VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Jednoglasno odluka Savjeta Evrope

    Jednoglasno odluka Savjeta Evrope

    Parlamentarna skupština Savjeta Evrope jednoglasno je juče zatražila formiranje specijalnog međunarodnog krivičnog suda u Hagu.

    Formiranje suda traže za gonjenje ruskih i beloruskih političkih i vojnih lidera koji su “planirali, pripremili, pokrenuli ili izveli ruski agresorski rat protiv Ukrajine”.

    “Bez njihove odluke o vođenju ovog agresorskog rata protiv Ukrajine ne bi bilo zločina koji iz njega proizlaze, kao ni razaranja, smrti i štete proizašle iz rata, uključujući i peavne akte rata”, objavila je skupština.

    Na plenarnoj sednici usvojena je rezolucija zasnovana na izveštaju švajcarskog parlamentarca Demijena Kotijea.

    Takav sud bi treba da “odobri i podrži što više država i međunarodnih organizacija, a posebno Opštaa skupština Ujedinjenih nacija”, navodi se u rezoluciji.

    Savet Evrope treba da preuzme aktivnu vodeću ulogu i da pruži konkretnu potporu, dodaje se.

  • Kijev i Moskva pregovaraju?

    Kijev i Moskva pregovaraju?

    Rat u Ukrajini će se jednom završiti, teško je prognozirati kada i kako, ali je gotovo sigurno da će se Kijev i Moskva naći za pregovaračkim stolom.

    Kada i Moskva i Kijev počnu da veruju da više neće moći da ostvare bolji rezultat na bojnom polju, lideri Ukrajine i Rusije na kome god da su vreme moraće da se sastane i dogovori o obostrano prihvatljivom rešenju, koje će se obema stranama učiniti boljim od nastavka rata.Ključno pitanje u tom budućem procesu je da li je Ukrajina na kraju morati da se odrekne dela svoje teritorije da li će to rešenje podrazumevati kompromis koji bi Ukrajini ostavio manje međunarodne granice nego što je imala u februaru 2014, pre ruske aneksije poluostrva Krim i podsticao pobune na istoku zemlje.

    Razmatrajući ovo pitanje, časopis “Foreign Affairs” pitao je za mišljenje čak 72 međunarodna stručnjaka za geopolitiku.

    Među njima ne postoji konsenzus, iako se više od polovine njih – 40 ne slaže ili izrazito ne slaže sa izjavom da će Ukrajina morati da se odrekne dela svoje teritorije.

    Manji broj eksperata, njih devetoro, ne zauzima nikakav stav, dok se njih 23 slaže ili u potpunosti slaže sa konstatacijom da će Kijev morati da pristane na teritorijalne ustupke Moskvi.

    Većina onih koji misle da će Ukrajina ostati bez dela teritorije pripada geopolitičkim realistima, a mnogi lično smatraju da je ova opcija ne samo najrealnija, već i najpozitivnija za ceo svet.

    “Narod Ukrajine je osvojio divljenje celog sveta svojom hrabrošću”, piše profesor Lajl Goldštajn, direktor istraživačkog centra za angažovanje i odbranu u Aziji.

    “Sada je vreme za realizam i uzdržanost. Razaranja koja su sada u toku na putu do pola miliona mrtvih i teško ranjenih ne može se dozvoliti da se nastavi. Zarad Ukrajine, kao i globalnog mira i stabilnosti, moraju se praviti bolni kompromisi”.

    Član njujorškog saveta za spoljne odnose Tomas Grejem nije čak ni toliko uveren da će dogovor biti postignut, jer, kako kaže, Ukrajina neće moći da oslobodi Krim i delove Donbasa okupirane 2014. godine, i pita se koliko je to u interesu Kijeva.

    “Cena integracije ovih regiona bila bi izuzetno visoka, pomirenje bi napredovalo s prekidima, a reintegracija nikada ne bi bila potpuna”, smatra Grejem, koji veruje da bi ove oblasti ostale stalni izvor tenzija unutar Ukrajine.

