VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Escobar za CNN: Od BiH po korupciji su gori samo Bjelorusija i Azerbejdžan

    Američki diplomata Gabriel Escobar je poručio da je Bosna i Hercegovina jedna od najkorumpiranijih država u Evropi te da “većina prijetnji” po Dejtonski mirovni sporazum dolazi od Milorada Dodika.

    To je izjavio u intervju za CNN-ovu novinarku Christiane Amanpour govoreći o situaciji u Bosni i Hercegovini. Ukazao je da se mora razumjeti kontekst kako bi se shvatila kriza u Bosni i Hercegovini.

    “Ako pogledate šta se dešavalo u bivšoj Jugoslaviji, od sedam država, njih dvije su članice Evropske unije, četiri su članice NATO-a, mnoge su ostvarile značajan ekonomski uspjeh. Od šest zemalja Zapadnog Balkana, njih četiri ostvaruju progres prema EU. Bosna i Hercegovina je na začelju”, rekao je.

    Escobar, koji je specijalni izaslanik američkog predsjednika Joea Bidena za Zapadni Balkan, je naglasio da je Bosna i Hercegovina među najkorumpiranijim državama Evrope, a kao gore od nje je istakao Bjelorusiju i Azerbejdžan. Osvrnuo se i na druge negativne okolnosti.

    “Iseljavanje mladog stanovništva je deset puta veće nego u Srbiji. Neučinkovita je u privlačenju direktnih stranih investicija. Javni sektor čini 70 posto od ukupne ekonomije. Sve je to posljedica duboke korupcije”, naveo je.
    Kako je kazao, ljudi se ne iseljavaju zbog toga što ne žele živjeti u multietničkoj državi, već zbog toga što se ne mogu zaposliti bez korupcije.

    “To je kontekst krize”, dodaje.

    “Većina prijetnji dolazi od Dodika”

    Potcrtao je da postoje prijetnje po Dejtonski mirovni sporazum i da većina njih dolazi od člana Predsjedništva Bosne i Hercegovine i predsjednika SNSD-a Milorada Dodika. Upozorio je da će cijela regija ispaštati ako ne uspiju napori za rješavanje krize u Bosni i Hercegovini.

    Ocijenio je da Sjedinjene Američke Države sarađuju s EU kako bi zapadnobalkanske zemlje imale perspektivu članstva u Uniji. Napredak Srbije, Crne Gore i Sjeverne Makedonije je istakao kao primjer da uspjevaju u tome.

    “Dva cilja”

    Escobar uvjerava da SAD i EU rade na tome da onemoguće Dodikove napade na državne institucije, a napade je nazvao napadima na “srce Dejtona”. Kao drugi cilj je istakao vraćanje političkih predstavnika Srba u državne institucije.

    Kako je kazao, izmjenama Izbornog zakona i djelomičnim ustavnim promjenama želi se postići funkcionalnija država.

    Govoreći o insistiranju Njemačke da se moraju sankcionisati oni koji ugrožavaju stabilnost Bosne i Hercegovine, naveo je da se osim sankcija treba razmisliti i o financijskim mjerama protiv onih koji rade protiv Dejtona.

    Podsjećamo, Escobar je nekoliko puta ove godine posjetio Bosnu i Hercegovinu posredujući u rješavanju ključnih problema.

  • Zabrinutost Rusije opravdana? “Nije iznenađujuće”

    Zabrinutost Rusije opravdana? “Nije iznenađujuće”

    Zabrinutost Rusije u vezi sa mogućnošću nove invazije zapadnih zemalja nije neosnovana, smatra kolumnista američkog lista “Nešenal interest” Peter Sučiu.

    Kako kaže, “ruski medved opravdano oštri kandže”.

    “Nije iznenađujuće što ruski medved oštri kandže – modernizuje mornaricu, izvodi redovne vežbe i radi na novom oružju, od tenka T-14 ‘Armata’ do hipersoničnih i podvodnih raketa”, istakao je autor članka.

