VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Fon der Lajen: Postoji jasan plan za deeskalaciju situacije na KiM

    Fon der Lajen: Postoji jasan plan za deeskalaciju situacije na KiM

    Predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen izjavila je za Tanjug da postoji veoma jasan i posvećen plan za deeskalaciju situacije na Kosovu i Metohiji – mapa puta na kojoj su obje strane radile ranije ove godine.

    “Pozivam obje strane na deeskalaciju i pridržavanje mape puta. To je apsolutno ključno kako bismo krenuli napred na miran način”, rekla je predsjednica EK na pitanje kako komentarišete situaciju na sjeveru Kosova i Metohije i da li će se EU snažnije angažovati i uticati na premijera privremenih prištinskih institucija Aljbina Kurtija da prihvati plan EU o deeskalaciji situacije i povlačenju specijalnih jedinica, prenosi Tanjug.

    Fon der Lajen je uoči drugog dana NATO samita u Viljnusu istakla da je jasno je da i Beograd i Priština moraju da poštuju onu što je dogovoreno u Ohridu.

  • Umoriće se od rata

    Umoriće se od rata

    Češki predsednik Petr Pavel rekao je da ukrajinske snage imaju mogućnost da ove godine vrate što veći deo teritorije jer će biti sve teže sprovoditi operacije.

    Kako je rekao za Sky News, saveznici će se postepeno “umoriti od rata”.

    Govoreći na marginama velikog samita NATO-a u Vilnjusu, Pavel je istakao da će niz važnih izbora sledeće godine stvoriti “potpuno drugačiju situaciju”.

    Tvrdi da su saveznici ove nedelje poslali jasnu poruku da Ukrajina može da započne proces ulaska u NATO čim se njen rat s Rusijom završi. Smatra da bi “u idealnom svetu” pobeda Ukrajine bila definisana potpunim oslobađanjem teritorije.

    “Realno, mislim da će situacija izgledati malo drugačije i da će Ukrajina biti spremna za pregovore jednom kad potroši sve mogućnosti za napredovanje”, kazao je.

    Veruje kako će i ruska strana u jednom trenutku početi da razmišlja o mirovnim pregovorima.

    “Prirodno je da podrška s vremenom nestaje”

    “Ako Rusija ne bude videla nikakve šanse za dalji napredak, biće to početak pregovora jer bi druga opcija bila zamrznuti sukob koji neće služiti nijednoj strani. Dakle, ono čemu Ukrajina sada teži je da dobije kontrolu nad što je više moguće teritorija do kraja ove godine jer tada ćemo imati potpuno drugačiju situaciju”, dodao je.

    Uveren je da bi Ukrajincima bilo “mnogo teže da obnove snage za još jednu potencijalnu protivofanzivu”.

    Predviđa kako će “spremnost zemalja koje podržavaju (Ukrajinu) opasti jer je, uz umor od rata, prirodna pojava da podrška s vremenom nestaje”.

  • “Zapad je kriv”

    “Zapad je kriv”

    Kijev nije dobio dovoljnu vojnu pomoć od Zapada da bi uspeo u kontraofanzivi protiv Rusije, tvrdi se u zajedničkoj istrazi koju je objavio ukrajinski list.Neke zemlje članice EU bile su previše spore i sebične da proizvedu i isporuče dovoljno municije, pokazala je istraga koju je finansirao Brisel, prenosi “RT internešenel”.

    Ovaj izveštaj je objavilo nekoliko medijskih organizacija, uključujući onlajn novine “Kijev indipendent”. U izveštaju su detaljno opisani problemi sa kojima se suočavaju ukrajinske trupe. Nedostatak municije je ključni faktor koji je Rusiji omogućio superiornost u artiljeriji, tvrdi se u ovom izveštaju.

    Prošle godine, pre izbijanja sukoba, Kijev je pokušao da poveća proizvodnju granata prema sovjetskim standardima, ali su ovi napori osujećeni zbog korupcije i loših standarda proizvodnje.

    Strane zalihe, koje su obezbedile SAD i njihovi saveznici, donele su niz novih problema. Zapadne zemlje su ostale bez sovjetskih zaliha i iscrple su rezerve municije po standardima NATO-a. Pregledom inventara NATO-a u novembru utvrđeni su nedostaci kod dva kalibra granata koje Ukrajina najviše koristi.

    Francuska stavlja sopstvene ispred interesa Ukrajine
    “Neke zemlje članice EU nisu imale pojma koliko zaliha imaju i morale su da municiju broje ručno”, rekao je jedan zvaničnik.

    EU sporo povećava vojnu proizvodnju i još ne može da ispuni zahteve Kijeva, navodi se u istrazi.

    “Ukrajina koristi pet puta više municije nego što su članice EU u stanju da proizvedu”, zaključuje se u izveštaju.

