VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • SAD izbjegle bankrot glasovima demokrata

    SAD izbjegle bankrot glasovima demokrata

    Predstavnički dom američkog Kongresa izglasao je privremeni budžet državnih institucija, čime je izbjegnut bankrot, ali Majk Džonson, novi predsjedavajući ovog doma, morao je tražiti glasove rivalske Demokratske stranke.

    To mu je, kako pišu američki mediji, donijelo nove probleme s ekstremnim krilom Republikanske stranke bliskom Donaldu Trampu, bivšem predsjedniku SAD, koje nije željelo da se postigne bilo kakav kompromis s Džoom Bajdenom, predsjednikom SAD-a i demokratama.

    Uprkos tome, kako procjenjuje CNN, on neće doživjeti sudbinu Kevina Mekartija, bivšeg predsjedavajućeg ovog doma, kojeg su republikanci smijenili zbog istog poteza koji je u utorak uradio Džonson – kompromisa s demokratama oko državnog budžeta.

    U ovom trenutku, kako prenosi CNN, konzervativni tvrdolinijaši, uključujući osam koji su glasali za uklanjanje Mekartija, kažu da nema apetita u poslaničkom klubu da se Džonsona kazni, i rekli su za CNN da nije bilo nikakvih privatnih razgovora o podnošenju predloga za uklanjanje predsjedavajućeg što je alat koji je korišten za svrgavanje Mekartija.

    “Razlog zbog kojeg su voljni da dopuste Džonson je taj da je na poslu tek tri sedmice, dok je Mekarti imao devet mjeseci da smisli vladin plan finansiranja prije nego što je na kraju predložio zakon za koji mu je trebala podrška demokrata. Konzervativci kažu da Džonson još nije imao vremena da izgubi njihovo povjerenje”, navodi CNN.

    Osim toga, razlog što Džonson još nije dobio čizmu je taj što među republikancima nema ni apetita da Predstavnički dom ponovo gurnu u haos, obzirom da bi smjena predsjedavajućeg ponovo dovela do višesedmičnog haosa i unutarstranačkih borbi oko mogućeg novog kanidata. I do tada potpuno anonimni Džonson bez široke podrške u bazi je izabran kao kompromis različitih frakcija kako bi se obezglavljeni dom ponovo doveo u funkciju.

    Ipak, neki tvrdolinijaši upozoravaju da je odnos s Džonsonom nakon glasanja donekel narušen, što bi moglo zakomplikovati njihovu sposobnost da rade zajedno u bliskoj budućnosti, posebno kada je riječ o finansiranju Ukrajine, Izraela i sredstva za zaštitu južne granice s Meksikom.

    “I neki republikanci sada upozoravaju Džonsona da se možda neće moći osloniti na njihove glasove u budućnosti, pokazujući Džonsonu da će njegov hod po žici biti neizvjestan dok se prilagođava svom novom poslu i smišlja kako da vlada nad tankom većinom – podvig koji se pokazao gotovo nemogućim za njegovog prethodnika”, navodi CNN.

    Ipak, Džonson je uspio izvuću dovoljno ustupaka koji su doveli do sprečavanja bankrota, što se može protumačiti kao njegova prva pobjeda.

  • Oglasio se IDF nakon upada

    Oglasio se IDF nakon upada

    Izraelske odbrambene snage saopštile su danas da su pronašle oružje i Hamasovu opremu u bolnici Al Šifa u Gazi, preneo je “Tajms of Izrael”.

    Zasad ništa ne ukazuje na to da se taoci drže u najvećoj palestinskoj bolnici, ali IDF veruje da bi njihova operacija mogla da donese obaveštajna saznanja o taocima.

    Izraelska vojska poručuje da tokom ulaska u bolnicu nije bilo napetosti između njihovih trupa, sa jedne strane, i pacijenta i medicinskog osoblja, sa druge strane.

    Dodaje se da je najmanje pet pripadnika Hamasa ubijeno tokom oružanog sukoba ispred bolnice, a da nijedan izraelski vojnik nije ranjen.

    Rano jutros, izraelski mediji javili su da je izraelska vojska upala je u kompleks bolnice Al Šifa u Gazi. Jusef Abul Riš, zvaničnik ministarstva zdravlja, pod upravom Hamasa, koji se nalazi u toj bolnici, izjavio je da je video izraelske tenkove unutar kompleksa i “desetine vojnika i komandosa unutar hitne pomoci i prijemne zgrade”.

