VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Rusi kreću u veliki napad, 40.000 vojnika je spremno?

    Rusi kreću u veliki napad, 40.000 vojnika je spremno?

    Ukrajina tvrdi da je Rusija okupila 40.000 vojnika i 500 tenkova naspram istočnog grada Кupjanska.

    Očigledno je da tolika vojska ima za cilj da povrati ogroman deo Harkovske oblasti koju su Rusi nakratko okupirali 2022. godine – sve dok Ukrajina tokom kontraofanzive nije oslobodila veći deo regiona.

    Sve istočno od velike reke Oskil predstavlja cilj Moskve.

    “Ruska Federacija planira da zauzme celu Donjecku i Lugansku oblast i deo Harkovske oblasti do reke Oskil do marta 2024. godine”, objasnio je ukrajinski centar za odbrambene strategije.

    Reka teče kroz Кupjansk sa severa.

    Magazin Forbs navodi da je mart krajnji rok jer će tada biti održani predsednički izbori u Rusiji i da bi delić Harkova bio poklon ruskom predsedniku Vladimira Putinu.

    Kupjansk i okolinu brani oko 10 ukrajinskih brigada sa oko 20.000 vojnika i stotinama tenkova i drugih borbenih vozila i haubica. Međutim, vojnici i vozila nisu problem za Ukrajince.

    Problem je municija.

    Sjedinjene Američke Države su bile jedan od najvećih donatora granata od 155 milimetara za najbolje ukrajinske velike topove, ali su republikanci u američkom Кongresu prošle jeseni prekinuli pomoć Ukrajini.

    Dnevna količina granata ukrajinskih snaga pala je za dve trećine na samo 2.000 komada dnevno. Ruske snage u međuvremenu ispaljuju čak 10.000 granata dnevno i to prema navodima Forbsa zahvaljujući stalnom snabdevanju municijom iz Severne Кoreje.

    Nova prednost Rusije u vatrenoj moći omogućava joj da koncentriše artiljeriju bez mnogo straha od ukrajinske protivbaterijske vatre i da usmeri koncentrisane baterije na naseljene centre .

    “Situacija osnažuje Rusiju da primeni dobro poznati pristup sistematskog uništavanja urbanih područja čineći ih neodbranjivim”, objasnio je ukrajinski analitički tim Frontelidžens insajt.

    Rušenje je već počelo.

    “Naši satelitski snimci otkrivaju trajnu i intenzivnu artiljerijsku štetu oko Кupjanska”, navodi Frontellidžens insajt.

    Institut za proučavanje rata u Vašingtonu upozorava da će nedostatak artiljerije i kašnjenja u zapadnoj bezbednosnoj pomoći stvoriti neizvesnost u ukrajinskim operativnim planovima.

    “To bi moglo da natera ukrajinske snage da donesu teške odluke o davanju prioriteta određenim sektorima fronta u odnosu na sektore gde ograničeni teritorijalni zastoji najmanje štete”, navodi Institut za proučavanje rata.

  • Zelenski se oglasio o Zalužnom

    Zelenski se oglasio o Zalužnom

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je večeras da razmatra da zameni nekoliko visokih zvaničnika, ne samo u vojsci.

    “To je pitanje koje se tiče ljudi koji treba da vode Ukrajinu”, rekao je Zelenski, preneo je Rojters.

    Upitan da odgovori da je hteo da smeni načelnika generalštaba Valerija Zalužnog, Zelenski je za italijanski RAI rekao da je “reset neophodan”.”Govorim o zameni brojnih lidera u državi, ne samo u vojnom sektoru. Razmišljam o ovoj zameni. To je pitanje za celo liderstvo Ukrajine”, poručio je Zelenski.

    Prethodnih dana, ukrajinski i zapadni mediji prenosili su da se u kabinetu Zelenskog razmatralo o smeni Zalužnog, čak i da je smenjen, ali je nedugo nakon toga iz Kijeva demantovana ta informacija.

  • Zelenski: Zapamtite, meta nije samo Ukrajina

    Zelenski: Zapamtite, meta nije samo Ukrajina

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski izjavio je danas da je važno održati konsolidaciju slobodnog sveta i učiniti sve da Ukrajina može da pobedi Rusiju.

    On je u večerašnjem video obraćanju naveo da je u toku rad sa timovima evropskih država na jačanju Ukrajine, razvoju novih odbrambenih paketa i implementaciji novih bezbednosnih rešenja.

    “Zapamtite: u ratu koji je započela Rusija na ukrajinskom frontu, meta nije samo naša država i naša nezavisnost. Zato je ključno održati što veću konsolidaciju slobodnog sveta i učiniti sve što je moguće i nemoguće da Ukrajina nanese poraze Rusiji”, poručio je Zelenski, prenosi Ukrinform.

    Ukrajinski predsednik je istakao da Moskva ne razume nijedan drugi jezik i da Ukrajina nastavlja rad sa partnerima u vezi sa novim sankcijama Rusiji i blokiranjem ruskih šema za zaobilaženje sankcija.

