VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Putin naređuje opštu mobilizaciju?

    Putin naređuje opštu mobilizaciju?

    Vladimir Putin planira da intenzivira rat protiv Ukrajine i možda će pozvati na opštu mobilizaciju u Rusiji nakon što pobedi na predsedničkim izborima 2024.

    U međuvremenu, širom zemlje raste bes među članovima porodica ruskih vojnika – desetine hiljada majki i supruga potpisale su peticiju tražeći da se njihovi prisilno mobilisani sinovi i partneri vrate kući, a mnogi od njih izašli su na ulice da protestuju protiv Putina.

    Njegovu paranoju dodatno pojačava svest da je pobuna koju su predvodile majke vojnika dovela do kraja sovjetske okupacije u Avganistanu 1979. godine i ubrzala raspad SSSR-a. Upravo zbog toga je Putin naredio svim svojim regionalnim zvaničnicima i tajnim službama da po svaku cenu iskorene „antiratno neslaganje“.

    Zloglasna služba bezbednosti FSC redovno kontaktira organizatore protesta i preti im sankcijama ako nastave sa aktivnostima za koje se vlasti plaše da bi mogle da izmaknu kontroli.

    Ukoliko pobedi na izborima, ruski diktator će moći da ostane na vlasti do 2030. godine, što će mu takođe dati odriješene ruke da uvede vojni rok u celoj zemlji, prenosi Dejli mejl. A upravo toga se Ukrajina najviše plaši. Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu (NSDC), nedavno je rekao da je “Rusija u potpunosti posvećena svom cilju, a to je uništenje Ukrajine kao nacije“.

    “Ruska privreda sve više prelazi na ratnu osnovu i opšta mobilizacija bi mogla da usledi nakon izbora 2024. godine. Osim toga, Rusija se pokazala mnogo otpornijom na sankcije Zapada nego što se očekivalo. Ukrajina i njeni saveznici imaju tri do četiri meseca da se pripreme jer bi izbori, koji će biti održani 17. marta, mogli da budu potencijalna prekretnica za Kremlj”, upozorava Danilov.

    Nakon što je preživeo pobunu Vagnerove grupe u junu, ruski lider želi da ojača svoju moć kandidovanjem na predstojećim izborima. Očekuje se da će Putin doživotno ostati na vlasti, uprkos sistematskom ućutkivanju kritičara, uključujući i opozicionog lidera Alekseja Navaljnog.

    Olga Cukanova (47), osnivač Saveta žena i majki, uvrštena je u tzv. registar stranih agenata, protiv nje je pokrenuto krivično gonjenje i preti joj represija.

    Još jedna antiratna demonstranka, kozmetičarka Olga Kac, obećala je da će nastaviti da izaziva Putina nakon što je on glatko odbio njenu peticiju koju je potpisalo 100.000 žena u kojoj se zahteva da se regrutovanim muškarcima dozvoli povratak kući. Olga je u kampanju krenula zbog brata Aleksandra (26), koji je na prvoj liniji fronta više od godinu dana.

    Tražimo određivanje maksimalnog roka službe za mobilizaciju. Krajnje je vreme da se civili koji su pali pod delimičnu mobilizaciju vrate kućama. Predsednička administracija je jednostavno odlučila da ne brine o njima – rekla je Olga Kac, koju Putinova administracija još nije uspela da ućutka.

    Mnogi Rusi su se donedavno plašili protesta, ali situacija se menja. U Moskvi su žene izašle na ulice noseći natpise “Vratite očeve deci“, “Vreme je da se mobilisani vrate kući“ i “Pravda je demobilizacija za mobilisane“.

    “Deca stalno pitaju gde im je tata, kada se vraća, a mi nemamo odgovore. Živimo u paklu”, žali se Inna.

    Još jedna hrabra žena, Olga Belanovskaja, supruga mobilisanog vojnika, letela je preko sedam vremenskih zona širom Rusije kako bi uputila poruku Putinovim vlastima u ime stotina žena i majki.

    “Uslovi u kojima se drže su odvratni. Prinuđeni su da leže goli u jami ako odbiju da se bore zbog nedostatka osnovne vojne opreme i hrane. Ne znam da li je moj muž Maksim (28) uopšte živ… Ako hoće da se odmore, vojnici moraju da plate 200.000 rubalja ili 2225 dolara mita. Daju im se najkraće vreme da iskopaju rovove, a tek posle toga vojnici dobijaju flašu vode i neke osnovne namirnice, do tada hrane jednostavno nema. Čak ni ranjenicima, koji su smešteni u prljavim podrumima, ne daju hranu, odnosno dokrajče ih, svoje ranjene drugove. Ranjenici, čak i oni na štakama i u invalidskim kolicima, vraćaju se na front. Nemoguće je dobiti medicinsko izuzeće”, otkrila je Olga.

