VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zaharova o NATO samitu: Živopisan performans u znak podrške Ukrajini

    Zaharova o NATO samitu: Živopisan performans u znak podrške Ukrajini

    Portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, Marija Zaharova oglasila se dajući osvrt na samit NATO-a koji počinje danas u Litvaniji, na kojem će biti govora i o Ukrajini.

    “Na predstojećem samitu NATO-a u Viljnusu biće priređen živopisan performans u znak podrške Ukrajini. U najgoroj tradiciji zapadnih manipulacija i sa javnošću i sa svojim štićenicima, biće priređena živopisna predstava” rekla je Zaharova u emisiji “Big Game” na Prvom kanalu, komentarišući samit u Viljnusu, prenosi “RIA novosti”.

    Dodala je:

    “U toku je masovna orkestrirana obuka, ministri finske vlade snimaju solo za violončelo u znak podrške Ukrajini” rekla je ona, prenosi “RIA novosti”.

    Zaharova je napomenula da se uoči samita najavljuju nove isporuke pomoći Ukrajini i preduzimaju različiti PR potezi, kako bi se prikazalo određeno stanje “kijevskog režima na površini”.

    Samit NATO-a biće održan od 11. do 12. jula u Viljnusu i okupiće lidere svih zemalja Alijanse, uključujući predsjednika SAD, Džoa Bajdena, prenosi “Avaz”.

    Podsjetimo, ranije je američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan rekao da Ukrajina neće postati članica NATO-a na predstojećem samitu.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je 19. juna da na samitu u Viljnusu saveznici neće razgovarati o zvaničnom pozivu Ukrajini za pristupanje tom vojnom savezu, već će se konsultovati o tome koje odluke mogu približiti Kijev članstvu u NATO.

  • “Јedinstvo NATO-a sve teže održivo “

    “Јedinstvo NATO-a sve teže održivo “

    Јedinstvo NATO-a, koje američki predsjednik DŽo Bajden slavi na svakom koraku, sve je teže održati kako odmiče rat u Ukrajini, piše Njujork tajms.
    Kao “odličan primjer” toga, list navodi tekuću raspravu o budućnosti Ukrajine.

    Alijansa funkcioniše po principu konsenzusa, što sve više ljuti veće članice koje obezbjeđuju veći dio budžeta.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je proteklu nedjelju proveo idući iz jedne u drugu prestonicu članice NATO-a kako bi dobio podršku, čak je i zaprijetio da se neće pojaviti na samitu u Vilnjusu ako ne bude ostvaren značajan napredak kada je riječ o članstvu Ukrajine.

    Međutim, u intervjuu za Si-En-En, predsjednik SAD je rekao da ne misli da je Ukrajina spremna za članstvo u NATO-u, kao i da bi njeno pridruživanje Alijansi, dokle god traje sukob, dovelo do rata Sjedinjenih Američkih Država sa Rusijom. Američki list dodaje da Bajden takve poruke šalje već 15 mjeseci.

    Sa njim je saglasna i Njemačka, ali i nekoliko zemalja koje su nekada bile dio sovjetskog bloka, vjeruju da Ukrajinu treba primiti što prije ili čim bude postignuto primirje.

    Neslaganja oko članstva mogla bi da budu skrajnuta u drugi plan činjenicom da dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva ne napreduje onako kako je očekivano, kao i da bi Kijev mogao da ostane bez municije.

    • Pitanje “Šta tačno obećati Ukrajini” biće najteže na predstojećem samitu – piše Njjork tajms.

    Očekuje se da će u završnom kominikeu pisati da je Ukrajini mjesto u Alijansi, ali i dalje postoji rasprava o tome da li će se dodati “kada uslovi to budu dozvolili”.

    Ali, osim fraza, ostaje sporno kako Ukrajina tamo stiže i kroz koji proces.

