VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Saliven: Bajden želi da obnovi vojne veze sa Kinom

    Saliven: Bajden želi da obnovi vojne veze sa Kinom

    Američki predsednik Džozef Bajden želi da obnovi vojne kontakte i veze sa Kinom, saopštio je nacionalni savetnik za bezbednost Bele kuće Džejk Saliven, nekoliko dana uoči susreta Bajdena i kineskog predsednika Si Đinpinga.

    Bajden će se sa Sijem sresti prvi put ove godine u sredu, tokom Azijsko-pacifičkog ekonomskog samita o saradnji u San Francisku, preneo je Rojters.

    Ovo će biti tek drugi susret dvojice lidera otkako je Bajden preuzeo predsedničku funkciju u januaru 2021. godine.

    “Predsednik je odlučan da vidi obnavljanje vojnih veza, jer veruje da je to u nacionalnom bezbednosnom interesu SAD. Potrebne su nam te linije komunikacije, tako da ne dođe do pogrešnih proračuna ili nesporazuma”, rekao je Saliven sinoć za Si-Bi-Es.

    Saliven je rekao da bi vojne veze i kontakti mogle da se obnove na svakom nivou, od visokih vojnih lidera, do taktičkog operativnog nivoa, u oblastima na moru i vazduhoplovstvu u regionu Indo-Pacifika.

    Saliven je za Si-En-En rekao da će Bajden pokušati da načini napredak po pitanju vojnih veza tokom susreta sa Sijem, ali je odbio da iznese više detalja.

    “Kinezi su, praktično, prekinuli te komunikacione veze. Predsednik Bajden želi da ih obnovi. To je jedna od glavnih tema”, rekao je Saliven.

    Tokom susreta, očekuje se da će Bajden i Si razgovarati o brojnim svetskim temama, od rata Izraela i Hamasa, ruskog napada na Ukrajinu, veze Severne Koreje sa Rusijom, Tajvana, Indo-Paficika, ljudskih prava, proizvodnje fentanila, do veštačkih inteligencija, poštene trgovine i ekonomskim odnosima, rekao je visoki američki zvaničnik.

  • Borelj traži od zemalja Zapadnog Balkana da usaglašavaju politiku sa Briselom

    Borelj traži od zemalja Zapadnog Balkana da usaglašavaju politiku sa Briselom

    Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbjednost Žozep Borelj izjavio je danas da će na odvojenom sastanku sa ministrima zemalja Zapadnog Balkana razgovarati o nedavno usvojenom izveštaju o proširenju Evropske komisije.

    On je novinarima uoči ministarskog sastanka rekao da je EU pokazala koliko joj je važan taj region.

    -Razgovaraćemo o nedavnom izveštaju komisije za proširenje, insistiraćemo na potrebi za usaglašavanjem politike jer neke zemlje nisu to uradile i biće pun program danas – rekao je Borelj.

    Šta će biti posle ratova u Ukrajini i Izraelu?

    On je kazao da će tema današnjeg ministarskog sastanka biti Ukrajina, kao i Gaza.

    -Nećemo razgovarati samo o situaciji u Gazi već i o poslijeratnim rešenjima, šta će poslije biti, kako da se odnosimo prema Gazi i palestinskom pitanju. To je pravi politički problem koji morao da rešimo. To ne može da bude izolovano rešenje – rekao je Borelj.

  • Amerika spremna za napad

    Amerika spremna za napad

    Američki ministar Lojd Ostin izjavio je da su mogući novi napadi SAD na grupe povezane sa Iranom, ukoliko ne prestanu napadi na američke snage u Iraku i Siriji.

    Ostin je rekao da ti napadi moraju da prestanu, a da će u suprotnom, SAD ponovo zaštititi svoje trupe i odgovoriti napadima na grupe povezane sa Iranom.

    Cilj napada je da se oslabe te grupe koje su, kako je naveo, direktno odgovorne za napade na američke snage u Iraku i Siriji, naveo je Ostin, preneo je Rojters.
    Američki napadi usledili su posle najmanje 40 napada tokom poslednjih sedmica na koalicione i SAD trupe u Iraku i Siriji koje su izvele snage koje podržava Iran, a najmanje 45 američkih vojnika je povređeno.

    Američka vojska saopštila je da je sinoć izvela vazdušne napade na dve iranske baze na jugoistoku Sirije posle nedavnih napada na vojno osoblje SAD u Siriji i Iraku.

    Napadi su izvedeni na lokacijama koje koriste, kako je naveo Ostin, Iranska revolucionarna garda (IRGC) i grupe koje su povezane sa Iranom.

