VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Kasno je da se zaustavi”

    “Kasno je da se zaustavi”

    Šef Minhenske konferencije za bezbednost, nemački diplomata Volfgang Išinger smatra da je kasno da se zaustavi gasovod Sjeverni tok 2.

    Kako prenosi Sputnjik, Išinger to smatra iako projekat ostaje problem za Ukrajinu i predmet nesuglasica sa SAD.

    “Sjeverni tok 2 ostaje ne samo problem u odnosima sa Ukrajinom i Evropskim parlamentom, već i transatlantski problem”, izjavio je Išinger listu Handelsblat, dodavši da je “sada, verovatno, suviše kasno” (da se zaustavi gasovod).

    Prema rijeičima diplomate, američki kongres ne razumije zašto Njemačka ne smanjuje svoju zavisnost od ruskog gasa i, sa tačke gledišta SAD, “faktički subvencioniše Rusiju”.

    On je naglasio da Njemačka ne treba da bude zavisna od američke unutrašnje politike, ali treba videti da li SAD, kao pre, dobro razumije njemačku politiku.

    Išinger je dodao da se potrebe Njemačke za uvozom gasa u srednjoročnoj perspektivi neće smanjiti, ako država namerava da odustane od uglja i nuklearne energetike do 2030. godine.

  • Posle Angele Merkel – Makron traži svoju šansu; Brisel igra, ali bez golova; kome će pripasti evropski tron?

    Posle Angele Merkel – Makron traži svoju šansu; Brisel igra, ali bez golova; kome će pripasti evropski tron?

    Nova Vlada u Njemačkoj trebalo bi da bude formirana za nekoliko dana.

    Socijaldemokrate budućeg kancelara Olafa Šolca i Liberali, već su potvrdili Koalicioni ugovor, Zeleni bi to trebalo da učine u ponedeljak.

    Angela Merkel već se oprostila od Nemaca, ali i Evropska unija od svoje liderke. Ta pozicija, iako neformalna, sada je upražnjena, piše RTS.

    U rimskoj palati Kvirinal premijer Italije i predsednik Francuske potpisali su bilateralni sporazum – na polju odbrane, fiskalne politike, sve do zajedničkog svemirskog programa. I već se tumači – Kvirinalski sporazum mogao bi da lansira novi italijansko-francuski dvojac na čelu Evrope.

    Po ispraćaju Angele Merkel, dok nemačka Semafor koalicija, uspostavi red u unutrašnjem političkom saobraćaju, upadljive su ambicije Marija Dragija i Emanuela Makrona.

    “Sporazum koji je potpisan između Italije i Francuske pokazuje da je Italija spremna da se priključi vodećem dvojcu, da ima tu želju i činjenica je da su svi postupci koje je Italija i italijanska vlada pod vođstvom Marija Dragija povukla, stvorila određenu vrstu optimizma i da su ambicije Rima porasle”, navodi Stefan Vladisavljev iz Fondacije BFPE.

    Dok je bio prvi čovek Evropske centralne banke, obraćanja “maestra Marija Dragija”, kako ga je španski kolega nazvao, slušala su se u tišini. Što je retkost. Na čelu Italije je od februara i već je, nizom mera izvlačeći zemlju iz haosa usled pandemije kovida, stekao titulu najpoštovanijeg političara. Italijani tome nisu skloni.

    “On ima veliko iskustvo, zna kako funkcioniše EU, zna i koje su određene rupe u sistemu, koje se mogu iskoristiti i zapravo najveća opasnost po njega samog ostaje to da li će Vlada u samoj Italiji ostati dovoljno dugo stabilana pošto je, ako je Italija zaista po nečemu poznata, veoma, veoma često menjaju Vlade što zapravo prouzrokuje i probleme po samu državu da se pozicionira kao akter”, napominje Vladisavljević.

    U nameri da se pozicionira u Evropi, Emanuel Makron je još na početku mandata 2017. u govoru na Sorboni, Uniju nazvao slabom, sporom, neefikasnom. Na kraju mandata, pitanje je da li je na putu njegove ambicije stajalo samo moćno prisustvo Angele Merkel. I kakva će biti uloga Olafa Šolca. Prihvaćen je kao političar kontinuiteta, iako bez harizme i više okrenut Nemačkoj.

