VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šta stoji u nacrtu deklaracije iz Tirane?

    Šta stoji u nacrtu deklaracije iz Tirane?

    Nacrt deklaracije Samita Evropska unija – Zapadni Balkan, koji će biti održan 6. i 7. decembra u Tirani, ističe da “zajednička vizija za budućnost uključuje zajedničku odgovornost i zajedničke vrijednosti”, a u posebnom djelu bavi se posljedicama ruske agresije na Ukrajinu.

    U nacrtu dokumenta u koji je imao uvid prištinski portal Koha.net ističe se da „eskalirajući agresorski rat Rusije protiv Ukrajine ugrožava evropski i globalni mir i bezbjednost“, i podvlači važnost strateškog partnerstva EU i Zapadnog Balkana.

    „Zajednička vizija za budućnost uključuje zajedničku odgovornost i zajedničke vrijednosti. Dok produbljujemo našu saradnju sa partnerima, pozivamo ih da ostvare brz i održiv napredak ka potpunom usklađivanju sa zajedničkom spoljnom i bezbjednosnom politikom EU (ZSBP) i da deluju u skladu sa tim, uključujući mjere koje ograničavaju EU“, navedeno je u dokumentu.

    U nacrtu deklaracije samita čestita se „onim partnerima sa Zapadnog Balkana koji već pokazuju svoju stratešku posvećenost u ovom pogledu tako što se u potpunosti uskladjuju sa zajedničkom spoljnjom i bezbjednosnom politikom EU i ohrabruju se oni koji to nisu učinili da slijede njihov primjer“.

    U dokumentu EU „ponovo potvrđuje svoju punu i jasnu posvećenost izgledima za članstvo u Evropskoj uniji Zapadnog Balkana“ i poziva na „ubrzanje procesa članstva, što je u zajedničkom interesu, zasnovano na reformama poverenih partnerima, fer i rigoroznim uslovljavanjem i principom zasluga“.

    EU pozdravlja napredak koji su zemlje Zapadnog Balkana ostvarile na svom putu ka EU od samita EU-Zapadni Balkan, organizovanog u Brdu kod Kranja (Slovenija), oktobra 2021. godine, a naročito održavanje prvih međuvladinih odvojenih konferencija Albanije i Sjeverne Makedonije.

    U trećoj tački dokumenta fokus je na demokratizaciji zemalja regiona, koje se pozivaju da „podržavaju osnovne evropske vrijednosti i principe, u skladu sa međunarodnim pravom“.

    „EU pozdravlja i obnovljenu posvećenost partnera sa Zapadnog Balkana primatu demokratije, osnovnim pravima i vrijednostima i vladavini prava, uključujući podjelu vlasti, i ističe potrebu kontinuiranih napora u borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, jačanja podrške dobroj upravi, ljudskim pravima, rodnoj ravnopravnosti i pravima pripadnika manjina“, piše u dokumentu.

    Dodaje se da „kredibilitet ovih obaveza zavisi od smislenog sprovođenja neophodnih reformi i od izgradnje čvrste istorije podržane jasnom i dosljednom javnom komunikacijom u interesu naroda“.

    „Osnaženo civilno društvo i nezavisni i pluralistički mediji, uz puno poštovanje slobode izražavanja, suštinske su komponente svakog demokratskog sistema i mi pozdravljamo i podržavamo ulogu koju oni igraju na Zapadnom Balkanu“, dodaje se u dokumentu.

    EU podsjeća na važnost nastavka reformi, kako za dobrobit građana, tako i kao osnova za kontinuiranu podršku EU, posebno u oblasti vladavine prava, i oblastima koje se odnose na nezavisnost i funkcionisanje pravosuđa, borbu protiv korupcije i organizovanog kriminala.

    Na dan kada bude organizovan samit, u Tirani će biti održan protest opozicije.

    Očekuje se da će oko 1.500 policajaca i drugih snaga bezbjednosti biti na terenu kako bi osigurali uspjeh i bezbjednost učesnika samita.

  • Ukrajina u mraku

    Ukrajina u mraku

    Nakon jučerašnjeg masovnog napada ruskih snaga na infrastrukturne objekte u Ukrajini, u celoj zemlji na snazi su vanredna isključenja električne energije.

    Tu informaciju saopštila je ukrajinska nacionalna kompanija Ukrenergo.

    Navedeno je da zbog posledica napada pojedine elektrane izvesno vreme neće moći da rade punim kapacitetom i da će to, uz niske temperature narednih dana, dovesti do povećanja deficita električne energije u sistemu, prenosi Ukrinform.

    Nadležne službe rade na ponovnom uspostavljanju snabdevanja, a strujom će, pre svega, biti snabdeveni bolnice, vodovod i toplane.