    Vojni analitičar je precizirao da se većini Amerikanaca ideja o NATO agresiji čini izmišljenom, ali da se Moskva ne sprema uzaludno za takav scenario. S tim u vezi, novinar je podsetio da su zapadne sile tokom proteklih nekoliko vekova mnogo puta pokušale da izazovu Rusiju i zauzmu njene zemlje.

    Kako se navodi u članku, Sjedinjene Američke Države su takođe izvršile invaziju na njenu teritoriju tokom Građanskog rata 1918. godine i učestvovale u borbama protiv boljševičkih snaga. Samo dve decenije kasnije, nacistička Nemačka je pokrenula krvavi sukob protiv Sovjetskog Saveza, podsetio je autor.

    “Po okončanju Hladnog rata i raspada SSSR-a, Rusija je možda postala ranjivija, jer su mnogi njeni nekadašnji sateliti iz komunističkog doba – Poljska, Mađarska i Rumunija, kao i Češka i Slovačka, ušli u NATO”, konstatovao je kolumnista.

    Prema njegovim rečima, modernizaciju ruske vojske ne treba posmatrati sa stanovišta ofanzivnih sposobnosti, već pre kao sredstvo obuzdavanja i garanciju da Moskvu neće zadesiti još jedna invazija Zapada.

  • General jasan: “Biće uništene”

    General jasan: “Biće uništene”

    General-major Vladimir Arčakov ocenio je da će u slučaju velikog sukoba u Evropi baltičke države jednostavno biti uništene.

    “Što se tiče naših drugih zapadnih, tačnije severozapadnih suseda (osim Poljske), oni sami po sebi ne predstavljaju ništa u vojnom smislu”, rekao je zamenik državnog sekretara Saveta bezbednosti Belorusije general-major Vladimir Arčakov u intervjuu za časopis Nacionalna odbrana.

    On smatra da je najveća opasnost ponašanja balatičkih država u stalnoj i, kako je rekao, “bukvalno smesnoj” eskalaciji situacije, kao da one sanjaju o ozbiljnom sukobu, ne uzimajući u obzir da će ih, u slučaju da do njega ziasta dođe, sukobljeni centri moći jednostavno zbrisati sa lica zemlje.

  • Dva puta obustavljano trgovanje na Istanbulskoj berzi zbog rekordnog pada vrijednosti lire

    Dva puta obustavljano trgovanje na Istanbulskoj berzi zbog rekordnog pada vrijednosti lire

    Na Istanbulskoj berzi je jučer, 17. decembra, dva puta bilo obustavljeno trgovanje usljed pada vrijednosti turske valute.

    Trgovanje je kroz sat vremena bilo obustavljeno dva puta, i to nakon pada berzanskog indeksa Borsa Istanbul 100 za sedam posto. Po početku trgovine nakon druge obustave, u prve dvije minute ovaj indeks je pao još više – za 9,1 posto.

    Problemi na berzi su posljedica odluke Centralne banke Turske da interveniše, tj. odluke iz 16. decembra da referentnu kamatnu stopu snizi na 14 posto. To se desilo uprkos tome što je inflacija porasla na 21 posto.

    Rekordni padovi vrijednosti lire su skoro svakodnevni. Trenutno jedan dolar iznosi skoro 16,5 lira. Samo od prošlog mjeseca desila devalvacija od 40 posto.

    Predsjednik ove države Recep Tayyip Erdogan se zalaže za smanjivanje kamatne stope, jer je uvjeren da će time smanjiti ovisnost zemlje o kratkoročnim prilivima novca iz inostranstva. Međutim, dio ekonomista i biznismena ukazuje da to doprinosi devalvaciji valute te zbog toga strahuju od negativnih posljedica, piše Bloomberg.