    “Binom Francuska-nemačka ne postoji, u stvarnosti postoji samo Nemačka, odnosno nemačka elita koja koristi dominantan položaj da upravlja procesima i realizuje interese unutar”, ukazuje Ivica Mladenović, urednik “Mond diplomatika” na srpskom jeziku.

    Makron traži svoju šansu
    Predsedavanje EU, od januara pripada Francuskoj. Makron već pokazuje nameru da se do aprila, do kada mu predstoji i trka za reizbor, predstavlja i kao lider Unije, primećuje Mladenović.

    “Biće megalomanskih inicijativa jer je Francuska na međunarodnom planu nekoliko puta ozbiljno ponižena, skandal oko prodaje podmornica Australiji je samo poslednje poniženje. Makron će u naredna četiri meseca pokušati na diskursnom planu, jer se suštinski ništa neće promeniti, da iskoristi situaciju francuskog predsedavanja da bi stvorio privid značaja Francuske u međunarodnim okvirima dok će mu glavni cilj biti reizbor za predsednika”, dodaje Mladenović.

    U evropskim okvirima, Ognjen Pribićević, nekadašnji ambasador u Londonu i Berlinu, uočava da je odlaskom Merkel, makar za sada, okončana era liderstva u Evropi. Zameniće je menadžeri, zajedničkim snagama.

    “Tu poziciju će zauzeti predstavnici Francuske, Nemačke, Poljske i Italije kao najvažnijih i najuticajnijih zemalja u EU. Poljsku nikada ne treba zaboraviti s obzirom na njen veliki strateški značaj”, ukazuje Pribićević.

    Slabo utvrđena pozicija EU u svetskim okvirima time dodatno gubi na značaju. Pribićević podseća na neispunjena očekivanja evropskih državnika od Bajdena, kome nije bilo druge nego da nastavi Trampovim putem – Amerika – Amerikancima.

    Brisel igra, ali ne daje golove
    Dok se Sjedinjene Države povlače, London posle Bregzita dodatno otežava Briselu. Između ostalog, slanjem izaslanika na Zapadni Balkan, svodeći ga u ravan sa Ukrajinom, po pitanju odnosa sa Rusijom.

    “I gde je tu EU? Ona je ustvari samo posmatrač i navijač, ali nije akter, ko su akteri? Oni su s jedne strane Rusija, a sa druge SAD i Velika Britanija. E, to je problem liderstva – da, i ovi novi lideri, oni su dobri upravljači, ali pored dobrog upravljanja, potrebna je i vizija i pitanje je da li je oni imaju”, smatra Pribićević.

    Brisel ima novu inicijativu – Globalna kapija. Opredelili su 300 milijardi evra za infrastrukturne projekte i zajmove van granica Unije, sa namerom, kako se tumači, da pariraju kineskom Pojasu i putu. Najavila ga je predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen.

    Ako zajedničke evropske institucije ni tako ne uspeju da se pozicioniraju, pogledom ćemo kada govorimo o Uniji, i dalje, umesto Brisel, tražiti Berlin, Pariz, možda i Rim.

  • Masovni protesti: Na stotine ljudi izašlo na ulice; reagovala policija, suzavac i vodeni topovi

    Masovni protesti: Na stotine ljudi izašlo na ulice; reagovala policija, suzavac i vodeni topovi

    Na stotine ljudi marširalo je danas centrom Brisela u znak protesta zbog pooštrenih ograničenja protiv kovida 19.

    Belgijska policija je danas upotrebila vodene topove i suzavac da bi rasterala grupu demonstranata u Briselu.

    Učesnici marša su protestovali zbog mera koje su najavljene u petak, treću nedelju zaredom, kada je vlada pooštrila ograničenja jer najnoviji porast novozaraženih od kovid-19 opterećuje zdravstvene službe, zbog čega oboleli od drugih bolesti opasnih po život, poput kancera, ne mogu da se leče, preneo je AP.

