VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Erdogan rekao da će Turska odobriti ulazak Švedske u NATO ako EU otvori vrata Ankari

    Erdogan rekao da će Turska odobriti ulazak Švedske u NATO ako EU otvori vrata Ankari

    Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan kaže da bi njegova zemlja mogla odobriti članstvo Švedske u NATO-u ako evropske nacije “otvore put” nastojanjima Turske da se pridruži Evropskoj uniji.

    Turski predsjednik Recep Tayyip Erdogan kaže da bi Ankara mogla odobriti članstvo Švedske u NATO-u ako Evropljani “otvore put” kandidaturi Turske za članstvo u EU.

    Erdogan, čija je zemlja odugovlačila s konačnim odobrenjem članstva Švedske u NATO-u, dao je komentare u ponedjeljak u Ankari prije odlaska na sastanak na vrhu saveza u Vilniusu u Litvaniji.

    Turska je kandidat za pridruživanje EU-u, ali je njena kandidatura za članstvo u zastoju zbog demokratskog nazadovanja Ankare i sporova s članicom EU-a Kiprom.

    Čelnici Sjevernoatlantskog saveza (NATO) sastat će se u Vilniusu u Litvi na dvodnevnom summitu koji otvara u utorak.

    Očekuje se da će naglasiti svoju odlučnost da djeluju ako ruski predsjednik Vladimir Putin pokuša proširiti rat na zapad.

    Savez također želi pridružiti Švedsku do sastanka čelnika, ali Turska i Mađarska tek trebaju podržati taj potez.

    Turska je zaustavila pristupanje Švedske NATO-u, rekavši da mora učiniti više kako bi suzbila kurdske militante i druge skupine koje Ankara smatra prijetnjama svojoj nacionalnoj sigurnosti. Protuturski i antiislamski prosvjedi u Stockholmu izazvali su sumnje da bi se sporazum mogao postići prije summita saveza.

    Ali Stockholm kaže da je ispunio svoj dio tripartitnog sporazuma koji su Švedska, Finska i Turska potpisale na prošlogodišnjem summitu NATO-a u Madridu.

    Očekuje se da će se Erdogan i švedski premijer Ulf Kristersson sastati kasnije u ponedjeljak u glavnom gradu Litvanije, Vilniusu, uoči summita NATO-a.

    Švedski ministar vanjskih poslova Tobias Billström rekao je u ponedjeljak javnoj televiziji SVT kako očekuje da će Turska na kraju signalizirati da će dopustiti Švedskoj da se pridruži savezu, iako nije mogao reći hoće li se to dogoditi na godišnjem summitu.

    “Ono na što računamo, naravno, je doći do točke u kojoj ćemo dobiti poruku od predsjednika Erdogana da će biti nešto što biste mogli nazvati zelenim svjetlom… poruku da proces ratifikacije u turskom parlamentu može započeti ”, rekao je Billström.

  • “Ulazak Ukrajine u NATO je apsolutna prijetnja Rusiji”

    “Ulazak Ukrajine u NATO je apsolutna prijetnja Rusiji”

    Eventualni ulazak Ukrajine u NATO imaće veoma negativne posledice po sistem bezbednosti u Evropi i predstavljaće apsolutnu pretnju za Rusiju, izjavio je portparol predsednika Ruje Dmitrij Peskov.

    Na pitanje novinara da prokomentariše izjavu američkog predsjednika DŽozefaa Bajdena da Ukrajina još nije spremna za ulazak u NATO, portparol Kremlja je odgovorio: “Znamo da se među članicama alijanse vode veoma žive diskusije, posebno uoči samit -aNATO-a. Znamo da postoje različite tačke gledišta o ovom pitanju”.