    Poznati politikolog sa Univerziteta u Čikagu Džon Miršajmer, koji je u svojim predavanjima okrivio ponašanje Zapada za izbijanje sukoba u Ukrajini, kaže da mu je teško da zamisli ukrajinsku pobedu i oslobođenje teritorije. Lakše je zamisliti da Rusi zadrže teritoriju koju sada imaju i da vremenom osvajaju sve više”, rekao je on.

    “S obzirom na ove parametre, čini se verovatnim da bi eventualni sporazum uključivao teritorijalne ustupke Ukrajini”, rekao je Miršajmer, ali i naglasio da je moguće da do sporazuma možda neće ni doći. Umesto toga, mogli bismo da završimo sa zamrznutim konfliktom, nešto poput situacije u Koreji”, zaključio je on.

    Nekoliko analitičara je upravo ovu mogućnost istaklo kao jedan od potencijalnih scenarija da će rat dovesti do zastoja, koji će se završiti formalnim ili neformalnim prekidom vatre u kojem nijedna strana ne priznaje teritoriju koju drži druga strana.

    Den Hili, profesor moderne ruske istorije na Univerzitetu u Oksfordu, smatra da bi čak i postignuti sporazum rezultirao zamrznutim sukobom, koji će se jednostavno ponovo aktivirati u nekom trenutku u budućnosti.

    Većina stručnjaka smatra da bi pitanje teritorijalnih ustupaka trebalo podeliti u tri kategorije.

    I to, Krim, kao posebno pitanje, zatim delovi Donbasa koji su okupirani od 2014. godine, i na kraju poslednja teritorijalna osvajanja Rusije.

    Iako je Rusija na papiru anektirala oblasti koje je samo delimično okupirala, kao što su Herson i Zaporožje, to je teritorija od koje bi se možda mogla odreći bez mnogo gubitka obraza.

    Krim je, pak, najveće pitanje oko kojeg će se lomiti koplja i u Rusiji i u Ukrajini.

    Nijedan sadašnji ili budući ruski lider neće moći da se odrekne Krima, koji je u potpunosti integrisan u teritoriju Rusije, ali je takođe teško poverovati da bi Ukrajina mogla da se odrekne tog dela svoje teritorije. Najoptimističnije dogovoreno rešenje bila bi neka vrsta međunarodne misije na Krimu, koja bi obezbedila dugoročne korake za samoopredeljenje Krima pod kontrolisanim, demokratskim uslovima.


    Ipak, većina geopolitičkih stručnjaka smatra da Ukrajina neće i ne treba da trguje svojom teritorijom. Istoričarka Ana Rid, bivša dopisnica Ekonomista iz Ukrajine, smatra da pregovora uopšte neće biti.

    “Ukrajinci znaju da je jedini put ka bezbednosti odlučujuća pobeda”, rekao je Rid, koji takođe veruje da će bojno polje odrediti novu de fakto granicu.

    Andrej Kolesnikov iz Karnegijeve zadužbine za međunarodni mir smatra da ni Putin nije zainteresovan za dogovor.

    “Blokirao je mogućnost mirovnih pregovora aneksijom Zaporožja i Hersona. A pošto je to uradio namerno, to znači da ne želi pregovore”, rekao je on.

    Drugi, poput Angele Stent, spoljnopolitičkog saradnika Centra za SAD i Evropu, smatraju da su pregovori nemogući iz prostog razloga što Moskva nije pouzdana strana.

    “Rusija je prekršila sve sporazume o teritorijalnoj integraciji Ukrajine koje je potpisala u proteklih 30 godina”, rekao je Stent.

    Pregovarački sporazum bi bio samo privremen, dok Rusija ne odluči da nastavi svoj pokušaj da preuzme celu Ukrajinu.