  • U Turskoj umrle 22 osobe nakon konzumacije ilegalnog alkohola

    U Turskoj umrle 22 osobe nakon konzumacije ilegalnog alkohola

    Najmanje 22 osobe su umrle, a 16 je u teškom stanju u bolnici, nakon što su konzumirale ilegalno alkoholno pića u Istanbulu, saopšteno je danas iz kancelarije guvernera.

    U saopštenju se navodi da su, u sklopu istrage, uhapšene četiri osobe.

    Turske vlasti su nedavno pojačale potragu za ilegalnim destilerijama pred novogodišnje praznike,a izvršen je i niz racija čija su meta bili prodavci i distributeri ilegalnog pića.

    U saopštenju se ističe da su 11 umrlih bili strani državljani kao i petoro hospitalizovanih. U bolnicu je primljeno ukupno 46 osoba zbog trovanja alkoholom.

    Administracija turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana uvela je visoke poreze na alkohol.

    Cijena alkoholnih pića u prodavnicama, restoranima i barovima u proteklih nekoliko mjeseci je u velikom porastu zbog visokih poreza i rasta inflacije.

  • Njemačka u problemu

    Njemačka u problemu

    U borbi protiv omikrona novi njemački ministar zdravlja trudi se da bude brz i efikasan.

    Vakcinacija buster-dozom zato bi trebalo da se ubrza. Ali vakcina nema dovoljno i zato stiže u pomoć Evropska komisija.

    Mnogi stručnjaci se slažu: omikron će već u januaru biti preovlađujuća varijanta koronavirusa u Nemačkoj.

    To je rekao i portparol Evropske komisije, a i u Institutu Robert Koh, glavnoj nemačkoj ustanovi za suzbijanje epidemija, smatraju da je to samo pitanje vremena.

    Novi nemački ministar zdravlja Karl Lauterbah (SPD) tome pokušava da se suprotstavi.

    Njegova strategija je sledeća: ofanzivna i brza kampanja vakcinacije, odnosno davanje treće, tzv. “buster-doze“.

    “Trenutni podaci pokazuju da dopunska, buster-doza nudi zaštitu od 70 do 80 odsto”, rekao je Lauterbah u Berlinu, tokom svog prvog nastupa pred novinarima na funkciji saveznog ministra zdravlja.

    A bez te treće vakcine, koja služi kao svojevrsni pojačivač, zaštita od omikrona je, kaže, samo 25 do 40 odsto.

    Još uvek nije jasno koliko je visoka zaštita trećom dozom od teškog toka bolesti, odnosno lečenja u bolnici ili u najgorem slučaju na odeljenju intenzivne nege.

    Poslednji dana i nedelja u Nemačkoj se vakciniše više ljudi nego ikad pre – milion do milion i po ljudi dnevno.

    To je tempo brži od bilo koje druge zemlje u EU, kaže ministar.

    Buster-dozu do sada je primilo nešto manje od 28 odsto ljudi, a oko 70 procenata nemačkih građana vakcinisano je dva puta.

    To znači da još mnogo njih tek treba da se vakciniše trećom dozom.

    Nedostatak vakcina
    I tu počinje problem.

    Lauterbah je nakon stupanja na dužnost napravio “inventar” i ustanovio da nema dovoljno vakcina.

    To je izazvalo burne rasprave u nemačkim medijima i među političarma.

    Zar njegov prethodnik Jens Špan (CDU) nije naručio dovoljno vakcina? Ili to Lauterbah možda samo “želi da izazove požar, a onda da glumi vatrogasca”, kako tvrdi opozicija?

    I da li je njegov hitan poziv usledio samo iz političko-taktičkih razloga?

    U svakom slučaju, ta tema stigla je i do Evropske komisije.

    Lauterbah je od Brisela zatražio pomoć.

    Tamo su se, međutim, zapitali odakle taj iznenadni nedostatak vakcina?

    Nabavka nacionalnih kontingenata vakcina po pravilu se odvija centralizovano, dakle preko EU, koja sklapa ugovore s proizvođačima.