    • Stav Ruske Federacije je apsolutno razumljiv i dosljedan: članstvo Ukrajine u NATO će imati veoma, veoma negativne posledice po cijelokupnu arhitekturu bezbjednosti u Evropi koja je i tako polurazrušena. Ono će predstavljati apsolutnu opasnost, prijetnju za našu zemlju, koje će zahtijevati našu prilično čvrstu i jasnu reakciju – dodao je Peskov.
  • Počinje “puč” u Evropi

    Počinje “puč” u Evropi

    Desničarske stranke osvajaju Evropu, a promena političke situacije će uticati na sve, od klimatske do migracione politike.

    Počelo je sa Italijom, zatim se desila Finska i Grčka. Španija bi mogla biti sledeća.

    Širom Evrope, vlade preuzimaju desničari. Na nekim mestima, lideri krajnje desnice preuzimaju vlast dok se u drugim tradicionalnije stranke desnog centra udružuju sa desničarima, što je nekada smatrano nemogućim.

    Na drugim mestima, stranke tvrde desnice obezbeđuju više poslaničkih mesta i regionalnih kancelarija. Partija Alternativa za Nemačku (AfD), koja je već pod prismotrom zbog sumnje na ekstremizam krajnje desnice, sada nadmašuje socijaldemokrate kancelara Olafa Šolca i upravo je postigla prelomnu pobedu na izborima u okrugu – alarmantan trenutak za zemlju svesnu svoje nacističke prošlosti.

    Trend, naravno, nije baš počeo sa Italijom i premijerom krajnje desnice Đorđom Meloni. Ali prošla godina je donela niz upečatljivih rezultata za konzervativce. I ovaj trend bi mogao da se nastavi, jer se čini da su zemlje poput Španije i Slovačke spremne da “skrenu desno” na predstojećim izborima.

    Ovo je razvoj koji će neizbežno preoblikovati Evropu, utičući na sve, od načina na koji se rešavaju klimatske promene, preko roditeljskih prava, do toga ko je dobrodošao na kontinent.

    Pravo u EU

    I tradicionalna desnica i krajnja desnica nedavno su ostvarili uspehe širom Evropske unije.

    S obzirom da je EU spremna da izabere novi Evropski parlament sledeće godine, pomeranje udesno bi takođe moglo da proizvede konzervativniji Brisel u godinama koje dolaze, period koji će predstavljati kritične odluke o stvarima kao što su širenje EU na istok, trgovina sa Kinom i nadzor nad vladavina prava u zemljama EU.

    “Došlo je do približavanja desnog centra i krajnje desnice tokom protekle decenije”, rekao je Hans Kundnani, evropski politički analitičar u Četam hausu.

    Promena, dodao je, “može imati duboke posledice po EU”.

    Promena političke slike Evrope mogao se videti u Briselu ove nedelje kada su se lideri EU okupili na svom redovnom samitu.

    Za stolom je bilo novo lice, Peteri Orpo, novi premijer Finske, koji vodi konzervativnu Nacionalnu koalicionu partiju.

    Političko putovanje njegove zemlje tokom prošle godine ilustruje zaokret udesno koji je zavladao u delovima Evrope. Nakon četiri godine koalicione vlade petočlane koalicije orijentisane na levicu, birači su napustili socijaldemokratu Sanu Marin, što je dovelo do uspostavljanja najdesničarske vlade u finskoj istoriji.

    Grčki premijer Kirijakos Micotakis takođe je postigao veliki uspeh na izborima. Ovaj 55-godišnji lider desnog centra je na izborima osvojio daleko veću većinu nego što je to bio slučaj prvog puta.

    Pitanje ko zauzima mesta za stolom EU je važno – Evropski savet, koji okuplja 27 lidera bloka, mora na kraju da odluči o političkim prioritetima EU i političkim inicijativama.

    “Mislim da već vidimo Meloni efekat”, rekao je jedan visoki diplomata EU koji je želeo da istakne anoniman i dodao: “Što se tiče migracija i klime, nesumnjivo je došlo do pomeranja udesno”.

