rusiji i dalje nedostaje preko milion vojnika

    Sudeći po snimcima sa Jutjuba, na kojima mobilisani rezervisti svoje uniforme, šlemove i pancire nazivaju kineskim smećem, Rusija od Kine nabavlja opremu za opremanje svojih vojnika.

    Maksimalna nosivost An-124-100 je čak 120 tona. Pa čak i ako ruski Antonovci lete iz Kine sa manjom masom tereta, redovnim letovima tako velikih transportnih aviona svakodnevno se prevozi mnogo uniformi, šlemova i pancira. Mnogo više nego što je potrebno za opremanje 300 hiljada vojnika. Jedini zaključak je da ruska vojska stvara zalihe za znatno veću mobilizaciju.

    Bjeloruski ministar koji je iznenada preminuo bio za zbližavanje sa Zapadom
    Iako na prvi pogled vest o iznenadnoj i iznenadnoj smrti beloruskog ministra spoljnih poslova Vladimira Makeja nema nikakve veze sa ruskim planovima za veliku prolećnu ofanzivu, nije tako.

    Ministar Makej je bio najveći zagovornik poboljšanja beloruskih odnosa sa Zapadom i udaljavanja od Rusije. Makei je ove nedelje trebalo da prisustvuje sastanku Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) u Poljskoj kako bi se sastao sa ključnim zapadnim političarima i zvaničnicima, sednici na kojoj je zabranjen ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov.

    Za Moskvu je nezamislivo svako oklevanje Belorusije u pogledu podrške ruskoj agresiji na Ukrajinu. Napadi ruskih bombardera na severnu i zapadnu Ukrajinu izvode se iz beloruskog vazdušnog prostora. Beloruske kasarne i poligone ruska vojska koristi za obuku mobilisanih rezervista. Oružje i municija za ruske snage u Ukrajini dolaze iz beloruskih skladišta i magazina.

    I što je najvažnije, ruska vojska namerava da na proleće ponovo iskoristi belorusku teritoriju za pokretanje velike ofanzive ka Kijevu i zapadnoj Ukrajini. Nije da ruski generali veruju da će ovoga puta uspeti da osvoje Kijev, ali bi ponovni prodor ruskih snaga iz Belorusije u Ukrajinu trebalo da veže ogromne ukrajinske snage, što bi znatno olakšalo ruskim snagama na istoku Ukrajina da slomi otpor.

    Iznenadna smrt ministra Makeja, za koju mnogi teoretičari zavere veruje da je najverovatnije izazvana otrovom razvijenim u laboratoriji ruske tajne službe FSB, poruka je beloruskom predsedniku Aleksandru Lukašenku da sada nije vreme da menja stranu.