Kategorija: Svijet

Dobitnik Nobelove nagrade za mir za 2025. godinu je Marija Korina Maćado iz Venecuele.

Ona je osvojila nagradu za mir za svoju dugogodišnju borbu za demokratiju i ljudska prava u Venecueli.

Kao opoziciona liderka i bivši poslanik Nacionalne skupštine, poznata je po suprotstavljanju režimu Nikolasa Madura i osnivanju organizacije Súmate, koja nadgleda izbore.

Uprkos višegodišnjim zabranama i političkim pritiscima, ostala je jedno od vodećih lica venecuelanske opozicije.

Prema pisanju norveških medija, komitet za dodjelu nagrade je donio svoju odluku u ponedjeljak, prije objavljivanja sporazuma o prekidu rata između Izraela i Hamasa.

Donald Tramp, američki predsjednik, je otvoreno govorio o svojoj želji za nagradom koju su osvojila četvorica njegovih prethodnika – Barak Obama 2009, Džimi Karter 2002, Vudro Vilson 1919. i Teodor Ruzvelt 1906. godine.

Svi osim Kartera osvojili su nagradu dok su bili na funkciji.

Obama je nagradu dobio nakon osam mjeseci od preuzimanja funkcije, što je ista pozicija u kojoj se Tramp trenutno nalazi.

Pakistan je izveo napad na Kabul, glavni grad Avganistana, a meta bombardovanja bio je Nur Vali Mehsud, lider pakistanskog ogranka grupe Talibani.

Prema izveštajima tamošnjih medija, širom Kabula mogle su se čuti eksplozije i pucnjava.

Takođe, pojedini mediji objavili su da je Vali Mehsud ubijen tokom ovog bombardovanja. Ipak, za ovu informaciju i dalje nema zvanične potvrde.

Vredi istaći da je Pakistan pokrenuo napad na glavni grad Avganistana u trenutku kada je ministar spoljnih poslova te zemlje, takođe član Talibana, Amir Han Mutaki, stigao u posetu Indiji.

Iako su Pakistan i Indija svoj kratkotrajni rat formalno okončali, tenzije između ove dve zemlje i dalje postoje, pa je zbog toga tajming napada posebno zanimljiv.

Takođe treba dodati da vlada u Islamabadu ima loše odnose i sa talibanskim vlastima u Avganistanu, koje su više puta optužili da dozvoljavaju pakistanskom ogranku ove grupe da na njihovoj teritoriji planira napade na Pakistan.

Američki Senat ni u četvrtak nije usvojio republikanski zakon o privremenom finansiranju vlade Sjedinjenih Američkih Država, a obustava rada vlade ušla je u deveti dan.

Senat je odbacio zakon koji je usvojio Predstavnički dom sa 54 glasa ”za” i 45 glasova ”protiv”, jer nije dostignut prag od 60 glasova ”za” potrebnih za usvajanje zakona, javlja CNN.

Troje senatora demokratske poslaničke grupe koja je zajedno sa republikancima glasala za usvajanje zakona bili su Ketrin Kortez Masto, Džon Feterman i nezavisni senator koji je u polsaničkoj grupi demokrata.

Jedini republikanski senator koji je glasao protiv usvajanja zakona bio je Rand Pol, tako da je sada potrebno da još osam demokrata glasa ”za” kako bi zakon bio usvojen.

Lider demokratske manjine u Senatu Čak Šumer rekao je da je i dalje uveren u pregovaračku poziciju demokrata koje insistiraju na produženju zdravstvenih subvencija, rekavši da ”svaki dan postaje bolji za nas” kako se obustava rada nastavlja.

Blokada rada vlade SAD počela je 1. oktobra, na početku fiskalne 2026. godine, nakon što su demokrate u Senatu odbacile kratkoročni zakon o finansiranju koji bi omogućio da savezna ministarstva ostanu otvorena do 21. novembra.

Demokrate odbijaju da daju podršku predlogu republikanaca bez većih ustupaka, sa fokusom na zdravstvenu negu.

Više ključnih aerodroma u Sjedinjenim Američkim Državama suočilo se sa ozbiljnim kašnjenjima i privremenim obustavama rada zbog nedostatka kontrolora letenja, dok savezna vlada ostaje u zastoju, a dio zaposlenih u Upravi za bezbednost saobraćaja (FAA) prijavljuje bolovanja.Utornju na aerodromu u Čikagu nema dovoljno kontrolora letenja. U Nešvilu, toliko kontrolora je ostalo kod kuće da se cijeli objekat zatvara. Ovo su samo neke od posljedica zatvaranja američke vlade, koje će putnici u narednom periodu i te kako osjetiti.

