VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Sprema se prevrat ili čistka?

    Sprema se prevrat ili čistka?

    Šef CIA-e Vilijam Barns hitno odlazi u Kijev, gde će imati sastanak sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, piše “Azia tajms”.

    Sada vredi postaviti pitanje – zašto Barns ide tako hitno, zapitao se novinar “Azia tajmsa” Stiven Brajen, koji je i dao odgovor na to pitanje – jer će Ukrajina implodirati.

    Brajen navodi da se ukrajinski režim urušava, što, kako dodaje, nije iznenađujuće. “Ukrajina je imala previše žrtava da bi preživela mnogo duže. Ukrajina ili mora da pronađe način da sklopi dogovor sa Rusijom ili da se suoči sa unutrašnjom pobunom”, navodi se u tekstu koji je objavljen pre dva dana.

    Takođe se navodi da Zelenski priprema scenu za čistku i hapšenje prvog čoveka ukrajinske vojske generala Valerija Zalužnog. Verovatno će, navodi Brajen, pripremiti teren za otpuštanje trojice generala vezanih za Zalužnog, a podseća i da je glavni pomoćnik Zalužnog već poginuo u onome što je opisano kao nesreća.

    Drugim rečima, Zelenski se sprema da smeni tri glavna komandanta Oružanih snaga Ukrajine Sergeja Naeva, komandanta Operativno-strateške grupe “Tavrija“ Aleksandra Tarnavskog i komandanta sanitetskih snaga Oružanih snaga Ukrajine Tatjane Ostaščenko.

    Ukrajina je, navodi Brajen, prošla kroz “tri faze” vojske, s tim da većinu sadašnjih trupa čine stariji muškarci, žene i dečaci bez obuke. Oni postaju praktično topovsko meso u pokušajima da se zaustave Rusi. “Ali, Rusiji se ne žuri”, navodi se dalje.

    Tihi rat koji već traje
    Ruska strategija je da “ukrajinske oružane snage iskrvare i da se stvori politička kriza u Kijevu. Ti napori im se i ostvaruju, pre roka, što je iznenadilo i same Ruse, ali I Vašington.

    Već je poznato da je u Kijevu izbio unutrašnji rat između Zelenskog i njegove birokratije s jedne strane, i rukovodstva ukrajinske vojske, s druge strane.
    To je postalo toliko očigledno kada je general Zalužni jasno rekao za londonski “Ekonomist”, da je ukrajinskom ratu potrebna pauza ili prekid vatre.

    Međutim, Rusiji se ne žuri ni oko primirja jer za sada nemaju za to nikakav podsticaj ukoliko bi im NATO trupe ostale kraj granice, navodi se dalje u tekstu.

    Autor teksta smatra da je jedna od ključnih grešaka Zelenskog i šefa ukrajinske Vojne obaveštajne službe Kirila Budanova bila napad na rusku teritoriju, miniranje kritične infrastrukture, uništavanje aerodroma nuklearnim bombarderima i slanje dronova kamikaza na Kremlj.

    Jer to je ruskim liderima pokazalo koliko je Ukrajina opasna po rusku nacionalnu bezbednost. Ovi napadi su učinili gotovo nemogućim postizanje modus vivendi između Ukrajine i Rusije osim ako, kako to traže Rusi, NATO ne izađe i Ukrajina ne bude demilitarizovana.

    Ukrajina sada može da čeka odmazdu, jer postoje infomacije da su Rusi nabavili 1.000 ili više raketa za ispaljivanje na infrastrukturu Ukrajine. U zavisnosti od toga šta će se desiti u narednim danima u Kijevu, Rusija će verovatno koristiti infrastrukturne napade da još više pritisne Ukrajinu.

    Berns će pokušati da ubedi Zelenskog da “ćuti” jer već ima dovoljno uslova za pobunu vojske. Ako odluči da ćuti, naročito dok Kongres uzima milijarde dolara više za Ukrajinu, imaće šanse da opstane, navodi se u tekstu.

    Takođe se ističe i da Zelenski uspeva da opstane na vlasti jer kupuje lojalnost, to jest dozvoljava zvaničnicima da kradu koliko god mogu i na taj način ostaju lojalni.
    Protivnici Zelenskog itekao znaju za tu korupciju i o njoj javno govore I sad se čeka da li bi to moglo da stigne i do američkog Kongresa koji daje novac Ukrajini.