    Međutim, na samitu u Vilnjusu će doći do jednog simboličnog čina – odnosi NATO-a sa Ukrajinom biće unapređeni u “status savjeta”, što znači da će predstavnici Kijeva, kada se razgovara o ključnim pitanjima, sjediti na sastancima kao ravnopravni učesnici sa predstavnicima ostalih članica.

    Na samitu će takođe biti odobreno novo obećanje o odbrambenin izdacima koje treba da zamijeni ono dogovoreno 2014. godine, kojim je planirano da saveznici troše dva odsto BDP-a na odbranu.

    Podaci pokazuju da to čini samo 11 članica od njih 31, a NATO nema način da ih natjera da te zahtjeve sprovedu.

    Takođe, i možda jednako važno kao i sve ostalo, saveznici će dati političko odobrenje za izradu prvih detaljnih ratnih planova, o tome kako da se odbrani čitava teritorija NATO-a, navodi američki list.

  • Stoltenberg: Oslobodićemo Kijev obaveze da ispuni uslove za članstvo u NATO-u

    Stoltenberg: Oslobodićemo Kijev obaveze da ispuni uslove za članstvo u NATO-u

    Saveznici u NATO-u bi trebalo da se slože da oslobode Kijev obaveze da ispuni uslove iz Akcionog plana za članstvo (MAP) kako bi Ukrajina postala članica Alijanse u budućnosti, izjavio je generalni sekretar NATO-a Јens Stoltenberg.

    Ukrajina je prešla dug put otkako smo 2008. godine donijeli odluku da sledeći korak bude Akcioni plan za članstvo. Kijev je mnogo bliži NATO-u, tako da mislim da je došlo vrijeme da se to odrazi i u odlukama Alijanse – rekao je Stoltenberg uoči početaka samita NATO-a u Vilnjusu.

    Јasno ćemo staviti do znanja da će Ukrajina postati članica, uklonićemo Akcioni plan za članstvo, poslaćemo veoma snažnu i pozitivnu poruku NATO-a Ukrajini, naveo je Stoltenberg.

    SALIVEN: USVOЈIĆEMO NOVI MODEL VOЈNIH SNAGA

    Članice NATO saveza usvojiće novi model vojnih snaga na samitu u Vilnjusu i sklopiće dogovor o povećanju ulaganja u vojsku, izjavio je savjetnik u Bijeloj kući za državnu bezbjednost DŽejk Saliven.

    • Između ostalog, saveznici će usvojiti novi model snaga NATO-a, koji će povećati kapacitet pripravnosti. Saveznici će se saglasiti da povećaju troškove za odbranu i usvoje novo obećanje o ulaganju u odbranu – rekao je Saliven na konferenciji za novinare uoči samita Alijanse.

    Američki zvaničnik istakao je da danas veći broj članica Alijanse izdvaja više od dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda za vojnu potrošnju ili su na putu da to postignu.

    On je dodao da su saveznici saglasni da dva odsto treba da bude minimum, a ne maksimum.

  • Prištinski medij otkrio Lajčakov plan u tri tačke za deeskalaciju situacije na sjeveru Kosova

    Prištinski medij otkrio Lajčakov plan u tri tačke za deeskalaciju situacije na sjeveru Kosova

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak pripremio je plan za sprovođenje tri tačke koje vode ka deeskalacije situacije na sjeveru Kosova.

    Prema planu, ako sve bude kako treba, mjere protiv Kosova biće ukinute. Prvi korak trebalo bi da preduzme Kosovo, a tiče se povlačenja policije iz zgrada u četiri opštine na sjeveru, dok bi gradonačelnici trebalo privremeno da obavljaju dužnosti van opštinskih zgrada.

    Srpski protesti da prestanu istovremeno sa odlaskom kosovske policije sa severa KiM
    Ono što je na Srbiji da uradi jeste da obezbijedi da demonstranti napuste opštinske zgrade istovremeno sa odlaskom kosovske policije.

