VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Oštro odbrusio Zapadu: Kako možete mirno da živite?

    Oštro odbrusio Zapadu: Kako možete mirno da živite?

    Predsednik Ukrajine, Volodimir Zelenski izrazio je oštre primedbe zapadnim partnerima.

    On je uveren da toliko ljudi ne bi stradalo u napadima ruskih balističkih raketa da je Zapad Ukrajini isporučio moćnije sisteme protivvazdušne odbrane, prenosi Ukrajinska pravda.

    “Kako možete mirno da živite i spavate kada shvatite da imate na desetine ovih sistema Patriot? Da ste danas poslali sedam sistema u Ukrajinu, ljudi u Harkovu, Hersonu i Odesi ne bi stradali. Možete li da živite normalnim životom znajući ovo? “, upitao je ukrajinski lider na konferenciji za novinare u Rigi.

    Inače, Zelenski je juče posetio Letoniju, gde se sastao sa letonskim predsednikom Edgarsom Rinkevičsom.

    Ovim se završava njegova turneja po baltičkim državama, nakon posete Estoniji i Litvaniji ranije ove nedelje.

    Ukrajinski predsednik je ukazao na kašnjenje u isporuci zapadnog naoružanja, napominjući da mnogi Ukrajinci ginu dok Kijev čeka pomoć.

    On je rekao da ne razume stavove Zapada, ali je ipak zahvalio zapadnim partnerima na pomoći koju su do sada uputili.

  • Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

    Ukrajina – umorna od rata, ali još čvrste volje

    Većina ljudi u Ukrajini želi da izdrži u odbrambenoj borbi protiv Rusije. Ali, ove 2024. godine, teret rata bi trebalo drugačije da se preraspodeli.

    Za mnoge ljude u Ukrajini, godina je počela onako kako su mnogi očekivali cele zime: ponovo vazdušni udari Rusa, ponovo rakete i dronovi na infrastrukturu i naselja. Ono što je novo jeste žestina pojedinačnih talasa napada: s više raketa i više dronova, Rusija želi da savlada ukrajinsku protivvazdušnu odbranu.

    Agencija UN za hitnu pomoć OCHA (Office for the Coordination of Humanitarian Affairs) u Ukrajini izveštava da su napadi vojske Kremlja ostavili “stotine hiljada ljudi bez struje i vode”. I to dok bi, “prema prognozama, temperature u narednim danima mogle da padnu do minus 20 stepeni Celzijusa”.

    Napadi Rusije ciljaju na moral Ukrajinaca, njihovu volju da pružaju otpor. Ali, neposredno pred drgu godišnjicu rata, Ukrajinci su se očigledno pripremili za to. Stalno ima izveštaja da uprkos zavijanju sirena za uzbunu, ljudi više ne jure dole u duboke tunele kijevskog metroa. Umesto toga, čuče u svojim hodnicima bez prozora, podalje od spoljnih zidova, što bi trebalo da pruži određenu zaštitu od zidova i prozora koji se razmrskavaju.

    Anketa: 58 odsto želi da nastavi borbu i bez Zapada

    Anketa renomiranog kijevskog instituta za istraživanje javnog mnjenja KIIS (Kyiv International Institute of Sociology) takođe pokazuje da su se Ukrajinci psihički pripremili za rat: 58 odsto anketiranih kaže da kontranapadi moraju da se nastave posle zime, čak i ako ne bude pomoći više od 50 nacija predvođenih SAD.

    “Istovremeno, svaki treći ispitanik (32 odsto) smatra da je bolje prekinuti neprijateljstva pod uslovom zaista ozbiljnih bezbednosnih garancija sa Zapada, čak i ako bi se oslobađanje okupiranih teritorija odložilo na neodređeno vreme”, piše KIIS.

    U prethodnoj anketi tog instituta, 80 odsto Ukrajinaca odbacilo je trajno odricanje od ukrajinske teritorije. I to u situaciji u kojoj su vojnici na frontu mesecima morali da racionalizuju municiju, posebno artiljerijske granate – jer su isporuke zapadnih nacija bile mnogo manje od obećanih. Ali, poraz od ruskog agresora očigledno nije opcija za ogromnu većinu u zemlji.

    Oleh (38), koji skoro dve godine služi u sanitetu u vojsci, i kao i većina vojnika hoće da ga citiraju bez prezimena, u intervjuu za DW kaže: Smanjenje zapadne pomoći je potpuno prirodno i očekivano”. Biće ovo “dug rat”. Ukrajina treba sama da proizvodi mnogo više municije i oružja, kaže vojnik.