Kašnjenje letova širom Amerike

Više od sedmicu dana nakon što je američka vlada obustavila rad, isti scenariji se odvijaju u vazduhoplovnim kancelarijama širom zemlje, a letovi su skoro svuda odloženi ili otkazani.

Prema operativnim planovima FAA, objekti koji kontrolišu prilaz i odlazak letova u Hjustonu, Njuarku i Las Vegasu rade sa smanjenim brojem osoblja. Slične poteškoće zabilježene su i u centrima koji opslužuju aerodrome u:

– Bostonu

– Atlanti

– Filadelfiji

– Dalasu

Dva glavna aerodroma u Hjustonu prijavila su kašnjenja na pisti zbog nedostatka osoblja, dok je u Čikagu toranj za kontrolu letenja devet sati radio bez punog kapaciteta. Ovaj aerodrom, jedan od najprometnijih u zemlji, bilježio je prosječna kašnjenja od 41 minut, piše Blic.

U Nešvilu, prilazni kontrolni centar morao je da bude zatvoren na pet sati, zbog čega su letovi bili preusmjeravani na regionalni centar u Memfisu. Prosječna kašnjenja iznosila su oko dva sata.

Prethodnog dana je aerodrom u Kaliforniji bio primoran da potpuno obustavi rad tornja. Tokom šest sati zatvaranja, piloti su sami koordinisali poletanja i slijetanja putem zajedničke frekvencije, što je inače praksa rezervisana za male aerodrome.

– To je izvodljivo, ali i doprinosi opasnosti – rekla je Mari Šijavo, bivša generalna inspektorka Ministarstva saobraćaja za CNN.

Sindikat upozorava na hronični nedostatak osoblja

NATCA, koja zastupa skoro 20.000 kontrolora i drugih stručnjaka, negirala je bilo kakvu organizovanu radnu akciju i apelovala na svoje članove da ne zloupotrebljavaju bolovanje.

– U trenutnoj političkoj klimi, federalni zaposleni su pod pojačanim nadzorom. Neophodno je izbjegavati sve što bi moglo loše da se odrazi na vas, našu zajednicu ili profesiju – navodi se u saopštenju sindikata.

Sistem pod pritiskom

U ponedjeljak uveče, čak 11 FAA objekata širom zemlje prijavilo je nedostatak osoblja, uključujući kontrolne tornjeve u Finiksu i Denveru. Prema podacima sajta FlightAware, samo tokom perioda zatvaranja Berbank tornja zabeleženo je više od 70 letova koji su morali da koriste alternativne komunikacione procedure.

Stručnjaci upozoravaju da bi produženo gašenje vlade moglo dodatno pogoršati situaciju. Uz rastući broj bolovanja i sve veći pritisak na preostale zaposlene, američki sistem kontrole letenja suočava se sa najvećim testom svoje izdržljivosti u posljednjoj deceniji.

Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da je Rusija sinoć lansirala više od 30 raketa i preko 450 dronova na vitalnu infrastrukturu u Ukrajini.

Prema njegovim rečima, više od 20 ljudi je povređeno, a jedno dete je poginulo u Zaporožju.

Zelenski je u objavi na Fejsbuku rekao da se trenutno saniraju posledice ruskog napada na energetski sektor na mnogim važnim infrastrukturnim objektima, prenosi Ukrinform.

“Ciničan i proračunat napad: Preko 450 dronova i više od tri desetine raketa protiv svega što obezbeđuje normalan život i onoga čega nas Rusi žele lišiti”, naveo je Zelenski.

U Kijevu, ekipe rade na obnavljanju snabdevanja strujom i vodom, navodi se u saopštenju.

Nestanka struje ima u Kijevskoj, Donjeckoj, Černigovskoj, Čerkaskoj, Harkovskoj, Sumskoj, Poltavskoj, Odeskoj oblasti i Dnjeparskoj oblasti.

Zaporoška, Kirovogradska i Hersonska oblast se takođe obnavljaju nakon napada, saopštio je ukrajinski predsednik.

Zbog posledica masovnog ruskog napada na energetski sektor, u nekim regionima Ukrajine danas se sprovode vanredna isključenja struje, objavila je kompanija Ukrenergo na Fejsbuku.

Zelenski je takođe pozvao  saveznike da odgovore konkretnim merama na veliki ruski napad na ukrajinska energetska postrojenja.

