VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Velike promjene u ruskoj vojsci: Kreću sa “vrha”

    Velike promjene u ruskoj vojsci: Kreću sa “vrha”

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je o promjenama u rukovodstvu grupe koja sprovodi specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini.

    Za komandanta je imenovan načelnik Generalštaba Oružanih snaga Rusije Valerij Gerasimov.

    Kako se navodi u saopštenju, ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu imenovao je Gerasimova za komandanta Združene grupe snaga u Ukrajini.

    Precizira se da su njegovi zamenici postali glavnokomandujući Vazdušno-kosmičkih snaga Sergej Surovikin, glavnokomandujući Kopnene vojske Oleg Saljukov i zamenik načelnika Generalštaba Aleksej Kim.

    Nivo komandovanja u okviru specijalne vojne operacije u Ukrajini povećan je, između ostalog, zbog proširenja obima zadataka koje treba rešavati i potrebe za tešnjom saradnjom između vidova i rodova vojske, kao i poboljšanjem kvaliteta svih vidova podrške i efikasnosti komandovanja i upravljanja grupama trupa (snaga), objašnjava se u saopštenju Ministarstva.

  • Moskva: Molili su za “smeće”

    Moskva: Molili su za “smeće”

    Postoje planovi da se zapadna Ukrajina preda bivšim gospodarima, a da se grad Lavov ponovo zove Lemberg, ističe Dmitrij Medvedev.

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije je na svom Telegram kanalu napisao da su u Lavovu, “koji će se ponovo zvati Lemberg, sastanak održali poljski predsednik Andžej Duda, predsednik Litvanije Gitanas Nauseda i ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski”.

    “Razgovarali su da se zapadni ukrajinski regioni ustupe nekadašnjim gospodarima”, napisao je Medvedev, prenosi Tass.

    Političare koji su se našli u Lavovu Medvedev je opisao kao ljude koji “pate od imperijalnih ambicija i fantomskih bolova izazvanih istorijom koja ih je zadesila”.

    Prema rečima Medvedeva, Zelenski, Duda i Nauseda se “mole za tenkove Leopard, neku vrstu T-72 koje su protivnici Rusije nadogradili, ali i za još neko drugo englesko smeće”.

    “Uostalom, sav taj hardver će se uskoro pretvoriti u zarđalo, staro gvoždje i neće doneti spas veštačkoj državi koja se raspada”, poručio je zamenik šefa ruskog Saveta bezbednosti.

    Da se razgovaralo o tenkovima “Leopard” potvrdio je i poljski predsednik, koji je rekao da će njegova zemlja isporučiti te tenkove nemačke proizvodnje, u Ukrajinu.

    Poljska je ranije objavila da planira da prebaci 10 borbenih tenkova “Leopard 2” u Ukrajinu, što je potez od velikog značaja za ukrajinske trupe, preneo je Gardijan

  • Moskva gubi 160 miliona evra dnevno – ali i dalje zarađuje

    Moskva gubi 160 miliona evra dnevno – ali i dalje zarađuje

    Ograničenje cena i embargo Evropske unije na većinu ruske nafte smanjili su prihode Moskve od fosilnih goriva.

    Ali Kremlj i dalje zarađuje značajan novac za finansiranje svog rata u Ukrajini jer je ograničenje od 60 dolara po barelu bilo “previše blago”, rekli su analitičari.

    Kombinacija ograničenja Grupe sedam velikih demokratija i zabrane EU koštaju Rusiju oko 160 miliona evra (171,9 miliona dolara) dnevno, saopštio je Centar za istraživanje energije i čistog vazduha iz Helsinkija u studiji prvih nedelja sankcija koje su stupile na snagu 5. decembra.

    Brojke pokazuju da Rusija i dalje uzima 640 miliona evra dnevno od fosilnih goriva, što je pad sa milijardu evra dnevno od marta do maja 2022, neposredno pošto je napala Ukrajinu 24. februara.

    Rusija bi izgubila dodatnih 120 miliona dnevno počevši od 5. februara, ako bi EU zabranila uvoz rafinisanih naftnih derivata kao što je dizel gorivo, za koje je Rusija glavni snabdevač. To bi do februara smanjilo zaradu Moskve na 520 miliona evra dnevno.

