VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • EU ukida u avionima ukida režima letenja na mobilnim

    EU ukida u avionima ukida režima letenja na mobilnim

    Putnici u vazdušnom saobraćaju u Evropskoj uniji uskoro bi mogli da koriste mobilne telefone tokom leta, prtenio je Bi-Bi-Si (BBC).

    Evropska komisija je odlučila da aviokompanije mogu da pruže 5G tehnologiju u avionima, uz sporiji prenos podataka. Ovo bi moglo da znači da putnici više neće morati da uključuju “režim letenja” na telefonima, iako još nije poznato na koji način će se implementirati odluka EK.

    Krajnji rok za članice EU da načine 5G frekvencijske opsege dostupnim za avione je 30. jun 2023. To će značiti da će ljudi moći da koriste njihove telefone usred leta – da obavljaju pozive i da koriste aplikacije za strimovanje muzike i videa.

    Izvršni direktor Britanskog tela za bezbjednost u vazdušnom saobraćaju Daj Vitingem rekao je za BBC da je režim letenja bio važan zbog nedovoljno znanja o tome kako mobilni telefoni utiču na avion.

    “Postojala je bojazan da bi signali mogli da se mješaju sa automatskim sistemima za kontrolu leta. Ono što je utvrđeno je da je rizik od mješanja veoma mali. Preporuka je uvek bila da, kada uđete u avion, mobilni uređaju treba da budu u režimu letenja”, podsjetio je Vitingem.

  • Stiže revolucionarna vakcina

    Stiže revolucionarna vakcina

    Istraživači su objavili studiju u časopisu Science o pozitivnim rezultatima prve faze kliničkog ispitivanja usmerenog na vakcinu protiv virusa HIV-a.

    Razvoj takve vakcine, posebno ako se ravnomerno distribuira širom sveta, bio bi revolucionaran. Trenutno, procenjuje se da 38,4 miliona ljudi živi sa HIV-om, od čega dve trećine u Africi.Organizam obično ne proizvodi dovoljno jak imuni odgovor na virus da bi ga zaustavio, što ga je učinilo opasnim i smrtonosnim. Jedan od ciljeva u kreiranju vakcine je pronalaženje formule koja bi izazvala takozvana široko neutrališuća antitela (bnAb), imuni odgovor koji može da pruži otpor izazovu.

    Ovo bi moglo pomoći u razvoju vakcina za betakorona viruse

    Naime, istarživanje pokazuje da ova vakcina može da indukuje prekursore bnAb. Rezultati su se pokazali fascinantnim. Ova neutrališuća antitela se retko razvijaju tokom infekcije, posebno je bnAb-prekursor B ćelije neuobičajen kod ljudi.

    Stvaranje takvog imunološkog odgovora bi pripremilo telo za borbu protiv infekcija izazvanih globalno različitim sojevima HIV-a, a ovaj pristup bi se mogao koristiti ne samo za HIV, već i za grip, virus hepatitisa C i betakoronaviruse.

    U ovoj prvoj fazi ispitivanja, učesnici su primili ili dve doze placeba ili dve doze vakcine, bilo malu ili visoku dozu. Primenjene su u razmaku od osam nedelja. Vakcina je imala povoljan bezbednosni profil i izazvala je pravi odgovor kod 35 od 36 vakcinisanih.

    38,4 miliona ljudi živi sa HIV-om

    Vakcina ima za cilj da stimuliše B ćelije da proizvode bnAbs. Prethodni pokušaji su možda bili neuspešni jer nisu stimulisali dovoljno B ćelija.

    Iako su rezultati veoma obećavajući, to nije jednostavan korak ka potpunoj vakcini protiv HIV-a. Ali metode pokazuju neverovatan nivo kontrole nad imunim odgovorom i mogle bi da najave novu eru preciznog dizajna vakcine. I ne samo za HIV.

    Razvoj takve vakcine, posebno ako se ravnomerno distribuira širom sveta, bio bi revolucionaran. Trenutno, procenjuje se da 38,4 miliona ljudi živi sa HIV-om, od čega dve trećine u Africi.

