VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • EU od Kurtija traži odlaganje izbora na sjeveru KiM kako bi ubijedili Srpsku listu da učestvuje

    EU od Kurtija traži odlaganje izbora na sjeveru KiM kako bi ubijedili Srpsku listu da učestvuje

    Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak došao je danas u Prištinu sa zahtjevom da se odlože izbori u četiri opštine na sjeveru KiM, zakazani za 18. decembar, kako bi se Srpska lista ubijedila da učestvuje na njima.

    Kako navodi Gazeta Ekspres, Lajčak je juče boravio u Beogradu, a danas došao u Prištinu sa ažuriranim francusko-njemačkim prijedlogom za rješavanje pitanja KiM.

    Lajčak je danas u Prištini, poslije sastanka sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem, rekao da treba nastaviti razgovore o normalizaciji odnosa i naredne korake u tom procesu, a da sastanak na visokom nivou sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Kurtijem očekuje za nekoliko nedjelja u Briselu.

    Predsjednica privremenih prištinskih institucija Vljosa Osmani u novembru je raspisala vanredne izbore za gradonačelnike opština na sjeveru KiM za 18. decembar, nakon što su Srbi napustili prištinske institucije zbog odluke Prištine o registarskim tablicama i nepoštovanja Briselskog sporazuma.

  • Turska ne pušta tankere s ruskom naftom

    Turska ne pušta tankere s ruskom naftom

    Tankeri s ruskom naftom gomilaju se u Bosforu, Turci ne planiraju da ih puste.Sankcije na uvoz ruske nafte brodovima u Evropu i ograničenje cena nafte na 60 dolara po barelu na snagu su stupile u ponedeljak, a već su u utorak počele da stvaraju tržišne poremećaje – tankeri puni ruske nafte skupljaju se uz obale Crnog mora jer ih Turska ne pušta kroz Bosfor dok ne budu potpunosti osigurani, prenosi tportal.Kako piše “Financial Times” 90 odsto svetskog brodskog prevoza pokriveno je osiguranjima izdatim u Evropi i to je poenta novih sankcija – bez osiguranja ruski brodovi neće moći slobodno da plove svetom tj. puno osiguranje moći će da dobiju samo oni brodovi na kojima je nafta koja će se prodati po 60 dolara po barelu ili niže.

    Turske vlasti to ne zanima jer ne planiraju da puštaju nikakve neosigurane brodove – u slučaju katastrofe, izlivanja nafte ili bilo kakve nesreće Ankara bi morala da sanira svu štetu koju može da napravi neosigurani brod.

    U dopisu koji je turska vlada izdala još sredinom novembra, insistira se da svi brodovi koji će prolaziti kroz Bosfor imaju puno osiguranje pa iako to značilo kršenje EU sankcija.

    To je ključ problema – Turska ne pušta tankere bez punog osiguranja, a EU osiguranja ne mogu da osiguraju ruske brodove jer krše zapadne sankcije.

    Prometna gužva kod Bosfora i Dardanela počela je još 29. novembra kad su turske vlasti odbile da propuste prvi ruski neosigurani brod, a do danas ih se nakupilo 19. Turske vlasti su za sad bez komentara na ‘prometnu gužvu’ u Crnom moru.

    Moskva je pak poručila kako naftu neće prodavati ispod cene od 60 dolara po barelu jer je to put u destabilizaciji tržišta, nestašice i smanjenje investicija.

    Isto tako, Rusija je okupila ‘flotu iz senke’ u kojoj je oko sto tankera kojima će da pokušaju da zaobiđu zapade sankcije ploveći bez osiguranja ili će ih osigurati kompanije iz neutralnih zemalja. FT je od izvora saznao da su ruske osiguravajuće kuće potvrdile osiguranje kod nekoliko brodova koji su neometano prošli dok su trenutno blokirani samo brodovi koji su pod delomičnim osiguranjem kompanija iz EU-a ili ga uopće nemaju.

    Sankcije na uvoz nafte bi trebalo Moskvi da zadaju težak udarac, ali mnogi ekonomisti smatraju da Evropa, u kojoj divlja inflacija i preti recesija, ovim sankcijama puca u nogu.

    U Briselu kažu da će se zabranom uvoza tankerima pokriti 90 posto ruskog izvoza u Evropu i da je ruski izvoz nafte u EU već značajno pao te sad iznosi 1,5 miliona barela u odnosu na 3,95 miliona barela u predratnom periodu. To ne znači da je Rusija počela da gubi novac jer su preusmerili naftu u Kinu i Indiju.

