VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Blinken: Dodik potpisivanjem zakona krši ustav BiH i Dejtonski sporazum

    Blinken: Dodik potpisivanjem zakona krši ustav BiH i Dejtonski sporazum

    Američki državni sekretar Entoni Blinken ocijenio je da je predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik prekršio Ustav BiH i Dejtonski sporazum potpisivanjem zakona koje je ranije poništio visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH kojega Srpska ne priznaje, Kristijan Šmit.

    Blinken je na Twitteru napisao da SAD podržavaju teritorijalni integritet i suverenitet BiH i odluke Visokog predstavnika.

    “Potpisivanjem zakona kojim se odbijaju ovlašćenja visokog predstavnika od strane predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika krši se Ustav BiH i podriva Dejtonski sporazum. Sjedinjene Američke Države podržavaju OHR, BiH i njen suverenitet, teritorijalni integritet i multietnički karakter”, naveo je Blinken.

    Predsjednik Republike Srpske Milorad Dodik potpisao je u petak izmjene i dopune Zakona o objavljivanju zakona i drugih propisa Republike Srpske, koje je visoki predstavnik poništio 1. jula.

    Visoki predstavnik međunarodne zajednice u BiH, Kristijan Šmit, koga Republike Srpska ne priznaje, poništio je 1. jula zakon kojim se ukida obaveza objavljivanja odluka visokog predstavnika u Službenom glasniku Republike Srpske i Zakon o nesprovođenju odluka Ustavnog suda BiH na teritoriji Republike Srpske, koje je prethodno usvojila Skupština Republike Srpske, prenosi “Tanjug”.

    Šmit je takođe nametnuo izmjene krivičnog zakona BiH na način da se radnje kojim se narušava ustavni poredak države tretiraju kao krivično djelo.

  • “Ameriko, stiže naplata”

    “Ameriko, stiže naplata”

    U SAD uskoro dolazi “vreme naplate” za sankcije protiv Rusije, saopštio je na Telegramu ruski biznismen Oleg Deripaska.

    On je na taj način komentarisao članak Fajnenšel tajmsa (FT) o odlivu akcionara u SAD usled porasta prinosa na državne trezorske obveznice.

    “Ostalo im je još tri, tri i po godine”, naveo je Deripaska.

    Prinos na dvogodišnje trezorske obveznice SAD porastao je na najviši nivo od 2007. godine i premašio je 5,0 odsto, dok je prinos na desetogodišnje obveznice porastao na najviši nivo od marta, popevši se iznad granice od 4,0 odsto, navodi FT.

    Prinos trezorskih obveznica počeo je da raste zbog straha da će američka centralna banka FED ponovo povećati referentnu kamatnu stopu, tvrde autori članka u FT.

    FED je na junskom sastaku odlučio da ostavi referentnu kamatnu stopu u rasponu između 5,0 i 5,25 odsto, ali nije isključio mogućnost njenog povećanja u doglednoj budućnosti, prenele su agencije.

  • Zelenski: Za mene i Erdogana ljudski životi su prioritet

    Zelenski: Za mene i Erdogana ljudski životi su prioritet

  • EU odobrila paket energetske podrške BiH vrijedan 70 miliona evra

    EU odobrila paket energetske podrške BiH vrijedan 70 miliona evra

    Evropska unija nedavno je odobrila prvi paket energetske podrške BiH vrijedan 70 miliona evra. Direktna energetska podrška Evropske unije namijenjena je najugroženijim porodicama, dok će dio sredstava biti usmjeren ka poboljšanju energetske efikasnosti u individualnim stambenim objektima i preduzećima.

    Od 70 miliona evra podrške Evropske unije, 50 miliona evra, više od dvije trećine sredstava, dobiće najugroženije porodice, ostatak će biti usmjeren ka poboljšanju energetske efikasnosti u domaćinstvima i privatnom sektoru. Sredstva Evropske unije trebalo bi da dobije do 80 hiljada domaćinstava u Republici Srpskoj, u Federaciji BiH oko 109 hiljada domaćinstava, u Brčko Distriktu 12 i po hiljada.