    Centar je saopštio da je Rusija uspevala da ostvari 3,1 milijardu evra prihoda od isporuke nafte ispod gornje cene, ubirajući dve milijarde evra prihoda od poreza. Snižavanje gornje granice na 25-35 dolara po barelu bi skoro u potpunosti eliminisalo prihod od poreza tako što bi cenu stavilo mnogo bliže ruskoj ceni proizvodnje.

    Sadašnja gornja granica je iznad tržišne cene ruske nafte i ostaje u rasponu onoga što je Moskvi potrebno da uravnoteži svoj budžet.

    Zapadne vlade su se borile da nađu način da smanje prihod od fosilnih goriva koji je glavni izvor finansiranja budžeta ruske vlade i njenog rata protiv Ukrajine. Prve sankcije uglavnom su izbegavale blokiranje isporuke nafte i prirodnog gasa jer je Evropska unija bila u velikoj meri zavisna od ruskih fosilnih goriva da bi vodila svoju ekonomiju i zato što su naglo veće cene energije na početku rata pomogle veliki skok inflacije u Evropi i SAD.

    Grupa sedam velikih demokratskih zemalja smislila je gornju granicu cena kao rešenje da spreči da ruska nafta teče u druge delove sveta i izbegne naglo veće cene energenata, a da i dalje smanjuje prihode Kremlja.

    Ograničenje se sprovodi tako što se osiguravajućim kompanijama, uglavnom sa sedištem na Zapadu, zabranjuje osiguravanje isporuka ruske nafte po ceni iznad gornje granice. Naftni embargo EU blokira većinu ruske nafte koja dolazi brdovima-tankerima.

    Smanjenje gornje granice moglo bi da ima nepredvidive efekte jer je predsednik Vladimir Putin rekao da Rusija neće prodavati naftu zemljama koje poštuju ograničenje, ali se ta pretnja nije ostvarila jer je granica iznad tržišne cene.

    Tržišta nafte, međutim, sada su manje fokusirana na potencijalni gubitak ruske nafte, nego na slabu potražnju zbog usporavanja globalne ekonomije, a cene su pale.

    Istraživački centar koji je sastavljao procene traži na ograničenje prodaje starih tankera kako bi sprečili Rusiju, njene saveznike i povezane trgovce da sastave zamensku flotu kako bi zaobišli gornju granicu cene nafte, a traži i povećanje kazni za izbegavanje ograničenja.

  • Putin tajno pomilovao zatvorenike

    Putin tajno pomilovao zatvorenike

    Ruski predsednik Vladimir Putin tajno je pomilovao desetine osuđenika čak i pre nego što su poslati u Ukrajinu, rekao je član ruskog Saveta za ljudska prava.

    On je dodao da postoje zakonski nedostaci u strategiji regrutovanja koja je obećavala zatvorenim kriminalcima da bi se kazne ukidale tek po odsluženju vojnog roka.

    Putinovi ukazi su tajno izdavani kako za legalno oslobađanje zatvorenika, tako i za izbegavanje javnog obelodanjivanja njihovih imena, što bi se inače desilo prilikom izdavanja predsedničkog pomilovanja, rekla je Eva Merkačeva, članica Saveta za ljudska prava.

    “Sve te uredbe su tajne i ne možemo da ih vidimo, ali to objašnjava zašto je Federalna kazneno-popravna služba mirno puštala ljude. Predsednički ukaz o pomilovanju osuđenika koji su učestvovali u specijalnoj operaciji predstavlja državnu tajnu jer onemogućava identifikaciju ovih lica”, rekla je Merkačeva za državnu agenciju RIA Novosti.

    Osuđenici su očigledno poslati na neka od najopasnijih žarišta na liniji fronta, a mnogi su ubijeni. Oko dve desetine njih, koje je prvobitno regrutovala Vagner plaćenička grupa u zaobilaženju ruskog zakona, sada se vratila kući, ali će se verovatno vratiti na front za nekoliko nedelja, navodi “Rusija iza rešetaka”, grupa za prava zatvorenika.