    Lajčak je ranije u toku dana saopštio da je u Bratislavi sa zamjenikom kosovskog premijera i šefom kosovskog pregovaračkog tima Besnikom Bisljimijem dogovorio prve korake ka deeskalaciji situacije na sjeveru Kosova

    Bisljimi je naveo da su se na tom sastanku dogovorili o neophodnim koracima da se obezbijedi efikasnu deeskalacija i to, kako je istakao, kako je predviđeno zakonom fokusirajući se na normalizaciju i sprovođenje vladavine prava, piše Kosovo Onlajn.

  • Stejt department: Ne možemo pokleknuti

    Stejt department: Ne možemo pokleknuti

    Sjedinjene Američke Države nastaviće da ujedinjuju saveznike i partnere u cilju postizanja pravednog mira u Ukrajini, saopštio je Stejt department.

    Kako se dalje navodi u saopštenju povodom 500 dana agresije Rusije na Ukrajinu, “u nedeljama i mesecima koji su pred nama, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da rade sa Ukrajinom, sa našim saveznicima i partnerima, i sa svim zainteresovanim stranama posvećenim podršci pravednom i trajnom miru”.

    Portparol Stejt departmenta Metju Miler je na brifingu u Vašingtonu podsetio kako su od početka invazije velikih razmera ruske snage napale kuće, škole, igrališta, bolnice, tržne centre, nuklearne objekte i drugu infrastrukturu u Ukrajini.

    Pripadnici ruskih snaga i njihovi punomoćnici počinili su međunarodne zločine, kao što je nezakonito prebacivanje ukrajinskih civila, uključujući decu, u Rusiju u okviru takozvanih operacija filtriranja, rekao je Miler.

    On je naveo da je Rusija više puta naredila napade na energetsku mrežu Ukrajine, zaplenila njene nuklearne energetske objekte i neodgovorno zveckala nuklearnim oružjem, uništavajući obradivo zemljište i sprečavajući Ukrajince da izvoze poljoprivredne proizvode.

    Ne možemo pokleknuti pred ruskom agresijom, niti prihvatiti njene drske pokušaje da silom prekroji granice. Mi smo 500 dana čvrsto ujedinjeni sa Ukrajinom i nastavićemo da to činimo koliko god bude potrebno, poručio je on.

  • “NE” – Aktiviraće Član 5

    “NE” – Aktiviraće Član 5

    Predsjednik Poljske Andžej Duda izjavio da je u interesu njegove zemlje da Ukrajina što pre uđe u NATO, ali da za to mora da se sačeka kraj sukoba.

    “Poljskoj je u interesu da Ukrajina što pre uđe u NATO. Ona ima jaku i iskusnu vojsku. Međutim, takva odluka neće biti doneta na samitu u Vilnjusu. NATO neće formalno pozvati Ukrajinu da se pridruži. Mora da se sačeka kraj rata”, rekao je Duda u intervjuu za “Bild”.

    Istovremeno, dodao je da razume strah nemačke vlade od sukoba NATO-a i Rusije, i koja nije za brzo pridruživanje Ukrajine.

    “O tome ne brine samo Nemačka. Takva zabrinutost postoji u mnogim zemljama. Morate da budete svesni da bi Ukrajini, ukoliko bi danas tokom rata, bila primljena u NATO, prvo zahtevala da se aktivira Član 5. Ostale savezničke države bi onda morale da pomognu u odbrani Ukrajine. Tada bi došlo do rata”, upozorio je Duda.

    Međutim, on ne isključuje mogućnost stacioniranja poljskih trupa u Ukrajini u slučaju prekida vatre sa Rusijom.

    “Sve zavisi od toga kakvi su sporazumi. Ako se Ukrajina odluči za mirovne pregovore sa Rusijom i za mirovnu operaciju u kojoj bi se zapadni vojnici brinuli o poštovanju primirja, Poljska bi učestvovala. Ako bi to bila odluka NATO-a, onda bismo, kao odgovorna članica, podržali tu odluku”, rekao je poljski predsednik.

