Azerbejdžansko ministarstvo odbrane saopštilo je da je rano jutros došlo do napada na pozicije azerbejdžanske vojske na granici sa Jermenijom.
“Rano jutros, jednice jermenske vojske otvorile su vatru na pozicije azerbejdžanske vojske u okrugu Kalbadžar”, navodi se u saopštenju azerbejdžanskog ministarstva odbrane, preneo je TASS.
Navodi se i da su azerbejdžanske jedinice, koje su stacionirane u tom području, “preduzele adekvatne uzvratne mere”.
Predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko izjavio je danas da je njegova zemlja spremna da ispuni svoje obaveze prema postojećim sporazumima sa Rusijom.
“Ukratko, Bjelorusi će učiniti sve što su obavezni da urade prema otvorenom i stvarnom sporazumu sa Rusijom. Ne sumnjajte u to”, rekao je Lukašenko, a prenosi bjeloruska državna novinska agencija Belta.
Lukašenko je pohvalio solidarnost među ruskim i bjeloruskim trupama, navodeći da su se uvježbavale “kao jedna vojska” tokom vježbe borbene gotovosti zajedničke regionalne vojne grupe.
Predsjednik Bjelorusije se tokom dana sastao sa ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom, koji je doputovao u Minsk kako bi razgovarao sa bjeloruskim kolegom Viktorom Hreninom o bilateralnoj vojnoj saradnji.
“Mislim da vas je bjeloruski ministar odbrane već obavijestio o situaciji u Bjelorusiji, o obuci i borbenoj koordinaciji bjeloruskih i ruskih trupa koje su stacionirane u Bjelorusiji”, rekao je Lukašenko tokom susreta sa Šojguom.
On kaže da je Bjelorusija to shvatila ozbiljno.
“I naši oficiri i vaši oficiri obučavaju trupe. Obučavaju se i bjeloruski i ruski oficiri”, rekao je Lukašenko i dodao da će moći da odbiju svaku moguću agresiju.
Bjeloruski predsjednik je istakao da sve teče u skladu sa njegovim dogovorom sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom.
Šefovi odbrane Rusije i Bjelorusije potpisali su protokol bilateralnog sporazuma o zajedničkom pružanju regionalne bezbjednosti iz 1997. godine.
Lukašenko je rekao ranije da su se Minsk i Moskva dogovorili o razmještanju zajedničke vojne grupe pošto je bezbjednosna situacija opadala na zapadnoj granici nadnacionalne unije između Bjelorusije i Rusije osnovane 2000. godine.
Rusija je odbacila uvođenje zapadnog ograničenja cijena na izvoznu cijenu svoje nafte, poručivši da će “Europa sad živjeti bez ruske nafte”.
Podsjetimo, ranije smo objavili kako se skupina G7, koja okuplja najmoćnije ekonomije svijeta, zajedno s Australijom i Europskom unijom dogovorila o uvođenju ograničenja cijene od 60 američkih dolara po barelu ruske nafte.
Radi se o potezu zapadnih zemalja koje žele spriječiti eksploziju cijena, ali i uskratiti ruskom predsjedniku Vladimiru Putinu sredstva koja su mu potreba za financiranje rata u Ukrajini. Ograničenje cijena danas je komentirao i Putinov glasnogovornik Dmitri Peskov kazavši kako ga Moskva “neće prihvatiti”, javlja ruska prorežimska agencija RIA.
Predsjednik Rusije Vladimir Putin posjetiće u dogledno vrijeme Donbas, rekao je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.
“To će se sigurno dogoditi u dogledno vrijeme jer je Donbas dio Ruske Federacije“, istakao je Peskov odgovarajući na pitanje novinara.
Donjecka Narodna Republika (DNR) i Luganska Narodna Republika (LNR), kao i Hersonska i Zaporoška oblast, održale su krajem septembra referendume na kojima je većina birača odlučila da se te ukrajinske oblasti pridruže Rusiji, a predjsednik Putin potpisao je zakone o primanju tih regiona u sastav Ruske Federacije, podsjeća TASS.
Rusija je ove godine tajno nabavila 100 tankera kao odgovor na naftne sankcije koje je Zapad uveo Moskvi.
To je objavio Fajnenšel tajms, pozivajući se na izvore i analitičare iz brodarske industrije, prenosi Indeks.
Procenjuje se da je Moskva, koja se u velikoj meri oslanja na tankere za transport svoje sirove nafte, nabavila više od 100 tankera direktnim ili indirektnim kupovinama. Energetski konsultanti kompanije Ristad kažu da je Rusija ove godine nabavila 103 tankera, delom kroz direktnu kupovinu, a delom kroz preraspodelu brodova koje koriste Iran i Venecuela, dve zemlje koje su takođe pod zapadnim sankcijama.
