VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Moramo konačno objaviti, osnovni akt Rusija – NATO je mrtav”

    “Moramo konačno objaviti, osnovni akt Rusija – NATO je mrtav”

    NATO bi trebalo da odustane od ograničenja vezanih za raspoređivanje vojnih baza u zemljama na istočnom krilu, rekao je predsednik Litvanije Gitanas Nauseda.

    Lider zemlje koja je ove godine domaćin samita Alijanse rekao je u intervjuu za “Tajms” da “pošto Rusija preduzima aktivne korake za raspoređivanje taktičkog nuklearnog oružja u Belorusiji – a imamo sve dokaze da se to dešava – moramo konačno objaviti mrtvim ovaj osnovni akt Rusija-NATO“.

    U aktu, koji je potpisan 1997. godine, stoji: “NATO potvrđuje da će, u sadašnjim i budućim bezbednosnim uslovima, alijansa svoje kolektivne odbrambene i druge zadatke obavljati kroz obezbeđivanje neophodne kompatabilnosti, integracije i sposobnosti unapređenja, a ne kroz dodatno trajno raspoređivanje značajne borbene snage“.

    Osim toga, u dokumentu se kaže da se blok i zemlja međusobno ne smatraju protivnicima.

    Nauseda je pozvao zapadne zemlje da budu jake, jer je to “najbolje odvraćanje“,ne možete pokazati svoj strah od predsednika Vladimira Putina, inače će dobiti “signale ranjivosti“ Zapada.

    NATO je već počeo da jača svoj istočni bok: prošle godine, nakon početka ruske specijalne operacije, Alijansa je poslala borbene grupe u Bugarsku, Rumuniju, Mađarsku i Slovačku, pored onih koje su već u baltičkim državama i Poljskoj. Kako navodi Tajms, ove jedinice su raspoređene na rotacionoj osnovi zbog akta Rusija-NATO, preneo je Sputnjik.

  • (Ne)pristojna ponuda za Volodimira

    (Ne)pristojna ponuda za Volodimira

    Lideri NATO-a će Ukrajini na samitu u Vilnjusu ponuditi bezbednosne garancije poput onih koje ima Izrael, piše britanski “Telegraf”.

    Velika Britanija, Sjedinjene Američke Države, Francuska i Nemačka će se posvetiti dugoročnom planu naoružavanja Kijeva kako bi se odbranio od ruske agresije, navodi list.

    Neimenovani zvaničnici kažu da će novi odbrambeni plan za Ukrajinu uključivati pravno-obavezujuće obećanje za nastavak vojne podrške Kijevu.

    Pored toga, biće obećana i obuka ukrajinskih trupa, razmena obaveštajnih podataka i pomoć u procesu usklađivanja ukrajinskih snaga sa NATO standardima. Ponuda ne podrazumeva punopravno članstvo, koje Ukrajina traži, ali reč je o “odskočnoj dasci” ka članstvu, ističe “Telegraf”.

    Četiri članice se nadaju da će formalizovanje ovih obaveza dovesti do toga da ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski ne ode sa skupa praznih ruku.

    Izrael nije deo NATO-a, ali SAD izdvajaju skoro četiri milijarde dolara na godišnjem nivou kako bi osigurale da država ima “kvalitativne vojne prednosti” na Bliskom istoku.

    Sporazum je deo memoranduma o razumevanju koji se obnavlja na svakih 10 godina, ali ne uključuje obavezu da jedna država mora da brani drugu u slučaju napada.

  • Makron: Francuska će Ukrajini dati rakete dugog dometa

    Makron: Francuska će Ukrajini dati rakete dugog dometa

    Francuska će početi da snabdjeva Ukrajinu raketama dugog dometa kako bi mogla da se brani, izjavio je danas predsjednik Francuske Emanuel Makron.

    On je po dolasku na samit NATO-a u Vilnjusu u Litvaniji odbio da iznese detalje o tome koliko i kojih projektila će biti dato Ukrajini.

    „Odlučio sam da povećam isporuke oružja i opreme koja bi omogućila Ukrajincima da imaju kapacitet da udare duboko, uz zadržavanje naše doktrine da dozvolimo Ukrajini da brani svoju teritoriju“, rekao je Makron.

    U Viljnusu se danas i sutra održava samit NATO-a, a jedna od glavnih tema je situacija u Ukrajini, prenosi Tanjug.