    Izveštaj posebno proziva francuskog predsednika Emanuela Makrona da stavlja “interese svoje države ispred interesa Ukrajine”

    “Francuska politika je slična američkoj. Prvo se pobrinemo za svoje zalihe, a tek onda pomažemo drugima”, objasnio je jedan francuski zvaničnik, koji je želeo da ostane anoniman.

    Sve u svemu, “nacionalni protekcionizam, pogrešne procene i neodlučnost među zemljama EU omeli su blok u pronalaženju brzog i kolektivnog odgovora na nestašicu municije u Ukrajini”, navodi se u ovom izveštaju.

    Ukrajinski vojnici rekli su istražiteljima da imaju problema sa kompatibilnošću sa evropskim zalihama.

    Drugi su se žalili da mnogim zapadnim oružjima nedostaju napredni sistemi gađanja, koji bi mogli da spreče rasipanje municije.

    Ukrajinski zvaničnici su prethodno krivili nedovoljnu pomoć Zapada za neuspeh u sprovođenju kontraofanzive protiv Rusije.

    U izveštaju koji je objavio “Kijev indipendent” zaključuje se da Kijev jednostavno nema dovoljno sredstava da ispuni “velika svetska očekivanja” od operacije.

  • Napali su kasetnom municijom?

    Napali su kasetnom municijom?

    Tokmak, ukrajinski grad u Zaporoškoj oblasti, koji su okupirali Rusi, gađan je kasetnom municijom, saopštile su hitne službe oblasti.

    “U 17:15 militanti nacističkog režima u Kijevu granatirali su Tokmak. Prema preliminarnim informacijama, neprijatelj je upotrebio kasetnu municiju“, navodi se u saopštenju, prenose mediji.

    Podsetimo, predsednik SAD Džozef Bajden doneo je odluku da pošalje kasetnu municiju Ukrajini.

    SAD su prošle nedelje saopštile da će, u okviru bezbednosnog paketa u vrednosti od 800 miliona dolara, Ukrajini poslati kasetnu municiju, koja je konvencijom zabranjena u više od 100 zemalja.

    Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu izjavio je danas da bi Rusija mogla da bude prinuđena da upotrebi “slično oružje” protiv Ukrajine, kojoj će Sjedinjene Američke Države poslati kasetnu municiju.

  • “Ukrajina će NATO učiniti jačim”

    “Ukrajina će NATO učiniti jačim”

    Ukrajina će NATO učiniti jačim, poručio je danas predsednik te zemlje Volodimir Zelenski.”NATO će učiniti Ukrajinu bezbednijom, a Ukrajina će NATO učiniti jačim”, rekao je Zelenski tokom zajedničkog obraćanja sa litvanskim predsednikom Gitanasom Nausedom u Vilnjusu gde se održava NATO samit.

    On je dodao da Ukrajina zaslužuje da joj bude dozvoljeno da se pridruži Alijansi, prenosi Rojters.

    “Verujem u NATO koji ne okleva, ne gubi vreme i ne osvrće se na agresora”, rekao je Zelenski.

  • Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Stejt department: Prijem Ukrajine u NATO označio bi početak rata sa Rusijom

    Bilo bi neprikladno primiti Ukrajinu u NATO usred tekućeg sukoba sa Rusijom jer bi ovaj potez značio početak rata sa Rusijom, a američki predsjednik Džozef Bajden je obećao da se to neće dogoditi tokom njegove administracije, rekao je danas portparol Stejt departmenta Metju Miler.

    “Ne bi bilo prikladno primiti Ukrajinu u ovom trenutku u NATO dok je u ratu, to bi onda značilo da bi SAD bile u ratu sa Rusijom, nešto što je predsjednik Bajden jasno stavio do znanja od samog početka, da se neće dogoditi pod njegovim rukovodstvom”, rekao je Miler tokom brifinga za novinare.

    Milerov komentar dolazi nakon završetka prvog dana samita NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji, gdje je Alijansa odbila članstvo Kijeva dok se ne ispune određeni uslovi.


    Generalni sekretar Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare ranije danas rekao da nema smisla razgovarati o članstvu Ukrajine u NATO-u ako Kijev ne pobijedi u sukobu koji je u toku.

    Početkom juna Volodimir Zelenski je rekao da se Kijev nada da će dobiti jasan poziv da se pridruži bloku na samitu u Vilnjusu. On je takođe rekao da je ukrajinska vojska razočarana što Ukrajina još nije dobila jasan pozitivan odgovor o pridruživanju i EU i NATO-u.

  • Tramp: Bajden vuče Ameriku u treći svjetski rat

    Tramp: Bajden vuče Ameriku u treći svjetski rat

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp rekao je danas da odluka predsjednika Džozefa Bajdena da isporuči Ukrajini kasetnu municiju vuče SAD sve bliže trećem svjetskom ratu.

    “Džo Bajden ne bi trebao da nas uvlači u treći svjetski rat slanjem kasetne municije Ukrajini, on treba da pokuša da okonča rat, smrt i razaranje, a za sve je kriva nesposobna administracija”, rekao je Tramp.

