Ruski sistemi protivvazdušne odbrane oborili su ukrajinski dron iznad Brjanske oblasti, saopštilo je Ministarstvo odbrane Rusije na Telegram kanalu.
Oni navode da je reč o terorističkom napadu.”Danas, oko 21.30 po moskovskom vremenu, sprečen je pokušaj kijevskog režima da izvrši teroristički napad bespilotnom letelicom na teritoriju Ruske Federacije. Ukrajinsku bespilotnu letelicu uništile su dežurne snage PVO nad teritorijom Brjanske oblasti”, saopštilo je Ministarstvo odbrane.
Šef političkog biroa Hamasa Ismail Hanije tvrdi da su blizu sporazuma o primirju sa Izraelom.
U saopštenju objavljenom na Telegramu, Hanije, koji se nalazi u Dohi, prestonici Katara, naveo je da je Hamas dao svoj odgovor Kataru i drugim posrednicima, ne iznoseći detalje.
Prethodno je zvaničnik Hamasa, Izat el Rešik, izjavio da su u toku razgovori između Hamasa i Izraela o privremenom primirju tokom kojeg bi se organizovao ulazak pomoći u Pojas Gaze i, pored toga, razmenili taoci i zatvorenici.
“Očekivani sporazum će uključivati oslobađanje izraelskih talaca, žena i dece, u zamenu za oslobađanje palestinskih žena i dece u okupacionim zatvorima”, rekao je El Rešik za “Al Džaziru”.
Prema njegovim rečima, detalje o primirju objaviće katarski zvaničnici.
Direkor ruske spoljne obaveštajne službe Sergej Nariškin rekao je da SAD teraju Ukrajinu da sprovede maksimalnu mobilizaciju.
I da pozovu u rat žene, maloletnike i starija lica.
“Zapad traži od režima ukrajinskog predsednika Zelenskog da zanemari gubitke i da demonstrira svetskoj zajednici nemogućnost ruske pobede u ukrajinskom konfliktu. Konkretno, podaci do kojih je došao SVR pokazuju da SAD usmeravaju ukrajinsko liderstvo ka maksimalnoj mobilizaciji, kako bi kompenzovali velike gubitke u ukrajinskoj vojsci tokom neuspele kontraofanzive”, naveo je Nariškin, preneo je Tas.
On je dodao da “američki i britanski kustosi” Kijeva preporučuju ukrajinskom vojno-političkom rukovodstvu da uruči pozive u vojsku osobama od 17 do 70 godina.
Američki ministar odbrane Lojd Ostin razgovarao je danas u Kijevu sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim o hitnim potrebama Ukrajine na bojnom polju i dugoročnoj odbrani.
Ostin je napisao na platformi Iks (X, nekadašnji Tviter) da će SAD, zajedno sa saveznicima i partnerima, nastaviti da pružaju vojnu pomoć Ukrajini, preneo je Rojters.
“Bila mi je čast da se danas sretnem sa predsednikom Zelenskim u Kijevu i da ponovo potvrdim snažnu podršku SAD Ukrajini”, naveo je Ostin.
Ministar vanjskih poslova Wang Yi kaže da Kina u potpunosti podržava rješenje o dvije države u Gazi.
On je, obraćajući se na islamsko-arapskom samitu u Rijadu o Gazi, rekao da međunarodna zajednica mora djelovati i poduzeti efikasne mjere za okončanje humanitarne katastrofe.
Wang Yi je također imao poruku za arapske i muslimanske lidere.
“Hajde da radimo zajedno da brzo riješimo situaciju u Gazi i obnovimo mir na Bliskom istoku što je prije moguće”, poručio je.
Kako je kineska vlada imala relativno uravnotežen odnos sa svim akterima u sukobu, oni bi se mogli smatrati poštenim posrednikom, rekla je Dawn Murphy, vanredna profesorica koja studira kinesku vanjsku politiku na Nacionalnom ratnom koledžu pri Ministarstvu odbrane SAD-a.
Konkretno, Kina ima pozitivne odnose sa Palestincima, Arapima, Turskom i Iranom.
“Zajedno sa SAD-om koje imaju dobre odnose s Izraelom, mogli bi dovesti sve igrače za sto”, mišljenja je.
