VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Čime će Ukrajinci ratovati?

    Čime će Ukrajinci ratovati?

    Rusko vazduhoplovstvo je 13. decembra izvršilo značajan napad balističkim projektilima na ključne ukrajinske vojne ciljeve.

    Mete su uključivale objekte za izradu artiljerijskih metaka 155 mm i 152 mm i radionice za dronove.

    Dodatne mete uključivale su fabrike baruta i lokacije za proizvodnju 125 mm tenkova. Rusko Ministarstvo odbrane proglasilo je da su svi udari bili uspešni.

    Problem za zapadne saveznike Ukrajine je da većina ukrajinske artiljerije i oklopa i dalje koristi staru sovjetsku municiju. Shodno tome, smatraju da je teško nabaviti municiju od 155 mm, 152 mm i 125 mm jer je obično ne proizvode zapadne države.

    Postoji velika šansa da neutralisanje odbrambenih industrijskih ciljeva značajno pogorša ionako ozbiljne nestašice municije koju doživljava ukrajinska vojska.

    Ovaj nedostatak se manifestuje u raznim jedinicama, uključujući njihove elitne mehanizovane brigade i artiljeriju. Potencijal ruskih oružanih snaga za lansiranje balističkih raketnih napada na ukrajinske ciljeve je značajno porastao.

    Ovo je prvenstveno zbog povećane proizvodnje naoružanja kao što su raketa sa vazdušnim lansiranjem Kh-47M2 Kindžal i 9K720 – raketa zemlja-zemlja koju sistem Iskander-M koristi – njihove količine su se višestruko povećale u odnosu na ono što su bile pre rata.

    Prema izveštajima Bele kuće, postoje dokazi da severnokorejske balističke rakete dopunjuju ove zalihe. Od njih, korejski KN-23B ističe se kao najmoćnija operativna taktička balistička klasa raketa širom Evrope do sada.

  • Huti gađali američki razarač

    Huti gađali američki razarač

    Američki borbeni avion oborio je protivbrodsku krstareću raketu koju su lansirali jemenski pobunjenici Huti sa teritorije Jemena prema američkom razaraču raspoređenom na jugu Crvenog mora, saopštila je američka vojska.

    Centralna komanda SAD (CENTCOM) saopštila je u nedjelju na platformi X da nije bilo povrijeđenih, niti je pričinjena šteta.

    CENTCOM navodi da je projektil oboren u blizini jemenske luke Hodejda, prenio je Rojters.

    Huti su saopštili ranije u nedjelju da su primjetili američke avione u blizini jemenskog vazdušnog prostora i obalnih područja.

    jPortparol Huta Mohamed Abdulsalam izjavio je da je riječ o kršenju suvereniteta Jemena.

    Propalestinski aktivisti protestovali su u nedjelju na Kipru zbog toga što se britanska baza koristi za lansiranje napada na Hute.

  • Island: Lava stigla do kuća u gradu Grindavik

    Island: Lava stigla do kuća u gradu Grindavik

    Nakon što je juče došlo do nove erupcije vulkana na Islandu, lava je stigla do grada Grindavik koji je ranije evakuisan, pišu Tanjug i Rojters, a prenosi RTS.

    Lava se razlila ulicama grada i prekrila dio jedne kuće koja se zapalila. Јavni servis RUV javio je da je kuća bila prazna i prije evakuacije.

    Do erupcije je došlo juče na jugozapadu Islanda, blizu grada Grindavika, na čijem poluostrvu Rejkjanes je od 2021. godine bilo pet erupcija vulkana.

    Stanovništvo Grindavika, oko 4.000 ljudi, prethodno je evakuisano zbog značajne seizmičke i aktivnosti magme, a civilna odbrana je podigla stepen opasnosti u tom području na vanredni.

    • Životi nisu ugroženi, ali je infrastruktura ugrožena – rekao je islandski predsjednik Gudni Јohaneson, dodajući da nije bilo prekida u letovima.