  • Zaharova o NATO samitu: Živopisan performans u znak podrške Ukrajini

    Zaharova o NATO samitu: Živopisan performans u znak podrške Ukrajini

    Portparolka Ministarstva unutrašnjih poslova Rusije, Marija Zaharova oglasila se dajući osvrt na samit NATO-a koji počinje danas u Litvaniji, na kojem će biti govora i o Ukrajini.

    “Na predstojećem samitu NATO-a u Viljnusu biće priređen živopisan performans u znak podrške Ukrajini. U najgoroj tradiciji zapadnih manipulacija i sa javnošću i sa svojim štićenicima, biće priređena živopisna predstava” rekla je Zaharova u emisiji “Big Game” na Prvom kanalu, komentarišući samit u Viljnusu, prenosi “RIA novosti”.

    Dodala je:

    “U toku je masovna orkestrirana obuka, ministri finske vlade snimaju solo za violončelo u znak podrške Ukrajini” rekla je ona, prenosi “RIA novosti”.

    Zaharova je napomenula da se uoči samita najavljuju nove isporuke pomoći Ukrajini i preduzimaju različiti PR potezi, kako bi se prikazalo određeno stanje “kijevskog režima na površini”.

    Samit NATO-a biće održan od 11. do 12. jula u Viljnusu i okupiće lidere svih zemalja Alijanse, uključujući predsjednika SAD, Džoa Bajdena, prenosi “Avaz”.

    Podsjetimo, ranije je američki savjetnik za nacionalnu sigurnost Džejk Salivan rekao da Ukrajina neće postati članica NATO-a na predstojećem samitu.

    Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg izjavio je 19. juna da na samitu u Viljnusu saveznici neće razgovarati o zvaničnom pozivu Ukrajini za pristupanje tom vojnom savezu, već će se konsultovati o tome koje odluke mogu približiti Kijev članstvu u NATO.

  • “Јedinstvo NATO-a sve teže održivo “

    “Јedinstvo NATO-a sve teže održivo “

    Јedinstvo NATO-a, koje američki predsjednik DŽo Bajden slavi na svakom koraku, sve je teže održati kako odmiče rat u Ukrajini, piše Njujork tajms.
    Kao “odličan primjer” toga, list navodi tekuću raspravu o budućnosti Ukrajine.

    Alijansa funkcioniše po principu konsenzusa, što sve više ljuti veće članice koje obezbjeđuju veći dio budžeta.

    Ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski je proteklu nedjelju proveo idući iz jedne u drugu prestonicu članice NATO-a kako bi dobio podršku, čak je i zaprijetio da se neće pojaviti na samitu u Vilnjusu ako ne bude ostvaren značajan napredak kada je riječ o članstvu Ukrajine.

    Međutim, u intervjuu za Si-En-En, predsjednik SAD je rekao da ne misli da je Ukrajina spremna za članstvo u NATO-u, kao i da bi njeno pridruživanje Alijansi, dokle god traje sukob, dovelo do rata Sjedinjenih Američkih Država sa Rusijom. Američki list dodaje da Bajden takve poruke šalje već 15 mjeseci.

    Sa njim je saglasna i Njemačka, ali i nekoliko zemalja koje su nekada bile dio sovjetskog bloka, vjeruju da Ukrajinu treba primiti što prije ili čim bude postignuto primirje.

    Neslaganja oko članstva mogla bi da budu skrajnuta u drugi plan činjenicom da dugo očekivana ukrajinska kontraofanziva ne napreduje onako kako je očekivano, kao i da bi Kijev mogao da ostane bez municije.

    • Pitanje “Šta tačno obećati Ukrajini” biće najteže na predstojećem samitu – piše Njjork tajms.

    Očekuje se da će u završnom kominikeu pisati da je Ukrajini mjesto u Alijansi, ali i dalje postoji rasprava o tome da li će se dodati “kada uslovi to budu dozvolili”.

    Ali, osim fraza, ostaje sporno kako Ukrajina tamo stiže i kroz koji proces.

    Međutim, na samitu u Vilnjusu će doći do jednog simboličnog čina – odnosi NATO-a sa Ukrajinom biće unapređeni u “status savjeta”, što znači da će predstavnici Kijeva, kada se razgovara o ključnim pitanjima, sjediti na sastancima kao ravnopravni učesnici sa predstavnicima ostalih članica.

    Na samitu će takođe biti odobreno novo obećanje o odbrambenin izdacima koje treba da zamijeni ono dogovoreno 2014. godine, kojim je planirano da saveznici troše dva odsto BDP-a na odbranu.