  • Drama u Njemačkoj: Potrošnja zamrznuta

    Drama u Njemačkoj: Potrošnja zamrznuta

    Nemačko ministarstvo finansija nametnulo je zamrzavanje potrošnje svim saveznim ministarstvima produbljujući tako budžetsku krizu.

    Odluka ministarstva finansija koja zaustavlja većinu novih odobrenja potrošnje usledila je nakon presude Ustavnog suda prošle nedelje, koja je napravila rupu od 60 milijardi evra u vladinoj kasi, piše Politiko.

    Vlada se sada priprema za mogućnost daleko širih finansijskih implikacija proizašlih iz te presude koja bi mogla da ograniči njenu sposobnost povlačenja novca iz raznih posebnih fondova koji su uspostavljeni kako bi se zaobišla “dužnička kočnica” zemlje, a koja ograničava savezni deficit na 0,35 posto BDP-a, osim u vanrednim situacijama.

    U pismu svim ministarstvima, državni zvaničnik Verner Gacer rekao je da ministarstvo finansija zamrzava potrošnju “kako bi se izbegla dalja opterećenja budućih finansijskih godina”. Taj korak ne utiče na finansijske obaveze koje su već preuzete, rekao je glavni zvaničnik SPD-a, Kevin Kuhnert.

    Zastupnici budžetskog odbora Bundestaga su održali javno saslušanje s pravnim stručnjacima kako bi procenili efekat prošlonedeljne sudske presude.

    Iako se finansijski jaz od 60 milijardi evra nakon presude teoretski proteže na nekoliko godina, u praksi će efekat biti neposredniji, rekao je Tis Batner, profesor sa Univerzitta Erlangen-Nirnberg.

    “Postoji potreba za konsolidacijom u planiranju budžeta za iduću godinu od 52 milijarde evra”, rekao je.

    Vladina nesposobnost da pronađe novac potreban za finansiranje svoje sveobuhvatne agende za ubrzavanje zelene tranzicije i zaštitu nemačke industrije od visokih troškova energije dovodi do sve češćih poziva s levice da vlada suspenduje dužničku kočnicu proglašavanjem vanrednog stanja, kao što je bilo tokom pandemije koronavirusa.

    Članovi Slobodne demokratske stranke (FPD) do sada su se opirali pozivima da se obustavi dužnička kočnica. FPD-ov ministar finansija Kristijan Lindner utvrdio je prošle nedelje da odluka ustavnog suda ne opravdava suspenziju dužničke kočnice.

    “Moraćemo da napravimo efikasnije politike s manje novca nego u prošloj deceniji”, rekao je.

    Ipak, drugi unutar vlade guraju temeljnu reformu dužničke kočnice koja je uvedena 2009. godine.

    “Način na koji je konstruisana nemačka dužnička kočnica nije dovoljno inteligentan”, rekao je za ARD ministar ekonomije Robert Habek. Dužnička kočnica je, kaže, napravljena u drugom vremenu, kada smo uvek imali jeftini gas iz Rusije, kada je Kina uvek bila naše kupovno tržište i kada su Amerikanci uvek bili pouzdani, odani prijatelji i preuzimali vojni teret s naših ramena jer u Evropi nije bilo rata.

    “Ta su vremena sada prošla”, dodao je Habek, prenosi Jutarnji list.

  • Zelenski: Ukrajina donijela sve odluke za početak pregovora sa EU

    Zelenski: Ukrajina donijela sve odluke za početak pregovora sa EU

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da je Ukrajina donela sve odluke koje je trebalo doneti za početak pregovora o pristupanju zemlje Evropskoj uniji.

    Zelenski je podsjetio da su u utorak u Kijevu boravili predsjednik Evropskog saveta Šarl Mišel i predsjednica Moldavije Maja Sandu na desetogodišnjicu početka Majdana, što je, kako je naveo, posebno simbolično.

    “Glavna tema bila je naša integracija u Evropsku uniju. Naša država čini sve što je potrebno za pravi početak pristupnih pregovora. Sve odluke koje smo morali da donesemo su već donesene. A sada ćemo čak i odobriti ono što je trebalo da se uradi prije proljeća”, kazao je Zelenski u video obraćanju.

    Prema njegovim riječima, Ukrajina je apsolutno odlučna da sve sprovede i bude potpuno spremna za početak pregovora.