    Ne postoji lek za infekciju, ali uz odgovarajuće lekove, ljudi mogu da žive dug i zdrav život. A ako količina virusa padne ispod nivoa detekcije, virus je nemoguće preneti. Ovo je definisano sloganom U=U ili neotkriveno je neprenosivo.

    Lek koji smanjuje HIV infekcije za 99%

    I dok su vakcine još uvek stvar budućnosti, trenutno je dostupan lek pod nazivom PrEP (pre-ekspozicijska profilaksa), koji efektivno smanjuje šansu za infekciju za 99 procenata.

    Iako su napravljeni veliki pomaci u razumevanju i borbi protiv ove bolesti, pristup lekovima koji spasavaju život i obrazovnim materijalima o ovoj bolesti nije podjednako dostupan svima, a najmanje najrizičnijim i marginalizovanim zajednicama.

    Stigma, siromaštvo, obrazovanje, pristup zdravstvenoj zaštiti, rasizam, homofobija i transfobija su glavni razlozi zbog kojih pojedinci ne mogu dobiti pomoć koja im je potrebna. Ne možemo svi pomoći u pronalaženju vakcine ili leka za HIV infekcije, ali borba protiv stigme je nešto što svi možemo da uradimo.

  • Oglasila se Rusija: “Opasan pokušaj”

    Oglasila se Rusija: “Opasan pokušaj”

    Rusija je danas saopštila da će nastaviti da pronalazi kupce za svoju naftu.Rusija je danas saopštila da će nastaviti da pronalazi kupce za svoju naftu, uprkos, kako je rečeno, “opasnom” pokušaju Zapada da uvede ograničenje cena za njen izvoz nafte, prenosi Rojters.Koalicija zapadnih zemalja predvođena grupom nacija G7 složila se da ograniči cenu ruske morske nafte na 60 dolara po barelu, jer imaju za cilj da ograniče prihode Moskve i sputaju njenu sposobnost da finansira svoj sukob sa Ukrajinom.

    Ruski predsednik Vladimir Putin i visoki zvaničnici Kremlja više puta su govorili da neće isporučivati naftu zemljama koje primenjuju ograničenje cena.

    U komentarima objavljenim na Telegramu, ruska ambasada u Sjedinjenim Državama kritikovala je, kako je rekla, “preoblikovanje” principa slobodnog tržišta i ponovila da će njena nafta i dalje biti tražena uprkos merama.

    “Ovakvi koraci će neizbežno dovesti do povećanja neizvesnosti i nametanja većih troškova za potrošače sirovina”, navodi se u saopštenju.

    “Bez obzira na trenutna koketiranja sa opasnim i nelegitimnim instrumentom, uvereni smo da će ruska nafta i dalje biti tražena”.

    Ograničenje cena G7 omogućiće zemljama koje nisu članice EU da nastave da uvoze pomorsku rusku sirovu naftu, ali će zabraniti kompanijama za transport, osiguranje i reosiguranje da rukuju teretom ruske sirove nafte širom sveta, osim ako se ne proda za manje od gornje cene.

  • “Vidite, Putin ima šemu”

    “Vidite, Putin ima šemu”

    Ruski predsednik Vladimir Putin mogao bi da iskoristi mirovne pregovore da obnovi vojsku pre nego što započne nove napade, upozorio je britanski ministar.

    Džejms Kleverli je u intervjuu za Telegraf rekao da postoji rizik da “Putin zaista samo koristi prekid vatre da obuči više trupa i proizvede više municije i obnovi svoje oštećene oružane snage i ponovo ih naoruža”.Upozorenje britanskog ministra dolazi nakon što je američki predsednik Džo Bajden rekao da bi bio voljan da razgovara sa Putinom ako zaista želi da okonča rat, što se do sada nije dogodilo. Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da će nastaviti da razgovara sa Putinom kako bi pokušao da spreči dalju eskalaciju i da obezbedi bezbednost nuklearnih elektrana.