    Izraelska vojska (IDF) je prethodno saopštila da su njene trupe izvele operaciju protiv Hamasa u Al Šifi.

    “Na osnovu obaveštajnih informacija i neophodnosti operacije, izraelska vojska je sprovela ciljanu i preciznu operaciju protiv Hamasa u odredjenom delu bolnice Šifa. U okviru snaga IDF postoje medicinski timovi i ljudi koji govore arapski, koji su prošli posebnu obuku da se pripreme za ovaj medicinski kompleks i osetljivo okruženje, sa namerom da se ne naudi civilima”, poručili su iz izraelske vojske.

  • SAD kupile 1,2 miliona barela nafte za svoje strateške rezerve

    SAD kupile 1,2 miliona barela nafte za svoje strateške rezerve

    Sjedinjene Američke Države su kupile 1,2 miliona barela nafte kako bi pomogle da se popune strateške rezerve, nakon što su prošle godine prodale najveću količinu ikada iz svojih zaliha, saopštilo je danas američko ministarstvo energetike.

    Iz ministarstva su naveli da su kupili naftu po prosječnoj cijeni od 77,57 dolara po barelu od dvije kompanije, nakon što je podneseno 18 ponuda, prenosi Glas Amerike.

    Administracija predsjednika Džoa Bajdena prošle godine je obavila najveću prodaju iz strateških rezervi – 180 miliona barela, što je dio strategije za stabilizaciju tržišta nafte i borbu protiv visokih cijena na pumpama poslije ruske invazije na Ukrajinu. Sada je otkupljeno oko šest miliona barela.

    Pošto su cijene nafte porasle usljed smanjenja proizvodnje u Saudijskoj Arabiji i Rusiji, američkoj administraciji bilo je teško da otkupi naftu za rezerve.

    Prošlog mjeseca je Vašington podigao cijenu po kojoj se nada da će otkupiti naftu na 79 dolara ili manje za barel, u odnosu na raniji raspon cijena između 68 i 72 dolara.

    Iz američkog ministarstva energetike su ranije saopštili da se nadaju da će kupiti tri miliona barela za isporuku u decembru i još tri miliona u januaru po višoj cijeni.

  • Eskalirao spor italijanskih vlasti i dva najveća sindikata

    Eskalirao spor italijanskih vlasti i dva najveća sindikata

    Spor italijanskih vlasti i dva najveća radnička sindikata “CGIL” i “UIL” eskalirao je danas zbog štrajka planiranog za kraj sedmice zbog budžeta za 2024. godinu.

    Italijanski ministar saobraćaja Mateo Salvini najavio je, nakon razgovora sa sindikatima, da će trajanje štrajka radnika u javnom saobraćaju “biti prepolovljeno” na četiri sata od 9.00 do 13.00 časova.

    Salvini je istakao da neće dozvoliti da sindikati “cijeli dan drže zemlju kao taoca”.

    “Neću uskratiti pravo na štrajk, ali Italija ne može da se zaustavi u ovako osjetljivom periodu za ekonomiju”, rekao je Salvini.

    Sindikati su zatražili od svih radnika u regionima u centralnom dijelu Italije, te radnika javnog sektora i prevoza širom te zemlje da krajem sedmice obustave rad.

    Planirani su dodatni regionalni protesti u naredne dvije sedmice.

    Italijanska Vlada predstavila je prošlog mjeseca budžet za narednu godinu u kojem, prema stavu sindikata, nije odgovoreno na glavne izazove, a cilj je da se “zadovolje” glavni glasači premijera Đorđe Meloni.

    Lider sindikata “CGIL” Mauricio Landini je nacrt nazvao “izbornim budžetom” i naglasio je da su neophodne investicije u sektorima poput obrazovanja, zdravstva i industrije.

  • Spremaju balističke rakete; Meta Amerikanci?

    Spremaju balističke rakete; Meta Amerikanci?

    Sjeverna Koreja saopštila je danas da je uspešno testirala nove motore sa čvrstim gorivom, napravljene za balističke rakete srednjeg dometa.

    Severna Koreja radi na poboljšanju svog nuklearnog arsenala koje je teže detektovati i koje potencijalno može da gađa američke vojne baze u Guamu i Japanu.