    Neki ekonomisti misle da barel od 60 dolara nimalo ne pogađa Ruse jer se njihova nafta i inače prodaje jeftinije u odnosu na referentne cene na zapadnim berzama (prošle nedelje je barel ruske nafte bio 52 dolara, čega je vrlo dobro svestan i ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski koji ponavlja da su ove sankcije ‘slabe’).

    Ako se zbog uvoza nafte ne dogodi ništa dramatično, EU bi mogla da se nađe u problemima 5. februara, kad na snagu stupa zabrana uvoza naftnih prerađevina.

    Treba znati da 60 odsto dizela koji se potroši u Evropi dolazi iz Rusije i da nema nekih velikih alternativa pa bismo usred zime mogli da imamo nestašicu tog goriva koje se koristi za prevoz, industriju, ali i grejanje.

  • Moskva sprema osvetu

    Moskva sprema osvetu

    Portparol Kremlja Dmitrij Peskov nazvao je “faktorom opasnosti” izjave Ukrajine o nastavku napada na Rusiju, preduzimaju se neophodne mjere.”Naravno, otvoreno deklarisana linija ukrajinskog režima da nastavi sa takvim terorističkim aktima, to je faktor opasnosti. I, naravno, to se uzima u obzir i preduzimaju se neophodne mere”, rekao je Peskov, odgovarajući na pitanje da li Kremlj vidi opasnost u intenziviranju udara na rusku teritoriju poslednjih dana.On je takođe napomenuo da se Savet bezbednosti Rusije obično sastaje jednom nedeljno. Ranije je saopšteno da 6. decembra ruski predsednik Vladimir Putin održava operativni sastanak sa članovima Saveta bezbednosti Rusije.

    Kako je navedeno, Putin je predložio da se razgovara o pitanjima obezbeđenja unutrašnje bezbednosti.

    Penzionisani admiral američke mornarice Džejms Stavridis, bivši vrhovni komandant NATO savezničkih snaga u Evropi, smatra da pokušaji napada na ruske aerodrome signaliziraju novi i opasan zaokret u sukobu.

  • Borelj najavio deset miliona evra za deminiranje u BiH

    Borelj najavio deset miliona evra za deminiranje u BiH

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je da danas važan dan za Balkan zbog samita u Tirani koji je prvi te vrste u nekoj zemlji regiona, te najavio deset miliona evra pomoći za kampanju deminiranja u BiH.
    Borelj je naglasio da je EU snažno posvećena otklanjanju posljedica sukoba u Ukrajini, poput rasta cijena energije.

    Prema njegovim riječima, važan je dan i za dijalog između Prištine i Beograda nakon okončanja spora oko registarskih tablica.

    “Beograd i Priština se sada moraju ozbiljno uključiti u dijalog. Pred njima je posljednja verzija prijedloga uz snažnu podršku NJemačke i Francuske. Posljednja verzija teksta je juče poslata Beogradu, a danas Prištini. Sada moraju krenuti u ozbiljne diskusije”, dodao je Borelj.

    On je podsjetio da je Albanija nedavno bila na udaru hakerskih napada.

  • Amerikanci tajno modifikovali HIMARS

    Amerikanci tajno modifikovali HIMARS

    SAD su tajno su modifikovale raketne bacače HIMARS koje je poslala Ukrajini kako oni ne bi mogli da budu korišćeni za gađanje meta na ruskoj teritoriji.

    Kako prenosi “Volstrit džurnal”, pozivajući se na svoje izvore iz američke vlade. SAD su od početka juna Kijevu poslale 20 HIMARS sistema, kao i veći broj najsavremenijih raketa sa dometom od skoro 80 kilometara.

    Ove rakete, poznate kao GMLRS, korišćene su za udare na ruska skladišta municije, kao i logističke i komandne centre na ukrajinskoj teritoriji, piše američki list, a prenosi Raša tudej Balkan.

    Ipak, kako bi sprečili potencijalu eskalaciju sukoba, Amerikanci su modifikovali ove raketne bacače kako ne bi mogli da ispaljuju projektile dugačkog dometa, poput raketa ATACMS, koje imaju domet i do 320 kilometara.

    SAD su do sad odbijale da Ukrajini isporuče ATACMS rakete, ali ove modifikacije garantuju da Kijev neće moći da ih upotrebi čak i ako bi ih dobio od neke druge zapadne države.

    Zvaničnici Pentagona odbili su da komentarišu ove modifikacije. “Zbog operativne bezbednosti ne komentarišemo javno konfiguracije sistema koje smo poslali saveznicima i partnerima”, rekao je portparol Pentagona general Patrik Rajder.

