VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Na ivici rata – nestaće

    Na ivici rata – nestaće

    Savet Ukrajina-NATO prestaće da postoji, jer će jedna od strana nestati, izjavio je zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    Zvaničnik je na svom Tviter nalogu podsetio da je 2002. godine bio formiran analogan Savet Rusija-NATO i da je “svima poznato kako se to završilo”.

    “Ovoga puta sve će se završiti drugačije. Savet će prestati da postoji, jer će jedna od strana nestati”, poručio je Medvedev.

    On je takođe istakao da se Rusija i Alijansa sada nalaze na ivici rata, odnosno, preciznije, iza ivice.

    Prethodno je na samitu NATO u Vilnjusu generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg objavio da su saveznici usvojili paket višegodišnje podrške Kijevu od tri elementa u cilju približenja Ukrajine članstvu u NATO.

    Prema njegovim rečima, paket uključuje pomoć u prelasku ukrajinske vojske na NATO standarde, stvaranje formata Ukrajina-NATO u kome će Ukrajina biti ravnopravna sa članicama Alijanse, kao i ukidanje standardnog plana pridruženja NATO.

  • MMF odobrio dugo očekivanu pomoć: Tri milijarde dolara ih spasava od bankrota

    MMF odobrio dugo očekivanu pomoć: Tri milijarde dolara ih spasava od bankrota

    Međunarodni monetarni fond (MMF) odobrio je u dugo očekivanu pomoć Pakistanu u iznosu od tri milijarde dolara.

    To je potez koji će osiromašenu islamsku naciju verovatno spasiti od bankrota.

    MMF je saopštio u sredu da je njegov izvršni odbor odobrio sporazum o davanju sredstava za period od devet meseci i to za podsticaj pakistanskom programu ekonomske stabilizacije.Pakistan i MMF su se sporazumeli o devetomesečnom planu nakon niza sastanaka s premijerom Šebazom Šarifom, ministrom finansija Isakom Darom i drugim zvaničnicima.

  • Moskva: Alijansa se vraća “hladnoratovskim šemama”

    Moskva: Alijansa se vraća “hladnoratovskim šemama”

    Posljednji samit NATO pokazao je da se zapadna Alijansa vraća “hladnoratovskim šemama”, saopštilo je večeras rusko Ministarstvo spoljnih poslova.

    U saopštenju se navodi da je Kremlj spreman da odgovori na prijetnje korištenjem svih neophodnih sredstava.

    “Rezultati samita u Vilnjusu biće pažljivo analizirani. Uzimajući u obzir identifikovane izazove i prijetnje po bezbjednost i interese Rusije, reagovaćemo blagovremeno i na odgovarajući način, koristeći sva sredstva i metode koji su nam na raspolaganju”, navodi se u saopštenju, prenosi Srna.

    Ministarstvo ističe da će Rusija, pored već donijetih odluka, nastaviti da jača vojnu organizaciju i sistem odbrane zemlje.

    “Rezultati pokazuju da se organizacija konačno vratila hladnoratovskim šemama, samo sada radi zaštite ‘naših milijardu ljudi’ od drugog dijela čovječanstva i na osnovu ideologije podjele svijeta na ‘demokratije i autokratije'”, navodi se u saopštenju Ministarstva.

    U saopštenju se dodaje da NATO dosljedno snižava prag za upotrebu sile i jača nuklearnu komponentu u vojnom planiranju.

    U saopštenju se navodi da Ukrajina ima ulogu “glavnog potrošnog materijala” u hibridnom ratu NATO-a protiv Rusije.

  • Razgovarali šef CIA i šef ruske službe

    Razgovarali šef CIA i šef ruske službe

    Šef ruske spoljno-obaveštajne službe Sergej Nariškin obavio je krajem juna jednosatni telefonski razgovor sa šefom CIA Vilijamom Bernsom.

    Tokom razgovora su razmenili mišljenje o situaciji u Ukrajini.

    “Zaista je razgovor vođen krajem prošlog meseca. Povod za telefonski razgovor američkog kolege, kako ja ocenjujem, bili su događaji od 24. juna”, rekao je Nariškin ruskim medijima.

    Po njegovom mišljenju, ova tema je bila više izgovor za Bernsa.

    “Zato što je glavni deo razgovora bio usmeren na razgovore o temi i događajima oko Ukrajine. Razmatrali smo šta da se radi sa Ukrajinom”, nastavio je on.

    Prema rečima direktora Spoljno-obaveštajne službe, razgovor je trajao “oko sat vremena”.