    Podaci pokazuju da to čini samo 11 članica od njih 31, a NATO nema način da ih natjera da te zahtjeve sprovedu.

    Takođe, i možda jednako važno kao i sve ostalo, saveznici će dati političko odobrenje za izradu prvih detaljnih ratnih planova, o tome kako da se odbrani čitava teritorija NATO-a, navodi američki list.

  • Stoltenberg: Oslobodićemo Kijev obaveze da ispuni uslove za članstvo u NATO-u

    Stoltenberg: Oslobodićemo Kijev obaveze da ispuni uslove za članstvo u NATO-u

    Saveznici u NATO-u bi trebalo da se slože da oslobode Kijev obaveze da ispuni uslove iz Akcionog plana za članstvo (MAP) kako bi Ukrajina postala članica Alijanse u budućnosti, izjavio je generalni sekretar NATO-a Јens Stoltenberg.

    Ukrajina je prešla dug put otkako smo 2008. godine donijeli odluku da sledeći korak bude Akcioni plan za članstvo. Kijev je mnogo bliži NATO-u, tako da mislim da je došlo vrijeme da se to odrazi i u odlukama Alijanse – rekao je Stoltenberg uoči početaka samita NATO-a u Vilnjusu.

    Јasno ćemo staviti do znanja da će Ukrajina postati članica, uklonićemo Akcioni plan za članstvo, poslaćemo veoma snažnu i pozitivnu poruku NATO-a Ukrajini, naveo je Stoltenberg.

    SALIVEN: USVOЈIĆEMO NOVI MODEL VOЈNIH SNAGA

    Članice NATO saveza usvojiće novi model vojnih snaga na samitu u Vilnjusu i sklopiće dogovor o povećanju ulaganja u vojsku, izjavio je savjetnik u Bijeloj kući za državnu bezbjednost DŽejk Saliven.

    • Između ostalog, saveznici će usvojiti novi model snaga NATO-a, koji će povećati kapacitet pripravnosti. Saveznici će se saglasiti da povećaju troškove za odbranu i usvoje novo obećanje o ulaganju u odbranu – rekao je Saliven na konferenciji za novinare uoči samita Alijanse.

    Američki zvaničnik istakao je da danas veći broj članica Alijanse izdvaja više od dva odsto svog bruto domaćeg proizvoda za vojnu potrošnju ili su na putu da to postignu.

    On je dodao da su saveznici saglasni da dva odsto treba da bude minimum, a ne maksimum.

  • Prištinski medij otkrio Lajčakov plan u tri tačke za deeskalaciju situacije na sjeveru Kosova

    Prištinski medij otkrio Lajčakov plan u tri tačke za deeskalaciju situacije na sjeveru Kosova

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak pripremio je plan za sprovođenje tri tačke koje vode ka deeskalacije situacije na sjeveru Kosova.

    Prema planu, ako sve bude kako treba, mjere protiv Kosova biće ukinute. Prvi korak trebalo bi da preduzme Kosovo, a tiče se povlačenja policije iz zgrada u četiri opštine na sjeveru, dok bi gradonačelnici trebalo privremeno da obavljaju dužnosti van opštinskih zgrada.

    Srpski protesti da prestanu istovremeno sa odlaskom kosovske policije sa severa KiM
    Ono što je na Srbiji da uradi jeste da obezbijedi da demonstranti napuste opštinske zgrade istovremeno sa odlaskom kosovske policije.

    Lajčak je ranije u toku dana saopštio da je u Bratislavi sa zamjenikom kosovskog premijera i šefom kosovskog pregovaračkog tima Besnikom Bisljimijem dogovorio prve korake ka deeskalaciji situacije na sjeveru Kosova

    Bisljimi je naveo da su se na tom sastanku dogovorili o neophodnim koracima da se obezbijedi efikasnu deeskalacija i to, kako je istakao, kako je predviđeno zakonom fokusirajući se na normalizaciju i sprovođenje vladavine prava, piše Kosovo Onlajn.

  • Stejt department: Ne možemo pokleknuti

    Stejt department: Ne možemo pokleknuti

    Sjedinjene Američke Države nastaviće da ujedinjuju saveznike i partnere u cilju postizanja pravednog mira u Ukrajini, saopštio je Stejt department.

    Kako se dalje navodi u saopštenju povodom 500 dana agresije Rusije na Ukrajinu, “u nedeljama i mesecima koji su pred nama, Sjedinjene Američke Države će nastaviti da rade sa Ukrajinom, sa našim saveznicima i partnerima, i sa svim zainteresovanim stranama posvećenim podršci pravednom i trajnom miru”.