  • Veliki požar u hemijskoj tvornici

    Veliki požar u hemijskoj tvornici

    Hemijska tvornica u sjevernom Ilanoju zapalila se u srijedu ujutro, podižući oblake crnog dima i nagnavši zvaničnike da savjetuju obližnje stanovnike da se sklone u mjesto dok su ekipe za hitne slučajeve reagovale na požar.

    Požar je izbio u kompleksu Carus Chemical Company u LaSalu, gradu s manje od 10.000 stanovnika koji se nalazi oko 160 kilometara jugozapadno od Čikaga, izvijestio je “Rojters”.

    Vatrogasne ekipe pozvane su na mjesto događaja u devet sati nakon eksplozije u postrojenju, a požar koji je uslijedio prouzrokovo je znatnu štetu prije nego što je obuzdan, rekao je šef vatrogasne službe, Džeri Janik na konferenciji za novinare. Naručena je dodatna oprema za potpuno gašenje požara i početak uviđaja.

    Video na društvenim mrežama pokazao je gusti crni dim koji suklja iz građevine. Višestruke strukture u kompleksu su oštećene ili uništene, pokazuju snimci.

    Policija LaSela upozorila je javnost da je u tom području ispušten oksidans zelene boje i upozorila stanovnike da ne diraju tu tvar, prenosi “”.

  • SZO upozorila: Peking u velikoj mjeri ne prijavljuje smrtne slučajeve

    SZO upozorila: Peking u velikoj mjeri ne prijavljuje smrtne slučajeve

    Kina i dalje u velikoj mjeri ne prijavljuje smrtne slučajeve, iako pruža više informacija o širenju epidemije kovid 19, saopštila je Svjetska zdravstvena organizacija /SZO/.
    “Postoje neke veoma važne praznine u podacima na čijem popunjavanju radimo sa Kinom”, izjavila je zvaničnik Svjetske zdravstvene organizacije /SZO/ za upravljanje pandemijom virusa korona Marija fon Kerkov.

    Broj zaraženih virusom korona u Kini naglo je porastao otkako je Peking u decembru počeo da ukida mjere nulte tolerancije na kovid 19.

  • Peskov: Kakvi gubici?

    Peskov: Kakvi gubici?

    Kremlj je saopštio da još nije video slučajeve ograničenja cijena ruske nafte koje je Zapad nametnuo prošlog mjeseca, komentarišući moguće gubitke od takvih mera.

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov je takođe rekao novinarima na dnevnom brifingu da će Rusija učiniti sve da se zaštiti od planova Grupe sedam (G7) – da uvede dva seta ograničenja cena ruskih naftnih derivata, prenosi Rojters.

    Zvaničnik G7 rekao je u utorak da će koalicija nastojati da postavi dve granice cena za ruske rafinisane proizvode u februaru: jednu za proizvode kojima se trguje po najvišoj ceni u odnosu na naftu, a drugu za one kojima se trguje uz popust.

  • Nova ofanziva?

    Nova ofanziva?

    Postoje naznake da se sprema nova ruska ofanziva u Ukrajini.

    Zato ukrajinski zvaničnici, ali i ruski stručnjaci predviđaju da će biti drugog talasa mobilizacije u Rusiji. Moskva to negira.

    Moskva želi da mobiliše više snaga za novu veliku ofanzivu, upozorio je nedavno ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski u svojoj video-poruci.

    A neposredno pre Nove godine, ukrajinski ministar odbrane Aleksij Reznikov obratio se Rusima i upozorio ih da se Kremlj sprema za novu mobilizaciju i da čak želi da uvede ratno pravo u Rusiji i zatvori granice zemlje za muškarce.

    Zvanično, delimična mobilizacija u Rusiji započeta 21. septembra prošle godine, još nije završena. To bi može da se dogodi tek nakon što predsednik Vladimir Putin potpiše odgovarajući ukaz, što se do danas nije desilo.