    Međutim, Kleverli, koji je ove nedelje bio na sastanku ministara spoljnih poslova NATO-a u Bukureštu, postavio je pitanje da li će se Putin zaista angažovati u dobroj veri. “Poenta je da moramo da budemo veoma, veoma oprezni ako mirovne pregovore, a ja koristim reč mir pod navodnicima, pokrene Vladimir Putin”, rekao je Kleverli.

    “Rešenje za ovo mora biti održivo, mora biti smisleno, mora biti stvarno”
    On je dodao da ako Rusi iskoriste bilo kakvo zatišje u borbama kao paravan za ponovno naoružavanje, mogu nastati dodatni problemi. “Onda će se desiti da ćemo ponovo videti scene novih napada, ali možda za nekih 12 do 18 meseci“, rekao je on.

    “Rešenje za ovo mora da bude održivo, mora da ima smisla, mora da bude stvarno. Ono na šta moramo da pazimo je pauza koju Rusija koristi kao način da obezbedi da njena sledeća faza agresije bude efikasnija. nego ovaj sadašnji”.

    “I vidite, Vladimir Putin ima šemu za ovo. Gruzija, to će biti jednokratno, zar ne? Krim, to će biti jednokratno, zar ne? Istočna Ukrajina, to bi trebalo da bude jednokratno. U stvari, ono što smo videli je da su svi spremni za najnoviji talas agresije”, zaključio je Kleverli.

  • Zapad donio konačnu odluku: “Limit za gospodina Putina”

    Zapad donio konačnu odluku: “Limit za gospodina Putina”

    Grupa sedam najrazvijenijih zemalja na svetu (G7) i Australija dogovorile su se da usvoje gornju granicu cene ruske nafte od 60 dolara po barelu.

    Do odluke je došlo ubrzo nakon što je Evropska unija postigla jednoglasni sporazum o istoj ceni ruske nafte, javio je AP.

    Evropska unija je u petak formalno potvrdila odluku o uvođenju ograničenja cene za naftu koja se transportuje morskim putem iz Rusije, objavila je Češka koja predsedava EU, preneo je Rojters.

    “Ambasadori su upravo postigli dogovor o ograničenju cene ruske nafte koja se transportuje morskim putem”, navela je Češka.

    Sledi pisana procedura, a odluka će stupiti na snagu objavljivanjem u Službenom listu, saopštila je Češka.

    Oglasila se i Amerika
    Bela kuća je pozdravila vesti da je Evropska unija “nastupila zajednički” po pitanju ograničenja cene na rusku morsku naftu na 60 dolara po barelu i dodala da će to uticati na limitiranje ruskih prihoda.

    “I dalje verujemo da će ograničenje cene pomoći da se limitira sposobnost gospodina Putina da profitira od nafte, što će mu otežati finansiranje njegove ratne mašinerije kojom se ubijaju nevini Ukrajinci”, rekao je portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, preneo je Rojters.

    Ranije je Evropska unija odlučila da ograniči cenu na 60 dolara po barelu, nakon što je Poljska pristala da odblokira dogovor koji je bio stopiran pre četiri dana.

    Mehanizam ograničenja cena stupiće na snagu 5. decembra.

    “Zaštitiće potrošače”
    Američka ministarka finansija Dženet Jelen izjavila je da će ograničenje cene ruske nafte na 60 dolara po barelu zaštititi potrošače da ne dođe do poremećaja u snabdevanju.

    “Ograničenje cene će podstaći protok ruske nafte na globalna tržišta, a pritom će štititi potrošače i kompanije da ne dođe do globalnog poremećaja u snabdevanju”, rekla je Jelen, preneo je TASS.

    Prema njenom mišljenju, ograničenje cene nafte će posebno koristiti zemljama sa niskim i srednjim prihodima, koje su “već osetile teret zbog povišenih cena energenata i hrane”.

    Osim toga, dodala je, ograničenje će tim zemljama “omogućiti da se cenkaju za veće popuste na rusku naftu”, kao i da imaju koristi od veće stabilnosti na globalnim energetskim tržištima.

    Jelen je ponovila da veruje da će ovaj potez uskratiti Rusiji prihod za ratovanje u Ukrajini.