    Berns, koji hitno odlazi u Kijev, ne može da ide protiv politike Vašingtona, a to je da odugovlači rat u Ukrajini dok Bajden ne bude ponovo izabran.

    Štaviše, Vašington želi NATO u Ukrajini. Dok Vašington zna da ne može da uvede Ukrajinu u NATO dok Ukrajina ne pobedi u ratu, nakon što Bajden ponovo bude izabran, SAD mogu da počnu da stavljaju stvarne borbene snage NATO-a, počevši od vazdušnih snaga. Stoga je Vašington spreman da rizikuje dugoročnu stabilnost i održivost NATO-a u ime pokušaja da NATO baze postavi u Ukrajini u oblast za koju Rusija smatra da je izuzetno osetljiva.

    Aliu, politika Vašingtona je fantazija. NATO rat sa Rusijom, ako je to ono kuda smo krenuli, uništiće Evropu. NATO nije spreman za takav rat ni sada, ni u narednih pet godina. Štaviše, nije jasno da politika Vašingtona ima podršku među zemljama članicama NATO-a, navodi se u tekstu “Azia tajmsa”.

    Ni Rusi verovatno ne žele rat u Evropi jer bi sukob takvih razmera lako mogao da uključi taktičko nuklearno oružje. S obzirom na raspored koji Vašington ima na umu, Rusija će biti pod pritiskom da završi rat u Ukrajini u roku od godinu dana. To bi moglo navesti Rusiju da fokusira svoje napade na Kijev ili, alternativno, na druge važne ukrajinske gradove, sa Odesom i Harkovom na čelu liste meta.

  • “Vrijeme je da se prestane razmišljati o porazu Rusije”

    “Vrijeme je da se prestane razmišljati o porazu Rusije”

    U februaru 2024. godine navršiće se dvije godine od početka rata u Ukrajini, a trenutno stanje na frontu ne obećava brz završetak sukoba. To je pojedine zapadne medije natjeralo i na razmišljanje o sljedećem – da li je moguće poraziti Rusiju u Ukrajini?

    U tekstu koji potpisuju Eugene Rumer i Andrew S. Weiss, navodi se kako ukrajinska kontraofanziva nije isporučila rezultate kako se očekivalo.

    “Dugoočekivana ukrajinska kontraofanziva nije postigla prodor koji bi Kijevu dao jake argumente za pregovore. Nemir na Bliskom istoku dominira naslovnicama, a dvostranačka podrška Ukrajini u SAD-u narušena je polarizacijom i disfunkcijom u Kongresu”, pojašnjava se.

    Ističu kako Putin ima razloga da vjeruje da je vrijeme na njegovoj strani.

    “Na prvoj liniji fronta nema naznaka da Rusija gubi ono što je postalo rat iscrpljivanja. Ruska ekonomija je pogođena, ali nije u rasulu. Putinova vlast je, paradoksalno, ojačana nakon neuspjele pobune Jevgenija Prigožina u junu. Narodna podrška ratu je i dalje čvrsta, a podrška elite Putinu nije prestala”, ističe se u tekstu.

    Također, pojašnjava se kako ruski predsjednik može sa zadovoljstvom posmatrati i vanjskopolitičku situaciju.

    “Njegova ulaganja u ključne odnose su se isplatila. Kina i Indija pružile su važnu podršku ruskoj ekonomiji povećanjem uvoza. Umjesto da se brine o izgubljenom tržištu na zapadu Evrope, Putin je odlučio da je kratkoročno korisnije jednostavno postati ‘mlađi’ partner Kine u ekonomskom području. Roba iz Kine čini skoro 50 posto uvoza”, navodi se.

    Putin ne osjeća nikakav pritisak da okonča rat niti brine o njegovoj sposobnosti da ga održava manje-više na neodređeno vrijeme.