    Uzvikujući “Sloboda! Sloboda!” i noseći transparente na kojima je pisalo “Ujedinjeni za našu slobodu, prava i našu decu”, ljudi su krenuli ka sedištu Evropske unije.

    Neki su nosili transparente na kojima su ispisane poruke kritike o vakcinama i slogani protiv toga da vakcine budu obavezne.

    Većina demonstranata koja je mirno marširala, već se razišla kada je oko 100 njih naletelo na pripadnike policije koji su blokirali pristup zgradi Evropske komisije.

    Nakon kratkog sukoba sa policijom, demonstranti su gađali snahe reda đubretom i drugim predmetima, uključujući bicikl, i palili petarde i baklje.

    Policija je upotrebila vodene topove i ispalila suzavac da bi ih rasterala.


    S obzirom na najveći rast slučajeva među decom, belgijski premijer Aleksandar De Kro je kazao u petak da će nošenje maske biti obavezno za svu decu stariju od šeste godine.

    Do sada su deca starija od 10 godina bila obavezna da nose masku.

    Osnovne škole će biti zatvorene za božićne i novogodišnje praznike nedelju dana ranije, a srednje škole će preći na hibridni sistem, tako da će polovinu nastave pratiti od kuće.

    Okupljanje ljudi u zatvorenim prostorima je ograničeno na 200. Vlada je prethodno zatvorila noćne klubove i naredila da barovi i restorani budu zatvoreni u 23.00 časa na tri sedmice.

    Spekulisalo se da će vreme njihvog zatvaranja biti pomereno na 20.00 časova, ali se vlada za sada odlučila protiv toga.

  • Virus se širi SAD-om: Omikron potvrđen u najmanje 15 američkih država

    Virus se širi SAD-om: Omikron potvrđen u najmanje 15 američkih država

    Omikron varijanta virusa korona pronađena je do sada u najmanje 15 američkih država, ali delta soj i dalje dominira u SAD, saopšto je danas Centar za kontrolu i prevenciju bolesti /CDC/.

    “Znamo da imamo nekoliko desetina slučajeva i pažljivo ih pratimo. Svakog dana slušamo o sve više vjerovatnih slučajeva, pa će broj vjerovatno da poraste”, izjavila je direktor CDC-a doktor Rošel Valenski za Ej-Bi-Si.

    Ona je dodala da je potrebno još podataka.

    Valenski je rekla da delta varijanta virusa i dalje čini većinu slučajeva u SAD i da se zna da vakcine štite od hospitalizacije i smrtnog ishoda, te da se zdravstvni zvaničnici nadaju da će djelovati i protiv omikrona.

    Ona je izjavila da je od 90.000 do 100.000 slučajeva zaraze na dan 99,9 odsto otpada na delta varijantu.

    “Mi trenutno imamo problem sa deltom u SAD”, rekla je Valenski.

  • Borelj: Radimo na sprečavanju eskalacije

    Borelj: Radimo na sprečavanju eskalacije

    EU ulaže diplomatske napore da bi spriječila eskalaciju tenzija na granici između Rusije i Ukrajine, izjavio je visoki predstavnik Unije za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.

    “Koristimo svoj diplomatski kapacitet da Rusiji stavimo do znanja da bi navodni napad predstavljao ozbiljno kršenje međunarodnog prava”, rekao je Borelj italijanskoj “Republici”.

    Zvaničnik EU je dodao da je u ovoj fazi važno da se Moskvi pokaže “obim mogućih ishoda”.

    “Radimo na tome da se kriza izbjegne, ali u svjetlu neočekivanih okolnosti, EU će čvrsto podržati Ukrajinu”, naglasio je Borelj i dodao da će predstojeći samit Istočnog partnerstva u Briselu biti prilika da blok pokaže svoju posvećenost, prenio je “Sputnjik”.

    U prethodnih nekoliko sedmica, Ukrajina i neke zapadne zemlje izrazile su zabrinutost povodom navodnog povećanja, kako smatraju, “agresivnih poteza” Rusije na svojoj granici.

    Moskva je odbacila ove optužbe i objavila da ima pravo da pomjera trupe na svojoj teritoriji na način koji smatra odgovarajućim.