    Slično smatra i šef transatlantskog bezbednosnog programa Centra za novu američku bezbednost Andrea Kendal-Tejlor.

    “Svaki dogovor koji uključuje teritorijalne ustupke Kijeva samo bi produžio rat ohrabrujući Moskvu da ponovo napadne Ukrajinu u budućnosti”, rekla je ona.

    Jedini stabilan ishod je onaj u kojem Ukrajina povrati barem teritoriju koju je držala 24. februara 2022. godine.

    Profesor ruske i kavkaske istorije sa Univerziteta u Kembridžu Hubertus Jan ističe da bi davanje teritorijalnih ustupaka Rusiji predstavljalo izuzetno opasan presedan.

    “Ako poredak uspostavljen posle 1945. godine na osnovu međunarodnog prava treba da opstane, onda ne dolaze u obzir teritorijalni ustupci do kojih se došlo kršenjem tog zakona”, naglasio je Jan.

    “Rusiji se ne sme dozvoliti da napravi presedan za buduće krađe teritorije. Ali realnost bi se mogla pokazati drugačijom”, rekao je on.

  • UN o isporuci tenkova Ukrajini

    UN o isporuci tenkova Ukrajini

    Ujedinjene nacije se zalažu za uspostavljanje pravednog mira u Ukrajini u skladu sa međunarodnim pravom – ovo što se sada dešava nije kretanje u tom pravcu.

    Ovo je izjavio portparol generalnog sekretara UN Stefan Dižarik komentarišući masovne isporuke tenkova Kijevu.

    Novinari su pitali Dižarika da li bi hteo da se obrati stranama sukoba, kako bi se izbežao najgori scenario u svetlu sve većih isporuka tenkova Ukrajini.

    Portparol generalnog sekretara UN primetio je da se za narod Ukrajine već odigrava veoma loš scenario i dodao da neće davati komentare svaki put kada Kijev dobije novo oružje.

    “Ono što bismo želeli da vidimo je pravedan mir u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom. Ali ono što vidimo ne kreće se u tom pravcu”, naglasio je on.

    “Međutim, to nas neće zaustaviti da pružamo humanitarnu pomoć”, dodao je Dižarik. Nemačka vlada je u sredu saopštila da je donela odluku da Ukrajini preda nemačke tenkove “leopard 2”.

    Tome je prethodio jako pojačan pritisak predstavnika vladinih partija na kabinet Olafa Šolca da što pre donese pozitivnu odluku o ovom pitanju.

    Takođe u sredu je Bela kuća potvrdila svoju nameru da pošalje 31 tenk M1 “abrams” u Ukrajinu.

    Prema rečima američkih vlasti, za isporuku ovih vozila biće potrebno nekoliko meseci.

    Osim toga, Vašington namerava da pošalje osam oklopnih vozila za evakuaciju M88. U Beloj kući su naveli da se SAD nadaju da će isporuka oružja Ukrajini ne samo pomoći Kijevu u odbrani, već će mu omogućiti i da povrati izgubljene teritorije, uključujući Krim.

  • Nehamer poručio Briselu: Treba podići zid na granici EU zbog migranata

    Nehamer poručio Briselu: Treba podići zid na granici EU zbog migranata

    Od Poljske do Mađarske i Bugarske, Litvanije, Grčke i Španije. Sve više država članica EU-a gradi posebne barijere i žičane zidove kako bi spriječile ulazak ilegalnih imigranata. Naime, Brisel bi mogao finansirati gradnju zida između Bugarske i Turske, a finansiranje bi uključilo i sve ostale, povezane troškove nadzora. To je javno zatražio austrijski kancelar Karl Nehamer.

    Evropska komisija je, sa svoje strane, oduvijek bila kritična prema ovoj praksi – koja se smatra kršenjem temeljnih načela Unije – ali stvari bi se možda mogle promijeniti.