    Lauterbah je pokušao da na ta pitanja odgovori, a Brisel je slušao njegove izjave s velikim interesovanjem.

    “Ne, nije bio kriv njegov prethodnik, bivši ministar zdravlja Špan”, rekao je Lauterbah.

    “Želim da bude dostupno više vakcina nego što ih trenutno imamo, rekao je, tako da su tu ako nam bude bilo potrebno.”

    Drugim rečima: pošto se Nemci vakcinišu buster-dozama mnogo više nego što se očekivalo, a Ministarstvo zdravlja to vidi kao glavno oružje protiv eksplozivnog širenja varijante omikron, vakcina sada ponestaje.

    Još 35 miliona doza Moderne

    Sada se vidi i šta taj nedostatak konkretno znači.

    Osam miliona doza naručeno je za nedelju uoči Božića, ali je moguća isporuka samo 4,6 miliona doza, rekao je Lauterbah.

    U skladištu je ostalo samo tri miliona doza vakcina Bajontek/Fajzer i one bi mogle da potraju do početka januara.

    Bivši ministar Špan ranije je najavio da će davanje te, inače najpopularnije vakcine u Nemačkoj, morati da bude smanjeno.

    Zato bi trebalo preći na Modernu. Ali čini se da ni zalihe te vakcine Nemačkoj nisu dovoljne.

    U Njemačkoj se trenutno vakciniše više ljudi nego ikad od početka pandemije

    Evropska komisija organizovala je pomoć nakon što je dobila zahtev iz Nemačke.

    U decembru bi trebalo da stigne dodatna isporuka od deset miliona doza Moderne, nakon čega sledi još 25 miliona tokom prvog tromesečja naredne godine.

    Osim toga, Nemačka je obećala da će kupiti 80 miliona doza od firmi Bajontek/Fajzer u drugom tromesečju naredne godine.

    To obaveza ponukala je Evropsku komisiju da naruči tranšu od 150 miliona doza.

    Lauterbah se, kako je rekao, nada da će vakcina tada biti bar delimično prilagođena najnovijoj varijanti virusa – omikronu.

    Mnogima bi to tada verovatno bilo četvrto vakcinisanje protiv korone.

    Pomoć iz drugih zemalja EU

    Njemačka sada želi da iskoristi još jednu mogućnost kako bi dobila vakcinu.

    U toku su pregovori s Poljskom, Rumunijom, Bugarskom i Portugalijom da te zemlje EU dostave Nemačkoj neiskorišćene doze.

    Takvi bilateralni sporazumi i do sada su se mnogo puta pokazali kao dobri, rečeno je u Evropskoj komisiji.

    Oni su, dakle, u EU dozvoljeni.

    Nemačka strategija stvaranja svojevrsne “tampon-zone” mogla bi da bude dobra i iz drugog razloga.

    Trenutno se za buster-vakcinisanje koristi pola doze Moderne.

    To bi moglo da bude suviše malo, smatra Lauterbah.

    Ipak, još uvek nema konačne ocene da li je to zaista tako.

    Sveukupno gledano, nemački ministar očekuje da će potražnja do kraja prvog tromjesečja 2022, odnosno do kraja marta sledeće godine, biti 70 miliona doza vakcina, a planirano je bilo 50 miliona doza.

    “Nedostaje dakle 20 miliona”, rekao je Lauterbach.

    Ministar je ujedno jasno stavio do znanja da je potrebno hitno reagovati.

    “Božić ne bi trebao da bude uzrok širenja omikrona”
    Lauterbaha su pitali i šta će biti s planiranom obaveznom vakcinacijom ako bude premalo doza.

    Uvođenje obaveznog vacinisanja osoblja u bolnicama i staračkim domovima već je u parlamentarnoj proceduri.

    Osim toga, u Bundestagu se prirema i donošenje opšte obaveze vakcinisanja.