    Tramp je dodao da će neeksplodirana kasetna municija ubijati nevine Ukrajince narednih decenija, dugo nakon rata.


    Štaviše, rekao je Tramp, Bajden bi posebno trebao da nastoji da deeskalira krizu u Ukrajini nakon što je priznao da SAD ponestaje artiljerijskih granata od 155 milimetara koje isporučuju Ukrajini.

    SAD svakako ne bi trebalo da šalju Ukrajini poljednje zalihe u vrijeme kada se njeni sopstveni arsenali, prema Bajdenu, smanjuju, rekao je Tramp.


    Prošle nedjelje, Bajden je rekao da će SAD obezbjediti kasetnu municiju Ukrajini na privremeni period. On je objasnio da se o svojoj odluci konsultovao sa saveznicima i partnerima SAD i da su razumjeli razlog.

  • Putin ide u Kinu

    Putin ide u Kinu

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin u oktobru ove godine posetiće Kinu i tom prilikom razgovarati sa liderom te zemlje Si Đinpingom.

    O ovome je saopštio predsednik Kine u razgovoru sa predsednicom Saveta Federacije Rusije Valentinom Matvijenko, koja je ovih dana u poseti Pekingu, rekao je za TASS rekao bivši ambasador Rusije u Kini Andrej Denjisov.

    Si Đinping je tom prilikom izjavio da se zemlja sprema da ugosti ruskog predsednika koji će učestvovati na trećem forumu “Jedan pojas, jedan put”.

    Podsjetimo, ranije ove godine, kineski lider je posetio Moskvu odmah nakon što je još jednom izabran za predsednika Narodne Republike Kine.

    On je tom prilikom izjavio da je produbljivanje saradnje sa Kremljom strateški izbor Kine, a sama poseta ocenjena je kao veoma uspešna.

  • “NATO je u ratu sa Rusijom”

    “NATO je u ratu sa Rusijom”

    NATO je duboko umešan u ukrajinski sukob u Ukrajini, rekla je portparolka ruskog ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Da li zaista mislite da NATO nije u ratu sa Rusijom? U stvari, NATO daje svo oružje, borce, plaćenike, instruktore, savetnike i obaveštajne podatke kijevskom režimu. NATO je definitivno uključen u vojne aktivnosti tamo, nema sumnje. NATO je taj koji je doveo kijevski režim dovde“, istakla je Zaharova, prenosi TASS.

    Kako podseća ruska agencija, predsednik Rusije Vladimir Putin je 24. februara 2022. najavio specijalnu vojnu operaciju na osnovu zahteva čelnika republika Donbasa usred eskalacije tenzija u regionu, pri čemu su vlasti u Donjeckoj Narodnoj Republici (DNR) i Luganskoj Narodnoj Republici (LNR) prijavile neke od najjačih granatiranja do tada.

    Kao odgovor, Zapad je uveo sankcije Rusiji. Pored toga, zapadne zemlje počele su da Ukrajni isporučuju velike količine oružj i vojne opreme, čija se ukupna vrednost trenutno procenjuje u milijardama dolara.

    Kijev je više puta zahtevao da se ukrajinskim snagama obezbedi dodatno naoružanje i naprednija oprema, rakete dugog dometa i avioni.

  • Kina izazvala paniku

    Kina izazvala paniku

    Najava Kine da će od 1. avgusta uvesti kontrolu izvoza retkih metala galijuma i germanijuma uzdrmala je tržišta.

    Klijenti koji kupuju proizvode od galijuma su već počeli da prave zalihe, piše Rojters.

    Najveći svetski kupac galijuma, nemačka kompanija Frajberger kompaund materijals, tvrdi da njeni klijenti prave zalihe specijalnih poluprovodnika od ovog metala.

    “Moji klijenti su uznemireni i žele da povećaju zalihe galijuma. Broj narudžbina raste, a cela industrija je na ivici”, izjavio je šef ove nemačke firme Mihael Harc.

    Proizvođači automobila su u dilemi, pošto ne znaju da li i nadalje mogu da se oslanjaju na galijum koji je veoma važan za proizvodnju električnih vozila (EV).

    Frajberger kompaund materijals prema procenama kupuje 10 odsto globalne proizvodnje galijuma, a skoro potpuno se oslanja na dobavljače iz Kine.

    Zapad nemilosrdan – ali Kina uzvraća udarac

    Ova kompanija ima godišnju prodaju između 70 i 80 miliona evra, kao i 65 odsto udela na tržištu pločica od galijum arsenida, koji se koristi u proizvodnji pametnih telefona ili crvenih LED dioda.

    Procenjuje se da će Kina 1. avgusta obustaviti isporuke galijuma i germanijuma i nastaviti trgovinu tim metalima oko mesec dana kasnije, kada obradi zahteve izvoznika za licencu.

    Harc ne veruje da će Kina sasvim prekinuti trgovinu galijumom u narednih nekoliko godina, pošto smatra da bi time nanela štetu sopstvenoj industriji elektronike.