    U blizini Grindavika se nalazi i turistička atrakcija, geotermalna banja Plava laguna, gdje je takođe evakuisan hotel.

    Posljednja erupcija na poluostrvu Rejkjanes počela je 18. decembra prošle godine u vulkanskom sistemu Svartsengi, poslije kompletne evakuacije Grindavika i zatvaranja Plave lagune.

    Grindavik je prilikom posljednje erupcije u decembru bio pošteđen štete, pošto je lava tekla u drugom smjeru zaobilazeći grad.

  • Cijena transporta kroz Suecki kanal povećana za 300 odsto

    Cijena transporta kroz Suecki kanal povećana za 300 odsto

    Napadi jemenskih Huta na komercijalna plovila u Crvenom moru izazvali su velike poremećaje na ključnim brodskim arterijama.
    Troškovi transporta tereta kroz Crveno more i Suecki kanal porasli su za preko 300 odsto od novembra, usred napada jemenskih Huta na komercijalna plovila navodno povezana sa Izraelom, prenosi “Skaj njuz” pozivajući se na podatke analizira globalna logistička kompanija DSV.

    Šangajski indeks kontejnerskog tereta (SCFI), najčešće korišćena mjera takvih troškova, dostigao je 3.101 dolar po kontejneru od 20 stopa (7 metara) sa 2.871 dolara prošlog petka. Podaci pokazuju da je ukupna cijena kontejnera koji se otprema iz Šangaja u Evropu navodno bila 310 odsto veća u odnosu na cijene početkom novembra.

    Huti, koji podržavaju Palestince u sukobu Izraela i militantne grupe Hamas, od sredine oktobra lansirali su više dronova i projektila na komercijalna plovila u Crvenom moru, i poslali ratne brodove da patroliraju ovim glavnim plovnim putem za globalni transport. Izveli su više od dvadesetak napada, prisiljavajući velike teretne gigante kao što su MSC, “Mersk”, CMA CGM i “Hapag-Lojd”, da preusmere brodove oko južnog vrha Afrike, izbjegavajući Adenski zaliv i Suecki kanal.

    Ovo preusmjeravanje dodaje više od deset dodatnih dana putu i dovodi do povećanja računa za osiguranje. Istovremeno, povećani su troškovi osoblja, a duža putovanja takođe primoravaju transportne kompanije da troše dodatno gorivo.

    Uprkos velikom povećanju, troškovi transporta ostaju ispod nivoa zabilježenog u martu 2021. kada je brod “Ever Given” blokirao Suecki kanal, ostavljajući važni trgovački put neprohodnim šest dana. Zbog tog incidenta stotine brodova bilo je zaglavljeno, a svaki dan zastoja koštao je globalnu trgovinu devet milijardi dolara.

    Ranije ove nedjelje, SAD i Velika Britanija su počele da izvode vazdušne napade na Hute kao odgovor na akcije grupe u Crvenom moru. Ovaj potez izazvao je pomiješane međunarodne reakcije, a mnogi su upozorili da će dovesti do eskalacije sukoba na Bliskom istoku.

  • Lociran tanker s naftom koji je zaplijenio Iran

    Lociran tanker s naftom koji je zaplijenio Iran

    Tanker pod zastavom Maršalskih Ostrva koji je Iran zaplijenio u Omanskom zalivu ranije ove sedmice lociran je istočno od iranskog ostrva Kešm, saopštila je služba za praćenje plovidbe tankera TankerTrackers.com (Trekers) na svom nalogu na mreži Iks.

    ”Tanker Sent Nikolas u vlasništvu Grčke, osiguran u Velikoj Britaniji i pod zastavom Maršalskih ostrva, natovaren sa milion barela iračke sirove nafte, lociran je danas istočno od ostrva Kešm u Iranu”, navodi se u saopštenju.

    Rojters navodi da je Iran zaplijenio brod “Sent Nikolas”, natovaren iračkom naftom namijenjenom Turskoj, u znak odmazde za slučaj kada su SAD prošle godine zaplijenile isti brod koji je nosio Iransku naftu.