    “Aktivno se bavimo konfiskacijom ruske imovine rasute po raznim jurisdikcijama. Zahvalan sam svima koji nam pomažu u nastojanjima da oduzmemo rusku imovinu”, naglasio je Zelenski.

  • “Još jedan teroristički napad je zahvalnost Kijeva za finansijsku pomoć EU”

    “Još jedan teroristički napad je zahvalnost Kijeva za finansijsku pomoć EU”

    Napad ukrajinskih oružanih snaga na Lisičansk predstavlja zahvalnost kijevskih ekstremista EU na finansijskoj podršci, izjavila je danas Marija Zaharova.

    “Još jedan teroristički napad je zahvalnost kijevskih ekstremista za velikodušnu finansijsku podršku zemalja Evropske unije“, navela je portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova u saopštenju, prenosi TASS.

    Ona je napomenula da je u zgradi gde se nalazi pekara u vreme napada bilo “na desetine civila“ i da je korišćeno zapadno oružje.

    Rusko Ministarstvo za vanredne situacije saopštilo je da je broj poginulih porastao na 15, nakon što su ukrajinske oružane snage granatirale pekaru u Lisičansku u samoproglašenoj Luganskoj Narodnoj Republici (LNR), na istoku Ukrajine.

    Prethodno je lider LNR Leonid Pasečnik saopštio da su ukrajinske trupe granatirale pekaru u Lisičansku i dodao da su tri osobe prebačene u bolnicu, a da bi pod ruševinama moglo biti još nekoliko desetina civila. Ukrajinski zvaničnici se za sada nisu oglašavali o ovom incidentu.

  • Huti ponovo na udaru

    Huti ponovo na udaru

    Sjedinjene Američke Države i Ujedinjeno Kraljevstvo izvele su napade na ciljeve Huta u Jemenu i pogodili više od 30 meta na 13 lokacija.
    Uz podršku drugih zemalja, one su izvele zračne i površinske napade na više provincija u Jemenu, uključujući i glavni grad Sanu.

    Dva američka razarača ispalila su rakete Tomahawk u sklopu napada, rekao je američki zvaničnik za CNN. USS Gravely i USS Carney ispalili su krstareće rakete za kopneni napad, a uključeni su bili i borbeni avioni F/A-18.

    “Današnji napad posebno je ciljao lokacije povezane sa duboko zakopanim skladištima oružja Hutima, raketnim sistemima i lanserima, sistemima protivvazdušne odbrane i radarima”, saopšteno je iz SAD, Velike Britanije, Australije, Bahreina, Kanade, Danske, Holandije i Novi Zeland je rekao.

    Do posljednjih udara na Hute dolazi nakon što je administracija predsjednika SAD-a Joea Bidena obećala “višeslojni” odgovor na napad dronom na američku bazu u Jordanu prilikom čega su ubijena tri američka vojnika.

    Zbog toga su jučer pogodili više od 80 ciljeva u Iraku i Siriju uništavajući tako iranske saveznike, a danas su izvršili napade i na položaje Huta u Jemenu. Udari na Hute se razlikuju od onih u Iraku i Siriju jer su njih prvobitno potaknuli napadi Huta na brodove u Crvenom moru.

  • Iran kaže da su američki udari “strateška greška”, Irak najavio “katastrofalne posljedice”

    Iran kaže da su američki udari “strateška greška”, Irak najavio “katastrofalne posljedice”

    Iran je nazvao američke zračne napade na Irak i Siriju “strateškom greškom” nakon što je u petak pogođeno 85 ciljeva širom regije zbog povezanosti sa Iranskom revolucionarnom gardom.
    SAD su pokrenule osvetničke udare kao odgovor na prošlosedmični napad dronom na američku vojnu bazu u Jordanu u kojem su ubijena tri američka vojnika. Bijela kuća je za napad dronom okrivila grupu milicija koje podržava Iran, međutim oni su negirali umiješanost.
    SAD i Velika Britanija također su u kasno sinoć pokrenule novu rundu zajedničkih napada na ciljeve Huta u Jemenu.

    Iransko ministarstvo vanjskih poslova saopćilo je da napadi na Irak i Siriju “neće imati nikakav rezultat osim intenziviranja tenzija i nestabilnosti u regionu”.

    Ranije je Irak rekao da će američki uzvratni udari donijeti “katastrofalne posljedice” po region.

    Portparol iračkog premijera rekao je da su napadi “kršenje” suvereniteta njegove zemlje i da će uticati na “bezbjednost i stabilnost Iraka i regiona”, dok je Sirija rekla da se američka “okupacija” sirijske teritorije “ne može nastaviti”.

    Nije bilo napada na iranskom tlu iz straha da bi to moglo eskalirati odnose sa Teheranom.

