VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Broj žrtava u požaru u egipatskoj crkvi porastao na 41

    Broj žrtava u požaru u egipatskoj crkvi porastao na 41

    Broj poginulih u požaru u koptskoj Crkvi Svetog Makarija u egipatskom gradu Gizi porastao je na 41, a povrijeđeno je ukupno 55 ljudi, saopštili su crkveni zvaničnici i egipatske vlasti.

    Požar se dogodio u crkvi koja se nalazi u kvartu Imbapa, u području Šireg Kaira, a zvaničnici strahuju da bi broj stradalih mogao još porasti.

    Za sada nije poznat tačan uzrok požara, koji je doveo do stampeda u crkvi, ali je policija saopćila da preliminarna istraga nagovještava da je požar izazvao kratak spoj.

    Ukupno 15 vatrogasnih vozila poslano je na mjesto požara.


    Neimenovani izvori Reutersa izjavili su ranije da je poginulo 35 i povrijeđeno 45 ljudi.

  • Ranjeno 7 osoba u Jerusalimu

    Ranjeno 7 osoba u Jerusalimu

    Sedam osoba je ranjeno, od čega dvije teško u oružanom napadu na autobus u starom dijelu Jerusalima, saopštila je danas izraelska policija.

    Izraelska Služba za hitne intervencije “Mafen David Adom” nazvala je incident “terorističkim napadom u starom dijelu grada”.

    Zvaničnik Službe Zaki Heler rekao je da je šest muškaraca i žena povrijeđeno u napadu.

    Policija je pokrenula potragu za napadačem.

    – Policija je blokirala područje i traga za osumnjičenim – navodi se u saopštenju policije.

  • Šangaj ponovo otvara sve škole i vrtiće

    Šangaj ponovo otvara sve škole i vrtiće

    Gradske vlasti Šangaja saopštile su danas da će ponovo otvoriti sve osnovnem i srednje škole, kao i vrtiće od 1. septembra, nakon što su više mjeseci bili zatvoreni zbog korona virusa.

    Prosvetne vlasti zahtijevaće od svih nastavnika i učenika da svakodnevno budu testirani na korona virus prije nego što napuste svoje školske ustanove, prenosi Rojters.

    Vlasti Šangaja zatvorile su sve škole sredinom marta, a potom je uslijedilo dvomjesečno zaključavanje grada u aprilu i maju, u nastojanju da se suzbije širenje kovida, podsjeća Rojters.

  • Njemačka se odvikava od gasa

    Njemačka se odvikava od gasa

    Njemačke kompanije i javne institucije trebalo bi ove zime da griju svoje kancelarije maksimalno do 19 stepeni Celzijusa kako bi pomogle u smanjenju potrošnje prirodnog gasa, rekao je danas njemački ministar ekonomije Robert Habek.

    Iako Njemačka, najveća ekonomija Evropske unije, brzo pokušava da se “odvikne” od korišćenja prirodnog gasa iz Rusije kao odgovor na rat u Ukrajini, i dalje koristi mnogo više ruskog gasa nego mnoge druge zemlje EU, prenosi Tanjug,

    Rusija je već prekinula izvoz gasa u nekoliko zemalja EU, a zvaničnici strahuju da će Moskva iskoristiti izvoz gasa kao političko oružje za smanjenje sankcija Rusiji, ili će čak potpuno prekinuti izvoz u Evropu tokom zime, kada je potražnja najveća.

    Ministar ekonomije Njemačke Robert Habek rekao je da dok 27 zemalja EU obećava da će smanjiti potrošnju gasa za 15 odsto od avgusta, Njemačka treba da smanji potrošnju za čak 20 odsto.

  • Americi važno da Srbiju odvrate od Rusije

    Americi važno da Srbiju odvrate od Rusije

    Sve je više insinuacija i analiza koje pokazuju da Vašington vraća fokus na Zapadni Balkan.