“Flota iz sjene”
Želja Kremlja da organizuje ono što industrija transporta nafte naziva “ruskom flotom u senci” pokušaj je da se zaobiđu nova međunarodna ograničenja na rusku naftu. Ona uključuju zabranu EU na uvoz ruske nafte koja stupa na snagu u ponedeljak, ali i novo globalno ograničenje cene ruskog gasa od 60 dolara po barelu, koje je EU podržala u petak i deo je šire inicijative G7 grupe, koja okuplja najmoćnije ekonomije sveta.
Trgovci su za FT rekli da će ruska “flota u senci” smanjiti uticaj takvih mera, ali ga neće u potpunosti eliminisati. Kaznene mere EU i G7 imaju za cilj da odseku Moskvu od globalne flote tankera, jer je osiguravajućim kompanijama kao što je Lojd iz Londona zabranjeno da osiguravaju tankere koji prevoze rusku naftu, bez obzira na odredište, osim ako se ne prodaje po šemi ograničenih cena.
Međutim, Rusija je pre izvesnog vremena već rekla da neće prodavati naftu nijednoj zemlji koja primenjuje ograničenje cena, što znači da bi mogla da odbije da prodaje naftu pod uslovima koje je postavio Zapad. Umesto toga, planira da koristi svoju novu flotu za snabdevanje naftom u zemlje poput Indije, Kine i Turske, koje su postale veliki kupci ruske nafte pošto Evropa smanjuje uvoz.
“Veliki broj ovih tankera pojavio se u Rusiji”
Reč je o brodovima starim između 12 i 15 godina, za koje se očekivalo da će u narednim godinama završiti u brodogradilištu, rekao je za FT Anop Sing, šef londonske brodarske kompanije Braemar. “To su kupci sa kojima mi, kao neko ko se dugo bavi ovim poslom, nismo upoznati. Uvereni smo da je većina ovih brodova kupljena za potrebe Rusije”, dodao je on.
“Broj tankera koji su Rusiji potrebni da transportuje svu svoju naftu je ogroman“, rekao je Kreg Kenedi, stručnjak za rusku naftu u Dejvis centru Univerziteta Harvard. “Videli smo veliki broj prodaja neimenovanim kupcima poslednjih meseci, a poslednjih nedelja se veliki broj ovih tankera pojavio se u Rusiji kako bi preuzeo svoj prvi teret sirove nafte“, dodao je on.
Grupa zemalja G7 i Australija saopštile su da su se dogovorile o ograničenju cene ruske nafte na 60 dolara po barelu nakon što su članice Evropske unije savladale otpor Poljske i ranije postigle politički sporazum.
Gubitak Oružanih snaga Ukrajine i problemi sa isporukom zapadnog naoružanja dovešće do toga da će do kraja sukoba teritorija Ukrajine biti značajno smanjena.
To je napisao bivši savetnik CIA Džejms Rikards u članku za “Daily Reckoning”.
“Ukrajina će se pretvoriti u rascepkanu državu, okupirajući teritoriju između Kijeva i Lavova”, navodi se u članku.
Prema rečima autora članka, Oružane snage Ukrajine pretrpele su velike gubitke, a vojna pomoć Zapada neće doneti nikakvu korist, pošto su ukrajinski vojnici slabo obučeni. Pored toga, postoje poteškoće u logistici za prebacivanje naoružanja na liniju fronta.
Rikards je primetio da prema informacijama iz Bele kuće, EU i NATO-a, “stvari u Ukrajini idu relativno dobro za Kijev”, ali je “stvarna situacija na bojnom polju skoro u potpunosti u suprotnosti sa zapadnim narativom”.
Direktor Spoljne obaveštajne službe (SVR) Sergej Nariškin rekao je u sredu da Varšava ubrzava pripreme za pripajanje teritorija Lavova, Ivano-Frankovska i većeg dela Ternopoljske oblasti Ukrajine.
Krajem aprila Nariškin je rekao da Vašington i Varšava rade na planovima za uspostavljanje vojno-političke kontrole Poljske nad “istorijskim posedima” u Ukrajini. U stvari, reč je o pokušaju da se ponovi istorijski “dogovor” posle Prvog svetskog rata, kada je kolektivni Zapad, predstavljen od Antante, priznao pravo Varšave da prvo okupira deo Ukrajine kako bi zaštitio stanovništvo od “boljševičke pretnje”, a potom i uključenje ovih teritorija u sastav Poljske države, rekao je direktor Spoljne obaveštajne službe. Prema rečima Nariškina, planirano je da se poljski “mirovni kontingent” rasporedi u onim delovima Ukrajine gde je opasnost od direktnog sukoba sa ruskom vojskom minimalna.
Rusija od 24. februara sprovodi vojnu operaciju u Ukrajini. Vladimir Putin je njen zadatak nazvao “zaštitom ljudi koji su već osam godina bili izloženi maltretiranju i genocidu od strane kijevskog režima”. Prema njegovim rečima, krajnji cilj je oslobađanje Donbasa i stvaranje uslova koji garantuju bezbednost Rusije.