    Severnokorejska novinska agencija KCNA navela je da su naučnici obavili prvu i drugu fazu testa u subotu i utorak, ali nije saopšteno kada će novi raketni sistem biti kompletiran.

    AP navodi da je test došao u vreme kada je ruski ministar za prirodne resurse Aleksandar Kozlov došao u Severnu Koreju na razgovore o trgovinskoj i tehnološkoj razmeni.

    Rakete sa čvrstim pogonskim gorivom se mogu brže pripremiti za lansiranje i lakše se pomeraju i sakrivaju, što teoretski otežava protivnicima da unapred otkriju i preduhitre lansiranje, ističe američka novinska agencija.

    Severna Koreja ranije ove godine je otkrila svoj prvi interkontinentalni projektil na čvrsto gorivo, Hvasong-18, koji potencijalno može da prodre duboko na tlo SAD.

  • Najmanje šest poginulih u saobraćajnom udesu, od toga troje tinejdžera

    Najmanje šest poginulih u saobraćajnom udesu, od toga troje tinejdžera

    Najmanje šest osoba poginulo je, a 18 je povrijeđeno u utorak u saobraćajnoj nesreći u centralnom dijelu američke savezne države Ohajo, a među nastradalima je troje tinejdžera, javlja Ej-Bi-Si njuz.

    U nesreći je učestvovalo pet vozila – autobus koji je prevozio srednjoškolce, dva službena i dva privatna vozila. Najmanje tri vozila je zahvatio plamen, saopštila je policija.

    Autobus je prevozio đake iz lokalnih škola u Tuskaravas velija, rekao je guverner Ohaja Majk Devajn.

    • Dozvolite mi da kažem, ovo je najgori košmar, kada imamo u nesreći autobus pun djece – istakao je Devajn.

    Predsjednica Bezbjednosnog odbora ministarstva saobraćaja DŽenifer Homendi rekla je da je iza autobusa išao terensko vozilo sa putnicima, koji su bili dio školske grupe.

    Tri putnika iz autobusa su proglašena mrtvima na licu mjesta – dva tinejdžera stara 18, i jedan star 15 godina, navela je saobraćajna policija Ohaja.

    Vozač autobusa i 15 đaka prebačeni su u obližnje bolnice.

    Sva tri putnika u jednom od automobila su takođe na licu mjesta proglašeni mrtvi – u pitanju su osoba stare 56, 39 i 45 godina.

  • Njemačka značajno povećava pomoć Ukrajini

    Njemačka značajno povećava pomoć Ukrajini

    Njemačka vlada planira da sledeće godine značajno poveća vojnu pomoć Ukrajini, prenose nemački mediji.

    “Povećanje nemačke vojne pomoći je snažan i jasan signal Ukrajini da smo i dalje na njihovoj strani”, rekao je nemački ministar odbrane Boris Pistorijus na marginama sastanka u Briselu.

    On je dodao da očekuje da to učine i njegovi partneri, “pa i više”.

    Nemački mediji prenose, pozivajući se na nacrt budžeta za 2024. godinu, da nemačka vlada planira da poveća vojnu pomoć Ukrajini sa prvobitno planiranih četiri na osam milijardi evra.

    Prema Ministarstvu odbrane, planirani iznos trebalo bi da bude iskorišćen kako za direktnu nabavku naoružanja za Ukrajinu, tako i za popunjavanje rezervi Bundesvera za opremu koja će biti isporučena ukrajinskim oružanim snagama.

    Pistorijus je izrazio nadu da će Bundestag prihvatiti budžet za narednu godinu.

    “Svima mora biti jasno da je, kada je reč o vojnoj pomoći Ukrajini, to egzistencijalno pitanje i za Nemačku”, rekao je Pistorijus.

    Ministarstvo odbrane saopštilo je da bi tokom 2023. vrednost vojne pomoći Ukrajini trebalo da dostigne vrednost od 5,4 milijarde evra.

    U 2022. vojna pomoć iznosila je 2 milijarde. Istovremeno, nemački vojni koncern Rajnmetal saopštio je da je od ukrajinske vlade dobio porudžbinu za 30 tenkova tipa Leopard I, koji će biti finansirani sredstvima nemačke vlade.