    Prvi znaci da je Meloni prihvaćena, a ne izolovana, pojavili su se prošle jeseni na njenom prvom samitu EU.

    Dok su se lideri bavili teškim pitanjem migracija, italijanska liderka je uspela da “otvara vrata”, dobijajući prećutnu podršku za svoju želju da se politika EU više fokusira na odvraćanje migranata od dolaska u Evropu.

    Nekoliko meseci kasnije, centristički holandski premijer Mark Rute i šefica Evropske komisije desnog centra Ursula fon der Lajen, najviši izvršni direktor EU, pratili su Meloni na putovanju u Tunis kako bi pokušali da obuzdaju migracione tokove iz te severnoafričke zemlje — emisija međupartijskog jedinstva.

    Putovanje je usledilo samo nekoliko sati nakon što su zemlje EU postigle sporazum sa Italijom o tome kako da procesuiraju i premeste migrante, što je Melonijevoj vladi dalo veći prostor za vraćanje odbijenih tražilaca azila.

    Šta dolazi…
    Sa još godinu dana do izlaska građana EU na birališta, narednih nekoliko meseci biće isprekidani ključnim momentima koji će pružiti uvid u to na koji način politički vetar duva.

    Prva je Španija, a birači idu na birališta sledećeg meseca.

    Glavna partija desnog centra u zemlji, Narodna partija (PP), uverena je da će ponovo osvojiti vlast nakon što je na lokalnim izborima prošlog meseca porazila socijalističku partiju premijera Pedra Sančeza.

    Kako se kampanja zahuktava, Sančez upozorava na moguću vezu između PP-a i krajnje desničarske stranke Voks, nadajući se da bi povezanost PP-a sa Voksom mogla odbiti levo orijentisane birače srednje klase. Ali povratak na vlast od strane PP, kao što se čini verovatnim, bi učvrstio desničarski nagib Evrope.

    Na drugim mestima, poljski Zakon i pravda, centar desničarske moći u EU, vodi u anketama uoči jesenjih izbora, dok se Slovačka priprema za povratak populističkog lidera Roberta Fica na vanrednim izborima zakazanim za septembar.

    Ne prate sve zemlje taj trend, centrističke vlade u Irskoj i Litvaniji, na primer, suočavaju se sa izbornim izazovima levice. A Nemačku, najmnogoljudniju državu u EU, i dalje vodi socijaldemokrata. Ali čak i tamo, vlast Olafa Šolca je klimava, a rivalski demohrišćani i krajnje desničarski AfD rastu u anketama.

    Zato nijedan “povetarac” levice trenutno ne može da se uporedi sa “uraganom” desnice koji se nadvija nad Evropom

  • Ukrajina na evropskom putu brže napreduje u ratu nego BiH u miru

    Ukrajina na evropskom putu brže napreduje u ratu nego BiH u miru

    Tokom posjete grupe novinara Ukrajini navršila se godinu dana otkad je ta zemlja dobila kandidatski status za članstvo u EU 23. juna 2022. godine.

    Prema podacima koje je tim povodom prije dvije sedmice iznio Oliver Varhelji, evropski komesar za proširenje, ta zemlja je u potpunosti ispunila dva od sedam prioriteta, dok se ostalih pet prioriteta ispunjavaju, čime je pokazala da je na evropskom putu napredovala više od BiH, koja se i dalje muči s 14 prioriteta koji su bili postavljeni kao uslov za kandidaturu još 2019. godine.

    Iako mnogi u BiH i na zapadnom Balkanu misle da je Ukrajina status dobila nezasluženo i da joj se gleda kroz prste, novinari koji su posjetili tu zemlju su se mogli uvjeriti koliki je napredak ona ostvarila od 2014. godine. Ukrajina je digitalizovala javnu upravu, a digitalne usluge, uključujući i izdavanje ličnih karata, vozačkih dozvola, građevinskih dozvola i drugih dokumenata nalaze se u aplikaciji DiiA, koju već svakodnevno koristi 19,3 miliona Ukrajinaca, s tendencijom stalnog povećanja. Ove usluge praktično su razvijene u ratu i Evropska komisija je pohvalila stepen reformi koji je ostvaren. Trenutno Ukrajinci mogu koristiti više od 50 javnih usluga putem mobilnog telefona, a plan je da sve usluge budu u potpunosti prebačene na ovu aplikaciju.

