VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Tramp: SAD su korumpirana država, zemlja propada kao nikad ranije

    Tramp: SAD su korumpirana država, zemlja propada kao nikad ranije

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp izjavio je nakon saslušanja po optužnici za zadržavanje povjerljivih dokumenata, da su SAD korumpirana država.

    “Imamo zemlju koja je korumpirana, koja nema granice. Imamo zemlju koja nema ništa osim problema”, poručio je Tramp u jednoj pekari, nakon što je napustio sud u Majamiju, prenosi Skaj njuz.

    On je dodao da je američka nacija u padu i da, u takvoj situaciji, “oni rade ovakve stvari”, misleći na članove Demokratske stranke.

    “Imamo zemlju koja propada kao nikada ranije i ne možemo da dozvolimo da se to desi”, rekao je Tramp.

    Bivši predsjednik SAD se prethodno izjasnio da nije kriv po optužnici u 37 tačaka za zloupotrebu povjerljivih dokumenata.

  • Tramp ponovo uhapšen

    Tramp ponovo uhapšen

    Bivši američki predsjednik Donald Tramp stigao je u Majami, gdje bi trebalo da se pojavi pred saveznim sudom na početku procesa zbog optužbi za krivična djela koja uključuju nezakonito čuvanje poverljivih dokumenata. On je u sud stigao zajedno sa svojim pomoćnikom i saoptuženikom Voltom Nautom.

    Skaj njuz je pitao bivšeg predsjednika kako se osjeća uoči pojavljivanja pred sudom, a Tramp je odgovorio: „Sjajno.“

    Nekoliko trenutaka nakon toga on je i zvanično priveden i uslijedilo je uzimanje otisaka prstiju, javio je CNN.

    U Majamiju su ga dočekale pristalice, a u svojoj vili će biti sve do pojavljivanja na sudu. Uoči izjašnjavanja o optužnici, Tramp se nakratko pojavio pred pristalicama i pozirao, izgledajući dobro raspoložen.

    U petak je specijalni tužilac američkog ministarstva pravde Džek Smit podigao optužnicu protiv Trampa. Bivši predsednik SAD je optužen za krivično djelo kršenja zakona o nacionalnoj bezbjednosti, kao i učešće u zavjeri radi ometanja pravde.

    U optužnici se navodi da je nelegalno zadržao poverljivu mapu u vezi sa tekućom vojnom operacijom i nepropisno držao kutije sa dokumentima u svojoj kući u Floridi, a zatim odbijao da ih preda.

    Podsjetimo, Tramp je uhapšen i početkomaprila ove godine na sudu u Njujorku, u slučaju prevare u vezi s novcem isplaćenim pornozvijezdi 2016, što je pravni događaj bez presedana za bivšeg američkog predsjednika. 

    Tramp je optužen za kršenje pravila finansiranja kampanje zbog navodne isplate pornozvijezdi Stormi Denijels kako bi ćutala o njihovom odnosu, prije predsjedničkih izbora na kojima je pobijedio demokratkinju Hilari Klinton.

  • Šolc: Situacija u Ukrajini pruža malo razloga za razgovor sa Putinom

    Šolc: Situacija u Ukrajini pruža malo razloga za razgovor sa Putinom

    Njemački kancelar Olaf Šolc rekao je u intervjuu za Nirnberger Nahrihten da mu trenutni razvoj sukoba u Ukrajini daje malo razloga da razgovara sa ruskim predsjednikom Vladimirom Putinom, dodajući da će pregovarati kada za to bude vrijeme.

    “Posljednji telefonski razgovor bio je u decembru prošle godine. Trenutni razvoj situacije na frontu u posljednje vrijeme daje malo razloga za razgovor, ali ću to učiniti ponovo u pravo vrijeme kako bi unaprijedio naše ciljeve”, rekao je Šolc.

    Kako prenosi RIA novosti, Šolc je prošle nedjelje rekao da uskoro planira da razgovara sa Putinom.

    S druge strane, pres-sekretar ruskog lidera Dmitrij Peskov rekao je za rusku agenciju da Putin još ne planira telefonski razgovor sa njemačkim kancelarom.

  • Ukrajina prolazi ili pada?

    Ukrajina prolazi ili pada?

    Dok je Kijev slao vojnike na obuku i pripremao 12 oklopnih brigada za kontraofanzivu, Moskva je izgradila zastrašujuću obrambenu fortifikaciju.

    “Nemojte to zvati kontraofanzivom”, kažu Ukrajinci.