  • Otkriveni detalji o masakru ukrajinskih vojnika

    Otkriveni detalji o masakru ukrajinskih vojnika

    Ukrajinski ministar odbrane Rustem Umerov izvestio je o rezultatima istrage o ruskom raketnom napadu bkoji se desio trećeg novembra.

    U napadu je poginulo najmanje 19 vojnika 128. brdske jurišne brigade u regionu Zaporožja, prenosi Ukrajinska pravda.

    “Glavni inspektorat Ministarstva odbrane prijavio mi je rezultate istrage o okolnostima raketnog napada na 128. brdsko-jurišnu brigadu. Sada znamo šta je bilo i kako se sve dešavalo iz minuta u minut. Morali smo znati šta je dovelo do tragedije i kako se to moglo desiti sprečiti”, napisao je on na društvenim mrežama.

    “Da, zaista su okupili vojnike u dvorištu da im uruče nagrade. Sva pravila o maskiranju su ignorisana. U blizini je bilo parkirano više od deset automobila. U to vreme na nebu je bio ruski izviđački dron. Detektovan je. Za čitavo područje izdato je upozorenje na opasnost od napada”, dodao je on.

    “Vojnici su upozoreni na sektor gde je dejstvovao neprijateljski dron. Čim je otkriveno lansiranje rakete, upućen im je odgovarajući signal. Na dodeli nisu preduzete mere bezbednosti. Istraga o ovom slučaju je u toku, sprovodi ga Državni istražni biro. Svi odgovorni za ovu tragediju biće kažnjeni po zakonu”, najavio je on.

    Umerov tvrdi da je naredio Generalštabu Oružanih snaga Ukrajine da proveri sprovođenje bezbednosnih protokola u svim jedinicama.

    “Apelujem na sve komandante odgovorne za bezbednost vojnika: zanemarivanje osnovnih mera bezbednosti je nedopustivo”, rekao je on.

    Podsetimo se, tokom ceremonije dodele nagrada trećeg novembra nastradalo je 19 ukrajinskih vojnika nakon ruskog raketnog napada.

  • Ukrajinska vojska: Ne odustaju; Okršaj za okršajem

    Ukrajinska vojska: Ne odustaju; Okršaj za okršajem

    Ruske snage ne odustaju od pokušaja opkoljavanja Avdijevke, saopštila je danas ukrajinska vojska.

    Kako se navodi u objavi na Fejsbuk stranici Generalštaba Oružanih snaga Ukrajine, u protekla 24 sata došlo je do više od 60 vojnih okršaja, prenosi Unian.

    Vazdušni udari izvedeni su na 19 naselja u Harkovskoj, Luganskoj, Donjeckoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti.

    Više od 140 naselja ovih regiona, kao i Černigovske, Sumske i Nikolajevske oblasti našlo se pod artiljerijskom vatrom, saopštila je ukrajinska vojska.

  • Stigli rezultati prvih anketa izbora u Ukrajini, šta čeka Zelenskog?

    Stigli rezultati prvih anketa izbora u Ukrajini, šta čeka Zelenskog?

    Tenzije u Ukrajini rastu iz dana u dan iako dogovor oko predsjedničkih izbora koji bi trebalo da se održe na proljeće još nije postignut.

    Ukrajinski portal Strana objavio je rezultate nekoliko zatvorenih anketa o rejtingu na predsjedničkim i parlamentarnim izborima ukoliko bi bili sada održani.

    Aktuelni predsjednik Volodimir Zelenski dobio bi prema različitim anketama podršku 30 do 40 odsto građana.

    Valerija Zalužnog, glavnokomandujućeg ukrajinske vojske, koga mnogi vide i priželjkuju kao kandidata na izborima, podržalo bi između 20 i 30 odsto građana.

    Strana, međutim, napominje da Valerij Zalužni nikada nije zvanično najavio svoju namjeru da učestvuje na izborima, a da je praksa pokazala da najava učešća na izborima može naglo da poveća podršku kandidatu.

    Situacija na parlamentarnim izborima bila bi prema posljednjim anketama mnogo izvjesnija.

    Politička grupacija eventualno okupljena oko Zalužnog mogla bi da računa na podršku 20 i 25 odsto birača dok bi vladajuća stranka “Sluga naroda” aktuelnog predsjednika Zelenskog dobila upola manje glasova odnosno između 10 i 12 odsto.