    SAD su u sredu izvršile napad na skladište oružja koje koristi IRGC u istočnoj Siriji.

    SAD imaju 900 vojnika u Siriji i 2.500 u susednom Iraku koji pomažu lokalnim snagama u sprečavanju da ponovo oživi Islamska država u tom regionu.

    Američka vojska je rasporedila dva nosača aviona, zajedno sa pratećim brodovima, u istočnom Mediteranu nakon napada Hamasa na jug Izraela 7. oktobra da bi, kako je navela, sprečila širenje sukoba na region.

    U regionu je takođe raspoređeno na hiljade dodatnih američkih vojnika.

  • “Moramo biti spremni, Rusi će pojačati napade

    “Moramo biti spremni, Rusi će pojačati napade

    Ukrajina treba da bude spremna na to da će Rusi povećati broj udara dronovima ili raketama, izjavio je predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski.

    “Moramo da budemo spremni na činjenicu da neprijatelj može povećati broj udara bespilotnim letelicama ili raketama na našu infrastrukturu. Rusija se sprema za zimu“, rekao je Zelenski u večerašnjem obraćanju.

    On je naglasio da sada svu pažnju treba usmeriti na odbranu i odgovor teroristima, kao i na sve što država može da učini da Ukrajinci lakše prebrode ovu zimu i povećaju sposobnosti ukrajinskih vojnika, prenosi Ukrinform.Kako je ranije izjavio ministar energetike German Galuščenko, Rusija može da izvrši masivne raketne udare na ukrajinsku energetsku infrastrukturu kada temperatura duže vreme bude ispod nule.

  • “Zapad traži načine da se riješi Zelenskog”

    “Zapad traži načine da se riješi Zelenskog”

    Zapadne zemlje aktivno traže priliku da prestanu da pomažu ukrajinskom predsedniku Volodimiru Zelenskom, tvrdi bivši američki vojni obaveštajac Skot Riter.

    Kako je naveo, Zapad shvata da je sukob izgubljen.

    “U narednim nedeljama i mesecima, kolektivni Zapad će morati da pronađe načine da se reši Zelenskog i Ukrajine“, naglasio je on u autorskom tekstu za Sputnjik. Riter je naveo da je Kijev oduvek bio interesantan zapadnim zemljama samo kao sredstvo za slabljenje Rusije.

    Međutim, dodao je, to nisu uspeli da postignu, pa im Zelenski i Ukrajina više nisu potrebni.

    “Ukrajina je bila, jeste i uvek će biti malo više od oruđa u glavama zapadnih lidera sa kojima se Zelenski uskladio, koje će se koristiti kada to bude zgodno, a biće odbačeno kada više ne bude tako. Činjenica je da je kolektivni Zapad iscrpljen ukrajinskim sukobom…S druge strane, Rusija nije oslabila, naprotiv, postala je jača na svim nivoima: ekonomskom, vojnom i političkom”, dodao je on.

    Prema njegovim rečima, trenutni sukob između Hamasa i Izraela pružio je “zgodan izgovor za ubrzanje ovog procesa”, jer su, kako je dodao, vojni resursi koji bi inače mogli biti stavljeni na raspolaganje Ukrajini preusmereni na Izrael, što je realnost koja će postojati u doglednoj budućnosti.

    “Možda je krajnje vreme da scenaristi CIA osmisle kraj tragedije u čijem su stvaranju pomogli”, poručio je Riter.

    Ranije je televizijski kanal NBC, pozivajući se na zvaničnike, preneo da SAD i Evropa razgovaraju sa Kijevom o mogućnosti mirovnih pregovora sa Moskvom.

    Prema pisanju medija, američki i evropski zvaničnici zabrinuti su što je sukob, po njihovom mišljenju, ”zapao u ćorsokak”.

    Oni, takođe, nisu sigurni u svoju sposobnost da pruže dalju pomoć Ukrajini, naveo je NBC.

  • Obećanje Ukrajini propalo?

    Obećanje Ukrajini propalo?

    EU veruje da je malo verovatno da će isporučiti svih obećanih milion artiljerijskih granata Ukrajini do marta 2024. godine, kako je prethodno dogovoreno.

    Prema planu koji je EU odobrila u martu, blok bi Ukrajini obezbedio milion granata u roku od godinu dana.

    Prvi korak programa podrazumeva nadoknadu zaliha iz sopstvenih zaliha država članica, a drugi korak je zajednička kupovina nove municije.

    Blumberg je u oktobru izvestio da je, pošto je više od polovine dodeljenog vremena prošlo, EU isporučila samo 30 odsto planiranih zaliha i rizikuje da ne uspe da ispuni svoj cilj.