    Nariškin je rekao da bi uslovi za pregovore o Ukrajini još trebalo da sazru.

    “Prirodno je da će pre ili kasnije biti mogući pregovori, jer svaki sukob, uključujući i oružani, završava se pregovorima, ali uslovi za njih još moraju da sazru”, rekao je direktor Spoljno-obaveštajne službe.

  • “Ukrajina nije spremna za članstvo u NATO”

    “Ukrajina nije spremna za članstvo u NATO”

    Mađarski ministar odbrane Kristog Salaj Bobrovnički izjavio je danas da trenutna situacija nije pogodna za pridruživanje Ukrajine NATO-u.

    On je dodao i da ta zemlja nije spremna da postane članica Alijanse.

    “Potrebni su trenutni prekid vatre i mirovni pregovori”, poručio jeSalaj Bobrovnički u video-snimku objavljenom na Fejsbuku, prenosi MTI.

    On je dodao da mađarska vlada “deli stav NATO-a i da neće isporučivati smrtonosno oružje Ukrajini”.

    Istovremeno, naveo je da Mađarska neće učestvovati u ratu, niti će dozvoliti da u njega bude uvučena, dok će izbegavati eventualnu eskalaciju.

    Govoreći o poziciji Mađarske, Salaj Bobrovnički je rekao da je njegova zemlja “neophodna” i “ima ključnu ulogu” u nedavno usvojenom planu odvraćanja i odbrane NATO-a.

  • Erdoganova partija odbacila prijedlog zakona o priznavanju genocida u Srebrenici

    Erdoganova partija odbacila prijedlog zakona o priznavanju genocida u Srebrenici

    Vladajuća Stranka pravde i razvoja turskog predsjednika Redžepa Tajipa Erdogana (AKP) i njen koalicioni partner Stranka nacionalističkog pokreta (MHP) odbacili su u srijedu parlamentarni prijedlog glavne opozicione Republikanske narodne stranke (CHP) da se zločin u Srebrenici iz 1995. prizna kao genocid, javlja BIRN.

    Aktivisti za ljudska prava tvrde da je jedan od mogućih razloga za ovakvu odluku očuvanje odnosa sa Srbijom.

    Kako prenosi ovaj medij, opoziciona CHP stranka je, takođe, predložila da se 11. juli proglasi Danom sjećanja na genocid, međutim, prijedlog je odbila vladajuća koalicija koja ima većinu u parlamentu.

    “Ne mogu shvatiti kako su i zašto odbili ovaj prijedlog zakona. Ovo je skandal”, rekao je za BIRN Omer Faruk Gergerlioglu, visoki turski aktivista za ljudska prava i poslanik iz prokurdske Stranke zelene ljevice.

    Odbijanje je izazvalo žustru raspravu u Velikoj skupštini Turske.

    Gergerlioglu je rekao da je poslanike AKP-a i MHP-a pitao za razloge njihove odluke, ali da su mu poslanici AKP-a kratko uzvratili: “Ne tiče te se”.

    “Nisu znali šta učiniti i šta reći. Vjerujem da su i oni bili nezadovoljni onim što su učinili”, dodao je Gergerlioglu.

    Gergerlioglu je rekao da vjeruje da postoje tri razloga zašto je Erdoganova vladajuća alijansa odbacila prijedlog zakona.

    “Prvo, oni ne žele ulaziti u raspravu o genocidu jer ne žele pogoršati odnose sa Srbijom. Drugo, odbili su ovaj prijedlog zakona jer ga je glavna opoziciona stranka CHP donijela u parlament. Treće, boje se njegovih efekata zbog rasprave o armenskom genocidu”, rekao je Gergerlioglu.

  • Da li će Brisel “olabaviti” prioritete za BiH

    Da li će Brisel “olabaviti” prioritete za BiH

    Rat u Ukrajini i najava promjene evropske strategije po pitanju budućeg ekonomskog razvoja i prioriteta, kao i daljeg procesa primanja novih članica, otvorili su spekulacije o tome da li će BiH uspjeti da se “ugura” u EU bez ispunjavanja ranije postavljenih uslova i prioriteta.

    Unedavno objavljenom godišnjem Izvještaju o strateškim predviđanjima za naredni period, koji je sačinila Evropska komisija, posebna pažnja posvećena je aktuelnim prioritetima EU, izazovima koji su nastali kao posljedica sukoba u Ukrajini, kao i problemima s kojima će se u budućnosti suočiti Unija.