    Senatorka Džin Šahin, koja je nedavno zajedno sa nekolicinom kolega predstavila dvostranački predlog zakona o američkoj podršci Zapadnom Balkanu, kaže da je reč o pokušaju da se obnovi fokus SAD na zemlje regiona.

    Senatorka Džin Šahin, koja je nedavno zajedno sa nekolicinom kolega predstavila dvostranački predlog zakona o američkoj podrsci Zapadnom Balkanu, kaže da je reč o pokušaju da se obnovi fokus SAD na zemlje regiona.

    Ona je u razgovoru za Glas Amerike za Severnu Makedoniju, rekla da su učvršćivanje demokratije, podsticanje ekonomskog napretka i suzbijanje korupcije načini da se odvrati štetni uticaj.

    “Ovaj zakon je pokušaj da se obnovi fokus na zemlje zapadnog Balkana, na značaj nastavka napretka tih zemalja ka zapadu, integraciji u EU i potpuno formiranim demokratijama, i to je suštinski cilj zakona. Rešavanje problema korupcije je važan deo toga, i ovaj predlog daje ovlašćenja državnom sekretaru da pruži tehničku pomoć zemljama koje traže pomoć u rešavanju problema korupcije“, izjavila je senatorka Šahin.

    Prema njenim rečima, SAD moraju da učine sve što mogu da podstaknu Srbiju da nastavi da gleda ka Zapadu.

    “Jedan od elemenata zakona je mogućnost da se uvedu sankcije protiv pojedinaca i zvaničnika u regionu, i mislim da je to važno kada razmišljamo o tome kako da odvratimo ljude od ulaska u angžamane i saradnju sa Rusijom ili bilo kim drugim, u širenju dezinformacija, sajber napadima, ili pokušajima podsticanja etničkih podela, jer znamo šta se događa u tom slučaju, videli smo to u prošlosti“, rekla je Šahin.

    Zakon o demokratiji i prosperitetu Zapadnog Balkana, čiji je cilj da se podrže ekonomski razvoj i borba protiv korupcije, ali kojim se predviđaju i sankcije onima koji ugrožavaju stabilnost regiona ili su umešani u korupciju, predat je Kongresu nekoliko meseci pošto je grupa senatora uključena u njegovu izradu posetila region.

    Obrazlažući inicijativu, senatorka Džin Šahin navela je da je odnos Sjedinjenih Država sa Zapadnim Balkanom od prelomnog značaja u vreme ruskog rata u Ukrajini, i jasnih ambicija ruskog predsednika Vladimira Putina da širi maligni uticaj po istočnoj Evropi, podseća Glas Amerike.

    Kosponzori zakona su demokratski senatori Ričard Durbin, Kris Van Holen, Ben Kardin i Kris Marfi i republikanski senator Tom Tilis.

  • Kadirov: Dobrovoljci krenuli ka Ukrajini

    Kadirov: Dobrovoljci krenuli ka Ukrajini

    Nova grupa dobrovoljaca, koja je prošla kroz trening u čečenskom Univerzitetu za obuku specijalnih snaga, napustila je ovu rusku republiku na Kavkazu i zaputila se ka Ukrajini, saopštio je danas čečenski lider Ramzan Kadirov.

    “Još jedna grupa dobrovoljaca krenula je ka specijalnoj operativnoj zoni Donbas sa međunarodnog aerodroma u Groznom. Zahvaljujući sjajnom učenju osoblja Univerziteta za obuku specijalnih snaga, dobrovoljci su odlično pripremljeni za rješavanje operativnih zadataka”, naveo je Kadirov na Telegramu, prenio je TAS S.

    Ruski Univerzitet za obuku specijalnih snaga je jedina privatna obrazovna ustanova u Ruskoj Federaciji u kojoj se profesionalno treniraju specijalne snage.

    Napravili su ga privatnici na površini većoj od 450 hektara u gradu Gudermes, a kompleks sadrži 95 zgrada i najnoviju tehnologiju.