    • Evropska unija je građanima BiH obezbijedila finansijsku podršku u suočavanju sa posljedicama rastućih cijena, a jednim dijelom Energetski paket omogućuje podršku projektima pobošljanja energetske efikasnosti što predstavlja ulaganje u budućnost. Sada je pred relevantnim institucijama vlasti u BiH odgovornost da ta podrška dođe do građana, domaćinstava i kompanija, i da u potpunosti implementiraju ovaj paket – izjavio je šef Kooperacije u Delegaciji Evropske unije u Bosni i Hercegovini, Stefano Elero.

    Novčana podrška domaćinstvima u Republici Srpskoj još nije isplaćena. Utvrđuje se lista korisnika iz nekoliko kategorija, koju priprema više nadležnih institucija.Na dodjeli sredstava domaćinstvima u Republici Srpskoj radi Ministarstvo zdravlja i socijalne zaštite.

    Pored ove podrške građanima, na raspolaganju je dodatnih šest miliona evra podrške EU -tri miliona evra za poboljšanje energetske efikasnosti stambenih zgrada i 3 miliona evra za mikro, mala i srednja preduzeća koja se suočavaju s izazovima uslijed energetske krize.

    • Za fizička lica finansiraće se projekti u omjeru 50 odsto od strane Fonda, 50 odsto od strane korisnika.Kada je u pitanju komponenta za MSMP preduzeća kofinansiranje od strane Fonda će biti maksimalno 30.000 KM – rekao je direktor Fonda za zaštitu životne sredine i energetsku efikasnost Republike Srpske, Srđan Todorović.

    Sredstva će biti distribuirana kroz javne pozive koje će provesti entitetski fondovi za zaštitu okoliša i životne sredine, kao i Vlada Brčko distrikta.

    • Očekujem u nekih 20-tak do mjesec dana da ćemo biti u prilici da raspišemo javni poziv.Oba javna poziva će biti raspisana putem javnih glasila,Službenog glasnika i na stranicama Fonda. Biće dostupno građanima i vlasnicima preduzeća da apliciraju za ova sredstva putem Fonda – dodao je Todorović.

    Energetski paket podrške EU BiH u potpunosti će implementirati institucije u BiH, a Evropska unija će nastaviti podršku kroz tehničku asistenciju i reviziju trošenja sredstava.

    VIJESTI IZ ISTE RUBRIKE

  • Rusija u Savjetu bezbjednosti UN pokrenula pitanje opasne situacije oko Ustavnog suda BiH

    Rusija u Savjetu bezbjednosti UN pokrenula pitanje opasne situacije oko Ustavnog suda BiH

    Donošenje odluka u Ustavnom sudu BiH bez učešća Srba ili bilo kojeg drugog državotvornog naroda BiH put je koji vodi ka uništavanju dejtonske strukture i, što je posebno opasno, ka potencijalnom sukobu, izjavio je portparol stalne misije Rusije pri UN Fjodor Stržižovski.
    – Rusija je danas u Savjetu bezbjednosti UN pokrenula pitanje opasne situacije oko Ustavnog suda BiH. Usljed provokativnih promjena pravila njegovog rada, Republika Srpska je isključena iz procesa donošenja odluka. Nastavak rada trojice stranih sudija u ustavnom sudu su anahronizam – rekao je Stržižovski.

    Kako je istakao, nastavak rada trojice stranih sudija u Ustavnom sudu BiH je anahronizam.

    – Svi ti koraci uklapaju se u politiku zapadnih zemalja da održe stanje protektorata u BiH, između ostalog i preko nelegitimnog Kristijana Šmita koji nije dobio odobrenje SB UN. Međutim, uvjereni smo da narodi BiH imaju pravo da sami, bez spoljne kontrole, dogovaraju budući vektor razvoja svoje zemlje na osnovu međusobnog poštovanja i tražeći kompromise – poručio je ruski diplomata.

  • Uvodi li EU sankcije Dodiku?

    Uvodi li EU sankcije Dodiku?