    Protesti – više pomoći za front

    U Kijevu se često održavaju demonstracije. U decembru, dok se unutra raspravljalo o budžetu za 2024, nekoliko desetina ljudi su ispred zgrade gradske uprave skandirali: “Novac za vojsku!”

    Demonstranti su zahtevali da se odustane od infrastrukturnih projekata u gradu i da se novac upotrebi za vojnike na frontu. Među njima je bio i Ilja, koji je kritikovao politički spor u prestonici. “Lokalne vlasti ne vode rat. Bave se politikom”, rekao je 26-godišnjak u intervjuu za DW.

    Na jednom drugom protestu, porodice vojnika pozvale su na demobilizaciju onih koji služe više od godinu dana. “Moj muž je otišao vojsku na početku velike invazije”, rekla je za DW 18-godišnja Alina Straško. Kao i mnogi dobrovoljci, mislio je da će posle nekog vremena stići zamena. Ali, on se bori već skoro dve godine. „Odsustvo kući nije dovoljno da se oporave od svega što su doživeli na frontu“, kaže Alina.

    Nova mobilizacija – poziv na zamenu boraca na prvoj liniji
    Predsednik Volodimir Zelenski nedavno je pozvao na mobilizaciju 500.000 novih vojnika. U ukrajinskom parlamentu postoji nacrt zakona kojim bi mobilizacija trebalo drugačije da se reguliše. Poslanici procenjuju da neće biti procesa lutrije, niti će biti pozivane žene. Mnoge žene se inače bore dobrovoljno, ali i njihov broj je sve manji.

    Veliki pritisak se vrši na Zelenskog da rastereti posebno dugogodišnje borce. To primećuje Vasilina Duman, koja, kao i mnogi drugi, prikuplja donacije za jedinice na frontu – još od 2014. od ruskog pokušaja da osvoji Donbas. Te grupe pomagača često na front donose toplu odeću, hranu, pa čak i dronove kupljene od donacija.

    “Ljudi koji se bore dve godine zaslužuju da budu demobilisani”, kaže 37-godišnja žena u intervjuu za DW. “Moraju da znaju da će užasnim uslovima u kojima žive, jednog dana doći kraj”.

    Rusija: “Izvor problema za svet”
    Nešto slično kaže i 38-godišnji sanitetlija Oleh: “Nije demotivisan, kaže, ali jeste umoran”. Želi da bude demobilisan, dodaje za DW. Istovremeno, jasno mu je da se to neće dogoditi brzo, jer: “nema ko da nas zameni”.

    Pa ipak, Oleh i Vasilina Duman se slažu: lak i ako se zapadna pomoć smanji, “Ukrajina će nastaviti da se bori”. Čak i ako se poveća pritisak na vođstvo njihove države da uđe u pregovore, “to Rusiju neće promeniti”.

    Štaviše, Vasilina Duman odlučno izjavljuje: “Ako ostane nekažnjeno, zlo raste. Rusija mora da izgubi ovaj rat da bi se promenila. U suprotnom će biti stalni izvor problema za ceo svet.”

    Za to vreme, rasplamsava se rasprava o tome kako će se u Ukrajini podeliti teret te borbe.

  • Oglasio se Pentagon, gore američke zastave u Jemenu

    Oglasio se Pentagon, gore američke zastave u Jemenu

    Demonstranti su zapalili zastave SAD i Izraela na ulicama Jemena, tokom skupa podrške hutskim pobunjeniicma, javlja Sky News.

    Kako navode, na desetine hiljada ljudi se okupilo u znak podrške Hutima, a neki demonstranti su klicali dok su paljene zastave.

    Mohamed Ali al-Huti, član vrhovnog političkog vijeća Huta, rekao je o SAD-u: “Vaši udari na Jemen su terorizam. Sjedinjene Države su vrag.”

    Pentagon u međuvremenu insistira na tome da napadi na ciljeve Huta u Jemenu nisu dio sukoba između Izraela i Hamasa.

    Sekretar za medije, general Patrik Rajder rekao je za CBS News da su “ciljani napadi bili posebno usmjereni na ometanje pobunjeničke grupe i zaustavljanje njenih napada na brodove u Crvenom moru”.

    “Imate pobunjenike Hute koji neprestano provode napade na međunarodne brodove – više od 50 zemalja je pogođeno time, što utiče na ekonomski prosperitet više nacija. Dakle, ovo nije dio sukoba između Izraela i Hamasa”, rekao je na mreži.