  • “M04” je Putinova pobjeda?

    “M04” je Putinova pobjeda?

    Prioritet Rusije je najverovatnije bio usmeren na pregrupisanje jedinica, kako bi ojačala akciju u južnoj Ukrajini, objavila je britanska obaveštajna služba.

    Prema ažuriranim podacima britanske službe, proruske snage iz samoproglašene Donjecke Narodne Republike nastavile su sa napadima severno od grada Donjecka, preneo je Rojters.

    Najžešće borbe su se vodile oko sela Peski, u blizini donjeckog aerodroma, navodi britanska služba na Tviteru.

    Britanci predviđaju da ruski napad ima za cilj da se osvoji put M04, što je glavni prolaz ka Donjecku sa zapada Ukrajine.

  • Amerika u opasnosti?

    Amerika u opasnosti?

    Zaplena poverljivih vladinih dokumenata na imanju Mar-a-Lago, bivšoj “zimskoj Beloj kući”, jasno pokazuje koliku bezbednosnu zabrinutost predstavlja Tramp.

    Donald Tramp je pod istragom FBI zbog mogućeg kršenja Zakona o špijunaži, koji, između ostalog, onemogućava deljenje poverljivih informacija onima koji nisu ovlašćeni da ih imaju.

    Dao je Lavrovu visoko poverljive informacije

    Čak i kao predsednik, Tramp je to radio. Na početku svog mandata, on je ruskom ministru spoljnih poslova Sergeju Lavrovu spontano dao visoko poverljive informacije o operaciji protiv Islamske države.

    Ali Mar-a-Lago, gde se organizuju venčanja, proslave i dobrotvorne večere, poseban je trn u oku američke obaveštajne službe. Iako Tajna služba obezbeđuje bivšeg predsednika i lokaciju, njeni agenti nemaju ovlašćenja da kontrolišu goste ili članove Trampovog kluba.

    Nalog za pretres Trampove imovine jasno pokazuje zabrinutost za nacionalnu bezbednost, rekla je bivša zvaničnica američkog Ministarstva pravde Meri Mekord.

    “Očigledno im je bilo veoma važno da bezbedno vrate dokumente”, rekla je ona. “Držanje visoko poverljivih dokumenata na mestu koje posećuju brojni strani posetioci i drugi koji mogu imati veze sa stranim vladama i agentima stvara značajnu bezbednosnu pretnju”, dodala je ona.

    Tramp tvrdi da to nisu poverljivi dokumenti
    Tramp, pak, tvrdi da su sa svih dokumenata kojima raspolaže skinuta tajnost i da su na bezbednom mestu.

    Agenti FBI-a su ranije ove nedelje sa imovine uzeli na desetine kutija dokumenata, uključujući neke koje sadrže informacije o odbrani.

    “To okruženje je noćna mora za rukovanje visoko poverljivim informacijama”, rekao je bivši zvaničnik američke obaveštajne službe. “Noćna mora”, ponovio je.

    Ministarstvo pravde nije objavilo gde i kako su dokumenti i fotografije pohranjeni, ali je ležernost u Mar-a-Lagu dobro poznata.

    Dobar primer je svečana večera Trampa i tadašnjeg japanskog premijera Šinzo Abea, koja je organizovana 2017. godine na ogromnoj otvorenoj terasi u Mar-a-Lagu sa brojnim drugim gostima. Večera je poremećena severnokorejskim raketnim testom, tako da su gosti koji su kružili okolo mogli da čuju i snime Trampov i Abeov razgovor o kontramerama.

    Napad na Siriju je predao kineskom predsedniku
    Bela kuća je tada odlučila da napravi sigurnu sobu u Ma-a-Lagu za osetljive razgovore. Tamo su Tramp i saradnici odlučili da pokrenu vazdušne napade na Siriju zbog upotrebe hemijskog oružja.