Međutim, drugi analitičari ističu da je Kina i dalje manji igrač u bliskoistočnoj politici.
“Kina nije ozbiljan akter po ovom pitanju. Razgovarajući s ljudima širom regiona, niko ne očekuje da će Kina doprinijeti rješenju”, rekao je Jonathan Fulton, nerezidentni viši saradnik u Atlantskom savjetu.
Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski u nedjelju je zatražio brze promjene u operacijama ukrajinske vojske i smijenio zapovjednika medicinskih snaga vojske.
Potez Zelenskog najavljen je dok se sastao s ministrom odbrane Rustemom Umerovom, a poklopio se s raspravom o vođenju 20-mjesečnog rata protiv Rusije, s pitanjima o tome koliko brzo se odvija kontraofanziva na istoku i jugu.
“Na sastanku s ministrom odbrane Umerovom postavljeni su prioriteti”, rekao je Zelenski u svom noćnom video obraćanju. “Preostalo je još malo vremena za čekanje rezultata. Potrebna je brza akcija za nadolazeće promjene.”
Zelenski je rekao da je zamijenio generalmajora Tetianu Ostashchenko na mjestu zapovjednika medicinskih snaga oružanih snaga.
“Zadatak je jasan, kao što je više puta naglašeno u društvu, posebno među borbenim bolničarima, potreban nam je temeljno novi nivo medicinske podrške za naše vojnike”, rekao je.
To je, rekao je, uključivalo čitav niz pitanja — bolje zavoje, digitalizaciju i bolju komunikaciju.
Umerov je potvrdio promjenu i kao glavne prioritete postavio digitalizaciju, “taktičku medicinu” i rotaciju vojnika.
Ukrajinski vrhovni zapovjednik, general Valerij Zalužnij, u eseju objavljenom ovog mjeseca, rekao je da rat ulazi u novu fazu iscrpljivanja i da je Ukrajini potrebna sofisticiranija tehnologija za suprotstavljanje ruskoj vojsci.
Iako je opetovano govorio da će za napredak trebati vremena, Zelenski je zanijekao da je rat u pat poziciji i pozvao je zapadne partnere Kijeva, uglavnom Sjedinjene Države, da zadrže nivo vojne podrške.
Ostaščenka je zamijenjena generalmajorom Anatolijem Kazmirčukom, načelnikom vojne klinike u Kijevu.
Njezina je smjena uslijedila sedmicu nakon što je ukrajinska novinska kuća sugerisala da je njezina smjena, kao i smjena drugih, neizbježna nakon konzultacija s bolničarima i drugim dužnosnicima odgovornim za pružanje podrške vojsci.
Košarkaško nedelja veče u Klivlendu protiče u znaku Srbije.
Brojni srpski navijači trobojke dočekali su Nikolu Jokića i njegove Denver Nagetse na meču sa lokalnim Kavalirsima.
Priređen je poseban kulturno-umetnički program na terenu, a poseban utisak na Amerikance ostavio je tradicionalni kolektivni srpski ples – kolo.
Svake sezone NBA liga organizuje “veče srpskog nasleđa” na nekoliko utakmica, a to su uglavnom itakmice u Klivlendu, Vašingtonu i Čikagu, najčešće kada gostuju Jokićevi Nagetsi.
Slične večeri su u poslednjih desetak godina organizovane i u Torontu, Detroitu i Los Anđelesu, ali, zanimljivo, nijednom u Denveru.
Evropska komisija (EK) želi da na godinu produži vanredne energetske mere od prošle godine.
Mere je donela kako bi se EU izborila sa gasnom krizom i zaštitila od budućih naglih skokova cena, ali i brzo prešla na obnovljive izvore energije.
Neimenovani visoki zvaničnik EU rekao je da se razmatra da te mere, koje prestaju da važe za nekoliko meseci, produži na godinu, prenosi Mina, pozivajući se na Capital.ba.
EK će predložiti produženje mera nakon što EU postigne dogovor o novim pravilima tržišta gasa, rekao je zvaničnik, navodeći da bi ti pregovori trebalo da se završe ovoga meseca, ali da bi mogli da se preliju i u decembar. Gornja granica cene gasa podelila je zemlje članice EU.