    Portparol Stejt departmenta Metju Miler je na brifingu u Vašingtonu podsetio kako su od početka invazije velikih razmera ruske snage napale kuće, škole, igrališta, bolnice, tržne centre, nuklearne objekte i drugu infrastrukturu u Ukrajini.

    Pripadnici ruskih snaga i njihovi punomoćnici počinili su međunarodne zločine, kao što je nezakonito prebacivanje ukrajinskih civila, uključujući decu, u Rusiju u okviru takozvanih operacija filtriranja, rekao je Miler.

    On je naveo da je Rusija više puta naredila napade na energetsku mrežu Ukrajine, zaplenila njene nuklearne energetske objekte i neodgovorno zveckala nuklearnim oružjem, uništavajući obradivo zemljište i sprečavajući Ukrajince da izvoze poljoprivredne proizvode.

    Ne možemo pokleknuti pred ruskom agresijom, niti prihvatiti njene drske pokušaje da silom prekroji granice. Mi smo 500 dana čvrsto ujedinjeni sa Ukrajinom i nastavićemo da to činimo koliko god bude potrebno, poručio je on.

  • “NE” – Aktiviraće Član 5

    “NE” – Aktiviraće Član 5

    Predsjednik Poljske Andžej Duda izjavio da je u interesu njegove zemlje da Ukrajina što pre uđe u NATO, ali da za to mora da se sačeka kraj sukoba.

    “Poljskoj je u interesu da Ukrajina što pre uđe u NATO. Ona ima jaku i iskusnu vojsku. Međutim, takva odluka neće biti doneta na samitu u Vilnjusu. NATO neće formalno pozvati Ukrajinu da se pridruži. Mora da se sačeka kraj rata”, rekao je Duda u intervjuu za “Bild”.

    Istovremeno, dodao je da razume strah nemačke vlade od sukoba NATO-a i Rusije, i koja nije za brzo pridruživanje Ukrajine.

    “O tome ne brine samo Nemačka. Takva zabrinutost postoji u mnogim zemljama. Morate da budete svesni da bi Ukrajini, ukoliko bi danas tokom rata, bila primljena u NATO, prvo zahtevala da se aktivira Član 5. Ostale savezničke države bi onda morale da pomognu u odbrani Ukrajine. Tada bi došlo do rata”, upozorio je Duda.

    Međutim, on ne isključuje mogućnost stacioniranja poljskih trupa u Ukrajini u slučaju prekida vatre sa Rusijom.

    “Sve zavisi od toga kakvi su sporazumi. Ako se Ukrajina odluči za mirovne pregovore sa Rusijom i za mirovnu operaciju u kojoj bi se zapadni vojnici brinuli o poštovanju primirja, Poljska bi učestvovala. Ako bi to bila odluka NATO-a, onda bismo, kao odgovorna članica, podržali tu odluku”, rekao je poljski predsednik.

  • “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”

    “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”

    Ukrajina saopštila da su ukrajinske snage uhvatile “u zamku” ruske trupe u okolini Bahmuta, gde ukrajinske trupe osvajaju položaje u sklopu kontraofanzive.

    Prema ruskim izveštajima, moskovske snage su odbile i zaustavile ukrajinsko napredovanje na istoku i jugu zemlje.

    “Bahmut. Neprijatelj je uhvaćen u zamku”, napisao je na Telegramu komandant kopnene vojske Ukrajine general Oleksandr Sirski.

    Sirski je naveo da je Bahmut potpuno pod ukrajinskom vatrom i da se ruske snage potiskuju sa svojih položaja, preneo je Rojters.

    Ukrajinski brigadni general Oleksandr Tarnavski napisao je da su ruske snage na južnom frontu izgubile oko stotinu vojnika tokom 24 sata.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski rekao je prethodno da kontraofanziva napreduje sporije nego što se očekivalo.

    Rusko ministarstvo odbrane saopštilo je da su ruske snage odbile ukrajinske napade u tri dela Donjecke oblasti, uključujuci Kliščivku, žarište sukoba poslednjih dana u blizini Bahmuta.

    Ministarstvo je takođe navelo da su ruske snage osujetile ukrajinske napade na jugu, uključujuci u blizini sela Rivnopil, za koje su ukrajinske snage rekle da su ga zauzele pre dve sedmice.