    “Kako se zima približava, ruska vojska je pokrenula vlastitu ograničenu kopnenu ofanzivu i sigurno će proširiti raketne i bespilotne napade na ukrajinske gradove, elektrane, industrijska mjesta i drugu kritičnu infrastrukturu. U najmanju ruku, Putin očekuje da će američka i evropska podrška Ukrajini nestati, da će se Ukrajinci umoriti od beskrajnog terora i razaranja koji im se nanosi, i da će mu kombinacija to dvoje omogućiti da diktira uslove za dogovor o okončanju rata. Iz njegove perspektive, idealna osoba za sklapanje takvog dogovora je Donald Trump, ako se vrati u Bijelu kuću u januaru 2025. godine”, analiziraju u američkom listu.

    Ovo stanje stvari predstavlja izazov bez presedana za zapadne lidere.

    “Washington i njegovi saveznici bili su izuzetno učinkoviti u rješavanju najhitnijih aspekata ovog problema: sprečavanju kolapsa Ukrajine, održavanju dobrog snabdijevanja naprednim oružjem i obavještajnim podacima u realnom vremenu, te osmišljavanju sankcija Rusiji. Sada je vrijeme za prelazak na dugoročnu strategiju koja povećava i održava pritisak na odmetnički režim u Kremlju. Ne treba imati iluzije da će svaka moguća kombinacija kratkoročnih koraka biti dovoljna da primora Putina da odustane od rata”, objašnjava se.

    Također, upućena je i kritika zapadnim liderima.

    “Ono što zapadni lideri očigledno nisu uradili jeste da se izjednače sa svojom javnošću o trajnoj prirodi prijetnje od ohrabrene, revizionističke Rusije. Prečesto su se prepuštali magičnom razmišljanju, kladeći se na sankcije, uspješnu ukrajinsku kontraofanzivu ili transfer novih vrsta oružja kako bi natjerali Kremlj da sjedne za pregovarački sto. Također, neki su se nadali da će Putina svrgnuti u puču u palati”, piše WSJ.

    Na kraju teksta, ističe se da završetak rata, kad god se to dogodi, malo je vjeroatno da će ugušiti konfrontaciju između Rusije i ostatka Evrope.

    “Ukrajinci i njihovi prijatelji s pravom žele da vide uspon prosperitetne, nezavisne Ukrajine koja je sigurna i potpuno integrisana u politički i ekonomski život kontinenta. Putin i njegovi nasljednici bi to vidjeli kao konačni poraz Rusije. Oni će učiniti sve što je u njihovoj moći da to spriječe”, zaključuje se.

  • Zaraza se širi

    Zaraza se širi

    Zimbabve proglasio vanredno stanje u glavnom gradu Harareu zbog izbijanja kolere.

    Epidemija je do sada ubila desetine ljudi, a trenutno je više od 7.000 sumnjivih slučajeva.

    Gradske vlasti kažu da je epidemija, koja se proširila gradom, izazvala strah da se ne ponovi smrtonosni scenario iz 2008. godine, kada je od te zarazne bolesti preminulo nekoliko hiljada ljudi.

    “Proglasili smo vanredno stanje zbog kolere“, citiraju lokalni mediji gradonačelnika Iana Makonea.

    Zdravstvene vlasti se bore da obuzdaju veliki broj prijema u bolnice nakon izbijanja kolere, prema Međunarodnoj federaciji Crvenog krsta (IFRC). Međutim, veliki je nedostatak zdravstvenih radnika koji bi lečili sve zaražene, a nema ni sredstava kojima bi se zaustavljao prenos bolesti.

    Zimbabve se poslednjih meseci bori sa nedostatkom pristupa čistoj vodi, što je i glavni uzrok izbijanja epidemije. Kolera je inače akutna crevna infekcija uzrokovana konzumiranjem hrane ili vode kontaminirane bakterijom Vibrio cholerae.

    U četvrtak je gradonačelnik Hararea rekao da izbijanje kolere ima sličnosti sa izbijanjem iz 2008. Epidemija je tada usmrtila preko 4.000 ljudi, od kojih je najmanje 100.000 zaraženo, što je dovelo do paralize osnovnih službi u zemlji.

    U 2018. godini, zemlja je proglasila vanredno stanje nakon 20 smrtnih slučajeva i više od 2.000 slučajeva povezanih sa tifusom i kolerom. “Izbijanje kolere je došlo sa osvetom“, rekao je gradonačelnik u četvrtak, prenosi BBC.