    Nakon što je odluka doneta, Tramp se pripremio za svečanu večeru sa kineskim predsednikom Si Đinpingom. Izdržao je do čokoladnog deserta kako ne bi izvalio kineskom kolegi šta namerava da uradi.

    Kineskinja sa skrivenim malverom je 2019. godine prošla prvu bezbednosnu proveru na ulazu u klub u Mar-a-Lagu i uhapšena je u poslednjem trenutku.

    Tadašnji šef kabineta Bele kuće Džon Keli pokušao je da ograniči pristup Mar-a-Lagu, ali je Tramp odbio da pristane na to.

  • Da li Mask sprema svoju društvenu mrežu?

    Da li Mask sprema svoju društvenu mrežu?

    Ako Ilon Mask uspije da se izvuče iz akvizicije Twittera, mogao bi se posvetiti razvoju sopstvene društvene mreže koja će konkurisati upravo Twitteru.

    I dalje traje sapunica oko Maskovog (ne)preuzimanja Twittera, pa će se njen sledeći nastavak odigrati u sudnici. Dok šef Tesle želi da odustane od planirane kupovine, navodeći kao glavni razlog lažne profile i botove, iz Twittera tvrde da se Maskovo bogatstvo poslednjih meseci smanjilo i da zbog toga ne želi da troši novac na tu mrežu.

    U slučaju da na kraju ipak bude morao da kupi Twitter, Mask je nedavno ponovno prodao deonice Tesle i to u vrednosti od skoro sedam milijardi dolara, ali izgleda da ponovo razmišlja i o pokretanju sopstvene društvene mreže koja bi mogla biti konkurent Twitteru.

    Naime, tokom konverzacije s korisnicima Twittera o prodaji deonica Tesle, neko ga je upitao da li je razmišljao o pokretanju sopstvene društvene platforme u slučaju da posao s Twitterom propadne, Mask je na to odgovorio objavom linka “X.com”. Još pre nego što je objavio planove o kupovini Twittera, Mask je pominjao mogućnost pokretanja sopstvene društvene mreže, ali nakon najave akvizicije ta ideja je gotovo zaboravljena.

    Ali, deluje da od nje ipak nije odustao. Naravno, pokretanje društvene mreže od nule, iako je reč o najbogatijem čoveku na svetu, sigurno neće biti jednostavno i pred takvim su biznisom ogromni izazovi, u šta se uverio i Donald Tramp kada je pokretao Truth Social.

    Što se domena “X.com” tiče, Mask ga je kupio još 2017. od PayPala i naglasio je da ima veliku viziju onoga što bi X Corporation mogao postati. Ako se Mask zaista odluči na pokretanje mreže koja će imati taj domen, u Business Insideru kažu kako je prilično jasno šta od nje možemo da očekujemo – platformu na kojoj neće biti botova, odnosno na kojoj će se snažno boriti protiv njih i na kojoj će se cenzura svesti na minimum.

  • Gasprom povećao snabdjevanje Mađarskoj

    Gasprom povećao snabdjevanje Mađarskoj

    Ruski gasni gigant Gasprom počeo je da obezbeđuje Mađarskoj dodatne količine gasa.

    Dodatak je zatražila vlada premijera Viktora Orbana kako bi mogla da reši problemime snabdevanja energijom tokom zime, saopštio je zvaničnik Ministarstva spoljnih poslova u Budimpešti, piše Blumberg.

    Od petka, Gasprom je povećao protok u Mađarsku za 2,6 miliona kubnih metara dnevno do kraja avgusta koristeći gasovod Turski tok koji prolazi kroz Balkan, rekao je državni sekretar Ministarstva spoljnih poslova Tamaš Menčer u objavi na Fejsbuku u subotu. Nastavljaju se razgovori o dodatnim količinama za septembar, rekao je on.

    Mađarska nastoji da nabavi 700 miliona kubnih metara dodatnog prirodnog gasa iznad količina navedenih u višegodišnjem ugovoru zemlje sa Gaspromom, kako bi povećala svoje rezerve goriva.