    “Ovo je naša ofanziva, ovo je naša prilika da konačno isteramo rusku vojsku iz naše zemlje.” Da, ali pitanje je, kako navodi Bi-Bi-Si u svojoj analizi, šta će biti potrebno za njen pravi uspeh. Pre svega, kako je navedeno, treba ostaviti po strani nedavno teško izborene, ali male teritorijalne dobiti koje su ukrajinske snage postigle ponovnim zauzimanjem malih, polunapuštenih sela u istočnom Donjecku i jugoistočnom Zaporožju.

    Posle višemesečnog sukoba, pogled na pobedničke ukrajinske vojnike koji drže plavo-žutu zastavu svoje zemlje ispred zgrade izrešetane mecima i gelerima je dobrodošao podsticaj ukrajinskom moralu. Ali u velikoj strateškoj slici, to je sporedna stvar.

    Teritorija pod ruskom kontrolom koja je najvažnija u ovoj ukrajinskoj vojnoj kampanji je jug – oblast između grada Zaporožja i Azovskog mora. To je tzv. kopneni koridor ili ‘kopneni most’ koji povezuje Rusiju sa ilegalno anektiranim ukrajinskim poluostrvom Krim, teritorijom koja se jedva promenila od prvih nedelja invazije prošle godine.

    Rusi su takođe gledali kartu
    Ako Ukrajina uspe da podeli područje na dva dela i zadrži teritoriju koju je povratila, onda će njena ofanziva biti u velikoj meri uspešna. Naime, to bi odseklo ruske snage na zapadu i otežalo snabdevanje njihovog garnizona na Krimu. To ne bi nužno značilo kraj rata – za koji neki sada predviđaju da bi se mogao povlačiti godinama – ali bi to stavilo Ukrajinu u jaku pregovaračku poziciju kada počnu neizbežni mirovni pregovori. Ali i Rusi su odavno pogledali kartu i došli do istog zaključka. Dok je Kijev slao svoje vojnike u zemlje NATO-a na obuku i pripremao svojih 12 oklopnih brigada za ovoletnju kampanju, Moskva je iskoristila vreme da izgradi ono što je nazvala “najstrašnijim odbrambenim utvrđenjem na svetu”.

    Ukrajincima put do obale blokiraju nizovi ruskih minskih polja, betonske protivtenkovske prepreke – poznate kao “zmajevi zubi” – bunkeri, vatreni položaji i rovovi dovoljno široki i duboki da zaustave tenk Leopard 2 ili M1 Abrams u tragovima. Sve ovo je pokriveno unapred određenim zonama artiljerijskih udara koje su pozicionirane da se bore sa ukrajinskim oklopnim vozilima dok oni i njihove posade čekaju da njihova inžinjerija pronađe put.

    Prvi znaci su da, iako je to veoma rana faza ove ukrajinske kampanje, da se ruska odbrana za sada drži čvrsto. Ali Ukrajina tek treba da angažuje najveći deo svojih snaga, tako da su ovo probni, izviđački udari koji su osmišljeni da otkriju gde se nalazi ruska artiljerija i traže ranjivosti u njihovim linijama.

    Pitanje morala
    Moral ide u korist Ukrajine – njihovi vojnici su visoko motivisani dok se bore da oslobode svoju zemlju od osvajača. Većina ruskih snaga nema tu motivaciju, a u mnogim slučajevima njihova obučenost, opremljenost i rukovodstvo su lošiji od ukrajinskih. Generalštab u Kijevu će se nadati da će, ako uspeju da postignu dovoljan napredak, pad ruskog morala postati “zarazan”, šireći se po bojnom polju dok demoralisani ruski vojnici gube volju za borbom. U prilog Ukrajini ide i kvalitet teškog naoružanja koje isporučuju zemlje NATO-a. Za razliku od oklopnih vozila sovjetskog dizajna, NATO tenkovi i borbena vozila pešadije često mogu da izdrže direktan pogodak, ili barem dovoljno da zaštite preživjelu posadu i nastave borbu.

    Ali pitanje je da li će to biti dovoljno da se suprotstavi snazi ruske artiljerije i udara bespilotnih letelica.

    Rusija, kao mnogo veća zemlja, može da crpi više resursa od Ukrajine. Predsednik Vladimir Putin, koji je započeo ovaj rat, zna da ako uspe da Ukrajince dovede u ćorsokak koji bi se produžio na sledeću godinu, postoji šansa da će se SAD i drugi saveznici umoriti od podržavanja ovog skupog ratnog napora i početi da stavljaju pritisak na Kijev da postigne kompromis o prekidu vatre.