“Nisu potrebne prazne reči, već odlučna akcija – od strane Sjedinjenih Američkih Država, Evrope i G7 – isporukom sistema protivvazdušne odbrane i sprovođenjem sankcija”, navodi se u saopštenju Zelenskog na mrežama.

Tokom noći ruska vojska je masovno napala Ukrajinu dronovima i raketama,a na meti su se našle termoelktrane Ukrajinske Elektroprivrede DTEK.

Moskva se bori sa nestašicom goriva izazvanom ukrajinskim napadima na njenu energetsku infrastrukturu.

Beloruski izvoz benzina u Rusiju železnicom učetvorostručio se u septembru u odnosu na prethodni mesec, jer se Moskva bori sa nestašicom goriva izazvanom ukrajinskim napadima na njenu energetsku infrastrukturu, rekli su izvori iz industrije kasno u utorak, prenosi Rojters.

Nestašice i zamrzavanje cena

Nekoliko ruskih regiona je poslednjih nedelja bilo primorano da uvede mere štednje i privremeno zamrzne cene goriva, jer je zemlju pogodila nestašica popularnih vrsta benzina izazvana napadima dronovima usmerenim na rafinerije i druga energetska postrojenja.

Kao odgovor, Moskva je takođe ograničila izvoz benzina i dizela.

Ovo nije prvi put da se Rusija oslanja na susednu Belorusiju, a prošle godine je povećala uvoz goriva kako bi pokrila manjak na tržištu.

Rekordne isporuke iz Belorusije

Prema izvorima, isporuke benzina železnicom iz beloruskih rafinerija na rusko domaće tržište dostigle su 49.000 metričkih tona prošlog meseca, što je ekvivalentno 14.500 barela dnevno. Zajedno sa benzinom, isporuke dizela u septembru iznosile su 33.000 tona.

Tranzit kroz ruske luke

Istovremeno, tranzit benzina iz Belorusije za dalji izvoz preko ruskih luka povećan je za oko 1 odsto na 140.000 tona.

Belorusija koristi ruske luke za pretovar svojih naftnih derivata od marta 2021. godine, u skladu sa sporazumom o saradnji između Moskve i Minska.

Uprkos mesečnom povećanju, ukupan pretovar je opao za skoro 40 odsto u odnosu na isti period prošle godine u periodu januar-septembar na 1,17 miliona tona, uglavnom zbog smanjenja prerade.

Dve glavne beloruske rafinerije, Naftan i Mozir, imaju godišnji kapacitet od po 12 miliona tona, ali obično zajedno proizvode oko 9 miliona tona godišnje.

Sjedinjene Američke Države su u četvrtak direktno kupile argentinske pezos i zaključile sporazum o valutnoj zamjeni u vrijednosti od 20 milijardi dolara sa Centralnom bankom Argentine, saopštio je ministar finansija Skot Besent.

Ovaj potez, koji je rijedak, ima za cilj stabilizaciju finansijskih tržišta u Argentini, zemlji koja se suočava s ozbiljnim nedostatkom gotovine.

„Američko ministarstvo finansija spremno je odmah preduzeti sve neophodne mjere kako bi se obezbijedila stabilnost tržišta“, izjavio je Besent, navodeći da je Ministarstvo tokom četvorodnevnih sastanaka u Vašingtonu s argentinskim ministrom ekonomije Luisom Kaputom dogovor dodatno učvrstilo.

Predsjednik Argentine Havijer Milei, saveznik američkog predsjednika Donalda Trampa, zahvalio je Besentu na podršci i Trampu na, kako je naveo, „snažnom vođstvu“.

„Zajedno, kao najbliži saveznici, stvorićemo prostor ekonomske slobode i napretka“, poručio je Milei na društvenim mrežama.

Besent je naglasio da valutna zamjena ne predstavlja paket pomoći, iako se suočava s kritikama američkih farmera i dijela demokratskih poslanika.

Farmeri se protive pomoći Argentini, jer su tamošnji poljoprivrednici, zahvaljujući većem izvozu soje u Kinu, ostvarili značajnu korist na štetu američkih proizvođača. Zakonodavci su zatražili od Trampa da objasni kako se ova finansijska podrška uklapa u njegovu politiku „Amerika na prvom mjestu“.

Nedugo nakon objave sporazuma, grupa demokratskih senatora predložila je zakon pod nazivom „Zakon protiv pomoći Argentini“, kojim bi se Ministarstvu finansija zabranilo korišćenje Fonda za stabilizaciju deviznog kursa za podršku toj zemlji.