  • “30 – brže bi ih uništilo”

    “30 – brže bi ih uništilo”

    Ograničenje cene ruske sirove nafte transportovane morem koje su odobrile EU, G7 i Australija, trebalo bi bude spušteno na 30 dolara po barelu.

    Ograničenje cene ruske sirove nafte transportovane morem koje su odobrile EU, Grupa sedam najrazvijenijih zemalja (G7) i Australija, trebalo bi bude spušteno na 30 dolara po barelu, da bi se još teže pogodila ruska ekonomija, izjavio je savetnik ukrajinskog predsednika Andrij Jermak.

    Jermak je napisao na Telegramu da bi bilo neophodno da se cena ruske sirove nafte spusti i na 30 dolara po barelu da bi se ruska neprijateljska ekonomija brže uništila, preneo je Rojters.

  • Opkoljavanje: Rusija zauzima Bahmut?

    Opkoljavanje: Rusija zauzima Bahmut?

    Rusija najverovatnije planira da opkoli ukrajinski grad Bahmut u Donjeckoj oblasti, a onda da napreduje na sever i jug, saopštilo je britansko ministarstvo.

    “Osvajanje grada bi imalo ograničenu operativnu vrednost, ali bi potencijalno omogućilo Rusiji da zapreti Kramatorsku i Slavjansku”, dodalo je ministarstvo u najnovijem obaveštajnom izveštaju, prenosi Rojters.

    Iz Londona navode da postoji realna mogućnost da bi osvajanje Bahmuta predstavljalo simboličan, politički cilj za Rusiju.

  • Ruski uslov Zapadu za početak mirovnih pregovora: Priznajte aneksiju ukrajinskih teritorija

    Ruski uslov Zapadu za početak mirovnih pregovora: Priznajte aneksiju ukrajinskih teritorija

    Rusija početak mirovnih pregovora za okončanje agresije na Ukrajinu uslovljava priznanjem ruske aneksije ukrajinskih teritorija.

    Kremlj je poručio da je otežavajuća okolnost to što Zapad ne želi priznati “nove teritorije” anektirane od Ukrajine. Rusko očitovanje je uslijedilo nakon što je američki predsjednik Joe Biden 1. decembra izjavio da je spreman za susret s predsjednikom Rusije Vladimirom Putinom.

    Biden je kao uslov za to istakao da Putin mora pokazati spremnost da se iznađe način da se završi rat u Ukrajini.

    Ovo je izjavio nakon susreta s francuskim predsjednikom Emmanuelom Macronom u Bijeloj kući. Macron je kazao da su se usaglasili da od Ukrajinaca neće tražiti da pristanu na kompromis koji im nije prihvatljiv.

    Kako je objavio BBC, diplomatske aktivnosti za završetak agresije na Ukrajinu uslijedile su nakon nekoliko mjeseci tokom kojih nije bilo naznaka da će se to i desiti. Konkretnije, uslijedile su nakon što je ruska vojska bila primorana da se povuče iz južnih dijelova Ukrajine, tj. nakon što je ukrajinska vojska oslobodila te teritorije.

    Njemački kancelar Olaf Scholz je, prvi put od septembra telefonski razgovarao s Putinom. U razgovoru dugom sat vremena pozvao je predsjednika Rusije na iznalaženje diplomatskog rješenja za završetak rata što je prije moguće. Putin je pozvao Scholza da “preispita pristup u kontekstu ukrajinskih događaja”.

    Ministar vanjskih poslova Rusije Sergej Lavrov se prije razgovora između Scholza i Putina požalio da evropske države nisu ništa konkretno uradile po pitanju uslova pregovora, prenosi BBC.

  • Predstavljen novi stelt nuklearni bombarder

    Predstavljen novi stelt nuklearni bombarder

    Američka kompanija za vazduhoplovstvo i odbrambenu tehnologiju “Nortrop Graman“ predstavila je svoj novi avion B-21 “rajder“, prvi u novoj floti stelt nuklearnih bombardera dugog dometa namijenjenih prevashodno za potrebe ratnog vazduhoplovstva SAD.