    Ove nedelje je Evropska služba za spoljne poslove navodno rekla da isporuka najverovatnije neće biti završena do marta sledeće godine, rekli su ljudi upoznati sa tim.

    Neke od članica nisu bile voljne da otkriju detalje o svojim naporima u snabdevanju, a EU bi od njih mogla tražiti da dostave više informacija, rekli su izvori za novinsku kuću.

    Potreba Ukrajine za zalihama municije postala je sve hitnija jer Rusija povećava svoj budžet za odbranu za 2024. i navodno je uspela da obezbedi preko milion granata iz Severne Koreje, dok politički sukobi u Vašingtonu izazivaju smanjenje američke vojne podrške Kijevu.

    Zvaničnici Evropske unije su takođe rekli da su Ujedinjeni Arapski Emirati pristali da počnu da ograničavaju izvoz osetljivih materijala sa potencijalnom vojnom upotrebom u Rusiju, preneo je Blumberg pozivajući se na neimenovane izvore.

    Taj potez bi obuhvatio i reeksport. Prema Bloombergovim izvorima, Turska takođe razmatra sprovođenje slične mere.

    Evropska komisija i tursko ministarstvo trgovine odbili su da komentarišu, rekao je Blumberg.

    Iako su Rusiji uvedene široke sankcije od početka invazije, uključujući 11 paketa iz EU, Rusija je nastavila da prima komponente zapadne proizvodnje koje koristi u proizvodnji oružja i municije koja se koristi za napad na Ukrajinu.

    Konkretno, Rusija često koristi zemlje treće strane, kao što su UAE, kao sredstvo za prikrivanje da je krajnja destinacija sankcionisanih roba zapravo Rusija.

    Pored toga, tehnologije dvostruke upotrebe koje mogu imati i vojnu i komercijalnu upotrebu- ponekad mogu proći kroz rupe u sprovođenju sankcija.

  • Kako se finansirao Hamas

    Kako se finansirao Hamas

    Iran će morati pronaći novi način da Hamasu nastavi slati novce, samozadovoljno su zaključili vojnici izraelskog IDF-a nakon što su 2019. likvidirali Hamida Ahmeda Hudarija, za kojeg je postojala opravdana sumnja da služi kao knjigovođa Hamasa.

    Međutim, Hudarija je zamijenio palestinski preduzetnik Zuhair Šamlah, a on se odlučio na taktiku koja se ubrzo ispostavila toliko uspješnom da je postala okosnica finansiranja Hamasa – kriptovalute. Na samome početku transakcije su bile male i simbolične, nerijetko u sklopu šire crowdfunding kampanje i donacija simpatizera. No, već oko 2020. na zamračene račune Hamasa počeli su “kapati” sve izdašniji iznosi.

    WSJ objavljuje ekskluzivnu analizu kojom se utvrđuje kako je izraelska kancelarija za borbu protiv finansiranja terorizma od 2021. presrela nekoliko suspektnih transakcija.

    Naime, analitička firma BitOK iz Tel Aviva, koja se bavi finansijskim softverima, presrela je račun kodnog imena NBCTF na kojem je bio iznos u protivvrijednosti od 41 milion dolara, a uskoro je po novom nalogu “sjela” i nova donacija od 93 miliona dolara.

    Na prvi pogled djelovalo je kao legitiman biznis, no ubrzo se ispostavilo da je riječ o paravanu koji je uspješno zamračio nekoliko stotina miliona evra.

    Otkad je SAD još 1997., tokom administracije Bila Klintona, Hamas proglasio terorističkom organizacijom i time im drastično ograničio pristup međunarodnom bankarskom sistemu, palestinski su teroristi za transfer novca koristili elaborirani sistem “hawala” koji je, iako se koristi u mnogim dijelovima svijeta, najzastupljeniji u muslimanskim zemljama. Temeljna okosnica tog sistema odnosi se na povjerenje između tzv. “hawaladara”, pojedinca ili entiteta koji djeluju kao posrednici u transakciji, a bitna karakteristika je i nedostatak fizičkog prenosa novca između zemalja. No, taj je metod bitno lakše presretati, pa su izraelski obavještajci uspješno locirali Hamasove donatore iz Libana, Sirije i Turske.

    Izraelsko ministarstvo obrane za WSJ tvrdi da su presreli i desetine miliona dolara, koliko je s računa Iranske revolucionarne garde donirano kompaniji Al Mutahadun u većinskom vlasništvu spomenutog palestinskog biznismena Šamlaha, za koje su posumnjali da služe za nabavu oružja Al-Qassam brigadi.