  • Međunarodni krivični sud “ugasio” Ursulu fon der Lajen

    Međunarodni krivični sud “ugasio” Ursulu fon der Lajen

    Glavni tužilac Međunarodnog krivičnog suda (MKS) odbacio je danas predlog Evropske unije da se uz podršku UN osnuje specijalni tribunal.

    EU je predložila da se tribunal osnuje za krivično procesuiranje zločina počinjenih u Ukrajini, međutim MKS je odbacio predlog saopštivši da je sud sposoban da se efikasno nosi sa tim izazovom.Glavni tužilac MKS, bivši advokat iz Velike Britanije Karim Kan odbio je plan predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen da se osnuje specijalni sud za “krivično gonjenje počinilaca zločina tokom ruske invazije na Ukrajinu”.

    Međunarodni krivični sud sa sedištem u Hagu pokrenuo je istragu, ali ne može da procesuira zločin agresije ili čin invazije na drugu zemlju jer Ruska Federacija nije potpisnica Rimskog statuta, ugovora kojim je stvoren sud.

    U svom predlogu fon der Lajen je ukazala da je neophodno osnovati novi sud da bi se izbegla pitanja imuniteta, jer šefovi država, kao što je i ruski predsednik Vladimir Putin, generalno se smatraju imunim na krivično gonjenje dok su na funkciji.

    “EU pogrešno tumači propise”, rekao je Kan novinarima, braneći sposobnost svoje institucije da krivično goni visoke političke ličnosti, prenosi AP.

    Fon der Lajen je rekla da će EU nastaviti da sarađuje sa međunarodnim partnerima kako bi dobila “najširu moguću međunarodnu podršku” za osnivanje Tribunala, ali naglasila je da će nastaviti da podržava MKS.

    Kan je priznao da MKS ne bi mogao da goni Putina za zločin agresije, ali bi drugim visokim zvaničnicima moglo da se sudi za ratne zločine ili genocid.

    “Trebalo bi da izbegnemo fragmentaciju i umesto toga da radimo na konsolidaciji“, rekao je Kan onbraćajući se članovima međunarodnog nadzornog tela MKS.

    Otkako je ruski predsednik Vladimir Putin naredio invaziju na Ukrajinu 24. februara, ruske oružane snage optužene su za različite zločine u rasponu od ubistava u Buči, predgrađu Kijeva do smrtonosnih napada u koji se ubraja vazdušni udar na pozorište u Mariupolju izveden 16. marta kada je poginulo 600 ljudi.

  • Američki ekspert o problemu koji je paralisao ukrajinske snage

    Američki ekspert o problemu koji je paralisao ukrajinske snage

    Masovni slom zapadne artiljerije u Ukrajini, stvorio je značajne probleme za ukrajinske snage, piše američki vojni ekspert, Piter Sučiju, za 19FortiFive.

    “Oružje ne može da izdrži hiljade hitaca dnevno, pa „pregore“ posle meseci prekomerne upotrebe, dok su drugi oštećeni ili uništeni ruskom uzvratnom vatrom”, primetio je autor.

    Cevi za haubice M777 pravljene su uglavnom od titanijuma, koji je lakši od čelika. Ovo pojednostavljuje kretanje opreme, smanjuje vreme pripreme za rad, ali i utiče na radni vek i izdržljivost.

    Titanijumske cevi su zauzvrat dizajnirane, da ispaljuju mali broj granata za podršku pešadiji u lokalnoj borbi.

    Kolumnista je naveo, i da je oko trećina od 350 američkih, britanskih i francuskih haubica trajno onesposobljena, ili u servisima u Ukrajini. Istovremeno, oprema sa ozbiljnim kvarovima mora da se odnese u specijalno opremljenu bazu u Poljskoj.

    Posle početka ruske “specijalne operacije” za oslobađanje Donbasa, SAD i Evropska unija izdvojile su milijarde dolara za naoružanje ukrajinske vojske. Moskva je više puta napomenula, da na ovaj način Zapad nastoji da produži sukob.

    Portparol predsednika Rusije, Dmitrij Peskov, naglasio je, da pumpanje Kijeva vojnom tehnikom, ne doprinosi uspehu rusko-ukrajinskih pregovora, i da će imati samo negativan efekat.

  • Haos u ukrajinskoj Legiji stranaca

    Haos u ukrajinskoj Legiji stranaca

    Strani dobrovoljci napuštaju ukrajinsku vojsku zbog loše organizacije, nedostatka opreme i nesmotrenih zapovednika, piše “Biznis insajder”.

    Kad je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski najavio formiranje Legije stranaca na hiljade njih stalo je u red ispred ukrajinskih ambasadaširom sveta kako bi se dobrovoljno javili za odlazak u rat.