    “SAD ostaju posvećene slanju naoružanja Ukrajini koje joj je potrebno za odbranu od ruske agresije”, dodao je on, prenosi “Vol strit džornal”.

  • Kina gubi lidersku poziciju

    Kina gubi lidersku poziciju

    Centar gravitacije globalne proizvodnje se udaljava od Kine.

    Centar gravitacije globalne proizvodnje se udaljava od Kine, jer nakon decenije geopolitike izgrađene na ekonomskoj zavisnosti usledilo je udaljavanje velikih industrijskih lanaca od druge najveće svetske ekonomije, prenosi Investitor.

    Apple je ubrzao planove za premeštanje dela svoje proizvodnje izvan Kine jer je njegovo poslovanje narušeno strogim politikama COVID-a, prema izveštaju Wall Street Journala (WSJ) tokom vikenda.

    Mali deo Apple-ovih najnovijih iPhone-a već se proizvodi u Indiji, gde bi taj udeo mogao porasti na potencijalno 25% svih iPhone-a već do 2025. godine.

    Udeo Kine u globalnom izvozu nameštaja, obuće i odevnih dodataka opao je od 2016. godine, pokazuju nedavni podaci kompanije za ekonomiju transporta MDS Transmodal, a prenosi CNBC.

    U međuvremenu, trgovina između SAD-a i EU je naglo porasla, a analitičari smatraju Meksiko i Vijetnam kao zemlje koje bi mogle imati najviše koristi od diverzifikacije lanaca nabavke.

    “Svi razmišljaju o selidbi iz Kine, čak i ako još ne daju jasne naznake za to”, rekla je za New York Times Ana-Katrina Šedletski, osnivačica Instrumentala, firme koja prati proizvodnju montažnih traka za kompanije iz sektora elektronike.

    Osim nepredvidivog stava kineske vlade o COVID-u, poslovni lideri i analitičari takođe očekuju da buduća ulaganja u zemlju budu ugrožena zbog geopolitičkih tenzija i unutrašnjih demografskih promena.

    “I kineska radna snaga je postala skuplja jer je rast stanovništva u zemlji usporen”, kaže Elizabet Bro, viša saradnica na institutu American Enterprise.

    Agresivnost Pekinga prema Zapadu i njegove veze s Moskvom “doveli su do nervoze kineskih menadžera, jer bi mogli biti uhvaćeni na pogrešnoj strani globalnog sukoba”, dodaje ona.

  • Sprema se “zima nezadovoljstva”

    Sprema se “zima nezadovoljstva”

    Adventski kalendar će u Velikoj Britaniji ovog decembra biti kalendar štrajkova.U zemlji su skoro svakog dana do Božića planirani štrajkovi radnika iz svih sektora, a to bi privredu moglo da košta čak 1,7 milijardi funti. Biće to “zima nezadovoljstva”, navode britanski mediji, prenosi Jutarnji list.Železnički radnici, uključujući osoblje Eurostara, medicinske sestre, osoblje hitne pomoći, poštare, nastavnike, čuvare, čistače, ispitivače za vožnju, radnike na aerodromima, službenike na selu i državne službenike, planiraju industrijske akcije koje će uticati na poslovanje svakog dana tokom praznične sezone.

    Posebno zabrinjava božićni štrajk zdravstvenih radnika koji je planiran za 20. decembar, a koji bi mogao dovesti do velikih poremećaja u sistemu nacionalne zdravstvene službe. Hiljade medicinskih sestara će stupiti u štrajk tražeći povećanje plata od najmanje pet odsto i bolje uslove rada. Gardijan izveštava da tri sindikata – GMB, Unite i Unison – razgovaraju o koordinisanom datumu štrajka sa šefovima sindikata i ministrima kako bi se “izbegli gubici života”.

    Premijer Riši Sunak stvorio je specijalnu jedinicu u vladi koja će nadgledati odgovor na talas štrajkova javnog sektora. Vladine procene u koje je Sandej Tajms imao uvid pokazuju da će samo zbog štrajkova u železničkoj industriji biti izgubljeno do 260 miliona funti. Ugostiteljska industrija upozorila je da će štrajkovi koštati do 1,5 milijardi funti izgubljene prodaje jer će ljudi izbegavati da izlaze u pabove, barove i restorane, što je ogroman gubitak tokom praznične sezone.

    Koordinisani štrajkovi sugerišu da u Velikoj Britaniji postoji duboko nezadovoljstvo nivoom plata i rastućim uslovima života usred inflacije i energetske krize.

  • Rusija sprema zabranu

    Rusija sprema zabranu

    Moskva planira da do kraja 2022. godine kreira i pokrene mehanizam kojim se ruskim kompanijama zabranjuje prodaja nafte zemljama koje prihvate ograničenje cene.