    Pojedini mediji u FBiH javili su danas, pozivajući se na neimenovane izvore, da Evropska unija priprema sankcije za predsjednika Republike Srpske Milorada Dodika, međutim, iz Brisela za ATV kažu da takva odluka ne postoji.
    Portparol Evropske komisije Peter Stano rekao je da bi EU uvela sankcije, sve države članice moraju da podrže tu odluku.

    – EU već ima uspostavljen okvir sankcija za sankcionisanje pojedinaca i entiteta zbog podrivanja jedinstva, teritorijalnog integriteta i suvereniteta BiH. Da bi se na sankcije stavilo lice ili entitet (u našoj terminologiji to ne znači “entitet” u kontekstu BiH – kao dio zemlje, već entitet kao “subjekt” – institucija ili kompanija na primjer Ј) liste u okviru ovog režima, države članice treba da razgovaraju i dogovore se jednoglasno – to znači da svih 27 država članica treba da se slože sa takvom odlukom” – rekao je Stano.

    Kako je pojasnio “proces pripreme, razmatranja i usvajanja sankcija je povjerljiv i u rukama država članica, zbog čega ne možem javno da komentariše takve povjerljive procese”.

    – Ako se donese odluka, onda se ona propisno objavljuje. Nismo se oglasili takvim saopštenjem, što znači da takve odluke nema – jasno je istakao Stano.

  • Zelenski priznao

    Zelenski priznao

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski je u Pragu rekao da je oružanim snagama zemlje potrebno oružje dugog dometa, ne samo za ofanzivu, već i za odbranu.

    Prema njegovim rečima, Rusija sada ima prednost u ovoj vrsti naoružanja.

    “Bez oružja dugog dometa, teško je izvoditi, ne samo ofanzivnu misiju. Teško je, da budem iskren, izvoditi i odbrambenu operaciju. To je veoma teško. Činjenica da branite svoju zemlju i da ne možete da doprete i porazite neprijatelja”, rekao je predsednik Ukrajine.

    Volodimir Zelenski je napomenuo da su u toku pregovorisa saveznicima, uključujući Sjedinjene Države, o dobijanju oružja još većeg dometa.

    On je takođe izrazio zahvalnost češkom premijeru Petru Fijali, vladi i celoj Češkoj na “moćnom novom, veoma blagovremenom odbrambenom paketu za Ukrajinu”.

    Ovaj paket će uključivati borbene helikoptere i stotine hiljada municije, rekao je Fiala nakon sastanka sa Zelenskim.

  • NATO još ne zna šta da predloži Kijevu na samitu u Viljnusu

    NATO još ne zna šta da predloži Kijevu na samitu u Viljnusu

    Zemlje NATO-a još nisu postigle saglasnost o formama saradnje koje mogu da predlože Ukrajini na samitu Alijanse koji se održava 11. i 12. jula u Viljnusu.

    Ovo je objavio list “Vašington post” pozivajući se na izjave diplomata.

    Prema navodima lista, zvaničnici SAD i drugih zemalja NATO-a usmereni su na razvoj bilateralnih i multilateralnih “sporazuma o uzajamnoj odbrani”, ili na “memorandume o bezbednosti”.

    Mnogi saveznici smatraju da je nemoguće čak i razmatrati mogućnost stupanja Ukrajine u NATO dok traje sukob na teritoriji te zemlje. Druge članice NATO-a sumnjaju u to da je Ukrajina spremna za članstvo, jer joj predstoji rešavanje “hroničnog problema korupcije”.

    List piše da je Vašington nekoliko meseci pokušavao da “smanji očekivanja Kijeva”, usredsredivši razgovor na garancije bezbednosti, a ne na proširenje Alijanse.

    Administracija predsednika SAD Džozefa Bajdena bi želela da se diskusija usredsredi na dugoročne paktove o bezbednosti, koji bi bili alternativa članstvu u NATO-u, jer nijedna zemlja ne želi da šalje svoje vojnike da ratuju u Ukrajini, objašnjava list.

    Predstavnica Bele kuće Karin Žan Pjer je 7. juna izjavila da je prijem bilo koje zemlje u NATO proces, te da se to odnosi i na Ukrajinu. Prema njenim rečima, SAD ne planiraju da ubrzavaju taj proces.