    Kao što nam je većine sagovornika naglasila tokom naše posjete, glavni faktor u reformama koje su sprovedene je pritisak javnosti. Za razliku od BiH, u kojoj je javnost gotovo eutanazirana kad je u pitanju pritisak na javne zvaničnike, u Ukrajini je u proteklih 20 godina s političke scene “zbrisano” šest najviših lidera koji su upravljali svim procesima u Ukrajini. U tom periodu s političke scene nestali su Leonid Kučma, Julija Timošenko, Viktor Juščenko, Viktor Janukovič i Petro Porošenko. Zbog korupcije, u zatvoru je završila prozapadna političarka Timošenko, dok je proruski političar Janukovič zatvor izbjegao samo zato što je pobjegao iz zemlje. Za to vrijeme, u BiH praktično vladaju isti političari, bez izgleda da bi bilo ko od njih mogao biti poslat u političku penziju. Zato je prirodno što praktično nijedan prioritet na evropskom putu nije ispunjen, a prema riječima Johana Zatlera, šefa delegacije EU u Sarajevu, BiH nije dobila kandidatski status kada i Ukrajina upravo “zaslugom” bh. političara.

    “Mislim da je bilo ispravno da BiH nije dobila status u junu, jer bi to bio dodatni argument u izbornoj kampanji onima koji su na vlasti, a koji nisu puno uradili”, rekao je on tada.

    Oleksnadr Melničenko, zamjenik šefa za Međunarodnu saradnju u Agenciji za suzbijanje korupcije Ukrajine, nam je rekao da je glavni faktor pritiska na javne zvaničnike ukrajinska javnost, koja ne toleriše korupciju. On kaže da su od Majdana 2014. do danas s političke scene nestali brojni ratni heroji i istaknuti pojedinci iz vremena revolucije.

    “Mislim da je ukrajinsko društvo već razvilo visoki stepen kritičnog razmišljanja i pokazalo da je jako kritično prema pojedincima koji su se ogriješili o javni interes bez obzira na to o kome se radi”, kaže on.

    Tetjana Harčenko, šefica Odjeljenja za komunikacije za reformu sistema javnih nabavki u Ministarstvu odbrane Ukrajine, nam je rekla da je javnost i od početka proširene ruske invazije u februaru prošle godine pokazala da ne toleriše korupciju. Zahvaljujući istraživačkim novinarima, kako kaže, prije nekoliko mjeseci je otkriven skandal u snabdijevanju hranom Oružanih snaga Ukrajine, kada su cijene preuveličavane. Kao rezultat, nekoliko visokorangiranih pojedinaca u Ministarstvu odbrane je u pritvoru i čeka sudski proces.

    “Mislim da smo mi kao javnost već vakcinisani protiv tolerancije na korupciju. Kad je rat počeo 2014, tada nije bila nijedna agencija protiv korupcije i nisu sprovedene nikakve reforme. U međuvremenu smo prošli čitav jedan politički ciklus i imamo to loše iskustvo s pojedincima i političkim partijama koje se nisu ponašali u skladu s najvišim standardima. Od tada je prošlo mnogo vremena i sada imamo antikorupcijske institucije koje su nastale pod pritiskom građana. Sigurna sam da će takvih slučajeva biti i u budućnosti, ali odgovornost je na građanima”, kaže ona.

    Slava Banik, načelnik Odjeljenja za digitalne usluge u Ministarstvu za digitalnu transformaciju Ukrajine, nam je rekao da je DiiA značajno unaprijedila transparentnost u Ukrajini i omogućila lakše otkrivanje korupcije.