    Nisu rijetka razmišljanja da bi BiH, kao i ostale države Zapadnog Balkana koje čekaju na vratima EU, mogle da iskoriste trenutnu situaciju za ubrzaniji prijem u punopravno članstvo. O tome je, između ostalog, nedavno govorio i mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, koji je istakao da je Zapadni Balkan “jedina mogućnost rasta za EU – i sa teritorijalnog i sa ekonomskog aspekta”.

    Unedavno objavljenom godišnjem Izvještaju o strateškim predviđanjima za naredni period, koji je sačinila Evropska komisija, posebna pažnja posvećena je aktuelnim prioritetima EU, izazovima koji su nastali kao posljedica sukoba u Ukrajini, kao i problemima s kojima će se u budućnosti suočiti Unija.

    Nisu rijetka razmišljanja da bi BiH, kao i ostale države Zapadnog Balkana koje čekaju na vratima EU, mogle da iskoriste trenutnu situaciju za ubrzaniji prijem u punopravno članstvo. O tome je, između ostalog, nedavno govorio i mađarski ministar spoljnih poslova, Peter Sijarto, koji je istakao da je Zapadni Balkan “jedina mogućnost rasta za EU – i sa teritorijalnog i sa ekonomskog aspekta”.

    Komentarišući najnoviji godišnji izvještaj Evropske komisije, spoljni član Odbora za evropske integracije i regionalnu saradnju Narodne skupštine Republike Srpske, Milan Zečević, između ostalog je istakao da “sve navedeno prejudicira dolazeće korjenite promene na evropskoj političkoj sceni kroz izmjene principa na kojima je EU osnovana”. To je, kako je ustvrdio, u suprotnosti sa gotovo zastarjelim pristupom evropskim integracijama koji se očekuje u pregovorima sa BiH.

    Budući da je prošlo deset godina od posljednjeg zvaničnog proširenja EU, do sada nije izmjenjen pristup novim pregovorima, dok je geopolitička scena značajno drugačija i izmjenjena u odnosu na 2013. godinu. Samim tim i pristup kroz 14 prioriteta koji se nameću prema BiH zahtijevaju drugačiju analizu i prilagođavanje aktuelnoj situaciji – smatra Zečević.

    Politički analitičar Ivana Marić takođe ocjenjuje da bi promijenjene geopolitičke okolnosti mogle da dovedu do “popuštanja” Brisela, kada je riječ o uslovima koji su postavljeni pred zemljama kandidatima za članstvo. Međutim, ona smatra da tako nešto ne bi donijelo bilo kakve koristi građanima BiH.

    – Ne bi bilo prvi put da EU popusti kad se radi o prioritetima i uslovima koje je sama postavljala. Sjetimo se samo kako su Bugarska i Rumunija tamo ušle, a vidimo i kako one slabo napreduju upravo iz razloga što su ih “preko reda” primili. Poklanjanje ulaska nama ništa ne bi donijelo ni pomoglo. Tih 14 prioriteta, koji su stavljeni pred BiH, nisu izmišljeni iz nekakve potrebe EU, već je to nešto što mi svakako moramo da ispunimo kako bi napredovali, nezavisno od EU – kaže Marićeva za Srpskainfo.

  • Lideri G7 i predsednik Ukrajine danas će istupiti sa važnim saopštenjem

    Lideri G7 i predsednik Ukrajine danas će istupiti sa važnim saopštenjem

    Zemlje G7 danas će objaviti i zvanično bezbednosne garancije za Ukrajinu, saopštila je danas Bela kuća.

    “Predsednik Bajden i lideri G7 danas će zajedno sa Zelenskim istupiti sa važnom izjavom i tako izložiti naše dugoročne obaveze koje se tiču podrške ukrajinskog naroda”, rekli su iz Saveta za nacionalnu bezbednost pri Beloj kući.

    Kako prenose ruski mediji, zemlje G7 će pomoći Ukrajini da formira jake oružane snage koje će biti u stanju da zaštite zemlju i odbiju buduće napade.

    SAD dalje navode da se planira i niz zajedničkih sastanaka država članica G7 i Ukrajine kako bi pomenute garancije bile sprovedene u delo.

    Vest se pojavila dan nakon što je u Litvaniji počeo NATO samit, tokom kojeg je bilo saopšteno da Alijansa još neće uputiti poziv Kijevu da postane članica pakta, kao i da još nisu određeni ni vremenski rokovi koji bi precizirali do kada se Ukrajina može nadati da će dobiti poziv za pridruživanje.

    Kako je rekao šef ukrajinske diplomatije Dmitrij Kuleba, glavni protivnici ulaska Ukrajine u Alijansu su upravo SAD i Nemačka.