    Pitanje avijacije
    Konačno, tu je i pitanje pokrivenosti vazduhom, ili nedostatak iste. Napad na dobro ukorijenjenog neprijatelja bez dovoljno bliske vazdušne podrške je veoma rizičan. U Kijevu to znaju i zato već duže vreme traže od Zapada da im snabdeva borbene avione F-16. SAD, koje ih proizvode, dale su zeleno svetlo za isporuku tek krajem maja, kada je već bila u toku prva, pripremna faza ukrajinske ofanzive. Problematično za Ukrajinu, F-16 koji menjaju igru mogli bi da stignu na bojno polje prekasno da bi odigrali ključnu ulogu u ranim fazama ove kontraofanzive. Međutim, to ne znači da će Ukrajinci izgubiti. Iznova i iznova su dokazivali da su okretni, snalažljivi i inventivni. Uspešno su isterali rusku vojsku iz Hersona udarajući njihove pozadinske logističke centre do tačke gde Rusi više nisu mogli da snabdevaju svoje snage u južnom gradu.

    Naoružana oružjem dugog dometa poput britanske krstareće rakete Storm Shadov, Ukrajina će sada pokušati da to učini ponovo. Ali usred svih tvrdnji i protivtužbi o propagandnom ratu, možda će proći nedelje ili čak meseci pre nego što dobijemo jasniju sliku o tome ko će na kraju pobediti u ovom ratu.

  • Stoltenberg: Ukrajina napreduje i jača u svojoj kontraofanzivi

    Stoltenberg: Ukrajina napreduje i jača u svojoj kontraofanzivi

    Ukrajina napreduje i jača u svojoj kontraofanzivi, rekao je generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, iako je dodao da su još rani dani za dugo očekivanu operaciju Kijeva protiv ruske invazije.

    U kratkim komentarima pre sastanka sa američkim državnim sekretarom Antonijem Blinkenom, Stoltenberg je rekao da se alijansa priprema za samit lidera u glavnom gradu Litvanije, Vilnjusu, gde se očekuje da će pojačati dalju podršku Ukrajini, preneo je Rojters.

  • Od početka ruske operacije pomoć SAD Kijevu dostigla 40 milijardi dolara, stiže novi paket

    Od početka ruske operacije pomoć SAD Kijevu dostigla 40 milijardi dolara, stiže novi paket

    SAD će izdvojiti novi paket vojne pomoći Ukrajini u vrednosti od 325 miliona dolara, saopštio je Stejt department. Kako je precizirao Pentagona, nova pomoć obuhvata municiju za sisteme “nasams”, “stinger”, “dževelin”, “tou”, “AT-4”. Radi se o 22 miliona patrona i projektila. Istovremeno, Pentagon je saopštio da je ukupno, od kako je na mesto predsednika Amerike stupio Džozef Bajden, vojna pomoć Ukrajini premašila 40,7 milijardi a od početka same operacije iznosi – 40 milijardi dolara.

  • Putin: Počeo je veliki napad

    Putin: Počeo je veliki napad

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da je u toku napad ukrajinskih snaga u četiri pravca.

    Prema njegovim rečima, Ukrajinci trpe katastrofalne strukturne gubitke, dok Rusija ima 10 puta manje gubitke u odnosu na Kijev, koji sprovodi kontraofanzivu.Putin je naveo da je Kijev tokom kontraofanzive izgubio 160 tenkova i 360 oklopnih vozila.

    Predsednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da se ciljevi i zadaci specijalne operacije u Ukrajini menjaju u skladu sa aktuelnom situacijom, ali da oni u celini imaju fundamentalni značaj.

    On je naglasio da je Rusija posle raspada SSSR bila opredeljena za najbolje odnose da zemljama bivšeg SSSR i Zapadom.

    Zapad je, međutim, sve vreme pokušavao da destabilizuje Rusiju, rekao je Putin na sastanku sa ratnim reporterima. Ukrajina je zemlja, rekao je on, koju Zapad koristi za destabilizaciju Rusije.

    Govoreći o Ukrajini on jer rekao da Rusija nije vršila nikakav uticaj na tu zemlju i iskreno je težila normalnim odnosima.

    “Rusija nije imala nikakve veze da događajima u Donbasu 2014. godine“, istakao je ruski predsednik i dodao da Rusiji nisu davali nikakve šanse da izgradi normalne odnose sa bratskim ukrajinskim narodom.

    “Bivši predsednik Ukrajine Viktor Juščenko postao je lider zemlje kao rezultat državnog prevrata, kao rezultat trećeg kruga“, naveo je on.