    Rajder je ranije za CNN rekao da su američko-britanski udari imali “dobre učinke” i da će obje vojske nastaviti pratiti situaciju radi osvetničkih napada.

    Dodao je kako nema planova za slanje američkih trupa u regiju.

    “Nastavićemo nadzirati i kao što su predsjednik i ministar (odbrane) Ostin rekli, nastavićemo poduzimati potrebne mjere.”

    Sekretar za medije ponovio je da se vojna akcija razlikuje od onoga što se događa u Gazi. “Niko ne želi vidjeti širi regionalni sukob. Ali opet, ne možemo dopustiti ovakvu vrstu opasnog, nepromišljenog ponašanja”, rekao je on.

    Huti su sa svoje strane objavili da su svi američki i britanski interesi postali “legitimne mete” nakon što su ih u noći na petak napali SAD i saveznici.

    “Svi američki i britanski interesi postali su legitimne mete za jemenske oružane snage kao odgovor na njihovu direktnui objavljenu agresiju na Jemen”, objavilo je Visoko političko vijeće Huta, a prenijela novinska agencija Saba.

    Vijeće upozorava da američko-britanski napadi neće proći nekažnjeno. Napad su podržale Nizozemska, Kanada, Bahrein i Australija.

  • Huti proglasili mobilizaciju: Hiljade regruta uzelo oružje u ruke širom Jemena

    Huti proglasili mobilizaciju: Hiljade regruta uzelo oružje u ruke širom Jemena

    Huti su najavili hitnu mobilizaciju u područjima Jemena pod njihovom kontrolom.
    Vijest o mobilizaciji saopštio je nakon početka američko-engleskog napada vođa pobunjenika Abdel Malek al Huti.

    “Naši ljudi su prešli na vojnu mobilizaciju u većini provincija. Broj regruta je na hiljade”, rekao je Malek al Huti za TV kanal Al Masira i pozvao pristalice pokreta da nastave vojnu obuku i demonstracije i da doniraju novac uprkos teškoj situaciji.

    Na snimcima koji kruže društvenim mrežama vidi se da je jutros na ulice gradova koje kontrolišu Huti izašao veliki broj naoružanih pristalica tog šiitskog pokreta koji pozivaju na osvetu.

    SAD i Velika Britanija izvele su 73 udara u Jemenu, navodi Jahja Sarija, portparol oružanih snaga pokreta Huti.

    “Američki i britanski neprijatelj kao dio svoje podrške izraelskim zločinima u Gazi pokrenuli su brutalnu agresiju na Republiku Jemen izvodeći 73 udara na glavni grad Sanu i provincije Hudaida, Taiz, Hadža i Sada”, napisao je Sarija na svom nalogu na društvenoj mreži X.

    Sarija je dodao je pet boraca pokreta poginulo u napadima.

    Huti tvrde da izvode uzvratne udare na američke i britanske vojne baze i objekte i da su u raketnom napadu uspheli da potope američki ratni brod u Crvenom moru, međutim, nema nijednog dokaza koji bi potkrijepio takve navode.

    Sjedinjene Američke Države i Velika Britanija zažaliće što su pokrenule operaciju protiv Jemena, navodi Huzam al-Asad, član Politbiroa pokreta Huti.

    “Naše oružane snage su dobro pripremljene, a agresori će požaliti zbog agresije na jemenski narod”, napisao je Al-Asad na društvenoj mreži “X”.

  • SAD se povlače; Zelenski očajan

    SAD se povlače; Zelenski očajan

    Pomoć SAD za Ukrajinu je obustavljena, saopštila je Bela kuća, navodeći da se nastavljaju pregovori o paketu za bezbednosne mere na granici.

    “Pomoć koju smo pružali trenutno je obustavljena”, rekao je novinarima u četvrtak portparol Bele kuće za nacionalnu bezbednost Džon Kirbi, preneo je Rojters.

    Američki Stejt department objavio je pomoć od 250 miliona dolara za Ukrajinu, 27. decembra, čime je iscrpeo preostala sredstva koja su bila određena. Nacrt zakona, u kojem je i 61,4 milijarda dolara pomoći za Ukrajinu, blokrali su republikanci u Senatu ranije u decembru jer nije sadržao striktne mere o američkim granicama i imigracionoj politici.

    Kirbi je ranije rekao da će zbog kašnjenja između potpisivanja paketa finansiranja i njihove stvarne isporuke, Ukrajina i dalje primati stavke dodeljene 27. decembra “narednih dana i sedmica”. Nakon toga, Kirbi nije siguran da se išta može uraditi bez odluke Kongresa.