Pojedine zemlje, uključujući i Nemačku, upozorile su da bi ograničenje cene moglo da oteža snabdevanje sa globalnih tržišta gasa, dok Francuska, Poljska i druge države traže da se ta mera produži kako bi se obuzdala inflacija.
Energetska situacija u Evropi trenutno je povoljnija nego tokom prošle zime – zahvaljujući zemljama koje su obezbedile uvoz gasa iz drugih zemalja i povećale njegovo skladištenje.
Rusija je smanjila isporuke gasa Evropi prošle godine što je izazvalo energetsku krizu u Evropi i dovelo do rekordno visokih cena energeneta i velike inflacije.
EU je donela niz mera kako bi se izborila sa energetskom krizom, uključujući ograničenje cene gasa i brži prelazak na obnovljive izvore energije.
Auto-put Oleški – Nova Kahovka služi kao glavni pravac za snabdevanje ruske vojske u tom delu Ukrajine.
Rusi ne smeju i ne mogu tek tako da odustanu od svojih logističkih planova, dok je Volodimir Zelenski dobro svestan da bi kontrola ovog puta mogla u velikoj meri da preokrene tok rata u korist Ukrajine.
Ukrajinske trupe su prvi put pokušale da pređu Dnjepar i stignu do leve obale Dnjepra u Hersonskoj oblasti još 2022. godine, kada su u kontraofanzivi oslobodile celu desnu obalu Dnjepra i naterale Ruse na povlačenje.
Međutim, ofanzivne operacije započete u proleće 2023. usporene su ruskim napadom na branu Kahovka, što je rezultiralo poplavama sela u regionu.
U leto 2023. ukrajinske oružane snage su stigle na levu obalu i uspele da se utvrde duž reke. Ove nedelje, međutim, Ukrajinci su saopštili da su Ruse potisnuli “3 do 8 kilometara” duboko na levu obalu Dnjepra.
“Prvi podaci ukazuju na napredak od 3 do 8 km, u zavisnosti od specifičnosti geografije i topografije leve obale“, rekla je za ukrajinsku televiziju portparolka ukrajinske vojske Natalija Gumenjuk.
Ako se ova informacija pokaže tačnom, biće to prvo veće napredovanje ukrajinske vojske u poslednjih nekoliko meseci. Ono što se ne zna je da li ukrajinske snage u potpunosti kontrolišu zonu u oblasti Herson ili su se ruski vojnici jednostavno povukli pred napadima Kijeva.
Kostjantin Mašovec, ukrajinski vojni analitičar, rekao je ranije da je primarni cilj ukrajinske vojske na ovom frontu presecanje puteva snabdevanja Ruske Federacije. Konkretno, to žele da urade kontrolom autoputa Oleški – Nova Kahovka. Informacija, koja nije proverena, stigla je pre deset dana od proruskih snaga i ukazuje da ukrajinske oružane snage već kontrolišu određeni deo tog autoputa.
“Dostava oružja i hrane između Oleškog i Nove Kahovke postala nam je problematična. Prinuđeni smo da putujemo zaobilaznim putevima kako bismo dovezli opremu vojsci i drugom osoblju”, priznao je Vladimir Rogov, član ruske administracije u okupiranom delu ukrajinske oblasti Zaporožje.
Tako bi uništenje ruske logistike moglo da primora Putinove snage da se povuku na istok ka Radensku, napuštajući Kinburnsku raču, što bi moglo da otvori put Ukrajini da povrati teritoriju, nadaju se Ukrajinci. Takav scenario bi verovatno doveo do deblokade mikolajevske i hersonske luke. Štaviše, uz punu kontrolu pomenutog autoputa, Ukrajina bi bila u mogućnosti da blokira logističke rute ka Krimu i tako prekine značajan deo snabdevanja ruske vojske.
Ruska žetva pšenice bi mogla doseći 92,9 miliona tona, procjenjuje tamošnja logistička kompanija Rusagrotrans.
Američko ministarstvo poljoprivrede predviđa 90 miliona tona, i to bez Krima, analitičari SovEcona 91,6 miliona tona, a konsultantska kompanija IKAR 92 miliona tona, a svi su ovi brojevi blizu rekordne brojke od 92 miliona tona, koliko su požnjeli prošle godine.