  • Mišel: Proširenje EU će osigurati mir državama Balkana

    Mišel: Proširenje EU će osigurati mir državama Balkana

    Predsednik Evropskog savjeta Šarl Mišel rekao je da će proširenje EU učiniti blok bezbjednijim i naprednijim, ali će, takođe, osigurati stabilnost i mir državama Balkana.

    Mišel je po dolasku u Zagreb na sastanak sa premijerima Hrvatske, Malte, Poljske i Italije, istakao da je potrebno da članice EU ostvare jedinstvo po strateškim pitanjima.

    • Proširenje je ulaganje u mir i napredak u budućnosti. Moramo razgovarati o tome kako da se pripremimo za trenutak u kojem će u Evropskoj uniji biti više od 30 članica -dodao je Mišel, prenosi HRT.

    Hrvatski premijer Andrej Plenković je istakao da Hrvatska podržava proces proširenja Evropske unije.

    • Hrvatska je jedna od onih država članica koja podstiče proces proširenja, posebno za susjedne zemlje jugoistočne Evrope, ali jednako tako se zalažemo i za proces proširenja i na Ukrajinu i na Moldaviju, pa i perspektivu Gruzije koja je dobila pozitivan signal u zadnjem izveštaju Evropske komisije – rekao je Plenković.

    Plenković i Mišel su na konferenciji za novinare komentarisali izjavu ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog koji je upozorio da Rusija planira da izazove novi rat između dvie zemlje na Balkanu kao i da će to biti nova ruska distrakcija u svijetu.

    • Uvjeren sam da je evropski put za zemlje zapadnog Balkana najvažniji korak za mir ovdje – rekao je Mišel na novinarsko pitanje o izjavi Zelenskog.

    Plenković je naveo da je poruka Zelenskog jasna u kontekstu šire destabilizacije cijelog evropskog kontinenta.

    • Imamo nekoliko potencijalnih žarišta nestabilnosti. Politika Hrvatske je kako učiniti maksimalne napore da se međunarodna zajednica snažno angažuje na prostoru jugoistoka Evrope, stoga i zagovaramo proširenje EU na naše susjede – rekao je hrvatski premijer.

    Saglasivši se sa geopolitičkom značajem proširenja, italijanska premijerka Đorđa Meloni ukazala je na potrebu fokusiranja EU na glavne strateške teme.

    -Evropa mora da postane politički i nebirokratski gigant i da igra vodeću ulogu na globalnom nivou zahvaljujući svom identitetu i vrijednostima – rekla je ona, prenijela je agencija Nova.

    Prema njenim riječima, među pitanjima na kojima treba zajednički raditi u narednim godinama, pored izgradnje prave otvorene strateške autonomije, ona je ukazala na zajedničko upravljanje migracionim pojavama kroz izgradnju ravnopravnih partnerstava sa trećim zemljama.

    Mišel je odabrao Zagreb kao jedan od četiri glavna grada, uz Pariz, Berlin i Kopenhagen, u kojem se održava mini samit o strateškom programu Evropske unije.

    Premijer Plenković domaćin je na radnoj večeri na kojoj su uz Šarla Mišela i premijeri Poljske Mateuš Moravjecki, Malte Robert Abela, kao i italijanska premijerka Đorđa Meloni.

  • Evropska Komisija tuži Hrvatsku

    Evropska Komisija tuži Hrvatsku

    Evropska komisija odlučila je da pokrene postupak protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije.

    Evropska komisija odlučila je da pokrene postupak protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije zbog toga što u svoje zakonodavstvo nije u potpunosti prenela sve relevantne odredbe direktive o ambalaži i ambalažnom otpadu, kao i službenu opomenu zbog nepotpunog prenošenja pravila EU o procesnim garancijama za decu u krivičnim postupcima.

    Direktiva o ambalaži i ambalažnom otpadu ima za cilj zaštititu okoline i da obezbedi dobro funkcionisanje unutrašnjeg tržišta.

    Prema odredbama te direktive, zemlje članice treba da rekliciraju 65 odsto svog ambalažnog otpada do 2025. godine, što će porasti na 70 posto 2030. Države članice bile su dužne da prenesu direktivu u svoja nacionalna zakonodavstva do 5. jula 2020. godine.