  • Zaharova: Avioni SAD i NATO ugrožavaju civilnu avijaciju

    Zaharova: Avioni SAD i NATO ugrožavaju civilnu avijaciju

    Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ocijenila je da akcije američkog ratnog vazduhoplovstva i njihovih NATO saveznika iznad Crnog mora ugrožavaju civilnu avijaciju.

    Prethodno su mediji objavili da je putnički avion na putu iz Tel Aviva za Moskvu morao u petak ujutro da promjeni kurs, kako bi izbjegao opasno približavanje sa američkim izviđačkim avionom, koji nije odgovarao na pozive dispečera.

    “Ako je sada spriječena katastrofa u vazdušnom prostoru iznad otvorenih voda Crnog mora, to ne znači da SAD i NATO mogu da nastave da nekažnjeno rizikuju živote ljudi”, napisala je Zaharova na svom Telegram kanalu.

    Ona je dodala da su gotovo istovremeno u toj oblasti letjela dva civilna aviona – Aeroflotov iz Tel Aviva za Moskvu i avion sa Malte koji je letio iz Sočija za Skoplje.

    Zaharova je najavila da će ruske vazduhoplovne vlasti inicirati upućivanje protesta diplomatskim putem.

  • Novo upozorenje: “Reagovaćemo”

    Novo upozorenje: “Reagovaćemo”

    Belorusija je upozorila Ukrajinu da će oštro odgovoriti u slučaju da opet bude narušena njena granica.

    “Ako opet bude narušena državna granica beloruski graničari će reagovati krajnje oštro”, izjavio je predstavnik Mozirskog odreda graničara Sergej Pavlov.

    U subotu je Državni pogranični komitet Belorusije saopštio da su ukrajinski piloti koji su upravljali helikopterom Mi-8 tokom vojnih vežbi povredili belorusku granicu. U Kijevu su te informacije demantovali.

    Vojni ataše ukrajinske ambasade u Minsku pozvan je u Ministarstvo odbrane Belorusije gde mu je uručena protesna nota zbog gorenavedenog događaja.

  • Talibani objavili Dekret o ženskim pravima: Žena nije imovina, nego slobodno biće

    Talibani objavili Dekret o ženskim pravima: Žena nije imovina, nego slobodno biće

    Afganistanska talibanska vlada u petak je objavila Dekret o ženskim pravima u kome navodi da se žena ne treba smatrati “imovinom” i da mora dati saglasnost na brak, ali nisu pomenuli da se žene mogu školovati i rad izvan kuće.

    Talibani su pod pritiskom međunarodne zajednice, koja je uglavnom zamrznula sredstva za Afganistan, da se obavežu na poštovanje ženskih prava.

    “Žena nije imovina nego plemenito i slobodno ljudsko biće. Niko je ne može dati nikome u zamjenu za mir ili okončanje animoziteta”, navodi se u talibanskom dekretu, koji je objavio portparol Zabihillah Muhajid.

    Dekret navodi pravila koja vladaju brakom i imovinom za žene, navodeći da žena ne treba biti prinuđena na brak i da udovica treba imati udio u imovini pokojnog supruga.

    Sudovi bi trebali uzeti u obzir ta pravila pri donošenju odluka, a ministarstva za vjerska pitanja i informiranje trebala bi promovirati ta prava, navodi se u dekretu.

    Dekret, ipak, ne pominje omogućavanje ženama da rade ili da imaju pristup objektima izvan kuće ili obrazovnih institucija, što je predmet velike brige međunarodne zajednice.

    Tokom prethodnog perioda vladavine od 1996. do 2001. godine, talibani su zabranjivali ženama da napuste kuću bez muške pratnje i potpuno prekrivenog lica, a djevojčicama su uskratili obrazovanje.

    Talibani tvrde da su se promijenili i dopustili su otvaranje srednjih škola za djevojčice u nekim pokrajinama. Brojne žene i zagovornici ljudskih prava ostali su, međutim, skeptični.

    Međunarodna zajednica, koja je “zamrznula” milijarde dolara sredstava centralne banke i onih namijenjenih razvojnim projektima, odredila je prava žena kao ključni element svake buduće saradnje s Afganistanom.