    Nezavisna američka senatorka Kirsten Sinema rekla je 3. januara da je Senat “blizu” dogovora o pograničnim bezbednosnim merama, koji bi otvorio put za odobravanje pomoći Ukrajini. Međutim, pojedini republikanski poslanici sumnjaju da će nacrt proći u Predstavničkom domu i Senat

  • Rusija zatražila hitnu sjednicu Savjeta bezbjednosti

    Rusija zatražila hitnu sjednicu Savjeta bezbjednosti

    Rusija je danas saopštila da je zatražila hitnu sjednicu Savjeta bezbjednosti UN kako bi se razgovaralo o vojnim udarima SAD i Velike Britanije na ciljeve Huta u Јemenu.

    Sastanak bi trebalo da bude održan u petak poslije sastanka o rješenju za bliskoistočnu krizu, prenosi RIA Novosti.

    Kako je navela stalna misija Rusije pri UN na Telegram kanalu, sastanak će biti održan u otvorenom formatu.

  • Protest u Njemačkoj, a u problemu i kamiondžije iz BiH

    Protest u Njemačkoj, a u problemu i kamiondžije iz BiH

    Brojni kamioni sa tablicama BiH “zarobljeni” su u kilometarskim kolonama zbog blokada na pojedinim autoputevima Njemačke što dovodi do kašnjenja u isporuci robe. Ako protesti u toj zemlji potraju, negativne posljedice mogli bi osjetiti i privrednici Srpske, jer im repromaterijal neće stići na vrijeme.

    Njemački poljoprivrednici od ponedjeljka širom zemlje blokiraju puteve što je prouzrokovalo saobraćajni kolaps, a problemi se tek očekuju budući da su u štrajku i tamošnje željeznice.

    Predsjednik Udruženja za unutrašnji i međunarodni transport Republike Srpske Nikola Grbić kaže da je situacija izuzetno teška i da su već vidljive određene negativne posljedice.

    – Pojedini dijelovi autoputa, koje traktorima zakrče njemački poljoprivrednici, tokom dana su neprohodni i naši prevoznici koji naiđu na kolone prinuđeni su da satima stoje i čekaju da se raščisti gužva. Prethodnih dana su to bili pravci prema Minhenu i Berlinu kuda obično i saobraćaju naši kamioni. Zbog svega toga mnogi istovari nam kasne, kako oni za kupce u Njemačkoj tako i za one u Holandiji, Francuskoj i drugim zemljama u koje se stiže preko Njemačke – govori Grbić.

    On očekuje da će poslovni partneri biti razumni i da neće snositi nikakve sankcije zbog kašnjenja u isporuci robe.

    – Nijemci su svjesni dešavanja u svojoj zemlji, a siguran sam da će i u drugim evropskim zemljama imati razumijevanja, jer je riječ o višoj sili. Međutim, naši vozači, koji su ovog vikenda trebali da se vrate kući, vjerovatno neće uspjeti napraviti krug što će za nas biti velika šteta budući da će na putu biti duže nego što je planirano. Štetu će osjetiti i privrednici iz Srpske i BiH koji čekaju robu iz Njemačke ili drugih zapadnih zemalja. Nadamo se da problemi neće dodatno eskalirati, jer su protesti sve masovniji – rekao je Grbić i dodao da im za sada jedino preostaje da se naoružaju strpljenjem, piše Glas Srpske.

  • Stižu reakcije nakon napada na Jemen

    Iran i Hezbolah osuđuju vazdušne napade SAD i Velike Britanije na položaje Huta u Jemenu.

    Iransko ministarstvo spoljnih poslova osudilo je udare na Jemen kao “očigledno kršenje suvereniteta i teritorijalnog integriteta Jemena” i kršenje međunarodnih zakona.

    Napadi “neće imati nikakav drugi rezultat osim podsticanja nesigurnosti i nestabilnosti u regionu“, rekao je portparol ministarstva Naser Kanani.

    Libanska oružana grupa Hezbolah koju podržava Iran takođe je osudila udare na Jemen.

    Američke snage i njeni saveznici pogodili su više od 60 ciljeva na 16 lokacija koje koriste Huti u Jemenu, saopštile su američke vazduhoplovne snage.

    Kako se navodi u saopštenju, to uključuje komandne i kontrolne čvorove, skladišta municije, sisteme za lansiranje, proizvodne pogone i radarske sisteme protivvazdušne odbrane.

    U udarima je korišćeno više od 100 raketa.