    “Imaćemo dovoljno vakcina ukoliko vakcinacija postane obavezna”, rekao je Lauterbah.

    “Možemo da rešimo problem.”

    Lotar Vajler, direktor Instituta Robert Koh, pozvao je na krajnji oprez.

    Omikron je “izuzetno zarazan” i zato bi svi trebalo da paze da “Božić ne postane okidač za omikron”.

    To znači: ograničite kontakte i “Božić slavite samo u uskom krugu ljudi”.

    Novoosnovani Savet stručnjaka, koje deluje pri njemačkoj vladi i koji se sastoji od priznatih naučnika, u petak će se pozabaviti mutacijom virusa i dati preporuke političarima šta bi još mogli da urade kako bi stanovništvo bolje zaštitili od najnovije varijante korone – omikrona.

  • Nova pravila za ulazak u Austriju

    Nova pravila za ulazak u Austriju

    Austrija s početkom skijaške sezone uvodi takozvane ninja-pasoše za djecu.

    Ninja-pasoši vrijede za djecu od 12 do 15 godina koja se još nisu vakcinisala ili nisu preboljela virus, pojasnila je austrijska ministrka turizma Elizabet Kestinger na današnjoj konferenciji.

    Ninja-pasoš podrazumijeva režim od više testiranja, vrlo je sličan onome koji se u Austriji sprovodi za škole, a potvrđeno je da odluka vrijedi i za djecu iz inozemstva koja će s roditeljima doći na odmor.

    “Za djecu iz inostranstva teže je sprovoditi 2G pravilo pa će ovo olakšati stvar”, rekla je ministrka Kestinger.

    Pasoš je ekvivalent 2G potvrdi (u Austriji se priznaje samo vakcina ili preboljenje) pa će djeca s ninja-pasošima moći ići na sva ona mjesta na koju smiju samo oni koji su vakcinisani ili su preboljeli virus.

    Djeca se u 5 dana moraju testirati tri puta
    Djeca se moraju testirati tri puta u razdoblju od pet dana, s time da dva od ta tri testa moraju biti PCR.

    Pod uslovom da u pet dana djeca obave tri testa, šesti i sedmi dan boravka više se ne moraju obavljati testovi. PCR test je inače već i sada uslov za ulazak u Austriju za djecu iznad 12 godina koja nisu vakcinisana ili nisu preboljela virus.

    Podaci o testovima se upisuju u karticu koja se skida na službenim stranicama austrijskog ministarstva turizma, a treba imati i potvrde o obavljenim testovima, u papirnatom ili digitalnom obliku.

    Da bi ninja-pasoš bio valjan, treba predočiti i identifikacijski dokument sa slikom.

    Na šta treba paziti i kada se izuzetno priznaje antigenski test umjesto PCR-a
    Austrijanci upozoravaju da, ako ciklus započne više dana prije dolaska, za boravak od sedam dana možda neće biti dovoljan jedan ciklus od tri testiranja.

    U slučaju da neko iz objektivnih razloga u roku 24 sata ne dobije rezultat PCR testa (podsjetimo još jednom da dva od tri testa moraju biti PCR), izuzetno vrijedi i brzi antigenski test.

  • Evropski parlament usvojio Rezoluciju o borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu

    Evropski parlament usvojio Rezoluciju o borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu

    Evropski parlament je usvojio Rezoluciju o saradnji u borbi protiv organizovanog kriminala na Zapadnom Balkanu

    Rezoluciju je podržao 531 poslanik, a 48 je bilo protiv, dok je 117 suzdržanih. Protiv su bili uglavnom konzervativci i krajnji desničari.
    U utorak je održana rasprava na ovu temu prilikom čega su zemlje Zapadnog Balkana pozvane da sarađuju u borbi protiv organizovanog kriminala.

