VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Amerika “odustala” od Ukrajine?

    Nespremnost Predstavničkog doma američkog Kongresa da odobri zahtev administracije za podršku Ukrajini komplikuje pružanje pomoći Kijevu.

    To je izjavio nacionalni savetnik za bezbednost Bele kuće Džejk Saliven.

    “To već utiče na našu sposobnost da isporučimo Ukrajini ono što im je potrebno i samo će biti gore”, rekao je Salivan novinarima.

    Prema njegovim rečima, sa svakom nedeljom kašnjenja SAD su sve manje sposobne da u potpunosti finansiraju transfer onoga što je potrebno Ukrajini.

    Saliven nije naveo kada će biti iscrpljena ranije dogovorena sredstva za podršku Ukrajini, preneo je TASS.

    Bela kuća je prethodno zatražila od Kongresa 105 milijardi dolara za podršku Izraelu, Ukrajini, politici SAD u azijsko-pacifičkom regionu i za druge potrebe.

    Predstavnički dom pod kontrolom republikanaca do sada je odbijao da zajednički razmatra zahtev, predlažući da se pomoć Ukrajini razmatra u odvojenim raspravama.

  • Ostin: UNC zabrinut da Rusija i Kina pomažu S. Koreji da proširi vojne kapacitete

    Ostin: UNC zabrinut da Rusija i Kina pomažu S. Koreji da proširi vojne kapacitete

    Američki ministar odbrane Lojd Ostin izjavio je danas da su države članice Ujedinjenih nacija koje sprovode primirje na Korejskom poluostrvu zabrinute da Kina i Rusija pomažu Sjevernoj Koreji da proširi svoje vojne kapacitete, omogućavajući na taj način Pjongjangu da izbjegne sankcije UN.

    Ostin je to rekao na sastanku u Seulu sa ministrima odbrane i predstavnicima 17 zemalja koje čine Komandu UN (UNC) – tijelo koje nadgleda primirje na Korejskom poluostrvu, prenio je “Reuters”.

    UNC će biti ujedinjen pri svakom eventualnom obnavljanju neprijateljstava ili oružanih napada na Korejskom poluostrvu, navodi se u zajedničkoj izjavi tog tijela svjetske organizacije i Južne Koreje.

    Takođe se osuđuju sjevernokorejski nuklearni i balistički raketni programi, kojima se krše rezolucije Savjeta bezbjednosti UN.

    Južnokorejski ministar odbrane Šin Von-sik rekao je da je Pjongjang upozoren da ne sprovodi bilo kakve agresivne radnje.

    Sedamnaest zemalja članica UNC, među kojima su i SAD, Velika Britanija, Australija i Turska, poslale su trupe ili su doprinjele medicinskom podrškom tokom Korejskog rata od 1950. do 1953. godine.

    UNC je imao mandat da obnovi mir i sprovodi primirje dok djeluje kao kanal za komunikaciju sa Sjevernom Korejom, a predvodi ga komandant američke vojske stacionirane u Južnoj Koreji.

    Sjeverna Koreja je u ponedeljak nazvala UNC “američkim alatom za konfrontaciju” koji, kako je navela, nema nikakve veze sa UN i navela da on mora biti raspušten da bi se spriječilo izbijanje novog rata na Korejskom poluostrvu.

    Američka i južnokorejska mornarica sprovode zajedničku vojnu vježbu ove sedmice na istočnoj obali poluostrva, saopštila je danas južnokorejska mornarica, prenosi “Tanjug”.

  • Propada veliko obećanje EU

    Propada veliko obećanje EU

    Ministarstvo odbrane zemalja članica Evropske unije organizuje sastanak u Briselu na kojem će se razgovarati o nastavku slanja podrške Ukrajini.

    Pre toga će se desiti neformalni radni doručak sa glavnim sekretarom NATO-a Jensom Stoltenbergom i sa Upravnim odborom Evropske obrambene agencije.

    U medije je procurila vest da neka od obećanja Unije da će podržati Ukrajinu oružjem i novcem nailaze na probleme.

    Pre svega, prošlogodišnje obećanje da će u roku od godinu dana Kijevu biti isporučeno milion artiljerijskih granata za pomoć u ratu protiv Rusije, a tu su i nove finansijske obaveze namenjene Ukrajincima.

    Anonimni visoki zvaničnik EU rekao je u petak da je Ukrajini do sada isporučeno 300.000 granata, ali to nije ni blizu obećane cifre od milion projektila.

    “Biće veoma teško postići cilj do sredine marta. To ne znači da smo odustali od zacrtanog cilja i da ćemo poslati još hiljade granata, ali naši kapaciteti nisu dovoljni”, priznaju u Evropskoj uniji.