    “Veoma je važno da Evropska unija ispuni svoje obećanje tako što će doneti odluku za početak pregovora sa Ukrajinom“, naglasio je on.

    Zelenski je izrazio zahvalnost predsjedniku Evropskog savjeta Šarlu Mišelu i svim partnerima u Evropi na njihovoj podršci“ i istakao da je „sada vrijeme za jačanje solidarnosti“.

    Evropska komisija je 8. novembra preporučila Evropskom savetu da otvori pregovore o pristupanju Ukrajine i Moldavije EU.

    Takođe je preporučila, pod određenim uslovima, otvaranje pregovora sa Bosnom i Hercegovinom i davanje statusa zemlje kandidata Gruziji.

    U decembru Evropski savet bi trebalo da razmotri pitanje otpočinjanja pregovora o pristupanju Ukrajine EU.

  • Stoltenberg: NATO ne vidi nikakvu vojnu prijetnju iz Rusije

    Stoltenberg: NATO ne vidi nikakvu vojnu prijetnju iz Rusije

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas tokom posjete Sjevernoj Makedoniji da NATO ne vidi nikakvu vojnu prijetnju iz Rusije protiv bilo kojeg saveznika NATO-a ili regiona.

    “Ali, naravno, ostajemo oprezni i ostaćemo jedinstveni“, rekao je on nakon sastanka sa premijerom Sjeverne Makedonije Dimitrom Kovačevskim.

    Stoltenberg je rekao da NATO gleda šta se dešava i spreman je da učini sve što je potrebno da odbrani bilo kog saveznika od vojne prijetnje.

    “Nastavićemo da ponavljamo poruku Rusiji, da se uzdrži od agresivnih akcija protiv svojih susjeda i da zaustavi vojnu agresiju na Ukrajinu. Jedan od razloga zašto je (ruski predsednik Vladimir) Putin krenuo u rat bio je da spriječi ulazak Ukrajine u NATO, želio je da NATO garantuje da se neće širiti, ali dobija upravo suprotno, a dobija i nove članice Finsku i Švedsku”, dodao je Stoltenberg, prenosi agencija Makfax.

    Kovačevski je rekao da u regionu postoji ruski uticaj, ali da nema prijetnje po bezbjednost i stabilnost Sjeverne Makedonije jer institucije rade svoj posao.

    “Naravno, uticaj trećih zemalja, uključujući ruski uticaj, postoji u regionu i one uvijek mogu da nađu svoje istomišljenike u pojedinim političkim partijama i u određenim organizacijama, ali nisu ni blizu onoga što naše institucije posjeduju i ono što posjeduju zemlje članice NATO-a, da bi na bilo koji način mogle da destabilizuju našu zemlju“, rekao je Kovačevski, prenosi Tanjug.

    Kovačevski i Stoltenberg, koji danas boravi u zvaničnoj posjeti Sjevernoj Makedoniji, imali su sastanak licem u lice, nakon čega su zajedno sa delegacijama održali bilateralni sastanak.

    Na bilateralnom sastanku kojem su prisustvovali ministar spoljnih poslova Bujar Osmani, ministar odbrane Slavjanka Petrovska i ministar unutrašnjih poslova Oliver Spasovski, Stoltenberg je istako ulogu Sjeverne Makedonije kao cijenjenog saveznika NATO-a, koja čini značajnu doprinos realizaciji NATO ciljeva i ostaje posvećena učešću u operacijama i misijama Alijanse.

    Na sastanku je ukazano i na konkretne političke i ekonomske koristi za zemlju od članstva u NATO.

    Kovačevski je istakao da je stabilnost i bezbjednost omogućena članstvom u NATO od velikog značaja za razvoj privrede i da je direktna korist i za građane i za kompanije u Sjevernoj Makedoniji.

  • Izrael i Hamas dogovorili primirje u zamjenu za puštanje dijela talaca

    Izrael i Hamas dogovorili primirje u zamjenu za puštanje dijela talaca

    Postignut je sporazum o četvorodnevnom prekidu vatre u Gazi zbog oslobađanja pedeset talaca, Katar posrednik dogovora.

    Vlasti u Kataru objavile su jutros da je napravljen značajan napredak u postizanju rješenja za sukob u Pojasu Gaze, prvi od početka rata prije više od mjesec i po dana.

    Dogovoreno je da Hamas oslobodi pedeset izraelskih talaca, žena i djece, koje su oteli 7. oktobra.