    Izraelska Kancelarija za borbu protiv finansiranja terorizma 2021. preduzeo je niz akcija protiv kompanije Al Mutahadun, a u toj je raciji identifikovano čak 47 zasebnih računa na Binanceu, najvećoj svjetskoj berzi. Ispostavilo se, tada, kako je Hamas sredstva primao i od Garantexa, velike ruske kriptoberze koja je od početka rata uUkrajini pod američkim sankcijama. Predstavnica dotične firme WSJ-u je izjavila da se pridržavaju svih međunarodnih standarda usklađenosti s finansijskim kriminalom.

    Predstavništvo Irana pri Ujedinjenim narodima nije željelo komentarisati upit redakcije WSJ-a, prenosi Jutarnji.

  • Lavrov o uslovima za ulazak Srbije u EU: To je za Brisel geopolitička vježba, Turska već odustala

    Lavrov o uslovima za ulazak Srbije u EU: To je za Brisel geopolitička vježba, Turska već odustala

    Uslovi koje je EU postavila Srbiji za početak pregovora o članstvu u savezu je geopolitička vježba, izjavio je šef ruske diplomatije Sergej Lavrov televiziji “Rusija 24”.

    Izgleda da je Ankara odlučila da više ne želi da se bavi jalovim i beskorisnim poslom, dok Beograd potvrđuje (svoje težnje da se pridruži EU). Prije neki dan su tražili da ih ne zaborave kada počnu pregovore sa Ukrajinom i Moldavijom – istakao je ruski ministar.

    • Takva je EU… Ovo je čisto geopolitička vježba. Predsjedniku Srbije Aleksandru Vučiću govore da odustane od Kosova i pridruže se antiruskim sankcijama, pa će onda vidjeti – dodao je on.

    On je nazvao i intenziviranje retorike evropskih lidera o članstvu Kijeva u EU “igrom”.

    • Ovo uglavnom govori (šefica Evropske komisije) Ursula fon der Lajen. Oni pripremaju neke preporuke, šalju ih, sami priznaju da Ukrajina nije ispunila značajan dio kriterijuma. Kijev, kroz usta ministra spoljnih poslova Dmitrij Kuleba, kaže: šta će im ovi kriterijumi, oni treba da se prime bez uslovljavanja. Ne mogu sve to da shvatim Čini mi se da je ovo igra, nastavak politike koju je EU vodila poslije nestanka Sovjetskog Saveza – zaključio je on.
  • Vagnerovci su sada dio nacionalne garde

    Vagnerovci su sada dio nacionalne garde

    Veliki deo Vagnerove plaćeničke grupe verovatno su asimilovani u komandnu strukturu ruske nacionalne garde, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane.

    Vagnerov krak u Rosgvardiji verovatno predvodi Pavel Prigožin, sin pokojnog vođe Vagnera Jevgenija Prigožina, koji je poginuo u avionskoj nesreći ubrzo nakon što su Vagnerovi borci zauzeli ruski grad Rostov i marširali na Moskvu – dela koja je Vladimir Putin proglasio za “izdaju”.

    Velika Britanija je proglasila Vagnerovu grupu terorističkom organizacijom.

    Druge grupe Vagnerovih boraca verovatno su se pridružile drugoj ruskoj privatnoj vojnoj kompaniji Redut, saopštilo je britansko ministarstvo odbrane, koja ima ukupno 7.000 ljudi.

    Dok ministarstvo odbrane Velike Britanije veruje da ruska država sada ostvaruje veću kontrolu nad aktivnostima Vagnerove grupe i njenim bivšim osobljem nakon pobune u julu 2023. godine, čečenski lider Ramzan Kadirov rekao je da su se Vagnerovi lekari pridružili specijalnim snagama čečenskog Ahmata.

    To je pored 170 boraca koji su se već pridružili Ahmatu, rekao je Kadirov u oktobru.

  • Peskov: Vašington i Kijev da shvate da Rusija ne može biti poražena

    Peskov: Vašington i Kijev da shvate da Rusija ne može biti poražena

    Vreme je da Vašington i Kijev shvate da Rusija ne može biti poražena na bojnom polju, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

    “Krajnje je vreme da Kijev i Vašington shvate da Rusija ne može biti poražena na bojnom polju”, naglasio je Peskov za televiziju Rusija 1, preneo je TASS.

    Koordinator Saveta za nacionalnu bezbednost za strateške komunikacije Džon Kirbi rekao je 8. novembra da predsednik SAD Džozef Bajden veruje da Ukrajina može da povrati svoju teritoriju i da Vašington ne sumnja u uspeh ukrajinskih oružanih formacija na bojnom polju.