    Avion je predstavljen na svečanoj ceremoniji u Palmdejlu, u Kaliforniji, gdje su posjetioci mogli da vide novi bombarder, preneo je Rojters. Američki ministar odbrane Lojd Ostin rekao je da to nije samo još jedan avion, nego i pokazatelj odlučnosti SAD da se brani.

    B-21, koji ima oblik krila u letu, sličan je prethodniku B-2 i moći će da nosi konvencionalno i nuklearno oružje. Taj avion je prvi novoprojektovani američki bombarder za više od 30 godina, a skoro svaki aspekt razvoja programa je povjerljiv. Prije 12 godina, bilo je predviđeno jedan ovakav avion košta 550 miliona dolara, ali sa inflacijom danas košta 750 miliona.

    Vazduhoplovstvo SAD planiralo je da kupi najmanje 100 ovih aviona i da počne da ih ubacuje u flotu umesto bombardera B-1 i B-2. „Nortrop“ je 2015. godine pobijedio na tenderu tim “Boing“ i “Lokid Martin“, koji su zajednički nastupili.

    “Nortrop“ naziva B-21 avionom šeste generacije, s obzirom na mogućnost da se lako spaja sa ostalim avionima i jednostavnu integraciju budućih oružja u svoje sisteme.

  • Vjerske organizacije “povezane sa Rusijom” – Zabranjene

    Vjerske organizacije “povezane sa Rusijom” – Zabranjene

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski sproveo je odluku Savjeta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine.

    On je doneo odluku o ograničavajućim mjerama protiv predstavnika vjerskih organizacija koje su navodno povezane sa Rusijom, navodi se u ukazu koji je objavljen na zvaničnom sajtu predsednika.

    “Staviti na snagu odluku Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine od 1. decembra 2022. godine ‘O određenim aspektima aktivnosti verskih organizacija u Ukrajini i primeni personalnih specijalnih ekonomskih i drugih ograničavajućih mera (sankcija)”, navodi se u ukazu.

    Sankcioni spisak nije objavljen, ali se u dokumentu navodi da vlada Ukrajine u roku od dva meseca treba da podnese Vrhovnoj radi Ukrajine na razmatranje nacrt zakona o zabrani delovanja u zemlji verskih organizacija “povezanih sa centrima uticaja u Rusiji”.

    Službi bezbednosti, policiji i drugim bezbednosnim strukturama naloženo je da intenziviraju mere za otkrivanje i suzbijanje „subverzivnih aktivnosti“ koje navodno sprovode obaveštajne službe Rusije u verskoj sredini u Ukrajini.

    Komentarišući pomenuti ukaz, ukrajinski poslanik Aleksej Gončarenko izjavio je da je stranka Evropska solidarnost već podnela nacrt zakona o zabrani Ruske pravoslavne crkve na teritoriji Ukrajine i organizacija povezanih sa njom.

    “Naš nacrt zakona, koji smo podneli sa kolegama iz Evropske solidarnosti, već je u Radi. Tamo se radi kako o zabrani RPC i njoj podređenih organizacija, tako i o raskidu ugovora o zakupu crkava, lavra i drugih spomenika sa UPC Moskovske patrijaršije”, saopštio je Gončarenko na Telegramu.

    Ukrajinska služba nastavlja racije po vjerskim objektima
    Pripadnici Službe bezbednosti Ukrajine sprovode “kontraobaveštajne aktivnosti” u devet objekata kanonske Ukrajinske pravoslavne crkve u Žitomirskoj, Rovenjskoj i Zakarpatskoj oblasti, saopšteno je na Telegram kanalu resora.

    Kako je precizirano, radi se o muškom manastiru Svetog Nikole Hustske eparhije u Zakarpatskoj oblasti, u ženskom manastiru Svete Anastasije u Žitomiru i još sedam objekata na teritoriji eparhija, manastira i hramova UPC.

    Služba bezbednosti Ukrajine sprovodi istražne radnje zajedno sa Nacionalnom policijom i Nacionalnom gardom u okviru „suprotstavljanja subverzivnoj aktivnosti ruskih obaveštajnih službi“ i „sprečavanja da se verske zajednice koriste kao ćelije ‘ruskog sveta'“, navodi se u saopštenju.