    Beč nije usamljen u tom zahtjevu, a o tome se u četvrtak i raspravljalo na neformalnom sastanku ministara unutrašnjih poslova EU u Stokholmu.

    “Ograde imaju učinka. Mogu se koristiti za kanalizovanje ilegalne imigracije, za strožiju kontrolu i sprječavanje ilegalnih prelazaka. Ali, ograda takođe mora imati i nadzor, službenike i tehničku opremu.”

    Nehamer od Komisije pritom traži finansiranje zajedničkog projekta u vrijednosti od dvije milijarde evra. “Zaštita vanjskih granica EU-a je evropska dužnost, a zemlje na našim vanjskim granicama ne smiju biti prepuštene same sebi”, ističe Nehamer.

    Austrija je u januaru, podsjećamo, stavila veto na pristupanje Bugarske i Rumunije Šengenu zbog neregularnih migracija, a Nehamer je naglasio da će austrijski šengenski veto ostati na snazi “sve dok se situacija radikalno ne promijeni”. Austrijanci tvrde da su samo u 2022. godini uhapsili više od 100.000 ilegalnih imigranata od kojih je 40 odsto stiglo iz Turske preko Bugarske. Radi se većinom o ljudima iz Avganistana, Sirije, Maroka, Egipta i Somalije. Prema Nehameru, zid bi mogao promijeniti ovu situaciju. Naglasio je i da su ograde potrebne za “podršku zemljama poput Bugarske, Rumunije, Srbije i Mađarske.”

    Nadalje, ove su sedmice izaslanici 26 članica zemalja Evropske unije te izaslanici Švajcarske i Ujedinjenog Kraljevstva posjetili Grčku – gdje im je tamošnji ministar Takis Teodorikakos pokazivao granični zid, još uvijek u infrastrukturnom razvoju.

    Teodorikakos je pozvao na podršku EU-a u kontekstu povećanja i održavanja te granične sigurnosne mjere.

    “Mora postojati solidarnost među državama članicama i pravedna podjela dužnosti, bliska koordinacija je neophodna”, istakeo je.

    Trumpov dizajn

    Grčka trenutno ima 27 kilometara barijera duž svoje granice, a grčki ministar nedavno je najavio planove za dodatnih 140 kilometara u 2023. godini. Inače, grčki granični zid sastoji se od nizova ravnih čeličnih greda visokih gotovo 5 metara na čijem se vrhu nalazi metalna barijera i žilet žica. Sličan dizajn zidova na meksičkoj granici koristio je i bivši američki predsjednik Donald Tramp. Teodorikakos je istakeo da su tokom 2022. godine grčke vlasti spriječile prelazak 256.000 imigranata i pritom uhapsili oko hiljadu i 300 trgovaca ljudima, prenose “Novinite”.

  • Kremlj: Bajden može okončati sukob u Ukrajini, ali ne želi

    Kremlj: Bajden može okončati sukob u Ukrajini, ali ne želi

    Kremlj je poručio da američki predsjednik Džo Bajden ima ključ za završetak sukoba u Ukrajini usmjeravanjem Kijeva, ali da ga Vašington do sada nije bio voljan upotrijebiti.

    “Ključ kijevskog režima uglavnom je u rukama Vašingtona”, rekao je portparol Kremlja Dmitrij Peskov na dnevnom brifingu.

    “Sada vidimo da trenutni čelnik Bijele kuće ne želi koristiti ovaj ključ. Naprotiv, on odabire put daljnjeg ‘upumpavanja’ oružja u Ukrajinu”, rekao je on, prenosi Hina.

    Moskva je često optuživala Vašington da naređuje Ukrajini i da produbljuje sukob naoružavanjem Kijeva.

    Sjedinjene Američke Države kažu da je Rusija svojom voljom pokrenula brutalan rat i da ga može završiti povlačenjem svojih snaga.