    “Ovaj sistem ima ogroman antikorupcijski efekt. Na primjer, svuda u svijetu je pitanje dobijanja građevinskih dozvola jedno od najkritičnijih korupcijskih područja. U Ukrajini je većina koraka koje morate proći u tom procesu automatizovana. Sve vaše dokumente softver procesuira automatski i ostavlja logove. To omogućava jednostavan uvid u sistem kako je procedura sprovedena”, kaže on. Ističe da je Ukrajina svoj digitalni administrativni sistem počela izvoziti u druge zemlje.

    Zahvaljujući DiiA, kako kaže Melničenko, bilo je moguće digitalizovati imovinske kartone oko 700.000 javnih zvaničnika u Ukrajini.

    “Svaki građanin je mogao vidjeti šta imaju zvaničnici i njihove porodice, supružnici, djeca i slično”, rekao je on.

    Nakon februara 2022. godine, Ukrajina je djelimično zatvorila pristup javnosti ovim dokumentima, zbog sigurnosnih razloga i omogućila zvaničnicima da mogu da traže da se njihovi kartoni ne objavljuju. Kako je rekao Melničenko, postoji opasnost da podaci o članovima porodica visokih zvaničnika budu dostupni ruskim snagama, što bi predstavljalo bezbjednosni rizik. Jedna od primjedaba EU je potreba da se ova usluga ponovo učini dostupna javnosti kako je to bilo ranije.

    “Stav naše agencije je da sistem treba da bude vraćen onako kako je bio prije februara 2022. godine i nastavićemo da zagovaramo da svi zvaničnici imaju obavezu da podnesu svoje imovinske kartone, uprkos suspenziji te obaveze. Ako se ne varam, do sada je oko 400.000 zvaničnika javno objavilo svoje imovinske kartone, uprkos tome što to više nije obaveza. Ovo pokazuje da su se ukrajinski zvaničnici navikli da svoje deklaracije objavljuju i da su svjesni zahtjeva javnosti za transparentnosti”, rekao je on. Kako je istakao, većina poslanika i ministara u Vladi Ukrajine odlučila je da iskoristi mogućnost javnog neobjavljivanja imovinskih kartona, navodeći sigurnosne razloge.

    “Mi smo obavili čitav niz razgovora s javnim zvaničnicima i nadamo se i vjerujemo da će objavljivanje imovinskih kartona uskoro ponovo biti obaveza”, rekao je on.

  • Medvedev: Rusija bi mogla da pogodi ukrajinska nuklearna postrojenja

    Medvedev: Rusija bi mogla da pogodi ukrajinska nuklearna postrojenja

    Rusija bi mogla da pogodi ukrajinska nuklearna postrojenja u istočnoj Evropi ukoliko se potvrdi informacija o pokušaju napada na Smolensku nuklearnu elektranu NATO projektilima, izjavio je danas zamjenik predsjednika Savjeta za bezbjednost Rusije Dmitrij Medvedev.
    “Ukoliko se potvrdi da je bilo pokušaja napada na nuklearnu elektranu Smolensk Desnogorsk raketama NATO-a, biće neophodno razmotriti scenario istovremenog udara Rusije na nuklearne elektrane u južnoj Ukrajini, Rovno i Hmeljnicki, kao i ukrajinska nuklearna postrojenja u istočnoj Evropi”, napisao je Medvedev na Telegramu.

    Prema objavama na nekoliko Telegram kanala ranije danas, ukrajinske trupe pokušale su da izvedu raketni napad na nuklearnu elektranu Smolensk.

    Nuklearna elektrana nalazi se tri kilometra od grada Desnogorska u Smolenskoj oblasti i oko 150 kilometara od grada Smolenska.

    Nuklearna elektrana je na svom Telegram kanalu saopštila da njena dva bloka rade normalno, dok je treći u planiranom remontu, prenio je TASS, navodi Tanjug.