    Evropski komesar za upravljanje krizama Janez Lenarčić je podsjetio da je Komisija u najnovijem paketu proširenja za 2021. detaljno izvijestila o tome na koji način organizovani kriminal u zemljama Zapadnog Balkana i dalje predstavlja prijetnju regionu. Kazao je da su u ovoj oblasti postignuti neki napreci, pogotovo kada je riječ o trgovini drogom i krijumčarenju ljudi, no da je i dalje ostalo mnogo toga što je potrebno učiniti.

    Tonino Picula je poručio kako organizovani kriminal u tandemu sa korupcijom predstavlja ogromnu prijetnju u već problematičnom regionu.

    Vladimír Bilčík (EPP) rekao je da su saradnja sa Eurojustom, Europolom, Frontexom i Evropskim javnim tužilaštvom dobar potez, ali da i EU mora raditi na transformaciji domaćih institucija zemalja kandidata.


    Problem organizovanog kriminala je ocijenjen kao jedan od glavnih uzročnika loše političke i ekonomske klime u ovom dijelu Evrope.

  • Odbijeno!

    Države Sjeverne Evrope i Baltika saopštile su da evropske države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti predlog Rusije o garancijama bezbednosti u Evropi.

    To je danas saopštila pres-služba ministarstva odbrane Estonije.

    Na sastanku ministara odbrane država Severne Evrope i Baltika učestvovali su šefovi odbrane Finske, Estonije, Švedske, Danske, Norveške, Letonije, Litvanije i Islanda, prenosi “Sputnjik”.

    Ministri odbrane država Severne Evrope i Baltika održali su sastanak posredstvom video linka i složili se da Rusija predstavlja najveću vojnu pretnju za Evropu. Ministri su jednoglasni da zapadne države ni pod kojim uslovima ne mogu prihvatiti zahteve Rusije”, navodi se u saopštenju.

    Kako se navodi, ministar Finske Kale Lanet će u ponedeljak i utorak imati sastanke sa kolegama iz Poljske, Letonije, Litvanije i Holandije sa kojima će razgovarati o trenutnoj situaciji.

    U međuvremenu, zvanični predstavnik spoljnopolitičke službe EU Piter Stano saopštio je da Brisel predlaže Moskvi da o evropskoj bezbednosti razgovaraju u već postojećim formatima, uključujući Savet Rusija-NATO i OEBS.

    On je podsetio na stav EU: svaka država ima pravo da slobodno bira svoju spoljnu politiku, politiku bezbednosti i savez. “Rusija to treba da shvati i poštuje”, zaključio je predstavnik EU za Sputnjik.

    Podsetimo, rusko Ministarstvo spoljnih poslova objavilo je dokument koji je zvanična Moskva poslala NATO-u po pitanju garancija bezbednosti o kojima je nedavno govorio predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin, a koji se pre svega tiču širenja vojnog prisustva Alijanse zapadnim granicama Rusije.

  • Ruski zahtjevi NATO-u: Umanjite vojno prisustvo u istočnoj Evropi ili ćemo reagovati

    Ruski zahtjevi NATO-u: Umanjite vojno prisustvo u istočnoj Evropi ili ćemo reagovati

    Rusija objavila listu zahtjeva za koje tvrdi da se moraju ispuniti kako bi se snizile tenzije u Evropi. Sporne sigurnosne garancije koje Moskva traži uključuju zabranu ulaska Ukrajine u NATO.

    Rusija je iznijela veoma spornu listu sigurnosnih garancija kako bi smanjila tenzije u Evropi i smirila krizu u vezi s Ukrajinom, uključujući mnoge zahtjeve koje je Zapad već odbio.

    Zahtjevi uključuju zabranu ulaska Ukrajine u NATO i ograničenje raspoređivanja trupa i oružja na istočnom krilu NATO-a, ustvari vraćajući NATO snage tamo gdje su bile stacionirane 1997. godine, prije širenja na istok.