    “Hrvatska nije u potpunosti prenela sve relevantne odredbe direktive u nacionalno zakonodavstvo”, navodi Komisija.

    Direktiva je zakonodavni akt Evropske unije, koji se ne sprovodi direktno u zemljama članicama. Direktivom se definiše cilj koji se želi postići u određenom području, a zemljama članicama se prepušta da vlastitim zakonima obezbede sprovođenje tih ciljeva. Stoga se državama članicama ostavlja rok, obično od dve godine, da direktivu ugrade u svoje zakone.

    Komisija je u vezi s ovom direktivom poslala Hrvatskoj službenu opomenu u oktobru 2020, a nakon toga i obrazloženo mišljenje u junu 2021.

    Hrvatska je na to odgovorila u julu 2021., obavestivši Komisiju da će direktivu preneti Zakonom o gospodarenju otpadom i Pravilnikom za ambalažu i ambalažni otpad.

    Iako je Zakon o gospodarenju otpadom stupio na snagu 31. jula 2021., potrebne zakonodavne mere za sprovođenje ovog Zakona nisu donesene niti je o njima obaveštena Komisija.

    Budući da “Hrvatska nije saopštila da je u potpunosti prenela sve relevantne odredbe ove direktive u svoje nacionalno zakonodavstvo, niti je dostavila dovoljno jasne i precizne informacije o merama kojima država članica smatra da je ispunila različite obveze koje joj navedena direktiva nameće, Komisija je iz tih razloga odlučila da pokrene postupak ostupak protiv Hrvatske pred Sudom Evropske unije”.

    Kako prenosi Hina, Komisia će od Suda EU zatražiti izricanje financijskih sankcija Hrvatskoj, budući da se slučaj odnosi na nesaopštavanje mera o prenosu direktive.

  • Zelenski: Od početka rata Izraela i Hamasa smanjene isporuke oružja Ukrajini

    Zelenski: Od početka rata Izraela i Hamasa smanjene isporuke oružja Ukrajini

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski izjavio je da su isporuke ključnih artiljerijskih granata njegovoj zemlji smanjene nakon početka rata između Izraela i Hamasa.
    -Isporuke su smanjene. Svako se bori za svoje zalihe. To je život, ne kažem da je to pozitivno, ali to je život, i mi moramo da branimo ono što je naše -rekao je Zelenski, a prenosi Tajms of Izrael.

    On je kazao da je smanjena isporuka granata prečnika 155 milimetara, koje se koriste na istočnoj i južnoj liniji fronta u Ukrajini.

  • Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo iz Ukrajine, još toliko ih vraćeno

    Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo iz Ukrajine, još toliko ih vraćeno

    Blizu 20.000 muškaraca pobjeglo je iz Ukrajine od početka rata kako bi izbjegli regrutaciju, otkriva BBC. Još 21.113 muškaraca pokušalo je pobjeći, ali su ih ukrajinske vlasti uhvatile, potvrdio je Kijev.

    Nakon ruske invazije na Ukrajinu većini muškaraca od 18 do 60 godina zabranjen je odlazak. Međutim, podaci do kojih je došao BBC otkrivaju da ih na desetine svakodnevno izlazi.

    Reporteri BBC-a su razgovarali sa nekoliko muškaraca koji su pobjegli kako bi se pridružili porodici u inostranstvu, studirali ili jednostavno zaradili za život.

    “Šta da radim u Ukrajini? Nisu svi ratnici… ne morate cijelu državu držati zaključanu. Ne možete sve grupisati kao što su to radili u Sovjetskom Savezu”, rekao je muškarac koji se zove Jevgenij.

    BBC je utvrdio tražeći podatke o ilegalnim prelazima granice iz susjednih Rumunije, Moldavije, Poljske, Mađarske i Slovačke da je 19.740 muškaraca ilegalno prešlo u ove zemlje između februara 2022. i 31. augusta 2023. godine.

    Oni koji su isključeni iz regrutacije uključuju muškarce sa zdravstvenim problemima te očeve troje ili više djece.

    U augustu su američki zvaničnici procijenili da je broj poginulih ukrajinske vojske do 70.000, iako Kijev ne želi objaviti zvanične podatke.