Krajem oktobra tamošnje je ministarstvo poljoprivrede takođe značajno povećalo prognozu žetve žitarica 2023. na 140 miliona tona, uključujući 93 miliona tona.
Ono što je važnije za globalna tržišta, kako piše Agrarheute je to da se očekuje i veliki izvoz iz te zemlje, i to rekordnih 37,5 miliona tona pšenice, a zbog velikih zaliha iz prethodne godine. Ta ogromna količina vrši veliki pritisak na globalne izvozne cijene. Pritom veliki izvoznici poput Australije i Kanade imaju ove godine manji rod pa i slabiji izvozni potencijal.
Ni Ukrajina, zbog logističkih problema nije u stanju ove godine izvesti toliko pšenice kao što je prošle, mada ima bolju žetvu.
Ko najviše uvozi rusku pšenicu?
Najveći uvoznici ruske pšenice, sa oko 40 odsto njenog izvoza, zadnjih su godina Egipat i Turska. Egipat je uvezao 80 odsto svog žita iz Rusije, ali i Ukrajine. Turska je prerađuje u brašno za izvoz na Bliski istok, Afriku i Aziju. Iran i Sirija takođe su veliki kupci.
Prema Ruskoj uniji žitarica, izvoz pšenice dosegao je mjesečni rekord svih vremena od 5,8 miliona tona u septembru 2023. Ukupni izvoz u prvom tromjesečju sezone 2023./24. (započinje u julu ove i traje do kraja juna 2024.) bio je 59 odsto veći nego u prethodnoj.
U prva tri mjeseca tekuće tržišne godine Rusija je činila 28 odsto svjetskog izvoza pšenice, u poređenju sa 21 odsto prošle godine, potvrđuje Peter Mekmekin, trgovac žitom i analitičar iz Australije.
Ukrajinska vojska saopštila je danas da je gurnula Ruse “3 do 8 kilometara” duboko na levu obalu Dnjepra koju je okupirala Moskva.
Ovaj uspeh ukrajinske vojske smatra se prvim velikim uspehom posle mnogo meseci razočaravajuće kontraofanzive.
“Prvi podaci ukazuju na napredak od 3 do 8 km, u zavisnosti od specifičnosti geografije i topografije leve obale”, rekla je ukrajinskoj televiziji portparolka ukrajinske vojske Natalija Gumenjuk.
Ukoliko se ova informacija potvrdi, biće to prvo veće napredovanje ukrajinske vojske protiv ruskih snaga u poslednjih nekoliko meseci.
Natalija Gumenjuk, međutim, nije rekla da li ukrajinske snage u potpunosti kontrolišu tu zonu u Hersonskoj oblasti ili su se ruski vojnici jednostavno povukli pred napadima Kijeva.
“Neprijatelj nastavlja artiljerijske napade na desnu obalu”, rekla je ona i ocenila da se u toj zoni nalazi “nekoliko desetina hiljada” ruskih vojnika.
“Imamo još puno posla”, rekla je ona.
Kontraofanziva bez uspeha Ukrajinska vojska je u junu započela kontraofanzivu koju su zvanični Kijev i njegovi zapadni saveznici dugo očekivali, ali nije ispunila očekivanja jer su Ukrajinci vratili samo nekoliko sela na jugu i istoku.
Poslednji uspeh Ukrajina je postigla u avgustu, kada je pod svoju kontrolu vratila selo Robotine u južnom regionu Zaporožja.
Kijev se nadao da će mu ovaj povratak omogućiti da prodre u ruske linije i oslobodi okupirane zone, ali ukrajinska vojska nije uspela jer je bila izložena jakoj ruskoj vatri i čvrstim odbrambenim linijama.
Zauzimanje položaja duboko na levoj obali Dnjepra omogućilo bi ukrajinskoj vojsci da prodre južnije, ali da bi u tome uspela, Ukrajina mora da rasporedi veliki broj ljudi, vozila i opreme u teško pristupačnom peščanom i močvarna zona.
Agencija AFP dodaje da ne može da potvrdi informacije koje je iznela ukrajinska vojska.