    Nacrt sporazuma u osam tačaka objavilo je rusko ministarstvo vanjskih poslova dok su se ruske snage gomilale blizu ukrajinskih granica. Moskva je obećala da će ignorisanje njenih interesa dovesti do “vojnog odgovora” sličnog kubanskoj raketnoj krizi 1962.

    Vladimir Putin je zatražio od Zapada da Rusiji pruži “pravne garancije” njene sigurnosti. Međutim, agresivni prijedlozi Kremlja će vjerovatno biti odbijeni u zapadnim prijestolnicama kao pokušaj formalizacije ruske sfere utjecaja nad istočnom Evropom.

    Zahtjevi koje je Moskva prvi put u cijelosti iznijela predati su SAD-u ove sedmice. Oni uključuju zahtjev da NATO ne raspoređuje nove trupe ili oružje u zemlje koje su ušle u alijansu nakon 1997. godine, što bi uključivalo veći dio istočne Evrope, uključujući Poljsku, bivše sovjetske zemlje Estoniju, Litvaniju, Latviju i balkanske zemlje.

    Rusija također zahtijeva da NATO obustavi daljnje širenje, uključujući i pristupanje Ukrajine alijansi i da ne održava vježbe bez prethodnog dogovora s Rusijom u Ukrajini, istočnoj Evropi, u zemljama Kavkaza kao što je Gruzija ili u centralnoj Aziji.

    Zemlje NATO-a, posebno Poljska i baltičke zemlje, vjerovatno će na te prijedloge gledati krajnje negativno. Oni su upozorili da Rusija pokušava ponovo uspostaviti sferu utjecaja u regionu i da dokument vide kao dokaz da Moskva nastoji ograničiti njihov suverenitet.

    Šef NATO-a Jens Stoltenberg već je odbacio bilo kakve sporazume kojima se Ukrajini uskraćuje pravo da uđe u vojnu alijansu, rekavši da je to na Ukrajini i 30 zemalja NATO-a. Već postoje velike prepreke za ulazak Ukrajine u alijansu, uključujući njen teritorijalni spor s Rusijom zbog anektiranog Krima.

    Ruski dokument također poziva dvije zemlje da povuku sve raketne sisteme kratkog ili srednjeg dometa izvan dosega, zamjenjujući prethodni sporazum o nuklearnim snagama srednjeg dometa (INF) koji su Sjedinjene Američke Države napustile 2018.

    Zamjenik ruskog ministra vanjskih poslova Sergej Rjabkov rekao je u petak da nema roka za razgovore, ali da Rusija želi da započne pregovore “bez odgađanja i bez odugovlačenja”.

    “Možemo da idemo bilo gdje i u bilo koje vrijeme, čak i sutra“, rekao je.

    Upitan da li smatra da su zahtjevi nerazumni, odgovorio je da ne smatra.

    “Ne radi se o tome da mi dajemo nekakav ultimatum, nema ga. Stvar je u tome da ne treba potcijeniti ozbiljnost našeg upozorenja”, rekao je on.

    Zapadne zemlje upozorile su da Rusija možda priprema invaziju na Ukrajinu u januaru, jer su se ruski tenkovi, artiljerija i projektili gomilali u blizini granica.

    Ukrajina je u petak saopštila da je jedan od njenih vojnika poginuo tokom borbi s proruskim separatistima na istoku zemlje.

    Kijev se bori protiv promoskovske pobune u dva otcijepljena regiona na granici s Rusijom od 2014. godine, kada je Kremlj anektirao ukrajinsko poluostrvo Krim.

    Rusija je okupila oko 100.000 vojnika na svojoj strani granice. Joe Biden je upozorio Putina na “sankcije kakve nikada nije vidio” ako njegove trupe napadnu Ukrajinu. Čelnici Evropske unije pozvali su u četvrtak Moskvu da zaustavi svoje vojno jačanje i vrati se pregovorima koje vode Francuska i Njemačka.