  • “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”

    “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”

    Ukrajina saopštila da su ukrajinske snage uhvatile “u zamku” ruske trupe u okolini Bahmuta, gde ukrajinske trupe osvajaju položaje u sklopu kontraofanzive.

    Prema ruskim izveštajima, moskovske snage su odbile i zaustavile ukrajinsko napredovanje na istoku i jugu zemlje.

    “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”, napisao je na Telegramu komandant kopnene vojske Ukrajine general Oleksandr Sirski.

    Sirski je naveo da je Bahmut potpuno pod ukrajinskom vatrom i da se ruske snage potiskuju sa svojih položaja, preneo je Rojters.

    Ukrajinski brigadni general Oleksandr Tarnavski napisao je da su ruske snage na južnom frontu izgubile oko stotinu vojnika tokom 24 sata.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je prethodno da kontraofanziva napreduje sporije nego što se očekivalo.

    Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske snage odbile ukrajinske napade u tri dela Donjecke oblasti, uključujuci Kliščivku, žarište sukoba poslednjih dana u blizini Bahmuta.

    Ministarstvo je takođe navelo da su ruske snage osujetile ukrajinske napade na jugu, uključujuci u blizini sela Rivnopil, za koje su ukrajinske snage rekle da su ga zauzele pre dve sedmice.

  • Zelenski: Ukrajina je članica NATO… De fakto

    Zelenski: Ukrajina je članica NATO… De fakto

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je danas rekao da je većina zemalja članica NATO-a uz njegovu zemlju.

    U skladu sa tim, NATO samit u Vilnjusu mora da potvrdi da je Ukrajina de fakto članica Alijanse, dodao je.

    “Većina Alijanse stoji čvrsto uz nas”, rekao je Zelenski u večernjem obraćanju, prenosi Rojters.

    “Kada smo aplicirali za članstvo u NATO-u, iskreno smo rekli: de fakto, Ukrajina je već u Alijansi. Naše oružje je oružje Alijanse. Naše vrednosti su one u koje Alijansa veruje. Vilnjus sve ovo mora da potvrdi”, poručio je Zelenski.

    On je dodao da će se na samitu razgovarati i o daljim isporukama oružja Ukrajini.

    “Siguran sam da bi moglo da bi iz Vilnjusa mogle da stignu pozitivne vesti u vezi sa oružjem za naše ljude”, rekao je Zelenski.

    Dvodnevni samit NATO lidera počinje sutra u Vilnjusu, a glavna tema će biti odgovor Alijanse na zahtev Ukrajine da postane članica vojne organizacije.

  • U evrozoni sve tmurnije – Njemačka posebno loše

    U evrozoni sve tmurnije – Njemačka posebno loše

    Poslovni sentiment u evrozoni pogoršan je treći mesec zaredom, i raste pesimizam kako u proceni trenutne situacije, tako i u očekivanjima.

    To je objavio frankfurtski institut za finansijsku analizu Sentix, prenosi biznisinfo.

    Sentixov pokazatelj konjunkture pao je za 5,5 bodova, na minus 22,5. To ukazuje da je evrozona i dalje u recesiji, a posebno je loše, “bez znakova poboljšanja”, u Nemačkoj, prenosi DPA.

    Nemačka je u zimskom semestru zapala u recesiju i njena ekonomija stoji lošije od ostalih u području zajedničke evropske valute.

    “Negativni recesijski trend prisutan je svugde u svetu osim u Sjedinjenim Američkim Državama, koje još odolevaju”, objašnjavaju iz Sentixa. Globalno je i u azijskoj regiji ekonomski pokazatelj pao je peti mesec zaredom.

    Ekonomski analitičari pomno prate kretanja Sentixove mesečne ankete koja se pojavljuje početkom meseca, za razliku od drugih važnih pokazatelja ekonomskog raspoloženja i očekivanja, poput onih koje priprema minhenski Ifo ili Centar za evropska ekonomska istraživanja (ZEW).