Francuski predsjednik Emanuel Makron najavio je da će razgovarati sa predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom o situaciji u vezi sa nuklearnom energijom u Ukrajini.
Makron je rekao da će razgovarati sa Putinom nakon što obavi razgovor sa generalnim direktorom Međunarodne agencije za atomsku energiju Rafaelom Grosijem.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da datum telefonskog razgovora ruskog predsjednika i njegovog francuskog kolege nije preciziran.
“Precizan datum nije utvrđen”, rekao je Peskov za “Sputnjik”.
Kriza, koja je sveprisutna u Evropi poslednjih mjeseci, počinje da se osjeti i u Francuskoj. Naime, ova zemlja se sprema za velike restrikcije struje zbog nedostatka električne energije.
Premijerka Francuske Elizabet Born će prefektima poslati dopis kako bi se pripremili u slučaju restrikcija struje u zemlji. Ova odluka bi mogla da pogodi čak 60% stanovništva, a moglo bi da utiče i na nekoliko sektora, uključujući škole i transport.
Kako se približava zimski period i temperature sve više padaju, Francuska je izložena riziku od nestanka i restrikcija struje, posebno zbog veoma niskog nivoa proizvodnje struje iz nuklearnih izvora.
Restrikcije bi trebale da traju najviše dva sata dnevno i po procjenama trebalo bi da počnu u januaru u vrijeme najveće potrošnje, odnosno između 8 i 13 časova ili između 18 i 20 časova. Mogu pogoditi 60% populacije, ali ne i određene lokalitete koje je unapred odredila vlast u Francuskoj, piše francuski Cnews.
Kao rezultat toga, vlada će poslati dopis prefektima kako bi se „finalizirala priprema zemlje“ za ovakav scenario.
“Isključili bismo struju samo ako zaista bude hladno, ako budemo imali problem proizvodnje ili ako potrošnja ne opadne“, saopštio je izvor iz vlade AFP-u.
Međutim, izvršna vlast tvrdi da se neće desiti da jedan departman ostane u potpunosti bez struje, te da neće isti stanovnici biti isključivani dva puta, a neki nijednom. Od ove mjere biće izuzeti pacijenti čija oprema zavisi o električnoj energiji.
Očigledno, ovi izuzeci neće biti bez posljedica po različite sektore kao što su škole ili javni prevoz. Škole će definisati radno vrijeme u skladu sa restrikcijama. S druge strane, građani koji koriste javni prevoz mogli bi da imaju neprijatnosti tokom putovanja ako u tom trenutku dođe do restrikcija. Vozovi i metro takođe podliježu ovoj odluci.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov izjavio je danas da nema novih informacija o mobilizaciji u Rusiji, jer je ona već završena.
“Nema informacija o tome, svi znate da je predsjednik to proglasio završenim”, rekao je Peskov novinarima.
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu rekao je da je djelimična mobilizacija, proglašena 21. septembra, bila podstaknuta potrebom da se kontroliše linija kontakta od 1.000 kilometara između teritorija pod kontrolom Ukrajine i Rusije.
On je naveo da će biti mobilisano oko 300.000 rezervista, što je jedan odsto od ukupnog mobilizacionog resursa Rusije.
Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je ranije da je Rusija okončala regrutaciju u okviru djelimične mobilizacije.
Predsjednik Vladimir Putin potvrdio je ranije da je djelimična mobilizacija u Rusiji završena.
Saveznički odnosi sa Bjelorusijom su dobili na posebnom značaju u uslovima neviđenog pritiska Zapada i neobjavljenog rata, izjavio je Sergej Šojgu.
Šojgu je tokom razgovora sa bjeloruskim kolegom Viktorom Hrenjinom u Minsku dodao da je Republika Belorusija bila i ostaje pouzdan partner Rusije. Ministar odbrane je visoko ocenio “odlučnost Minska da se suprotstavi neprijateljskom kursu Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika, kao i spremnost da zajedno sa Moskvom osigura vojnu bezbednost Savezne države”. Šojgu je takođe podsetio da je se “trenutno u skladu sa odlukama predsednika dve zemlje na teritoriji Bjelorusije sprovode aktivnosti borbenog koordinisanja ruskih i beloruskih formacija i vojnih jedinica, koje ulaze u sastav regionalne vojne grupacije”. Prethodno je beloruska agencija “Belta” prenela da je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu doputovao u Bjelorusiju gde će razgovarati sa beloruskim ministrom odbrane Viktorom Hrenjinom. U saopštenju se navodi da će ruska i beloruska strana razgovarati o aktuelnim pitanjima bilateralne vojne i vojno-tehničke saradnje. Istovremeno, bjeloruska strana je saopštila da su dva Ministarstva potpisale protokol o osiguravanju regionalne bezbednosti.