VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Finci u strahu: ne možemo mnogo; i sami se graničimo sa Rusijom

    Finci u strahu: ne možemo mnogo; i sami se graničimo sa Rusijom

    Finska je spremna da razmotri mogućnost učešća u isporukama tenkova “leopard” Ukrajini, ali moći će da isporuči mali broj tenkova.

    Razlog ograničenog broja tenkova je taj jer se sama Finska graniči sa Rusijom i nije član NATO-a, izjavio je finski predsednik Sauli Niniste.

    “Ako bude stvoren zajednički evropski predlog za pružanje pomoći Ukrajini, biće potreban i doprinos sa finske strane. Ne možemo da predamo mnogo tenkova, pošto se Finska graniči sa Rusijom i nije član Alijanse”, prenela je agencija “STT” izjavu finskog predsednika.

    Prethodno je evropsko izdanje “Politiko” objavilo da Francuska i Poljska podstiču Nemačku da Ukrajini isporuči tenkove “leopard”. Finska ima oko 200 tenkova “leopard 2”.

    Za isporuku tenkova “leopard 2” Ukrajini biće potrebna licenca za reeksport od Nemačke, jer se tenkovi proizvode u Nemačkoj. Pored Nemačke, Poljske i Finske, tenkove “leopard” poseduju još Španija, Grčka i Danska, preciziraju finski mediji.

    Finska i Švedska su u svetlu dešavanja u Ukrajini 18. maja prošle godine predale generalnom sekretaru NATO zahtev za ulazak u Alijansu. Zahtev Finske i Švedske za stupanje u NATO trenutno nisu ratifikovale samo dve članice od 30 – Mađarska i Turska.

  • Ispaljeno preko 20 raketa

    Ispaljeno preko 20 raketa

    Ukrajinske snage su tokom noći i jutra izvele snažan napad na teritoriju Donbasa, a među metama su se našli gradovi Donjeck, Jasinovata i Jakovljevka.

    U poslednjem talasu granatiranja oko sedam časova po lokalnom vremenu ispaljeno je preko 20 raketa iz višecevnih raketnih lansera na Jasinovatu, Avdejevku i Jakovljevku.

    Nešto ranije, granatiran je i Donjeck kada je ispaljeno šest projektila kalibra 155 milimetara, a potom još tri i to na centralni deo grada. Vlasti Donjecka navode i da je proteklog dana od granatiranja ukrajinskih snaga poginuo jedan civil, dok je još četvoro stanovnika ranjeno.Granatirano je selo i Mineraljno, a u ranim jutarnjim časovima ispaljeno je 10 raketa iz višecevnih raketnih lansera i pet projektila NATO kalibra iz haubica M777 koje je Kijevu isporučila Amerika.

  • Njemci u očaju: Za njih nema kredita?

    Njemci u očaju: Za njih nema kredita?

    Banke su ne samo povećale kamatu na pozajmice, nego su i uzdržane pri njihovom odobravanju.

    Zbog toga njemačka preduzeća sve teže dolaze do kredita, rekao je u četvrtak ekonomista instituta Ifo Klaus Volrabe.

    Uticajni minhenski institut je svoju procenu takozvane kreditne barijere podigao na 29,9 odsto, sa 24,3 procenta u decembru. U junu je ta stopa, koja opisuje udeo preduzeća koja su prijavila teškoće u pristupu kreditu, bila na 18,6 odsto.

    Ifo je sadašnju metodologiju obrade usvojio pre šest godina, tako da je precizno poređenje moguće samo od 2017. godine. Prosečna stopa kreditne barijere u tom periodu je sa 15,7 skoro upola manja od januarske.

    “Vreme povoljnih kamata je za sada prošlo,” rekao je Volrabe. “Mnoge firme će morati na to da se naviku i da prilagode finansijsku strukturu.”

    Sužen pristup finansiranju posebno snažno pogađa ugostiteljsku branšu, iz koje je 67,7 odsto firmi naletelo na barijeru. U metalskoj industriji stopa je na 49 odsto.

    Ni automobilski sektor sada nije u milosti banaka, pa nešto više od dve petine preduzeća iz sektora prijavljuje teškoće pri podizanju kredita.

    Nasuprot njima, hemijska industrija nema tih problema, odnosno teškoće sa kreditnim odeljenima banaka ima samo 14,7 odsto firmi.