  • “Zelenski je prevaren”

    “Zelenski je prevaren”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je očigledno očekivao da će na samitu u Vilnjusu Ukrajini predložiti da se pridruži Alijansi.

    Trenutna situacija je takva da je NATO prevario Zelenskog, izjavio je bugarski istoričar Aleksandar Sivilo na svom Jutjub kanalu.On je istakao da se ovakav zaključak može steći ako se pogledaju objave na Telegram kanalu Zelenskog, gde on govori da je “apsurdno i nezamislivo da ne postoje bilo kakvi vremenski okviri i za poziv, i za članstvo Ukrajine u NATO”. Predsednik zemlje je priznao da ostaje mogućnost da se „članstvom trguje“ u pregovorima sa Rusijom.

    Istoričar je podsetio i na preliminarnu veriju rezolucije sa samita u kojoj se navodi da je za pozivanje Ukrajine najpre neophodno da se saveznici usaglase, kao i da Kijev ispuni uslove.

    Prema rečima Sivilova, sada je jasno da će se ispostaviti da su ljudske žrtve i razaranja u zemlji samo moneta za potkusurivanje u “igri velikih”.

    On je istakao da je ukrajinski predsednik očigledno smatrao da će mu se Zapad pokloniti, a možda je mislio i da je Zapadu stvarno stalo do Ukrajine.

    “Na kraju krajeva, Zelenski je shvatio da će biti pregovora sa Rusijom i da je njegova zemlja tamo moneta za potkusurivanje kojom će trgovati. Apsolutno ne mogu da verujem kako političar može toliko da bude u zabludi! Naravno, ovo može biti gluma, jer svi mi znamo da je Zelenski, ipak, glumac. Ali, čini mi se da je on stvarno polagao velike nade da može doći do nekakvog obrta u situaciji”, naglasio je Sivilov.

    On je ocenio da obrta, čini se, neće biti, jer ukoliko bi postojala mogućnost, Nemačka i Sjedinjene Američke Države ne bi delile slično mišljenje da Ukrajina trenutno ne može da dobije ni poziv niti nekakav pomak u odnosima sa Alijansom.

    “Preliminarno završno saopštenje na samitu pokazuje nekoliko stvari: pre svega, unutar članica Alijanse ne postoji nikakvo zajedničko mišljenje, jer različite vlade iskazuju različita mišljenja. Pored toga, niko neće da primi Ukrajinu u njenom trenutnom vidu. Nije slučajno da je Bajden juče govorio o demokratizaciji i drugim problemima. Odnosno, Ukrajina ni na koji način nije bliže Alijansi, nego što je to bila 2008. godine”, zaključio je istoričar.

  • Amerikanci bijesni zbog Zelenskog

    Amerikanci bijesni zbog Zelenskog

    Članovi američke delegacije na samitu NATO-a “bili su besni” zbog kritika ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog na račun Alijanse.

    Ovo piše list “Vašington post”, pozivajući se na anonimnog zvaničnika upoznatog sa situacijom.Naime, Zelenski je na Tviteru izrazio nezadovoljstvo jer NATO ne namerava da na samitu u Viljnusu donese konkretne odluke povodom vremenskog okvira kada će Kijev biti pozvan u Alijansu. On je napisao da “Ukrajina zaslužuje poštovanje”, a “neodlučnost partnera” je okarakterisao kao slabost.

    Kako navode autori članka pozivajući se na neimenovanog zvaničnika, članovi američke delegacije “bili su besni zbog tvita Zelenskog”, a izjave ukrajinskog lidera “razočarale su pristalice Ukrajine u Alijansi koji smatraju da su ostvarili pobedu za Kijev”.

    Diplomate iz nekoliko zemalja NATO-a rekle su za “Vašington post” da je “situacija napeta”, te da je Zelenski “iskoristio tvit kao taktiku za pregovaranje”.

    Prema izvorima lista iz Alijanse, predsednik Ukrajine pokušao je da izvrši “najveći mogući pritisak” na NATO.

    Juče je u Viljnusu završen prvi radni dan samita NATO. Prema završnom saopštenju koje je objavio generalni sekretar Jens Stoltenberg, učesnici samita doneli su odluku da ne traže od Ukrajine da ispuni Akcioni plan za članstvo u NATO, a takođe su odobrili višegodišnji program vojne pomoći zemlji. Članice su obećale da će pozvati Ukrajinu u Alijansu “kada svi uslovi za to budu ispunjeni”, ali tek nakon završetka sukoba.