  • Zelenski obavijestio Bijelu kuću da planira da smijeni Zalužnog

    Zelenski obavijestio Bijelu kuću da planira da smijeni Zalužnog

    Ukrajinska vlada obavijestila je Bijelu kuću da planira da smijeni načelnika Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine Valerija Zalužnog, rekla su dva neimenovana dobro obavještena izvora za Rojters.
    Izvor blizak kancelariji ukrajinskog predsjednika Vladimira Zelenskog rekao je da se ukrajinski lider i Zalužni nisu saglasili u vezi sa novim talasom mobilizacije i da se predsjednik protivi prijedlogu načelnika da bude mobilisano 500.000 vojnika.

    Izvor je naveo da je proces za razrješenje Zalužnog na čekanju dok zvaničnici ne odluče ko će ga zamijeniti.

    Drugi izvor je rekao da Bijela kuća nije saopštila svoj stav povodom plana za smjenu Zalužnog, navodeći da je to suverena odluka Kijeva.

    Vašington post je prvi objavio da je Ukrajina obavijestila Bijelu kuću o planu za smjenu Zalužnog, nakon nesuglasica Zalužnog i Zelenskog u vezi sa vojnom strategijom i drugim pitanjima nakon što ukrajinska kontraofanziva prošle godine nije dala očekivane rezultate.

  • Rusija traži hitan sastanak SB UN zbog američkih napada

    Rusija traži hitan sastanak SB UN zbog američkih napada

    Rusija je danas zatražila hitan sastanak Savjeta bezbjednosti UN zbog američkih vazdušnih udara na Irak i Siriju, izjavio je zamjenik stalnog ruskog predsjednika pri Ujedinjenim nacijama, Dmitrij Poljanski.

    “Upravo smo zatražili hitan sastanak Savjeta bezbednosti UN u vezi sa prijetnjama miru i bezbjednosti izazvanim američkim udarima u Iraku i Siriji”, poručio je Poljanski na Telegramu.

    Prema njegovim riječima, ovomjesečno predsjedništvo Gvajane planira da ga zakaže u ponedeljak, 5. februara, u 16.00 po njujorškom vremenu, prenose RIA Novosti.

    Rusija je osudila američke vazdušne napade u Iraku i Siriji, rekla je ranije danas portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    “Jasno je da su vazdušni napadi namjerno upereni ka tome da se dalje rasplamsa konflikt. Konstantim napadima, skoro bez pauze, na objekte navodnih proiranskih grupa u Iraku i Siriji, SAD namjerno pokušavaju da uvuku najveće zemlje regiona u konflikt”, istakla je Zaharova, prenosi Rojters.

    SAD su pokrenule vazdušne napade u Iraku i Siriji na više od 85 meta povezanih, kako navode, sa iranskom Revolucionarnom gardom i njihovim milicijama, a navodno, ubijeno je više od 40 ljudi, u znak odmazde za nedavni napad na američku bazu u Jordanu, kada su poginula trojica američkih vojnika.

  • SAD: Oborili smo nekoliko bespilotnih letelica iznad Crvenog mora

    SAD: Oborili smo nekoliko bespilotnih letelica iznad Crvenog mora

    Američka Centralna komanda (Centcom) saopštila je danas da su američke snage oborile nekoliko bespilotnih letjelica iznad Crvenog mora.

    Letjelice su oborene u petak, a dodaje se i da su uništena četiri drona koja su pobunjenici Huti planirali da ispale sa teritorije Jemena, navodi Rotjers.

    “Američke snage identifikovale su bespilotne letelice u oblastima koje kontrolišu Huti u Jemenu i utvrdile da predstavljaju neposrednu prijetnju teretnim brodovima i američkim ratnim brodovima u regionu”, istakli su iz Centcoma.

  • Borelj: Bez saglasnosti o vojnoj pomoći Ukrajini i povećanju sredstava

    Borelj: Bez saglasnosti o vojnoj pomoći Ukrajini i povećanju sredstava

    Šefovi diplomatija zemalja članica EU na današnjem neformalnom sastanku u Briselu nisu postigli saglasnost o vojnoj pomoći Ukrajini ili mogućnosti povećanja sredstava za Evropski mirovni fond, rekao je danas visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj.

    Borelj je na konferenciji za medije nakon sastanka najavio da će razgovori biti nastavljeni 19. februara, prenosi ruska novinska agencija TASS.

    • Bilo je značajnih razgovora o vojnoj pomoći, našem jedinstvu. Razgovarali smo o situaciji na frontu, situaciju sa vojnim isporukama, fondu za pomoć Ukrajini koji će nadam se biti usaglašen u narednim danima unutar Evropskog mirovnog fonda – istakao je Borelj.

    Prema njegovim riječima, stav EU ostaje čvrst, Ukrajini je potrebna dodatna i brža podrška koja mora doći odmah.

    Na samitu EU 1. februara odobreno je 50 milijardi evra iz budžeta EU za Ukrajinu, ali je odgođena odluka za povećanje Evropskog mirovnog fonda za jačanje isporuka oružja.

    Šefovi diplomatija treba da okončaju rad na detaljima ove odluke.