    Najteže je verovatno samozaposlenima koji se isto suočavaju sa natprosečnim teškoćama, jer “njima su bankarski krediti izuzetno važan instrument finansiranja,” rekao je Volrabe.

  • U Švedskoj otkriveno nalazište najkritičnijeg resursa u Evropi

    U Švedskoj otkriveno nalazište najkritičnijeg resursa u Evropi

    Švedska kompanija LKAB saopštila je danas da je u oblasti Kiruna identifikovala nalazište sa više od milion tona retkih zemnih elemenata (rare earth elements).

    Retki zemni elementi neophodni su za mnoge visoke tehnologije proizvodnih procesa i koriste se u električnim vozilima, turbinama vetra, za prenosivu elektroniku, mikrofone i zvučnike, prenosi Rojters.

    “Ovo je dobra vest, ne samo za LKAB, region i Švedsku, već i za Evropu. To bi moglo da postane značajno za proizvodnju kritičnih sirovina koje su značajne za omogućavanje zelene tranzicije”, izjavio je izvršni direktor LKAB-a Jan Mostrom.

    Evropska komisija smatra da su retki zemni elementi najkritičniji resursi za region, a za sada se najveći deo njih izvlači u Kini.

    LKAB je saopštio da planira da podnese zahtev za koncesije za eksploataciju ove godine, ali je dodao da će biti potrebno najmanje 10 do 15 godina pre nego što bi potencijalno mogao da započne rudarenje depozita i otpremanje na tržište.

  • Meloni: Fond za spasavanje evrozone učiniti efikasnijim

    Meloni: Fond za spasavanje evrozone učiniti efikasnijim

    Italijanska premijerka Đorđa Meloni ponovo je danas kritikovala Fond za spasavanje evrozone, poslije sastanka u Rimu sa čelnicima tog fonda, prenio je Rojters.

    Kako je saopštila italijanska vlada, Meloni je ocijenila da “uprkos značajnim sredstvima kojima taj fond raspolaže, tzv. Evropski stabilizacioni mehanizam (ESM) bio je instrument koji odavno više nije u upotrebi”.

    Ona je rekla da je zamolila šefove ESM-a da razmotre, zajedno sa ostalim pokroviteljima fonda, “moguće pravne lijekove”, kako bi taj fond pretvorili u efikasnije sredstvo podrške privredi država koje pomaže, navodi se u saopštenju, prenosi Tanjug.

  • “Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sprečio treći svijetski rat”

    Džerusalim post je objavio tekst pod naslovom “Kako je predsednik Srbije Aleksandar Vučić sprečio treći svetski rat”.

    Autor teksta Boaz Toporovski, koji je poslanik u Knesetu i predsedavajući frakcije “Yesh Atid” u izraelskom parlamentu, navodi da je srpski predsednik još od 2014. angažovan i posvećem kompleksnom održavanju mira i stabilnosti na Balkanu.

    A globalna politička kriza i tenzije između Istoka i Zapada, koje se trenutno manifestuju u Ukrajini, stavljaju u prvi plan potrebu za snažnim, razumnim i umerenim rukovodstvom koje zna kako da manevriše između različitih interesa, sprečavajući na taj način ratove i doprinoseći međunarodnoj stabilnosti, navodi se na početku teksta.

    Vučić, bežeči od međunarodne pažnje, angažovan je još od 2014. na kompleksnom pitanju održavanju mira I stabilnosti na Balkanu. Podsećajući da je Prvi svetski rat otpočeo u Srbiji, Vučić radi na tome da spreči još jedan rat, a u jeku velikih tenzija na granici sa tzv. Kosovom, usled kosovskih provokacija tamošnjih Srba, koji su manjina.

    E sad, nastavlja dalje autor teksta, “zamislite sledeći scenario: Mladić je upucan i ranjen na Kosovu dok je nosio badnjak, uoči pravoslavnog Božića. On potom umire u bolnici, od posledica ranjavanja”.

    “Srbija mora na to da odgovori i odlučuje da na granicu pošalje vojsku, NATO palje svoje trupe. Zati, NATO vojnik umire od slučajno ispaljenog metka tokom napetosti između dve vojske. Onda NATO mora da reaguje, što znači da će Rusija tada morati da interveniše”, navodi se dalje u tekstu.

    “I, dok su oči sveta uprte u Ukrajinu i Kosovo, Kina napada Tajvan. I, treći svetski rat je poleo. Da li vam sve to izgleda izmišljeno”, upitao je autor teksta.