    Rusija je decenijama hranila Ukrajinu i podržavala njenu privredu, istakao je Putin.

    Sastanku su prisustvovali ratni reporteri Semjon Pegov, Aleksandar Slatkov, Irina Kuksenkova, Dmitrij Stešin, Andrej Rudenko, Maksim Dolgov, Evgenije Podubni, Aleksandar Koc i drugi.

    Poslednji put Putin je kratko razgovarao sa ratnim reporterima u junu 2022. godine na marginama Međunarodnog ekonomskog foruma u Sankt Peterburgu.

  • Grenel: Kurti na zahtjeve SAD i EU odgovorio “srednjim prstom”

    Grenel: Kurti na zahtjeve SAD i EU odgovorio “srednjim prstom”

    Nekadašnji specijalni izaslanik SAD za dijalog Beograda i Prištine Ričard Grenel poručio je danas, nakon hapšenja Srbina u Sjevernoj Mitrovici, da je premijer privremenih prištinskih institucija Aljbin Kurti na zahtjeve SAD i EU za smirivanje krize odgovorio “srednjim prstom” i daljom eskalacijom situacije.

    Grenel je na Tviteru podsjjetio da su “Džo Bajden i Evropljani prošle nedjelje povukli crvenu liniju”.

    “Rekli su da Aljbin Kurti mora odmah da deeskalira situaciju i pokrene nove izbore. Kurti im je jutros pokazao srednji prst i dodatno eskalirao situaciju. Još jedna crvena linija je pređena – zemlje ne poštuju Džoa Bajdena”, napisao je Grenel.

    On je objavio snimak današnjih dešavanja u Sjevernoj Mitrovici, kada su kosovski specijalci u akciji hapšenja Srbina upirali duge cijevi u prolaznike.

  • Blinken: Preduzeli smo korake

    Blinken: Preduzeli smo korake

    Administracija američkog predsednika Džozefa Bajdena preduzela je diplomatske korake koji su usporili nastojanje Kine da svoju vojnu moć projektuje širom sveta.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken je na konferenciji za novinare rekao da su napori Kine na Kubi deo globalnog napora Pekinga da proširi svoje prisustvo u inostranstvu, a da su akcije SAD za rešavanje tog problema dale rezultate za vreme Bajdenove administracije, ne precizirajuci koji su to rezultati, preneo je Rojters.

    Kina je negirala da koristi Kubu kao špijunsku bazu, što je prethodno objavio Vol strit džornal.

    Blinken je naveo da je administracija bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa znala za kinesko prikupljanje obaveštajnih podataka na Kubi iz 2019, ali da napori da se to reši nisu doveli do, kako je naveo, “dovoljno napretka”.

    Bajden je naložio svom timu da zauzme direktniji pristup, što je uključivalo razmenu informacija sa vladama koje su razmatrale stacioniranje kineskih baza na svojoj teritoriji, rekao je Blinken.

  • “Rusija bi mogla da odustane”

    “Rusija bi mogla da odustane”

    Antonio Gutereš izjavio je da bi Rusija 17. jula mogla da odustane od sporazuma o žitu.

    Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš izjavio je danas da je zabrinut da bi Rusija 17. jula mogla da odustane od sporazuma koji dozvoljava bezbedan izvoz žita i mineralnih đubriva preko ukrajinskih crnomorskih luka.

    Gutereš je rekao novinarima da se naporno radi na tome da se produži važenje sporazuma i posle 17. jula, preneo je Rojters.

    Moskva je pretila da će odustati od sporazuma, koji je postignut uz posredovanje SAD i Turske u julu prošle godine, ukoliko prepreke za izvoz ruskog žita i đubriva ne budu uklonjene.

    Ruski izvoz hrane i đubriva nije direktno pod sankcijama Zapada koje su uvedene zbog napada Rusije na Ukrajinu, ali Moskva navodi da ograničenja plaćanja, logistike i osiguranja predstavljaju barijeru za taj izvoz.

    Zamenik ruskog ministra spoljnih poslova Sergej Veršinjin izjavio je u subotu da Rusija ne može da bude zadovoljna kako se odvija izvoz ruske hrane i đubriva, preneo je TASS.

    Veršinjin je to rekao nakon sastanka sa generalnom sekretarkom Konferencije Ujedinjenih nacija o trgovini i razvoju (UNCTAD) Rebekom Grinspan u petak u Ženevi.

    Među zahtevima Rusije su i nastavak izvoza amonijaka preko gasovoda do ukrajinske luke Pivdenji i ponovno povezivanje Ruske poljoprivredne banke sa SVIFT međunarodnim platnim sistemom.