    Međutim, potreba Ukrajine za novim zalihama municije je sve hitnija jer je Rusija povećala svoj budžet za odbranu za 2024. i izgleda da je uspela da nabavi više od milion granata od Severne Koreje, dok političke sukobe u Vašingtonu izazivaju smanjenje američke vojske podrška Kijevu .

    Takođe, objektivni problem je što se zemlje članice Evropske unije suočavaju sa nedostatkom eksploziva i baruta.

    A bez te dve komponente nije moguće povećati proizvodnju u kratkom roku, zbog čega je ugrožen plan snabdevanja Ukrajine obećanim milionima granata.

    U mnogim zemljama NATO-a zalihe granata su brzo iscrpljene, trenutna proizvodnja očigledno nije dovoljna da pokrije nastali deficit, a još manje da zadovolji rastuće zahteve Oružanih snaga Ukrajine.

    Ovo je posledica zapadne vojne strategije, jer NATO nije nameravao da ratuje protiv potencijalnih neprijatelja oslanjajući se na artiljeriju, već je doktrina pre svega podrazumevala široku upotrebu savremene avijacije.

  • Prave se planovi za “zimski rat”

    Prave se planovi za “zimski rat”

    Glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine Valerij Zalužnji razgovarao je sa načelnikom Združenog generalštaba SAD, generalom Čarlsom Braunom.

    Oni su razgovarali o planovima za zimski period i hitnim potrebama ukrajinske armije.

    On je detaljno obavestio američkog generala o najnovijim dešavanjima na bojnom polju, napominjući da su pravci Avdijevka, Kupjansk i Marinka i dalje “najužareniji”.

    Prema njegovim rečima, situacija je teška, ali je i dalje “pod kontrolom”.

    Ukrajinske oružane snage nastavljaju ofanzivne napore u određenim oblastima, nanoseći velike gubitke neprijateljskom ljudstvu i vojnoj opremi, dodao je on.

    “Sa generalom Braunom sam takođe razgovarao o našim planovima za zimski period i posebno smo se fokusirali na hitne potrebe ukrajinske vojske. Pre svega, reč je o artiljerijskim mecima, sistemima protivvazdušne odbrane i raketama zemlja-vazduh”, naveo je Zalužnji na Telegram kanalu, prenosi Ukrinform.

    Zalužnji i Braun su razgovarali i o obuci ukrajinskih vojnika i obnavljanju borbene sposobnosti ukrajinskih brigada. Glavnokomandujući ukrajinskih oružanih snaga je zahvalio američkim partnerima na podršci i pomoći Ukrajini u borbi protiv ruskog agresora.

    Kako navodi ukrajinska državna agencija, ruske snage su u poslednja dva dana intenzivirale vazdušne napade u oblasti Avdijevke, dok je Ukrajina danas odbila sedam neprijateljskih napada u navedenom području.

  • Izraelska vojska zauzela zgradu parlamenta u Gazi

    Izraelska vojska zauzela zgradu parlamenta u Gazi

    Trupe izraelske vojske zauzele su danas zgradu parlamenta u gradu Gaza, prenosi Tajms of Izrael.

    Na društvenim mrežama su objavljene slike na kojoj se vide vojnici koji drže zastavu Izraela u zgradi parlamenta u Gazi, navodi izraelski medij.

    Izraelski ministar odbrane Joav Galant je prethodno izjavio da je palestinska militantna grupa Hamas izgubila kontrolu nad Pojasom Gaze.”Nemoguće je zaustaviti Izraelske oružane snage (IDF). IDF napreduje do svake tačke. Hamas je izgubio kontrolu nad Gazom. Teroristi beže na jug. Civili pljačkaju baze Hamasa. Oni nemaju poverenja u vladu”, rekao je Galant.

  • Amerikanci će se pokloniti Putinu?

    Amerikanci će se pokloniti Putinu?

    Bivši izraelski obaveštajac Jakov Kedmi smatra da SAD imaju dva meseca da sklope mir sa Rusijom.

    Kako je rekao Kedmi, američke vlasti će, u svakom slučaju, morati da se poklone Vladimiru Putinu.

    Govoreći na Jutjubu, na kanalu “Valdman lajn”, on je primetio da je američki predsednik Džo Bajden sada u izuzetno teškoj situaciji zbog ukrajinske krize. Za dva meseca u Americi počinje predizborna kampanja uoči predsedničkih izbora zakazanih za sledeću godinu. A ukrajinska kriza koja je počela pod Bajdenom postaće kritična tačka za demokrate.

    Republikanci će svakako iskoristiti situaciju i reći da sadašnja američka administracija nije u stanju da reši problem koji je sama izazvala kada je odbila da Rusiji da bezbednosne garancije krajem 2021.