  • Izraelski ministar odbrane najavio da počinje nova faza rata, na jug Gaze bačeni leci upozorenja

    Izraelski ministar odbrane najavio da počinje nova faza rata, na jug Gaze bačeni leci upozorenja

    Ministar odbrane Izraela Yoav Gallant kaže da su izraelske odbrambene snage očistile zapadni dio Gaze od Hamasovih militanata i da sada prelaze na sljedeću fazu kopnene operacije.

    “Operacija se nastavlja i izvodi se na precizan, selektivan, ali veoma, veoma odlučan način”, kazao je Gallant.

    On nije otkrio šta je sljedeća faza, ali su stanovnici sa juga Gaze kazali kako izraelske snage bacaju letke upozorenja na određena područja kako bi na vrijeme otišli.

    Osim toga, izvještaji govore da izraelske snage provode operacije i na Zapadnoj obali.

    Novinska agencija AFP navodi da je veliki broj izraelskih vojnika izvršio raciju u izbjegličkom kampu na Zapadnoj obali. Također palestinski izvori tvrde da su vojnici ušli u bolnicu Ibn Sina u Jeninu prilikom čega ima ubijenih.

  • Rusi predali teritoriju?

    Rusi predali teritoriju?

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je da je zahvaljujući pomorskim bespilotnim letelicama Ukrajina preuzela Crno more od Rusije.

    On dodao da je to primoralo Ruse da povuku svoje ratne brodove.

    “Prvi put u svetu na Crnom moru je počela da deluje flota pomorskih dronova – ukrajinska flota”, napisao je Zelenski na Telegramu. “Uspeli smo da preuzmemo inicijativu od Rusije na Crnom moru”, dodao je on.

    Zelenski je rekao da Moskva od početka invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine blokira ukrajinske crnomorske luke i oštećuje njenu infrastrukturu, što remeti globalno tržište hrane. Ali, tvrdi ukrajinski predsednik, od tada je Ukrajina poremetila odnose snaga. On je zahvalio Turskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Moldaviji, zemljama koje se nalaze na Crnom moru ili blizu njega, na podršci.

    “Uspeli smo da pokažemo da saradnja zemalja crnomorskog regiona, uz podršku partnera, može da vrati stabilnost svetskom tržištu hrane”, rekao je on na sastanku predstavnika zemalja tog regiona.

    “Ostvarili smo takvu zaštitu zapadnog dela Crnog mora, koja sada omogućava rad naših morskih izvoznih koridora“, dodao je on i istakao novi značaj Dunava.

  • Zelenski: Obratite pažnju na Balkan, Rusija ima planove

    Zelenski: Obratite pažnju na Balkan, Rusija ima planove

    Obratite pažnju na Balkan. Vjerujte mi, dobijamo informacije da Rusija ima velike planove. Bliski istok, a drugo odvraćanje pažnje – Balkan. Ukoliko zapadne zemlje i druge države svijeta ništa ne učine, biće ponovo eksplozija tamo, kazao je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski.

    On kaže da to nije ništa novo.

    “Među državama Balkana postoji kriza i ona nije od juče. Upravo zato se tamo Rusija miješa, da bi jedna balkanska država ratovala protiv druge. Rusija je zainteresovana u odvraćanju pažnje i pomoći. Ima razlike kada ti pomažeš jednoj državi i kada tu pomoć i pažnju moraš da podijeliš između nekoliko njih”, kazao je Zelenski afričkim novinarima i dodaje:

    “Između nekoliko država, nekoliko kriza, nekoliko humanitarnih izazova. Ne radi se samo o oružju, nego i o humanitarnoj pomoći, takođe, ženama, djeci, koji su postali žrtve rata”, ističe on.

    On je dalje naveo i da se obrati pažnja na Moldaviju.

    “Vjerujte mi, Rusija to isto tamo organizuje. Sada oni počinju da destabilizuju situaciju u Moldaviji. Žele da pokažu da nešto tamo nije bilio u redu sa izborima. Zbog čega? Da bi proglasili izbore nelegitimnim i skinuli proevropsku vladu. To je ono što Rusija radi”, kazao je Zelenski.