  • Stoltenberg: Erdogan pristao da ratifikuje članstvo Švedske u NATO

    Stoltenberg: Erdogan pristao da ratifikuje članstvo Švedske u NATO

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan pristao je da turskom parlamentu uputi pristupni protokol Švedske u NATO što je prije moguće, rekao je generalni sekretar Alijanse Јens Stoltenberg.

    Srećan sam što mogu da saopštim da je predsjednik Erdogan pristao da uputi pristupni protokol za Švedsku turskom parlamentu što je prije moguće, i da blisko sarađuje sa parlamentom da osigura ratifikaciju – rekao je Stoltenberg novinarima.

    Stoltenberg je rekao da ispunjenje zahtjeva Švedske za članstvo u Alijansi predstavlja “istorijski korak”.

    Američki predsjednik DŽozef Bajden imaće sutra bilateralni susret sa turskim predsjednikom u Litvaniji na marginama samita Alijanse, saopšteno je iz Bijele kuće.

    NATO: Turska će Skupštini proslediti Protokol o pristupanju Švedske

    Turska će proslijediti Protokol o pristupanju Švedske Velikoj narodnoj skupštini i blisko sarađivati sa Skupštinom kako bi obezbedila ratifikaciju, navodi se u saopštenju NATO-a nakon zajedničkog sastanka turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana, švedskog premijera Ulfa Kristersona i generalnog sekretara NATO-a Јensa Stoltenberga.

    Dodaje se da su od posljednjeg samita, NATO, Švedska i Turska blisko sarađivale na rješavanju legitimnih bezbjednosnih zabrinutosti Turske.

    • Kao dio tog procesa, Švedska je izmijenila ustav, promijenila zakone, značajno proširila saradnju u borbi protiv terorizma protiv PKK i nastavila izvoz oružja u Tursku, što je sve korake predviđeno Trilateralnim memorandumom dogovorenim 2022. godine – navodi se u saopštenju.

    Ističe se da su Švedska i Turska saglasne da nastave saradnju u okviru Trilateralnog stalnog zajedničkog mehanizma uspostavljenog na Samitu NATO-a u Madridu 2022. godine i u okviru novog bilateralnog sporazuma o bezbjednosti.

    • Na prvom sastanku ovog Pakta o bezbjednosti, Švedska će predstaviti mapu puta kao osnovu svoje stalne borbe protiv terorizma u svim njegovim oblicima i manifestacijama ka punoj primjeni svih elemenata Trilateralnog memoranduma, uključujući član 4 – poručuje se u saopštenju NATO-u i dodaje da Švedska ne pruža podršku organizacijama koje su u Turskoj proglašene za terorističke.

    Dodaje se da su se Švedska i Turska saglasile da je saradnja u borbi protiv terorizma dugoročan napor, koji će se nastaviti i nakon prijema Švedske u NATO.

    Generalni sekretar Stoltenberg je takođe potvrdio da NATO kategorički osuđuje terorizam u svim njegovim oblicima i manifestacijama.

    Istovremeno, NATO će značajno intenzivirati svoj rad u ovoj oblasti, uključujući i imenovanje, prvi put u istoriji NATO, specijalnog koordinatora za borbu protiv terorizma.

    • Posvećeni smo principu da ne bi trebalo da postoje ograničenja, barijere ili sankcije za trgovinu i ulaganja u odbranu među saveznicima. Radićemo na otklanjanju takvih prepreka – poručuju iz NATO-a.

    Dodaje se da su se Ankara i Stokholm dogovorili da ojačaju ekonomsku saradnju, preko Zajedničkog ekonomskog i trgovinskog komiteta Turske i Švedske (ЈETCO).

    • I Turska i Švedska će nastojati da maksimalno iskoriste mogućnosti za povećanje bilateralne trgovine i investicija. Švedska će aktivno podržati napore za oživljavanje procesa pridruživanja Turske EU, uključujući modernizaciju carinske unije EU-Turska i liberalizaciju viznog režima – zaključuje se u saopštenju Alijanse.