    Odnosi između dviju strana pali su na istorijsko najniži nivo tokom prošle godine, a SAD su ove sedmice saopštile da će isporučiti Ukrajini 31 napredni tenk M1 Abrams vrijednosti od 400 miliona dolara u nekoliko mjeseci.

    Rusija kaže da bi svaka isporuka Abramsa bila bacanje novca jer bi “gorjeli” baš kao i drugi tenkovi u Ukrajini.

  • Rogozin: Rusija ima oružje koje može automatski uništiti moderne zapadne tenkove

    Rogozin: Rusija ima oružje koje može automatski uništiti moderne zapadne tenkove

    Bivši šef Roskosmosa i savjetnik ruskog predsjednika, Dmitrij Rogozin, je izjavio da Rusija ima oružje koje može automatski pogoditi moderne zapadne tenkove Leopard 2 i Abrams koji će biti prebačeni u Ukrajinu.

    Prema njegovim riječima, radi se o bespilotnoj kopnenoj platformi “Marker”. Ovaj robot težak tri tone opremljen je modularnim oružjem, uključujući protutenkovske rakete, može automatski prepoznati mete i samostalno odlučiti koji će biti prioritet.

    Prema njegovim riječima, za borbu protiv Leoparda i Abramsa dovoljno je učitati odgovarajuće profile u memoriju mašine.

    Ali do sada, prema pisanju ruskih medija, govori se o slanju samo četiri takva robota na ukrajinsku teritoriju u februaru. Dok su zapadne zemlje već dogovorile isporuku nekoliko desetina “Leoparda” i “Abrama”, a ukupno se može očekivati čak i do 150 tenkova.

    Istovremeno zvaničnici su zabrinuti da isporuka tenkova i obuka vojske može potrajati nekoliko mjeseci.

  • Zelenski “udario” na Putina; Kremlj ekspresno odgovorio

    Zelenski “udario” na Putina; Kremlj ekspresno odgovorio

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je rekao da nije zainteresovan za pregovore sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

    “Meni to nije interesantno. Nisam zainteresovan da razgovaram sa njim. Zaista ne razumem ko donosi odluke u Rusiji”, rekao je Zelenski u intervjuu za britanski TV kanal Skaj njuz.

    On je dodao da je posle početka ruske specijalne vojne operacije Putin za njega postao “niko”.

  • Srpski navijači uhapšeni zbog Putina u Melburnu

    Dok je Novak Đoković izbacivao Rusa Andreja Rubljova sa Australijan opena i išao ka svom desetom polufinalu Gren slema u Melburnu, navijači na tribinama zabavljali su se navijajući, mada je bilo i onih koji su slali političke poruke.

    Jedna baka je upoznala Srđana Đokovića, a vatrenije pristalice su skandirale “Srbija – Rusija”.

    Bilo je i hapšenja nakon meča, a policija je četvoricu navijača saslušala zbog izražene podrške Rusiji i Vladimiru Putinu.

    Među njima se našao i jedan navijač poreklom iz Srbije, po imenu Zoran, koji je tokom meča primijećen u majici sa ogromnim slovom “Z”.

    Ovaj simbol koristi ruska vojska tokom rata na istoku Ukrajine, pa je Zoran morao obezbjeđenju i policajcima u Melburnu da objasni zašto se baš to slovo nalazi na njegovoj garderobi.

    “Odmah sam im rekao da je moje ime Zoran i da sam poznat po majicama sa slovom ‘Z’. Dao sam im i dokumenta, a policajci su mi se uljudno izvinili i pustili me”, poručio je za “Kurir” Zoran Pavlović.

    Inače, ovaj Novakov navijač je Srbin iz SAD i najboljeg srpskog sportistu prati na turnirima širom svijeta.

    Poznato je da su ruske zastave zabranjene na turniru u Melburnu i zbog toga je tamošnji savez reagovao poslije ovih snimaka i slika sa “Rod Lejvera”.