    SAD su, kako navodi britanska agencija, zaplijenile brod u operaciji sprovođenja sankcija kada je plovio pod imenom Suec Rajan, a Iran je upozorio da taj potez “neće ostati bez odgovora”.

    Do zapljene tankera Sent Nikolas došlo je tokom višesedmičnih napada jemenskih militanata Huta na brodove koji plove u Crvenom moru, prenosi Tanjug.

  • Netanjahu: Hag neće zaustaviti Izrael

    Netanjahu: Hag neće zaustaviti Izrael

    Međunarodni sud pravde neće odvratiti Izrael od vođenja rata u Gazi do potpune pobjede, izjavio je danas izraelski premijer Benjamin Netanjahu, nakon što je Južnoafrička Republika podnijela tužbu za genocid Izraela nad Palestincima.

    “Niko nas neće zaustaviti – ni Hag, ni Osovina zla, niko”, rekao je Netanjahu u televizijskom obraćanju, preneo je Rojters.

    Izraelski premijer je kazao da tek treba da bude donesena odluka o potencijalnom vojnom preuzimanju “Koridora Filadelfija” duž granice Pojasa Gaze sa Egiptom. Netanjahu je rekao da “postoji niz opcija”, uključujući premještanje snaga u (koridor) Filadelfiju.

    “Razmatramo opcije i tek treba da donesemo odluku”, istakao je on.

  • Huti: Obećavamo snažan i efektan odgovor

    Huti: Obećavamo snažan i efektan odgovor

    Zvaničnik jemenskih Huta, Nasruldin Amer, izjavio je danas da u najnovijem napadu SAD na položaje te grupe militantne grupe u Sani nije bilo mrtvih ni povređenih, i obećao “snažan i efektan odgovor”.

    “Nije bilo povređenih, materijalne štete niti ljudskih gubitaka”, istakao je Amer za Al Džaziru.

    Potparol Huta, Mohamed Abdulsalam, izjavio je za Rojters da američki napadi na Jemen, uključujući i posljednji na vojnu bazu u Sani, prestonici te zemlje, nemaju značajan uticaj na sposobnost te grupe da i dalje spriječava prolazak plovila povezanih sa Izraelom kroz Crveno i Arapsko more.

    Prvog dana napada SAD i Velike Britanije na položaje Huta, u noći između četvrtka i petka, pogođeno je 28 lokacija i više od 60 ciljeva, dok je američka vojska izvela rano jutros novi napad na Hute u Jemenu.

    Vašington i London su saopštili da je ova operacija u toku zbog napada Huta na brodove u Crvenom moru.

  • Tramp: Bacamo bombe širom Bliskog istoka, a Ostin vodi rat iz bolničke sobe

    Tramp: Bacamo bombe širom Bliskog istoka, a Ostin vodi rat iz bolničke sobe

    Kandidat za predsjedničku nominaciju Republikanske stranke Donald Tramp izjavio je danas da Sjedinjene Američke Države “bacaju bombe širom Bliskog istoka”, dok ministar odbrane Lojd Ostin “vodi rat preko svog laptopa u bolničkoj sobi”.

    “Dakle, samo da razjasnimo. Bacamo bombe širom Bliskog istoka, opet, a naš ministar odbrane, koji je nestao na pet dana, vodi rat sa svog laptopa u bolničkoj sobi”, napisao je Tramp na svojoj društvenoj mreži TruthSocial.

    On je dodao da je riječ o “istoj bandi koja se predala u Avganistanu za šta niko nije odgovarao, niti je iko otpušten”.

    “To je bio najsramniji trenutak u istoriji SAD. Sada imamo ratove u Ukrajini, Izraelu i Jemenu, ali nema ‘rata’ na našoj južnoj granici. Oh, to ima mnogo smisla. Pokvareni Džo Bajden je najgori predsjednik u istoriji SAD”, zaključio je Tramp.