    Zemlja, koja također pati od krize bankovne likvidnosti zbog sankcija, suočava se s rizikom ekonomskog kolapsa otkako su talibani preuzeli vlast, prenosi Reuters.

    Talibani su preuzeli vlast u Afganistanu 15. augusta.

  • U erupciji vulkana poginulo najmanje 13 ljudi

    U erupciji vulkana Semeru na ostrvu Java u Indoneziji poginulo je najmanje 13 ljudi, a više desetina je povrijeđeno, saopštili su zvaničnici.

    Najviši vulkan na ostrvu počeo je juče da izbacuje oblake dima i pepela koji je pokrio okolna sela u pokrajini Istočna Java, a ljudi su bježali u panici.

    Prema posljednjim informacijama, deset ljudi koji su bili blokirani erupcijom prebačeni su na bezbjedno mjesto.

    Erupcija je oštetila objekte i strateški važan most koji povezuje okrug Lumadžang i grad Malang, objavili su zvaničnici.

    Povrijeđeno je 98 osoba, uključujući dvije trudnice, a 902 lica su evakuisana. Većina je zaobila opekotine.

    Zvaničnik službe za potragu i spasavanje rekao je stanici “Metro TV” da je evakuisanje stanovništva suspendovano zbog vrelih oblaka koji onemogućavaju akciju. Pored toga, teške stijene i vrući vulkanski sedimenti otežavaju kretanje.

    Lokalni zvaničnik u Lumadžangu izjavio je da su u okolini svojih radnih mjesta blokirani rudari koji vade pijesak.

    Erupcija nije poremetila vazdušni saobraćaj, ali su piloti upozoreni da budu na oprezu zbog pepela.

  • SAD i saveznici pozvali talibane da prestanu s ubistvima bivših zvaničnika i vojnika

    SAD i saveznici pozvali talibane da prestanu s ubistvima bivših zvaničnika i vojnika

    SAD i niz savezničkih zemalja pozvali su talibane da prekinu ciljana ubistva bivših pripadnika afganistanskih snaga sigurnosti.

    U zajedničkoj izjavi, 22 zemlje zahtijevale su od talibanske vlasti da poštuje svoje obećanje da neće nauditi bivšoj vladi ili osoblju sigurnosti.

    “Duboko smo zabrinuti zbog izvještaja o ubistvima po kratkom postupku i prisilnim nestancima”, navodi se u saopštenju.

    U izvještaju koji je Human Rights Watch objavio ranije ove sedmice, dokumentirano je više od 100 pogubljenja i otmica bivših zvaničnika afganistanske vlade otkako su talibani preuzeli kontrolu nad zemljom prije skoro četiri mjeseca.

    Takođe je dokumentovano ubistvo 47 pripadnika afganistanskih snaga sigurnosti koji su se predali talibanima ili su bili zarobljeni od 15. avgusta do 31. oktobra. Ovo se desilo uprkos uvjeravanjima režima da prethodni državni radnici neće biti oštećeni.

    Kratku zajedničku izjavu izdale su SAD, a potpisale su Velika Britanija, Evropska unija i još 19 zemalja. U njemu je izražena njihova duboka zabrinutost zbog nalaza izvještaja i poziva se na potpunu istragu svih slučajeva ubistava i prisilnih nestanaka.

    “Nastavit ćemo mjeriti talibane po njihovim akcijama”, zaključuje se u saopćenju.

    Bilo je mnogo slučajeva da su akcije talibana u suprotnosti sa onim što su obećali, a prethodni humanitarni izvještaji također su otkrili ciljana ubistva.

    U augustu je u izvještaju koji je objavio Amnesty International utvrđeno da je 300 talibanskih boraca 30. augusta otputovalo u područje u blizini sela Dahani Qul, gdje su boravili bivši vladini vojnici sa svojim porodicama.

    U izvještaju se navodi da su borci pogubili devet vojnika nakon što su se već predali, još dva su poginula u unakrsnoj vatri, a još dva civila su također ubijena tokom borbi koje su uslijedile, uključujući 17-godišnju djevojku.