    Generalni sekretar Alijanse Jens Stoltenberg izjavio je u više navrata da se ne može reći tačan rok za stupanje Ukrajine u NATO, s obzirom na to da je zemlja u ratu.

    NATO je na samitu u Bukureštu u aprilu 2008. godine saopštio da će Ukrajina vremenom postati članica tog vojnog bloka, ali tada nije predstavljen plan dejstava za članstvo.

    U februaru 2019. godine Vrhovna rada Ukrajine je odobrila izmene u Ustavu Ukrajine, koje potvrđuju težnju te zemlje da postane članica NATO-a.

    Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je u više navrata rekao da želi da dobije konkretne rokove za stupanje u Alijansu.

  • Rusi nadgledaju NATO?

    Rusi nadgledaju NATO?

    Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev danas je poručio da ozbiljno analizira novo oružje koje Zapad isporučuje Kijevu.

    On je istakao da je potrebno stvoriti izuzetno jaku PVO odbranu zemlje, uključujući i u zoni Specijalne vojne operacije, između ostalog i jer NATO jača borbene kapacitete Kijeva.

    Potrebno je proceniti rizike koji danas postoje za Rusku Federaciju i predvideti kakvo oružje će biti potrebno Rusiji u budućnosti, rekao je Medvedev.

    Danas, kako je rekao, Kijev dobija od NATO zemalja savremeno oružje povećanog dometa.

    Sastanak sa vojno-industrijskom komisijom protekao je u okviru Obuhovske fabrike “Almaz-Antej” u Sankt Peterburgu.

  • Nehamer ugostio Vučića i Orbana: Uspjeli smanjiti rast broja migranata u Evropi

    Nehamer ugostio Vučića i Orbana: Uspjeli smanjiti rast broja migranata u Evropi

    Karl Nehamer, austrijski kancelar, koji je u Beču ugostio Aleksandra Vučića, predsjednika Srbije, i Viktora Orbana, premijera Mađarske, gdje je na sastanku o borbi protiv ilegalnih migracija zaključeno da su tri zemlje uspjele da zakoče rastući trend broja ilegalnih migranata u Evropi.

    On je zahvalio Srbiji ističući da je uvođenje viznog režima zemljama poput Indije i Tunisa dovelo do toga da je broj migranata u Austriji značajno opao.

    “Zahvaljujem policijskim službama u svim zemljama, uspjeli smo da uhapsimo prošle godine 700 krijumčara ljudi. Mađarska policija je uspjela, u saradnji sa Austrijom, da uhapsi 100 krijumčara. Imamo isto tako na granici u Srbiji, policijsku saradnju s Mađarskom”, rekao je Nehamer.

    Kako je naveo, tri zemlje su saveznice kada se radi o borbi protiv neregularne migracije.

    “Ali, želim da kažem da je to borba i protiv organizovanog kriminala i krijumčarenja. Sistem azila EU ne funkcioniše i zato je bitno da bilateralno dobro sarađujemo”, naveo je Nehamer.

    Orban je rekao da bi bez Srbije i Mađarske, Austrija, Njemačka, Nizozemska… imale stotine hiljada migranata više nego danas.

    “Mi štitimo Evropu od migracionog pritiska. Na spoljašnjim granicama EU zastavljeno je 330.000 migranata, a 270.000 na srpskomađarskoj granici”, kazao je Orban.

    Dodao je da niko ne smije da stupi na teritoriju Mađarske prije nego što se sprovede postupak o azilu.

    Vučić je rekao da je zadovoljan što je, dobrim dijelom, ono o čemu je razgovarano sprovedeno u djelo.

    “Dovoljno je da pogledate austrijske brojeve, ima za 18 odsto manje tražilaca azila nego prethodne godine. Mi smo spremni da nastavimo da radimo dalje i posebno prema granici sa Severnom Makedonijom. Dogovorili smo konkretne akcije i važno je što se potpisuje trilateralni memorandum i verujem da ćemo ovo pitanje uspeti da držimo pod kontrolom”, rekao je Vučić.