    “Ali to uopšte nije izmišljen scenario, samo pre nekoliko dana, na pravoslavno Badnje veče, službenik kosovske policije upucao je dvojicu Srba, od kojih jedan ima samo 11 godina, bez ikakvog razloga, podseća se u tekstu Džerusalim posta.

    Takođe se dodaje da u Srbiji raste pritisak javnosti da se zauzme oštar stav protiv beskrajnih albanskih provokacija, koje su počele maltretiranjem sveštenstva, a sada dovode do direktnog ugrožavanja ljudskih života.

    U tom kontekstu, autor teksta se pita kako tzv. Kosovo može da opravda kontinuirano maltretiranje srpske manjine?

    Dalje se navodi da je Srbija na strateškoj lokaciji u istočnoj Evropi, kao most između istoka i zapada.

    “UN nisu priznale deklaraciju o nezavisnosti Kosova, koju EU podržava. Rusija, vodeći igrač u istočnoj Evropi, podržava teritorijalni integritet Srbije i protivi se priznavanju Kosova kao nezavisne države”, piše Džerusalim post, i dodaje da u tom kontekstu svaka greška u vezi sa Kosovom može dovesti do sukoba između Zapada i Istoka, Rusije i NATO-a, Kine i SAD.

    Suprotno slici koja se prikazuje u mejnstrim medijima, Srbija, za razliku od tzv.Kosova, ulaže značajne napore da spreči treći svetski rat.

    U decembru je stotine Srba na KiM postavilo blokade na putevima koji vode ka Srbiji, dok je srpska vojska je bila u stanju pripravnosti.

    Suprotno navodima da će Srbija započeti rat, Vučić je otišao na administrativni prlaz da reši spor i postigne sporazum koji je sprečio eskalaciju. Oslanjao se i na pomoć američke administracije, koja je razumela težinu potencijalne krize. Vučić je pokazao šta je liderstvo, piše Džerusalim post.

    Kako Aleksandar Vučić donosi stabilnost Balkanu?
    Vučić, koji je svoju političku karijeru započeo u zemlji razorenoj građanskim ratom, učio je na strašnim greškama Balkana 1990-ih i radi na uspostavljanju stabilnosti u regionu Balkana. Rizikujući političku nepopularnost, pregovarao je sa predstavnicima lažne države uz podršku tadašnjeg predsednika Donalda Trampa.

    Politički lider se meri njegovom sposobnošću da vodi ljude u pravom smeru, a ne njegovim naporima da im ugodi. Vučić je tako postupio jer je smatrao da je to ispravno za budućnost i Srbije i regiona. Da bismo sprečili nastavak međunarodnog haosa, potrebni su nam uravnoteženi i iskusni lideri koji znaju kako da se kreću između različitih interesa i izbegavaju eskalaciju.

  • Privedeno više od 1.800 ljudi u Brazilu

    Brazilska ferederalna policija saopštila je da je privedeno ukupno 1.843 ljudi tokom antivladinih protesta koje su u glavnom gradu Braziliji 8. januara održale pristalice bivšeg predsjednika Žaira Bolsonara.

    Policija navodi da je 1.159 lica identifikovano, ispitano i formalno uhapšeno. Ona su predata civilnoj policiji radi medicinskog pregleda i prebacivanja u zatvorske ustanove. Na sam dan protesta uhapšeno je 209 lica.

    Prema navodima policije, 684 lica puštena su “iz humanitarnih razloga” poslije pritvaranja, a među njima ima starijih, osoba sa zdravstvenim problemima i djece, prenosi Rojters.

  • Moskva zatražila sastanak Savjeta bezbjednosti UN-a o Ukrajini

    Moskva zatražila sastanak Savjeta bezbjednosti UN-a o Ukrajini

    Prvi zamjenik predstavnika Rusije pri Ujedinjenim nacijama Dmitrij Poljanski otkrio je da će se 17. januara održati sastanak Savjeta bezbjednosti UN-a posvećem Ukrajini koji je zatražila ruska vlada.

    “Neću ulaziti u detalje o tome šta će se dogoditi u Savjetu bezbjednosti s našim podneskom o Ukrajini 17. januara. Neka naši protivnici za sada žive u neizvjesnosti (iako smo ih već navikli da njihov antiruski sastanak, mi pokušavamo da odgovorimo svojim sastankom na temu koja im je neprijatna)”, napisao je diplomata.

    Još jedan sastanak Savjeta bezbjednosti UN-a o Ukrajini, kako je ranije objavljeno, bit će održan 13. januara.