    To je izjavio potpredsednik Vlade Aleksandar Novak.”Da, uveren sam da će to biti urađeno. Trenutno razgovaramo o tome s kompanijama, brusimo tu odluku“, rekao je Novak, odgovarajući na pitanje novinara, prenosi Tass.

    “Ne vidimo nikakvu tragediju u tome”
    Ruska nafta je bila i biće tražena, dok će se logistički lanci menjati, u tome nema tragedije, rekao je potpredsednik ruske vlade Aleksandar Novak.

    “Ruska nafta je tražena na globalnim tržištima, nafta će naći svoje kupce. Rusija je najveći svetski snabdevač naftom globalnim energetskim tržištima… Ruska nafta je uvek bila tražena i biće tražena. Da, logistički mehanizmi i lanci će se sada promeniti. Ipak, ne vidimo nikakvu tragediju u tome”, rekao je Novak novinarima, prenosi Sputnjik internešenel.

    Rusija, zbog neizvesne situacije, može da smanji proizvodnju nafte, ali ne mnogo, dodao je Novak.

    “Ne isključujemo da, ako bude potrebno, bude situacija kada će biti pada proizvodnje nafte, jer je ova situacija neizvesna. Danas postoji velika volatilnost. Ne mislim da bi to bile velike količine, ali ipak ne isključujemo ovu mogućnost“, rekao je Novak novinarima, dodajući da Rusija sarađuje sa manjim trgovcima kada trguje naftom i da koristi nove šeme osiguranja snabdevanja.

    Uvođenje ograničenja cena ruske nafte može samo da dovede do smanjenja globalnih investicija u industriju, što će zauzvrat dovesti do povećanja cena, dodao je zvaničnik.

    “Ne prihvatamo one mehanizme koji se usvajaju kao ograničenja cena na veštački način, na netržišni način, određivanje cena od strane zemalja potrošača. One prave istu grešku, uvode granice cena na netržišne načine. To može samo da dovede do globalnog pada investicija i nestašice odgovarajućih energetskih resursa u budućnosti. To će pak dovesti do još većeg povećanja cena“, rekao je Novak.

    Ruska proizvodnja nafte porasla 2,2 posto za 11 meseci
    Ruska proizvodnja sirove nafte porasla je 2,2 posto u periodu januar-novembar 2022. na 488 miliona tona, rekao je novinarima potpredsednik vlade Aleksandar Novak.

    Rusija će, shodno odluci grupe OPEK+ i u njenim okvirima, ove godine proizvesti oko 530 miliona tona nafte i gasnog kondenzata, a 2023. godine 490 miliona tona, rekao je Novak, prenosi Tass.

    On je ranije saopštio da se ruska proizvodnja nafte u oktobru zadržala na septembarskom nivou od 9,99 miliona barela dnevno, dodajući da se očekuje da će proizvodnja ostati na istom nivou i u novembru.

  • Peskov se složio sa Blinkenom

    Peskov se složio sa Blinkenom

    Rusija je saglasna sa izjavama američkog državnog sekretara Entonija Blinkena o Ukrajini, izjavio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ishod onoga što se dešava treba da bude pravičan, dugoročan mir – sa tim se možemo složiti. Ali, što se tiče izgleda za neku vrstu pregovora, mi ih trenutno ne vidimo“, rekao je Peskov novinarima, prenosi RIA Novosti.

    Prethodno je američki državni sekretar Entoni Blinken izjavio da SAD žele da mirovni pregovori o Ukrajini donesu pravedan i trajan mir, navodi agencija.

  • Rusima prijeti najveći neprijatelj?

    Rusima prijeti najveći neprijatelj?

    Neophodno je obustaviti nezakonite aktivnosti Vašingtona u oblasti biološkog oružja, izjavio je danas zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov.

    Kako je naveo, to predstavlja pretnju za bezbednost Rusije i drugih regiona sveta,

    “Neophodno je uspostaviti odgovarajući mehanizam verifikacije i ojačati mere za izgradnju poverenja u okviru Konvencije o zabrani biološkog i toksičnog oružja”, rekao je Rjabkov u Državnoj dumi.

    Prema njegovim rečima, od suštinskog je značaja da se obustave ilegalne i nezakonite aktivnosti koje sprovode SAD u oblasti biološkog oružja, oslanjajući se na svoje saveznike u mnogim delovima sveta.

    Rjabkov je ukazao da te aktivnosti predstavljaju neposrednu pretnju za bezbednost Rusije jer su američke biolaboratorije raspoređene duž ruskih granica, preneo je TAS S.