    Primirje će trajati najmanje četiri dana, a Izrael je saopštio da će za svakih narednih deset talaca koje Hamas oslobodi biti produženo za jedan dan.

    Nije precizirano kada primirje stupa na snagu, ali katarski posrednici kažu da će to biti objavljeno u naredna 24 sata.

    Izrael poručuje i da to ne znači da je rat okončan jer se oni neće zaustaviti dok i posljednji talac ne bude na slobodi.

    Hamas poručuje da će pedeset talaca biti razmijenjeno za 150 palestinskih žena i djece koji se nalaze u izraelskim zatvorima.

    Katar, koji je bio medijator ovog dogovora, saopštava da će u Pojas Gaze ući više kamiona sa humanitarnom pomoći, gorivom i medicinskom opremom.

  • Prekid vatre između Hamasa i Izraela

    Prekid vatre između Hamasa i Izraela

    Izrael i Hamas dogovorili su prekid vatre, prenosi Džeruzalem post.

    Prema pisanju Džeruzalem posta, prekid će trajati pet dana.

    Kao hitnu vest list je, na svom nalogu na platformi “Iks”, pozivajući se na političke izvore, objavio da je dogovoreno primirje.

    “Prekid vatre između Izraela i Hamasa trajaće pet dana, a četrdesetoro dece i 13 talaca biće oslobođeno iz Hamasovog zatočeništva”, rekao je neimenovani izvor.

    Hamas i Izrael bi trebalo da potpišu sporazum o oslobađanju talaca, a izraelski ministar odbrane joav Galant naglasio je da Izrael čeka donošenje teških odluka.

    “Times of Israel” navodi da Izrael neće osloboditi palestinske zatvorenike koji su osuđeni za ubistva. Taj medij navodi i da će, kako tvrde izvori, nakon razmene talaca biti nastavljena vojna kampanja Izraela u Pojasu Gaze.

    Prema dogovoru koji se razvija, Hamas će osloboditi najmanje 50 izraelskih talaca, uglavnom žena i dece, u zamenu za prekid vatre od četiri dana, oslobađanje između 150 i 300 palestinskih zatvorenika i ulazak goriva i druge robe u Gazu, navodi “Times of Israel”.

  • “Prvi pokušaj atentata bio je interesantan”

    “Prvi pokušaj atentata bio je interesantan”

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da više ne računa ni pokušaje atentata. Uporedio ih je sa infekcijom koronavirusa.

    On je rekao da su ukrajinske obaveštajne službe osujetile najmanje pet ili šest pokušaja atentata.

    “Prvi (atentat) je veoma interesantan, jer je prvi put, a posle je kao kovid”, rekao je on u intervjuu za britanski The Sun.

    Prvi pokušaj je sa sobom doneo paniku, dodao je on.

    “Pre svega, ljudi ne znaju šta da rade sa tim i izgleda veoma zastrašujuće. A posle toga, to je samo obaveštajna informacija gde vam daju detalje da je druga grupa došla u Ukrajinu da to pokuša”, rekao je Zelenski.

    Poznata je priča da su ruski specijalci sleteli padobranom u Kijev prvog dana Putinove invazije prošle godine, navodno da ubiju Zelenskog.

    Telohranitelji ukrajinskog predsednika zapečatili su njegovu kancelariju improvizovanim barikadama i komadima šperploče.

    Ali kada su britanski i američki zvaničnici ponudili da predsednika odlete iz prestonice zbog straha da bi to moglo pasti za nekoliko sati, on je odgovorio dobro poznatom linijom: “Treba mi municija, a ne transport”.

    Kasnije, dok su besnele bitke oko Kijeva, Zelenski je izašao iz baze kako bi snimio prkosan selfi video koji je okupio otpor Ukrajine dokazujući da je još uvek u prestonici.

    Skoro dve godine kasnije, Zelenski je rekao da Rusija i dalje “veoma želi” da ga zbaci sa vlasti. Rekao je da čak zna i kodno ime njihove najnovije misije da ga svrgnu, koja treba da bude krajem godine.

    “Naziv operacije je Majdan 3. Namera je da se promeni predsednik, ali možda ne ubijanjem. Mislim, menja se. Koristiće sve instrumente koje imaju.”

    Na pitanje da li bi Ukrajina rizikovala da ubije Putina ako se ukaže prilika, Zelenski je rekao: “To je rat i Ukrajina ima svako pravo da se brani”.

  • Putin: Primorali su nas

    Putin: Primorali su nas

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da Zapad koristi doktrinu ljudskih prava da uništi suverenitet drugih država.