    Osim toga, prema riječima Poljanskog, Rusija će 20. januara u 19 sati po moskovskom vremenu održati neformalni sastanak Savjeta bezbjednosti o decembarskom granatiranju Donbasa.

    “Biće zanimljivih govornika i činjenica. Kao što znate, na takvim sastancima, za razliku od formalnih sastanaka Savjeta bezbjednosti UN-a, možemo prikazati video i foto materijale. O ovom sastanku ću pisati detaljnije”, rekao je Poljanski.

  • Lopovi kranom pokušali ukrasti kip Ramzesa II, nisu uspjeli jer je bio pretežak

    Lopovi kranom pokušali ukrasti kip Ramzesa II, nisu uspjeli jer je bio pretežak

    Egipatske vlasti objavile su da su uhapsile tri osobe koje su pokušale kod Asuana pomoću dizalice ukrasti hiljadama godina star kip Ramzesa II težak deset tona, no u tome nisu uspjeli zbog težine same statue.

    Državno egipatsko tužilaštvo saopštilo je da je odredilo četverodnevni pritvor za tri optužene osobe koje su pokušale ukrasti kip faraona u drevnom južnom gradu Asuanu, 675 kilometara južno od Kaira na rijeci Nil.

    Prema izjavi, policija je objavila da su uhapšeni posjedovali oružje za ručno iskapanje, ali i dizalicu, koji su koristili kako bi podignuli kip i iskopali ga. Vlasti Asuana potvrdile su da je riječ o kipu Ramzesa II teškog deset tona, navodi se u saopštenju. Istraga o ovom slučaju je u toku.

    Ramzes II, nazivan i Ramzes Veliki, faraon iz 19. dinastije, vladao je 67 godina. Jedan je od najvažnijih egipatskih vladara i njegova duga vladavina bila je vrhunac egipatske moći.

    U Egiptu je dao podignuti niz monumentalnih građevina, među kojima hramove u Abu Simbelu, Tebi (Ramesseum), Luksoru i Memfisu.

    U zadnjih desetak godina Egipat je uspio vratiti 29.000 antikviteta koji su su bili izneseni iz zemlje.

  • Pronađena još jedna serija povjerljivih Bajdenovih dokumenata na mjestu gdje nisu trebali biti

    Pronađena još jedna serija povjerljivih Bajdenovih dokumenata na mjestu gdje nisu trebali biti

    Saradnici američkog predsjednika Joea Bidena pronašli su novu seriju povjerljivih vladinih dokumenata na drugoj lokaciji na kojoj nisu trebali biti, u sve većoj političkoj kontroverzi za Bijelu kuću.

    Prvo skrovište pronađeno je u privatnom uredu u Washingtonu koji je Biden koristio nakon što je postao potpredsjednik.
    Slučaj razmatra američko Ministarstvo pravosuđa.

    Bivši predsjednik Donald Trump suočava se s kaznenom istragom zbog navodnog lošeg postupanja s povjerljivim datotekama.

    U srijedu još nije bilo jasno kada su i gdje Bidenovi saradnici pronašli dodatnu tranšu dosjea.

    Izvorna serija od oko 10 dokumenata otkrivena je u novembru u Penn Biden Centeru, think tanku u blizini Bijele kuće, ali je izašla na vidjelo tek ove sedmice.

    Ti dokumenti navodno uključuju dopise američke obavještajne službe i materijale za brifing koji se odnose na Ukrajinu, Iran i Ujedinjeno Kraljevstvo.

    Biden je u utorak rekao da je “iznenađen” otkrićem zapisa i da “sarađuje” u pregledu ministarstva pravosuđa.

    Kontroverza dolazi u trenutku kada se demokratski predsjednik suočava s nadzorom nove republikanske većine u Zastupničkom domu američkog Kongresa.

    “Sada kada demokrati više nemaju jednostranačku vladavinu u Washingtonu, dolazi nadzor i odgovornost”, rekao je u srijedu James Comer, novi predsjednik Odbora za nadzor Zastupničkog doma.

    Odbor pokreće istrage o predsjedniku i njegovoj porodici, uključujući zahtjev da Bijela kuća preda dokumente i komunikaciju u vezi s tajnim dosjeima.

    Zakon nalaže da se svi zapisi Bijele kuće, uključujući povjerljive, predaju Nacionalnom arhivu SAD-a nakon što je administracija na dužnosti.