    Ukupno se prijavilo 20.000 legionara iz 52 zemlje u prvim sedmicama rata, a njih 3.000 bili su američki državljani, prenosi Slobodna Dalmacija.

    Novinari “Biznis insajdera” razugovarali su sa Amerikankom Marijom Lipkom, partnerikom Brajana Janga, veterana američke vojske koji se početkom rata dobrovoljno prijavio za ukrajinsku Legiju stranaca, a onda tamo poginuo u julu.

    Nakon dolaska u Ukrajinu, Lipka je ispričala da je počela da dobija zabrinjavajuće poruke od Janga koji se žalio na neorganizovanost i neopremljenost legije. On je, navodno, bio smešten u 517. bataljon brigade Ivana Bohuna, koju je nadzirala Legija GUR, kojom je upravljala ukrajinska obaveštajna služba.

    Jang je, kako se tvrdi, 18. jula bio zajedno sa svojom jedinicom raspoređen u Hrihorivku, selo u južnoj Ukrajini, u blizini Hersona, koji je tada bio pod teškim ruskim napadima.

    Imali su zadatak da očiste klanac koji su ruski vojnici koristili za prelazak male reke, ali su ih ruske trupe uočile i počele su ih gađati artiljerijskom vatrom. Prva je eksplozija, piše “Insajder”, povredila medicinskog radnika koji je tog dana pratio bataljon, takođe američkog državljanina, a zatim su Jang I njegvi saborci pokušali da ga spasu ali su se našli pod ruskom vatrom zbog čega su poginuli.

    Jangovoj partnerki tada su počeli da se javljaju njegovi saborci, a među porukama u koje je “Biznis insajder” imao uvid, bilo je i onih koje su otkrile prave probleme. Na primer, u tim porukama je navedemo da je da je njihov zapovednik u Legiji stranaca Ruslan Mirošničenko bio nesmotren i često pijan.
    Tvrdi se i da je često podsticao vojnike da piju pre odlaska u misije.

    “Insajder” je u aprilu razgovarao i s dvojicom Nemaca koji su otišli u Ukrajinu kako bi se dobrovoljno borili, a oni su tamošnje kasarne opisali kao puste i neorganizovane, navodeći da je “vladao opšti osećaj haosa”.

    “Katastrofa”, rekao je jedan od njih, dodajući: “Nema organizacije, nema organizovane obuke. Svi samo žele da ubiju Ruse.”

    U međuvremenu, istraga koju je objavio “KIjev independent” u avgustu, otkrila je da su neki ukrajinski zapovednici slali vojnike u “samoubilačke misije” i da su, osim toga, seksualno uznemiravali ženske pripadnice vojske.

    Jedan zapovednik, bivši poljski kriminalac po imenu Saša Kučinski, navodno teški alkoholičar, prisiljavao je vojnike u svojim trupama da mu pomognu u pljačkanju prodavnica, naveo je “Kijev independent”.

  • Ukrajinci ostali bez oružja

    Ukrajinci ostali bez oružja

    Biće potrebno 10 do 15 godina da se popune zapadne zalihe artiljerijske municije koja se koristi za podršku ukrajinskoj vojsci u borbi protiv ruske agresije.

    Ovu informaciju saopštio je vlasnik velikog proizvođača oružja Čehoslovačka grupa (CSG).

    Uprkos prilivu municije u Ukrajinu, vlasnik CSG Mihal Strnad rekao je da ukrajinskim snagama ponestaje municije jer zapadne vlade polako ostaju bez svojih arsenala zbog ograničenja proizvodnih kapaciteta.

    “Artiljerijska municija je ovih dana veoma retka roba“, rekao je on. “Procenjujem da će biti potrebno 10-15 godina da se popune zalihe (zapadnih armija)” zbog rata u Ukrajini, dodao je Strnad.

    Evropske vlade su u velikoj meri iskoristile svoje arsenale da podrže Ukrajinu. Strnad kaže da Ukrajina ispali 40.000 granata nedeljno iz nekoliko stotina haubica koje su joj dale zapadne zemlje.

    “Mnogo toga je isporučeno Ukrajini“, rekao je on. “Međutim, činjenica je da Ukrajinci danas pucaju manje nego što bi mogli jer nemaju dovoljno municije.

    CSG je glavni snabdevač Ukrajine modernizovanim oružjem iz sovjetskog doba, uključujući tenkove, haubice, višecevne raketne bacače i borbena vozila.

    CSG na svom inventaru ima 90 modernizovanih tenkova T-72 koje su platile SAD i Holandija.

    Međutim, CSG-ove zalihe oružja iz sovjetskog doba takođe su se smanjile, a na tržištu je ostalo malo pogodnog za modernizaciju i isporuku u Ukrajinu, ističe Strnad.