    “Zaista vidimo da nema dekreta o okončanju mobilizacije. Prvi talas bio je u oktobru i to nije delimična mobilizacija. Izveštava se da ljudi u nekim regionima još uvek dobijaju pozive. Možda Ministarstvo odbrane još uvek sakuplja neke specijalce, u svakom slučaju, mobilizacija još nije završena”, kaže Sergej Krivenko, šef ruske grupe za ljudska prava “Građani, vojska, pravo”.

    Ruske vlasti su tu organizaciju stavile na listu takozvanih “stranih agenata”.

    Krivenko podseća i na Putinov ukaz iz avgusta 2022, koji govori o povećanju ruskih oružanih snaga na više od 1,15 miliona vojnog osoblja. “Mnogi stručnjaci su u to vreme u Rusiji izbrojali ukupno oko 800.000 vojnih lica – vojnih obveznika, profesionalnih vojnika, oficira i učesnika rata. A sa jesenjom mobilizacijom taj broj već je skočio za 300.000.

    Onda je u decembru 2022. ruski ministar odbrane Sergej Šojgu najavio je da će povećati oružane snage na milion i po, podseća Krivenko. To znači dalje povećanje do 400.000 ljudi. “To je priprema za mobilizaciju. Mislim da drugi talas moramo da očekujemo krajem januara ili februara.”

    Polovina prvobitno mobilisanih odmah je poslata na front, druga polovina u centre za obuku. “Spremali su se nekoliko meseci. Kada počne ofanziva o kojoj su govorili i Putin i ministar odbrane, ti vojnici će odmah biti poslati u akciju. Uskoro će biti potrebno još više ljudi, tako da sada mora da se pokrene novi talas mobilizacije da bi regruti mogli ponovo da se obučavaju nekoliko meseci”, smatra ruski aktivista za ljudska prava.

    “Država ima otvorene opcije”
    Moskovski vojni ekspert Jan Matvejev dao je početkom decembra sličnu izjavu za DW: “Prvo, nema jasnih znakova da je država odustala od nastavka mobilizacije. Ona drži sve opcije otvorene.

    I drugo, postoji praktičan razlog: ruski vojnici ginu u velikom broju ili bivaju ranjavani na prvoj liniji fronta. To posebno važi za mobilisane, jer su loše obučeni, tako da će morati da budu zamenjeni.”


    Taj ekspert kao treći razlog za novi talas mobilizacije navodi to što Putin nema nameru da okonča rat: “Nastaviće ako ga ništa ne spreči. Za to je potrebna rezerva za budućnost – za rat je potreban stalan priliv, kako resursa, tako i ljudi.”

    “Najmanje još pola miliona vojnika”
    “Biće drugog, možda čak i trećeg talasa mobilizacije, jer ćemo biti primorani na to”, rekao je krajem decembra bivši “ministar odbrane” takozvane “Donjecke Narodne Republike” Igor Girkin, poznat i kao Strelkov. “Da bismo pobedili u Ukrajini, još uvek moramo da mobilišemo najmanje pola miliona vojnika, a čak i ako nemamo volje za pobedu, moraćemo da izvršimo delimičnu mobilizaciju.”

    Ruski politikolog Stanislav Belkovski je na svom kanalu na Telegramu postavio snimak Girkinovih izjava. Girkin veruje da cće biti još jedna mobilizacija u januaru ili 24. februara, na godišnjicu “specijalne vojne operacije”.

    Međutim, ruski zvaničnici negiraju takve planove. “Ne vidim potrebe da se naredi još jedna faza mobilizacije u narednih šest meseci”, rekao je Andrej Gurulev, član Odbora za odbranu ruske Državne dume u intervjuu za portal chita.ru.

    “Za to nema potrebe. Čak i oni koji su ranije mobilisani nisu svi poslati u borbu. Takođe, i naša industrija mora da bude u stanju da obezbedi još jedan talas mobilizacije. Po mom mišljenju, jednostavno je neefikasno učiniti to u narednih šest meseci.”

  • Vagner širom Evrope?

    Vagner širom Evrope?

    Bauk kruži Evropom, barem prema pisanju zapadnih medija, da se grupa Vagner “raskomotila” i da ima “lože” u zemljama saveznicama Rusije.