    “Želeo bih da istaknem da je trenutna humanitarna kriza rezultat konstantnih pokušaja kolektivnog Zapada da unište suverenitet ostalih i osiguraju sopstvenu dominaciju”, rekao je Putin na moskovskoj konferenciji povodom obeležavanja 75. godišnjice usvajanja Univerzalne deklaracije o ljudskim pravima, prenosi Tass.

    Dodao je da Rusija ostaje posvećena ljudskim pravima uprkos duplim standardima Zapada što je primoralo Moskvu da se odrekne članstva u nekoliko međunarodnih organizacija.

    Prema rečima ruskog lidera, Savet Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Savet Evrope i druge internacionalne institucije su pokazale političke predrasude prema Rusiji od izbijanja konflikta u Donbasu i Novorusiji.

    “Uzimajući u obzir stav Zapada prema Rusiji, naša zemlja je bila prinuđena da se povuče iz međunarodnih organizacija, ali nastavlja da ispunjava svoje obaveze u sferi ljudskih prava”, rekao je Putin.

  • Erdogan prozvao evropske lidere

    Erdogan prozvao evropske lidere

    Predsjednik Turske Redžep Tajip Erdogan izjavio je da Izrael koristi sva savremena sredstva ratovanja, uključujući prijetnje bacanjem atomskih bombi na žene, djecu i starce, dok zapadne zemlje oklijevaju da upotrebe i izraz “prekid vatre”, ocijenjujući da je evropske lidere ”zahvatila sramota zbog Holokausta”.
    “Sramota zbog Holokausta zahvatila je evropske lidere. Ne samo zvaničnici, već i zapadni intelektualci, novinarske organizacije i organizacije za ljudska prava nastoje da opravdaju Izrael.

    Izraelska administracija takođe koristi Holokaust kao štit za napade koji predstavljaju genocid protiv Palestinaca”, rekao je Erdogan nakon sednice Vlade, prenosi agencija Anadolija.

    On je upozorio da Izrael pokušava da slomi otpornost stanovnika Gaze namernim bombardovanjem bolnica u opkoljenoj enklavi. “Izraelu i njegovim pristalicama koje koriste sva moderna ratna sredstva protiv dece, žena, staraca će se suditi u savesti čovečanstva”, rekao je turski lider i dodao da je od početka sukoba u Gazi, ta palestinska enklava “doživela zločine i okrutnost slične onima u srednjovekovnim krstaškim ratovima i Drugom svjetskom ratu”.

    Erdogan je istakao da je Turska “jedina zemlja” koju Izrael ne može nazvati antisemitskom.

    “Ne možete da vidite takvu mrlju srama u prošlosti Turske. Ako ne reagujemo na ono što se dešava u Gazi, nećemo moći da spriječimo da okupatorski fanatizam sutra dođe do naših zemalja”, poručio je.

    On je ponovio da podržava narod Gaze koji se bori da preživi “pod nemoralnim i gnusnim” napadima Izraela i dodao da je u Egipat otpremljeno oko 800 tona humanitarne pomoći iz Turske.

    Nakon što je pogođena jedina onkološka bolnica u Gazi, Erdogan je naveo da je u Tursku prebačeno ukupno 88 pacijenata.

  • Prvi put upotrebljeno zastrašujuće i razorno oružje protiv Ukrajinaca

    Prvi put upotrebljeno zastrašujuće i razorno oružje protiv Ukrajinaca

    Rusija je prvi put upotrebila modifikovane kasetne bombe kao klizno oružje protiv ukrajinskih snaga na jugu zemlje.

    Na snimku koji je uveliko kruži internetom, a koji je u aplikaciji za razmenu poruka Telegram objavio ruski kanal za koji se smatra da je povezan sa vojskom Moskve, ono što izgleda kao napad kasetnom municijom širom ukrajinskog sela pokazuje na desetine skoro istovremenih eksplozija.

    Međutim, postoji nekoliko dostupnih detalja o snimku, a mediji nisu mogli da ih nezavisno provere.

    Bombe RBK-500 korišćene su protiv ukrajinskih snaga u blizini donjeckog sela Staromajorske, saopštio je ISV, istraživački centar sa sedištem u SAD.

    Naselje, koje se nalazi blizu granice sa južnim regionom Zaporožja, ponovo su zauzele ukrajinske snage krajem jula, pošto je kijevska kontraofanziva oslobodila nekoliko sela iz ruku Moskve.

    Podsećamo, Ukrajina je septembra dobila od Amerikanaca međunarodno zabranjene kasetne bombe i Rusija je upozorila da će na to odgovoriti.