    Dakle, demokrate će u svakom slučaju morati da pristanu na primirje sa Rusijom, hteli to ili ne, rekao je Kedmi.

  • “Alarmantno!”

    “Alarmantno!”

    Kremlj je danas saopštio da je članak Vašington posta, prema kojem je ukrajinski vojni oficir upravljao napadom na gasovode Severni tok, posebno alarmantan.

    Kako su naveli, on je alarmantan s obzirom na to da se u njemu navodi da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski nije znao za to.

    Niko nije preuzeo odgovornost za eksplozije u septembru 2022, kada su oštećene tri od četiri linije sistema kojim se ruski gas isporučuje u Evropu.

    Vašington post je izvestio da je koordinator napada bio Roman Červinski, visoki ukrajinski vojni oficir sa dubokim vezama sa ukrajinskim obaveštajnim službama. List je citirao neimenovane ljude koji su upoznati sa operacijom koji su rekli da ukrajinski predsednik nije znao za to.

    Červinski je primao naređenja od visokih ukrajinskih zvaničnika koji su na kraju odgovarali glavnom komandantu generalu Valeriju Zalužnom, piše Vašington post.

    Portparol ukrajinske vojske rekao je Rojtersu u nedelju da “nema informacija” o natpisu.

    “Tragovi Ukrajine u ovoj sabotaži, ovom terorističkom aktu, sve više se pojavljuju u izveštajima, istragama i medijskim člancima”, rekao je novinarima portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Ako kijevski režim više nema kontrolu situacije u sopstvenoj zemlji, onda je ovo alarmantno i trebalo bi takođe da bude uzeto u obzir”, rekao je Peskov.
    Portparol ukrajinske vojske rekao je Rojtersu u nedelju da nije imao “nikakva saznanja” o ovim tvrdnjama.

    Oštar pad pritiska na cevovodima ispod Baltčkog mora je registrovano 26. septembra, a seizmolozi su detektovali eksplozije, što je izazvalo talas spekulacija o tome ko je izvršio sabotažu na gasovodu kojim je dopreman ruski gas u Nemačku.

    Neki američki i evropski zvaničnici su prvobitno bez dokaza iznosili tvrdnje je Rusija digla u vazduh sopstvene gasovode, ali te optužbe je predsednik Rusije Vladimir Putin odbacio kao “idiotske”.

  • Ukrajinu trese sukob dva najvažnija igrača

    Ukrajinu trese sukob dva najvažnija igrača

    I dok se situacija na Bliskom istoku sve više intenzivira i prijeti da se pretvori u veliki regionalni sukob, s početkom zime, nakon više-manje neučinkovite ukrajinske kontraofenzive, ali i neuspješnih ruskih odgovora, i u Moskvi i u Kijevu – “zbrajaju račune” posljednjih šest mjeseci rata.

    Politička dimenzija sve je izraženija, a nagađa se da bi zadnjeg dana narednog marta mogli biti predsjednički izbori u Ukrajini. Na tome posebno insistiraju bivši ukrajinski predsjednik Petro Porošenko i nekadašnji bliski saradnik i savjetnik predsjednika Volodimira Zelenskog, Oleksij Arestovič, a sve to začinjeno je (pre)naglašenim sukobom dviju najpopularnijih osoba u Ukrajini – predsjednika Zelenskog i komandanta ukrajinskih snaga, generala Valerija Zalužnog.

    Podsjetimo da se i Brisel i Vašington zalažu za to da uprkos ratnoj situaciji izbori budu održani, kao pokazatelj “snage demokratije” i zapadnih vrijednosti kojima Ukrajina teži, premda je predsjednik Zelenski rekao da “sada nije vrijeme izbora” i on bi ih odgodio za “poslijeratni period”.

    Naime, pojavila se informacija da su se Zelenski i Zalužni “ozbiljno zakačili”. General Zalužni rekao je da “kontraofanziva nije polučila željene rezultate”, da je “rat ušao u slijepu ulicu”, da je rat prešao u “pozicionu fazu” i da se Ukrajina mora pripremiti za “stratešku odbranu”.

    Takav stav izazvao je kritike, a i Volodimir Zelenski je izrazio otvoreno negodovanje zbog defetističkog stava glavnog komandanta, iako je ipak napomenuo da se na Zapadu primjećuje “određeni umor od rata u Ukrajini” i veća “opterećenost zbivanjima na Bliskom istoku”.

    S druge strane, to nije prošlo neprimijećeno, pa je i bliski saradnik bivšeg predsjednika Porošenka, Volodimir Ariev čak na svom Facebooku napisao kako su Zelenski i njegov ministar obrane Rustem Umerov već “pripremili rješenje” o smjeni Zalužnog.