  • Kasetne bombe – više patnje za Ukrajince, nego za bilo koga

    Kasetne bombe – više patnje za Ukrajince, nego za bilo koga

    Slanje kasetnih bombi Ukrajini naneće Ukrajincima više patnje nego bilo ko drugi, izjavio je poslanik Evropskog parlamenta iz Irske Mik Volas, prenosi TASS.

    “Slanje kasetnih bombi za sukob u Ukrajini doneće Ukrajincima više patnje nego bilo kome drugom. Strašno je što su Rusija, Ukrajina i SAD odbile da potpišu Konvenciju UN o zabrani kasetnih bombi 2008. godine”, napisao je Volas na Tviteru.

    Volas je takođe pozvao UN da se umeša u situaciju.

    Naime, američki savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan saopštio je ranije da su “SAD odlučile da prebace kasetnu municiju u Ukrajinu”, čijoj se upotrebi UN protive.

    On je takođe napomenuo da je Kijev Vašingtonu dao pismene garancije za minimiziranje rizika za civile prilikom upotrebe ove vrste municije.

    Portparol Pentagona Patrik Rajder rekao je da ako SAD odluče da Ukrajini obezbede kasetnu municiju (koja je zabranjena u više od 100 zemalja) zbog pretnje koju predstavlja po civile, odlučile bi se za modernije tipove.

    “Bombe čije slanje razmatramo ne uključuju starije varijante kod kojih je nivo neaktivacije eksploziva veći od 2,35 odsto”, rekao je on, dodajući da će Pentagon “pažljivo birati one sa nižim stopama” za koje ima nedavne podatke testiranja.

  • Rusija upozorila Tursku?

    Rusija upozorila Tursku?

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa turskim kolegom Hakanom Fidanom.

    Strane su razmenile mišljenja i o regionalnoj agendi, uključujući i situaciju oko povratka “lidera Azova“ iz Istanbula u Kijev, napominje su u saopštenju.

    “Ankari je skrenuta pažnja na destruktivnost politike nastavka isporuka vojne tehnike kijevskom režimu. Odgovarajući koraci, kako je naglašeno, mogu dovesti samo do negativnih posledica“, navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

    U razgovoru je pokrenuto i pitanje dalje saradnje kada je u pitanju osiguravanje globalne prehrambene bezbednosti u uslovima nesposobnosti zapadnih država da preduzmu korake neophodne za sprovođenje “paketne inicijative“ generalnog sekretara UN.

    Dvojica ministara takođe su razgovarale o pojedinim aspektima rusko-turske bilateralne saradnje, uključujući raspored predstojećih kontakata. Ministri su takođe potvrdili potrebu da se održi i ojačaju odnosi između Moskve i Ankare, dodaje se u saopštenju.

  • Ništa od Azova na frontu?

    Ništa od Azova na frontu?

    Povratak vođa puka Azov, neonacističke grupe koja je zabranjena u Rusiji, iz Turske u Ukrajinu neće imati značajan uticaj na frontu, već samo medijski efekat.

    To je izjavio savetnik šefa administracije Donjecke Narodne Republike Jan Gagin.

    “Ovi ljudi su već pokazali da se bore loše. Oni neće moći ozbiljno da ojačaju Oružane snage Ukrajine u ofanzivi. Pojačanja neće biti, Ukrajina će dobiti nekoliko fotografija navodnih heroja koji su pokazali neuspehe kao komandanti i vojnici u odbrani Azovstalja”, kaže Gagin.

    Vesti o povratku vođa Azova u Ukrajinu saopštio je juče predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski na Telegramu.

    Zelenski je u petak doputovao u Tursku, gde je razgovarao sa predsednikom Redžepom Tajipom Erdoganom. On je na Telegramu napisao da Denis Prokopenko, Svjatoslav Palamar, Sergej Volinski, Oleg Homenko, Denis Šlega lete za Kijev iz Turske.