    Potrparol Pentagona Patrik Rajder ranije danas je rekao da SAD ne planiraju da šalju dodatne snage u region nakon što su američke i britanske vojske izvele udare na jemenske pobunjenike Hute.

    On je naveo da je ministar odbrane SAD Lojd Ostin, koji je 1. januara hospitalizovan zbog infekcije, “aktivno angažovan u nadgledanju i rukovođenju ovim udarima”.

    Jemenska militantna grupa Huti saopštila je ranije danas da je u američko-britanskim napadima na njene položaje ubijeno pet i ranjeno šest njihovih boraca.

  • Oštro odbrusio Zapadu: Kako možete mirno da živite?

    Oštro odbrusio Zapadu: Kako možete mirno da živite?

    Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski izrazio je oštre primedbe zapadnim partnerima.

    On je uveren da toliko ljudi ne bi stradalo u napadima ruskih balističkih raketa da je Zapad Ukrajini isporučio moćnije sisteme protivvazdušne odbrane, prenosi Ukrajinska pravda.

    “Kako možete mirno da živite i spavate kada shvatite da imate na desetine ovih sistema Patriot? Da ste danas poslali sedam sistema u Ukrajinu, ljudi u Harkovu, Hersonu i Odesi ne bi stradali. Možete li da živite normalnim životom znajući ovo? “, upitao je ukrajinski lider na konferenciji za novinare u Rigi.

    Inače, Zelenski je juče posetio Letoniju, gde se sastao sa letonskim predsednikom Edgarsom Rinkevičsom.

    Ovim se završava njegova turneja po baltičkim državama, nakon posete Estoniji i Litvaniji ranije ove nedelje.

    Ukrajinski predsednik je ukazao na kašnjenje u isporuci zapadnog naoružanja, napominjući da mnogi Ukrajinci ginu dok Kijev čeka pomoć.

    On je rekao da ne razume stavove Zapada, ali je ipak zahvalio zapadnim partnerima na pomoći koju su do sada uputili.

  • Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

    Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

    Većina ljudi u Ukrajini želi da izdrži u odbrambenoj borbi protiv Rusije. Ali, ove 2024. godine, teret rata bi trebalo drugačije da se preraspodeli.

    Za mnoge ljude u Ukrajini, godina je počela onako kako su mnogi očekivali cele zime: ponovo vazdušni udari Rusa, ponovo rakete i dronovi na infrastrukturu i naselja. Ono što je novo jeste žestina pojedinačnih talasa napada: s više raketa i više dronova, Rusija želi da savlada ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

    Agencija UN za hitnu pomoć OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs) u Ukrajini izveštava da su napadi vojske Kremlja ostavili “stotine hiljada ljudi bez struje i vode”. I to dok bi, “prema prognozama, temperature u narednim danima mogle da padnu do minus 20 stepeni Celzijusa”.

    Napadi Rusije ciljaju na moral Ukrajinaca, njihovu volju da pružaju otpor. Ali, neposredno pred drgu godišnjicu rata, Ukrajinci su se očigledno pripremili za to. Stalno ima izveštaja da uprkos zavijanju sirena za uzbunu, ljudi više ne jure dole u duboke tunele kijevskog metroa. Umesto toga, čuče u svojim hodnicima bez prozora, podalje od spoljnih zidova, što bi trebalo da pruži određenu zaštitu od zidova i prozora koji se razmrskavaju.

    Anketa: 58 odsto želi da nastavi borbu i bez Zapada

    Anketa renomiranog kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja KIIS (Kyiv International Institute of Sociology) takođe pokazuje da su se Ukrajinci psihički pripremili za rat: 58 odsto anketiranih kaže da kontranapadi moraju da se nastave posle zime, čak i ako ne bude pomoći više od 50 nacija predvođenih SAD.

    “Istovremeno, svaki treći ispitanik (32 odsto) smatra da je bolje prekinuti neprijateljstva pod uslovom zaista ozbiljnih bezbednosnih garancija sa Zapada, čak i ako bi se oslobađanje okupiranih teritorija odložilo na neodređeno vreme”, piše KIIS.