    To je pak izazvalo konsternaciju u ukrajinskoj javnosti jer Zalužni, poput predsjednika Zelenskog, uživa veliku popularnost. Obojica se smatraju polugama ukrajinske odbrane i međunarodne prezentacije. Neki mediji čak su spekulisali da bi se Zalužni, u slučaju da se ipak održe predsjednički izbori, mogao suprotstaviti Zelenskom, što je potreslo ukrajinsku političku scenu jer se smatra da bi to oslabilo odbrambenu sposobnost Ukrajine te bi eventualno sučeljavanje – dvojice najbitnijih ljudi – na izborima usred rata išlo samo na ruku Rusiji.

    No, Ariev je, nedugo nakon toga, prvo obrisao svoj post o tome da se sprema smjena Zalužnog, a potom dodao da “se informacija o smjeni ne može potvrditi”. To je samo uzburkalo duhove i naštetilo ugledu Porošenka, kojeg sada već optužuju da u ovakvom trenutku želi zbog svojih politikantskih interesa oslabiti ukrajinsku odbranu i zabiti klin između Zelenskog i Zalužnog, koji su dobro funkcionisali – Zelenski je vodio politiku i nije se miješao u poslove Zalužnog, kao i obratno, prenosi Jutarnji.

  • Šojgu je rješenje za sve?

    Šojgu je rješenje za sve?

    Komunikacija ministara odbrane Rusije i Francuske pomogla je da se spreči eskalacija između dve zemlje u teškim trenucima.

    To je rekao šef francuskog vojnog resora Sebastijan Lekornju.

    On je pojasnio da je spreman da nastavi kontakte ako budu “korisni i efikasni”. Ministar je rekao da je sa šefom ruskog Ministarstva odbrane Sergejem Šojguom razgovarao dva ili tri puta.

    Prema njegovim rečima, tokom ovih razgovora “bilo je reči o veoma konkretnim stvarima u oblasti rešavanja potencijalne eskalacije”.

    “Nuklearne sile imaju određene međusobne obaveze. Niz razgovora su nam omogućili da sprečimo eskalaciju u veoma osetljivim trenucima”, rekao je Lekornju na televiziji LCI.

    U avgustu 2022. godine ministri odbrane Rusije i Francuske razgovarali su o situaciji oko Zaporoške nuklearke. U oktobru iste godine ponovo su obavili telefonske razgovore, tokom kojih je Šojgu preneo svom kolegi “svoju zabrinutost zbog mogućih provokacija iz Ukrajine, upotrebom prljave bombe”.

    Od tada se ministri dve zemlje više nisu javljali.

  • Francuzi povukli ručnu! Nema više oružja za Ukrajinu iz našeg skladišta

    Francuzi povukli ručnu! Nema više oružja za Ukrajinu iz našeg skladišta

    Francuska više ne želi da Ukrajini daje svoje oružje iz sopstvenog skladišta, poručio je francuski ministar odbrane Sebastijen Lekornu.
    Umjesto toga, Kijev bi trebalo da ubuduće traži oružje direktno od proizvođača.

    “Mi sada pregovaramo sa ukrajinskim kolegama kako bi ih stimulisali da kupuju nove haubice na račun sredstava iz specijalnog fonda i kako francuski vojnici više ne bi morali da daju oružje iz svojih arsenala”, rekao je on za televiziju LCI.

    Ukrajinski mediji podsjećaju da je Francuska za potrebe pomenutog fonda izdvojila 200 miliona evra, iz budžeta države. Pariz želi da se ovaj novac troši samo na porudžbinu oružja od francuskih proizvođača, koji povećavaju proizvodnju.

    “Nastavak podrške Ukrajini je najbolje što možemo da uradimo, to je ono što im može dati šansu da pobjede”, dodao je Lekornu.

    Prema njegovim riječima, vojna pomoć Kijevu iznosi tri milijarde evra, od kojih je 200 miliona izdvojeno za specijalni fond podrške Ukrajini, koji Pariz želi da Kijev počne da koristi.

    Govoreći o glavnim pravcima na koje je francuska vojna pomoć usmjerena, ministar odbrane kaže da su to PVO sistemi, uključujući i one za borbu protiv dronova, i oprema za kopnene jedinice, što podrazumijeva artiljeriju i prevoz.

    Lekornu još dodaje da trenutno nije nastupilo vrijeme za pregovore i prekid vatre, ali i priznaje da ukrajinska kontraofanziva “teško napreduje”. Prema njegovim riječima, Kijev će možda morati da upotrebi dva ili čak tri puta više snaga od ruskih kako bi probio rusku odbrambenu liniju i zadržao svoje pozicije. Sljedeće nedjelje biće kritički važne kada je riječ o zimi koja uskoro nastupa, i koja će promijeniti karakter borbi, ocijenio je on, prenosi TASS.