  • “Onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”

    “Onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”

    Predsednik SAD Džo Bajden u intervjuu za CNN rekao da Ukrajina još nije spremna za članstvo u NATO.

    Prema njegovim rečima, rat u Ukrajini mora biti okončan pre nego što Alijansa može razmotriti članstvo ove zemlje u NATO-u.

    On je rekao i da iako je rasprava o skorom članstvu Ukrajine u NATO-u preuranjena, SAD i njeni saveznici u NATO-u će nastaviti da pružaju predsedniku Ukrajine Volodimiru Zelenskom i njegovim snagama i slati im oružje koje im je potrebno da pokušaju da okončaju rat s Rusijom.

    “Mislim da u NATO-u ne postoji jednoglasnost oko toga da li da uvede Ukrajinu u porodicu NATO-a sada, u ovom trenutku, usred rata”, rekao je Bajden.

    “Na primjer, ako ste to uradili, onda znate, i mislim ono što kažem, mi smo odlučni da branimo svaki pedalj teritorije koja je teritorija NATO-a. To je obaveza koju smo svi preuzeli bez obzira na sve. Ako je rat u toku, onda smo svi u ratu. Mi smo u ratu sa Rusijom”, dodao je.

    Bajden je rekao da je detaljno razgovarao sa Zelenskim o tom pitanju i da mu je naglasio da će SAD nastaviti da pružaju sigurnost i oružje za Ukrajinu kao što to čine za Izrael dok se proces odvija.

    “Ali mislim da je preuranjeno reći, da se poziva na glasanje, znate, sada, jer postoje i druge kvalifikacije koje treba ispuniti, uključujući demokratizaciju i neka od tih pitanja”, rekao je Bajden.

  • Otkriven plan: Kad stignemo do Krima…

    Otkriven plan: Kad stignemo do Krima…

    Zelenski izjavio da je ukrajinska vojska, nakon ranijeg usporavanja, nastavila sa akcijom osvajanja oblasti koje su držale ruske snage na jugoistoku zemlje.

    Vojska je “preuzela inicijativu”, rekao je ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski i dodao da bi dolazak Ukrajinaca do Krima nateralo ruskog predsednika Vladimira Putina na pregovore.

    U intervjuu za “ABC njuz”, koji je emitovan u nedelju uveče, Zelenski nije negirao tvrdnje “Vašington posta” da su ukrajinski zvaničnici nedavno rekli direktoru CIA Vilijamu Bernsu da je cilj kontraofanzive da se vojska približi Krimu i potom da se Putin primora na razgovore.

    “Apsolutno je jasno, logično retoričko pitanje da onog momenta kada Ukrajina stigne do administrativne granice sa privremeno okupiranim ukrajinskim poluostrvom, Krimom, vrlo je verovatno da će Putin biti primoran na dijalog sa civilizovanim svetom, nasuprot situaciji kakva je bila pre totalne invazije, jer će biti oslabljen”, rekao je Zelenski.

    On je odbacio tvrdnje bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, koji je nekoliko puta rekao, da je on na vlasti, da bi okončao rat za 24 sata.

    “Sama želja da se okonča rat je lepa. Ali, ta želja se mora zasnivati na realnosti. Mislim da je jednom Tramp imao tih 24 sata. Bili smo u ratu, ne baš u totalnom ratu, ali je bio konflikt, i mislim da je imao tih 24 sata na raspolaganju, ali je verovatno imao druge prioritete”, napomenuo je Zelenski.

    On je istakao da se Kijev neće odreći svoje teritorije.

    “Ukoliko pričamo o kraju rata, ali da cenu plati Ukrajina, drugim rečima, da se odreknemo naših teritorija, smatram da bi na taj način (aktuelni predsednik SAD) Bajden mogao da završi rat za pet minuta. Ali, na to ne pristajemo”, poručio je Zelenski.