  • Ukrajinci nemoćni

    Ukrajinci nemoćni

    General Oleksander Sirski, komandant ukrajinskih kopnenih snaga, rekao je da sve više i bolje obučenih ruskih vojnika dolazi na front.

    On je za nacionalnu televiziju istakao da je mobilizacija povećala vojnu pretnju Rusije u Ukrajini, ali da Moskva trenutno koristi dosta stare opreme jer ima ogromnih problema sa obnavljanjem zaliha.”Na istočnom frontu situacija je veoma napeta, neprijatelj svakodnevno napada naše jedinice. Ovoliki broj ljudstva je povećao pretnju za nas i to nisu samo reči – to su nove brigade, novi bataljoni koji su obučeni, ovo je dopuna koju je vojska čekala jer je bila iscrpljena“, odgovorio je Sirski na pitanje o posledicama mobilizacije koju je Moskva naredila u septembru, prenosi Skaj njuz.

    “Oni koji sada dolaze bolje su obučeni od onih koji su prethodno poslani na front“, dodao je Sirski.

    Međutim, on kaže da i pored povećane pretnje, ruske snage sporo napreduju oko grada Bahmuta, gde se trenutno vode najteže borbe.

    Podsetimo, ruski predsednik Vladimir Putin je u septembru naredio delimičnu mobilizaciju oko 300.000 rezervista kako bi ojačao svoje snage u Ukrajini.

  • Mađarska blokirala paket Ukrajini vrijedan 18 milijardi dolara

    Mađarska blokirala paket Ukrajini vrijedan 18 milijardi dolara

    EU je predložila da se osiromašenoj Ukrajini s više od 80 ODsto njene nacije bez struje, među ostalim potrepštinama da hitna pomoć u iznosu od 18.6 milijardi dolara kritične humanitarne pomoći, uključujući podršku za energetiku i zdravstvene ustanove. Ali, Mađarska je stavila veto i blokirala prenos kritičnog paketa pomoći.

    Budimpešta se istakla kao jedina članica organizacije od 27 zemalja koja je blokirala paket EU-a, s time da mađarski premijer Viktor Orban ima pravo veta jer proračunska pravila EU-a zahtjevaju jednoglasno odobrenje svih 27 zemalja članica.

    Američki i evropski dužnosnici primjećuju “stalni obrazac” opstrukcije pomoći Ukrajini mađarskog premijera Viktora Orbana, a neki kažu da je istočnoevropska država čak u opasnosti od članstva u NATO-u.

    Prošlog petka, Orban se pojavio na mađarskom državnom radiju i rekao da će njegova vlada nastaviti s vetom, budući da se približava rok za prenos u utorak, a ministri finansija Unije trebali bi se sastati u Briselu 6. decembra.

    “Drugi plan nećemo prihvatiti, na njega nećemo pristati, bez nas se on neće ostvariti”, rekao je Orban,prenosi “News Max”.

  • Putin potpisao zakon kojim se proširuje ograničenje LGBT propagande

    Putin potpisao zakon kojim se proširuje ograničenje LGBT propagande

    ​Ruski predsjednik Vladimir Putin potpisao je u ponedjeljak zakon koji značajno proširuje ograničenja za aktivnosti koje se smatraju promovisanjem LGBT prava u zemlji.

    Zakon iz 2013. zabranio je ono što vlasti smatraju širenjem “propagande netradicionalnih seksualnih odnosa” maloljetnicima. Novi zakon proširuje tu zabranu na širenje takvih informacija osobama od 18 godina i starijima.

    Novi zakon zabranjuje oglašavanje, medijske i onlajn resurse, knjige, filmove i pozorišne produkcije za koje se smatra da sadrže takvu propagandu.

    Takođe proširuje postojeća ograničenja zabranom širenja informacija o promjenama pola maloljetnicima i zabranom informacija koje se smatraju propagandom koja promoviše pedofiliju.

    Prekršaji se kažnjavaju novčanim kaznama i, ako ih počine strani državljani, mogu dovesti do njihovog protjerivanja iz Rusije, prenosi “Fox News”.

  • Otvoren dio Krimskog mosta za prelaz automobila

    Otvoren dio Krimskog mosta za prelaz automobila

    Obnovljeni dio mosta na Krimu, koji je uništen od eksplozije u oktobru, danas je otvoren za automobilski saobraćaj, javili su lokalni mediji.

    • Automobili su danas počeli da se kreću desnom stranom puta na Krimskom mostu – navodi se u saopštenju vlasti ruskog regiona.

    Kamion-bomba aktiviran je 8. oktobra na Krimskom mostu, nakon čega se zapalilo sedam cisterni voza i dva luka su se urušila. Poginule su četiri osobe.