    Sudeći prema pisanju “Politika”, Vagnerovci su u Bjelorusiji i u Srbiji, a depeše u koje je ovaj medij imao uvid “otkrivaju” i da američki zvaničnici prikupljaju obaveštajne podatke o aktivnostima Vagnerovaca u zemljama kao što su Centralnoafrička Republika i Mali.

    “Rusija koristi Vagner za borbu protiv antiputinovskog raspoloženja i odbranu vladinih interesa trupama i oružjem”, piše “Politiko”.

    Međutim, RT Balkan navodi da prema njihovom istraživanju oko 80 odsto građana Srbije svakako se protivi sankcijama Rusiji, zbog čega zaključuju da bi “bilo kakvo lobiranje vojnih grupa za Rusiju u zemlji u kojoj vladaju tako pozitivna osećanja prema toj državi, bilo samo traćenje njihovih resursa”.

    Sad, navodi dalje RT Balkan, pitanje je gde se na teritoriji Srbije kriju Vagnerovci? Taj portal podseća da se nedavno objavljena informacija da je ova ruska grupa otvorila “predstavništvo” u Srbiji, ispostavila kao lažna jer ju je demantovao i sam Aleksandar Lisin, koji je inače u pisanjima medija označen kao šef te nepostojeće “ekspoziture” na teritoriji naše zemlje.

    “Politiko” je objavio čak i da je Vagner pozicionirao ljude u Beogradu i najavio da je početkom decembra zvanično počeo sa radom u Srbiji.

    “Od tada je pokrenuta operacija uticaja kako bi se suprotstavilo aktivnostima delova ruske dijaspore koji su protiv Putinovog režima”, navodi “Politiko”, pozivajući se na navodnu depešu u koju je imao uvid.

    Reporteri portala RT Balkan su zatim “rešili da pomognu” američkom portal, pa su krenuli u potragu za Vagnerima u Srbiji.

    Tako su, kako navode u svom tekstu, naišli na podatak da je jedno vreme na čelu opštine Majdanpek bio jedan Dejan Vagner, dok je pozivaju “Politiku” da zaviri u registar Agencije za privredne register jer će tamo naći “mnogo sumnjivih”, počev od paba “Vagner” na Adi Huji, pa sve do vodoinstalatera “Vagner”.
    Takođe, navode i da se jedan od taksista iz Sremskih Karlovaca preziva baš Vagner.

    “Vagnerovci, pazite se. Ako u ruke zapadnih medija dođe još i telefonski imenik u kome ima toliko Vagnera – svi ste raskrinkani”, šaljivo je zaključio RT Balkan.

  • Nije pao?

    Nije pao?

    Ukrajinska vojska demantovala da su ruske snage preuzele kontrolu nad istočnim gradom Soledar.

    Oni navode da se intenzitet borbi u tom području može uporediti sa sukobima tokom Drugog svetskog rata.

    Portparol istočne vojne komande Sergij Čerevati rekao je za ukrajinsku televiziju da je bitka za Soledar važna i da ukrajinske snage nisu dozvolile ruskim snagama da probiju linije fronta, prenosi Rojters.

    “Grad nije pod kontrolom Ruske Federacije. U toku su žestoke borbe. Situacija je tamo komplikovana”, naveo je on.

    Kako je dodao, ukrajinska vojna komanda radi na tome kako da stabilizuje situaciju kako bi imala “maksimalan uticaj na neprijatelja, a minimalne gubitke po Ukrajinu”.

    Rojters napominje da nije mogao nezavisno da proceni situaciju na terenu.

    Kremlj je prethodno danas saopštio da napreduje u vojnim operacijama oko grada Soledara, ali da treba sačekati zvanična saopštenja o zauzimanju grada, prenosi RIA Novosti.

    Međutim, vođa proruskih snaga u samoproglašenoj Donjeckoj Narodnoj Republici Denis Pušilin rekao je da je Soledar zauzet, a prethodno vođa ruske paravojne “Vagner grupe” Jevgenij Prigožin naveo da su njegove snage dovršile preuzimanje Soledara.

    Kijev je ranije saopštio da se njegove snage drže na položajima u ovom ukrajinskom gradu.