    “Četvoro ljudi iz publike napuštalo je stadion noseći neprikladne zastave i simbole, uz to su prijetili pripadnicima obezbjeđenja. Policija je intervenisala i nastaviće da ih ispituje. Komfor i bezbjednost svih naši su prioriteti i radimo na ovome blisko sa obezbjeđenjem i nadležnima”, navedeno je u saopštenju.

    Tokom meča koji je igran u srijedu ujutru po našem vremenu Novakov rival bio je Andrej Rubljov, Rus koji živi i trenira u Španiji, a prema pravilima Međunarodne teniske federacije na turnirima mora da nastupa kao “neutralni sportista”, bez imena države i zastave kraj svog imena.

    Ruski sportisti se već mjesecima suočavaju sa tim pravilom, dok predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski želli da im se zabrani učešće na Olimpijskim igrama u Parizu 2024. godine.

  • Počinio veleizdaju: Nijemac uhapšen zbog odavanja podataka Rusiji

    Počinio veleizdaju: Nijemac uhapšen zbog odavanja podataka Rusiji

    Njemački državljanin uhapšen je na aerodromu u Minhenu pod sumnjom da je počinio veleizdaju saradnjom sa jednim obavještajcem radi odavanja podataka Rusiji, saopštila je danas kancelarija njemačkog državnog tužilaštva.
    Muškarac identifikovan kao Artur E. uhapšen je u nedjelju, 22. januara, po dolasku u NJemačku iz SAD, navodi se u saopštenju i dodaje da je sarađivao sa Karstenom L. iz njemačke spoljne obavještajne agencije /BND/.

    Karsten L. je uhapšen u decembru zbog sumnje da je špijunirao za Rusiju.

    Artur E, koji ne radi za BND, navodno je prenosio ruskoj obavještajnoj službi informacije koje je dobijao od Karstena L, navodi njemačko tužilaštvo.

    Artur E. je izveden pred sud u ponedjeljak, 23. januara, i zadržan je u pritvoru, dodaje se u tekstu.

    Istraga je obavljena u bliskoj saradnji sa BND-om i američkim Federalnim istražnim biroom.

  • Poslanica Bundestaga o slanju njemačkih tenkova Ukrajini: Istorijski pogrešna odluka

    Poslanica Bundestaga o slanju njemačkih tenkova Ukrajini: Istorijski pogrešna odluka

    Odluka Njemačke da uputi tenkove “leopard” Ukrajini i da dozvoli drugim zemljama da rade to isto je “istorijski neispravno”, izjavila je poslanica Bundestaga iz Lijeve partije Sevim Dagdelen, članica Parlamentarnog savjeta NATO-a.
    U intervjuu za kanal Demokrasi Nau Dagdelenova je naglasila da je umjesto slanja naoružanja Ukrajini potrebna demokratija.

    – Odluka da se šalju borbeni tenkovi Ukrajini je istorijski pogrešna odluka. I ona je postala moguća pod pritiskom administracije DŽozefa Bajdena na Njemačku – rekla je ona.

    Prema istraživanjima javnog mnjenja, kako je navela poslanica, većina Nijemaca je protiv te odluke, koja odgovara isključivo interesima američkog vojno-industrijskog kompleksa.

    – Kada Njemačka ostane bez tenkova, SAD će moći da joj šalju svoje tenkove – navela je poslanica i dodala da “SAD nemaju saveznike, te da djeluju isključivo u sopstvenim interesima”.

    Prema njenim riječima, za SAD je Evropa kao Latinska Amerika sedamdesetih godina – “kontinent na kojem možeš da radiš šta hoćeš”.

    Odluka o tenkovima, kako je ocijenila, “ništa neće promijeniti u vojnom smislu, jer će Rusija odgovoriti”.

    – Potrebno je više diplomatije, a slanje naoružanja dovešće do pogibije još većeg broja ljudi u Ukrajini – smatra Dagdelenova.