„Neobjašnjivo je da predsjednik Tramp pruža podršku stranoj vladi, dok se kod kuće suočavamo s ozbiljnim problemima. Obećao je da će staviti Ameriku na prvo mjesto, ali zapravo daje prednost sebi i svojim bogatim prijateljima, dok trošak snose građani“, izjavila je senatorica Elizabet Voren.

Milei, ekonomista krajnje desnice, preuzeo je dužnost krajem 2023. godine s obećanjem da će preokrenuti stanje u zemlji. Zavjetovao se da će oštro smanjiti javnu potrošnju koju je naslijedio od prethodne vlasti, ali njegov program štednje zasad donosi bolne posljedice, bez vidljivih znakova ekonomskog oporavka.

Kako se približavaju parlamentarni izbori 26. oktobra, Milei se suočava s najvećim izazovom do sada. Poraz njegove stranke na lokalnim izborima prošlog mjeseca izazvao je pad povjerenja investitora, povlačenje kapitala, pad vrijednosti pesa i smanjenje deviznih rezervi.

Američka finansijska podrška sada mu donosi privremeni predah. Nakon objave sporazuma, vrijednost argentinskih obveznica u dolarima porasla je za oko deset odsto, dok je berza u Buenos Airesu zabilježila rast od 15 odsto.

Ministar ekonomije Kaputo zahvalio je Besentu na podršci, dok kritičari ističu da sporazum nema jasno definisane ekonomske uslove i da više liči na političku gestu pred izbore nego na ulaganje u dugoročnog partnera.

Mađarska naftna kompanija MOL povećava obim isporuka nafte u Srbiju nakon što su stupile na snagu američke sankcije protiv kompanije NIS, rekao je mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto.

– Naravno, podržavamo naše srpske prijatelje, u stalnom smo kontaktu i pošto MOL, kao najveća energetska kompanija u regionu, igra važnu ulogu u isporukama nafte i goriva u Srbiju, oni mogu da računaju na povećanje isporuka – rekao je Sijarto u video-poruci na društvenim mrežama.

On je dodao da to neće u potpunosti moći da zamjeni isporuke iz Hrvatske.

Ne odustajemo od “Družbe”

– Situacija sa NIS-om pokazuje koliko je opasno zavisiti od jednog naftovoda i zbog toga Mađarska ne želi da odustane od cjevovoda “Družba” u korist hrvatskog ЈANAF-a – rekao je Sijarto.

Izraelska vlada odobrila je okvir za oslobađanje svih talaca, objavila je kancelarija izraelskog premijera Benjamina Netanjahua rano jutros (10.oktobar).

Kratka objava na X-u fokusirana je na oslobađanje talaca, ali nije spomenula druge dijelove plana američkog predsjednika Donalda Trampa za okončanje rata u Gazi. ”

Vlada je upravo odobrila okvir za oslobađanje svih talaca – živih i mrtvih”, navodi se u objavi.

Kancelarija je zatim podijellila izjave koje je Netanjahu iznio na sastanku za odobrenje okvira za oslobađanje talaca, uz američkog izaslanika Stiva Vitkofa i Trampovog zeta Džareda Kušnera.

“Nalazimo se u značajnom razvoju događaja. U posljednje dvije godine borili smo se za postizanje naših ratnih ciljeva. A centri od tih ratnih ciljeva je povratak talaca. Svih talaca, živih i mrtvih. I to ćemo uskoro postići”, rekao je Netanjahu.

“Pomoć Sjedinjenih Država i hrabrost naših vojnika koji su ušli u Gazu, imala je kombinirani vojni i diplomatski pritisak koji je izolovao Hamas, odnosno doveo nas je do ove tačke”, rekao je Netanjahu.

Izrael i palestinska militantna skupina Hamas postigli su početni sporazum rano u četvrtak kao dio napora za okončanje sukoba. Sporazum – djelomično posredovan od strane SAD-a – uključuje puštanje svih talaca i povlačenje izraelskih vojnika na dogovorenu liniju u Gazi.

Izrael bi oslobodio oko 250 Palestinaca koji služe doživotne kazne i otprilike 1700 drugih pritvorenih nakon napada koje je predvodio Hamas prije dvije godine, a koji su pokrenuli rat.

Vođa Hamasa Halil Al-Haja u video poruci izjavio je da je od posrednika — Katara, Egipta, Turske i SAD — dobio garancije da je izraelski rat u Gazi “potpuno završen” kroz provedbu aktuelnog sporazuma o prekidu vatre.