    U prethodnoj anketi tog instituta, 80 odsto Ukrajinaca odbacilo je trajno odricanje od ukrajinske teritorije. I to u situaciji u kojoj su vojnici na frontu mesecima morali da racionalizuju municiju, posebno artiljerijske granate – jer su isporuke zapadnih nacija bile mnogo manje od obećanih. Ali, poraz od ruskog agresora očigledno nije opcija za ogromnu većinu u zemlji.

    Oleh (38), koji skoro dve godine služi u sanitetu u vojsci, i kao i većina vojnika hoće da ga citiraju bez prezimena, u intervjuu za DW kaže: Smanjenje zapadne pomoći je potpuno prirodno i očekivano”. Biće ovo “dug rat”. Ukrajina treba sama da proizvodi mnogo više municije i oružja, kaže vojnik.

    Protesti – više pomoći za front

    U Kijevu se često održavaju demonstracije. U decembru, dok se unutra raspravljalo o budžetu za 2024, nekoliko desetina ljudi su ispred zgrade gradske uprave skandirali: “Novac za vojsku!”

    Demonstranti su zahtevali da se odustane od infrastrukturnih projekata u gradu i da se novac upotrebi za vojnike na frontu. Među njima je bio i Ilja, koji je kritikovao politički spor u prestonici. “Lokalne vlasti ne vode rat. Bave se politikom”, rekao je 26-godišnjak u intervjuu za DW.

    Na jednom drugom protestu, porodice vojnika pozvale su na demobilizaciju onih koji služe više od godinu dana. “Moj muž je otišao vojsku na početku velike invazije”, rekla je za DW 18-godišnja Alina Straško. Kao i mnogi dobrovoljci, mislio je da će posle nekog vremena stići zamena. Ali, on se bori već skoro dve godine. „Odsustvo kući nije dovoljno da se oporave od svega što su doživeli na frontu“, kaže Alina.

    Nova mobilizacija – poziv na zamenu boraca na prvoj liniji
    Predsednik Volodimir Zelenski nedavno je pozvao na mobilizaciju 500.000 novih vojnika. U ukrajinskom parlamentu postoji nacrt zakona kojim bi mobilizacija trebalo drugačije da se reguliše. Poslanici procenjuju da neće biti procesa lutrije, niti će biti pozivane žene. Mnoge žene se inače bore dobrovoljno, ali i njihov broj je sve manji.

    Veliki pritisak se vrši na Zelenskog da rastereti posebno dugogodišnje borce. To primećuje Vasilina Duman, koja, kao i mnogi drugi, prikuplja donacije za jedinice na frontu – još od 2014. od ruskog pokušaja da osvoji Donbas. Te grupe pomagača često na front donose toplu odeću, hranu, pa čak i dronove kupljene od donacija.

    “Ljudi koji se bore dve godine zaslužuju da budu demobilisani”, kaže 37-godišnja žena u intervjuu za DW. “Moraju da znaju da će užasnim uslovima u kojima žive, jednog dana doći kraj”.

    Rusija: “Izvor problema za svet”
    Nešto slično kaže i 38-godišnji sanitetlija Oleh: “Nije demotivisan, kaže, ali jeste umoran”. Želi da bude demobilisan, dodaje za DW. Istovremeno, jasno mu je da se to neće dogoditi brzo, jer: “nema ko da nas zameni”.

    Pa ipak, Oleh i Vasilina Duman se slažu: lak i ako se zapadna pomoć smanji, “Ukrajina će nastaviti da se bori”. Čak i ako se poveća pritisak na vođstvo njihove države da uđe u pregovore, “to Rusiju neće promeniti”.

    Štaviše, Vasilina Duman odlučno izjavljuje: “Ako ostane nekažnjeno, zlo raste. Rusija mora da izgubi ovaj rat da bi se promenila. U suprotnom će biti stalni izvor problema za ceo svet.”

    Za to vreme, rasplamsava se rasprava o tome kako će se u Ukrajini podeliti teret te borbe.