    “Ostajemo posvećeni našim ključnim partnerima širom Bliskog istoka u odbrani od grupa milicija koje podržava Iran, uključujući militante Huti, i pretnje koju oni predstavljaju po regionalnu bezbednost i stabilnost“, rekao je centralni komandant američkih vazduhoplovnih snaga.

    Portparol Huta je rekao da će se nastaviti napadi na brodove povezane sa Izraelom u Crvenom moru.

    Rusija zatražila hitnu sjednicu Savjeta bezbjednosti
    Rusija je danas saopštila da je zatražila hitnu sjednicu Savjeta bezbjednosti UN kako bi se razgovaralo o vojnim udarima SAD i Velike Britanije na ciljeve Huta u Jemenu.

    Sastanak bi trebalo da bude održan u petak poslije sastanka o rešenju za bliskoistočnu krizu, prenosi RIA Novosti.

    Kako je navela stalna misija Rusije pri UN na Telegram kanalu, sastanak će biti održan u otvorenom formatu.

    Saudijska Arabija poziva na uzdržanost
    Saudijska Arabija pozvala je danas na uzdržanost i izbegavanje eskalacija nakon vazdušnih udara SAD i Britanije na položaje Huta u Jemenu.

    U saopštenju saudijskog ministarstva spoljnih poslova navodi se da Rijad pažljivo prati situaciju “sa velikom zabrinutošću”, prenosi Rojters.

    “Kraljevina naglašava značaj održavanja bezbjednosti i stabilnosti u regionu Crvenog mora, kao i slobode plovidbe”, navedeno je u saopštenju.

    Grupa demonstranata koji nose transparente okupila se preko noći ispred kapija Bijele kuće.

    Ljudi skandiraju “Neka živi Jemen” i “Ruke dalje od Jemena”, može se videti na snimcima postavljenim na društvenim mrežama.

    Lider Huta: SAD i Britanija će uskoro shvatiti da je napad najveća ludost
    Lider Huta Mohamed al-Buhaiti zaprijetio je da će SAD i Velika Britanija “uskoro shvatiti” da su udari na Jemen “bili najveća ludost u njihovoj istoriji”.

    “Amerika i Britanija su pogriješile u pokretanju rata protiv Jemena“, napisao je na društvenim mrežama.

    “Svaki pojedinac na ovom svetu je suočen sa dva izbora. Ili stati uz žrtve genocida ili stati uz njegove počinioce“, dodao je on.

  • Amerika i Britanija napale položaje Huta u Jemenu

    Amerika i Britanija napale položaje Huta u Jemenu

    Amerika i Velika Britanija izvršile su napade na više položaja Huta u Jemenu. Zvaničnici Huta potvrđuju da je do napada došlo, kao i da su izvršeni i u glavnom gradu Jemena.

    Američko vazduhoplovstvo pogodilo je više od 60 ciljeva koristeći više od 100 precizno navođenih municija različitih tipova. Napadnuti su komandna mjesta i kontrolni centri, skladišta municije, proizvodni pogoni, radari.

    Na meti su bili prijestonica Sana, obalski grad El Hudaida, Taiz i Sada.

    CNN navodi da su američke snage ispalile rakete Tomahavk iz nuklearne podmornice “Ohajo”, a prema britanskom Ministarstvu odbrane, kraljevstvo je koristilo vođene bombe Pavevai IV.

    Američki predsjednik Džo Bajden nazvao je operaciju odgovorom na prijetnju pomorstvu u regionu. Huti su svoj najveći napad na američke ratne brodove izveli 9. januara, dodao je on.

    “Ciljani udari šalju jasnu poruku da Sjedinjene Američke Države i saveznici neće tolerisati napade na naše osoblje ili dozvoliti neprijateljskim akterima da ugroze slobodu plovidbe na jednoj od naših najkritičnijih komercijalnih rua”, rekao je Bajden.

    Naglasio da će bez oklevanja preduzeti dodatne mjere ako bude potrebno.

    “Britanski premijer Riši Sunak takođe je naveo da je napad na Hute povezan sa otklanjanjem pretnje po međunarodnu trgovinu. – Zajedno sa Sjedinjenim Državama i uz podršku Nizozemske, Кanade i Bahreina, preduzeli smo ograničene, neophodne i proporcionalne akcije u samoodbrani od ciljeva povezanih sa ovim napadima kako bismo oslabili vojne kapacitete Huta i zaštitili globalno brodarstvo”, rekao je Sunak.

    Šef Pentagona Lojd Ostin komandovao je napadima na jemenske Huti iz bolnice, koristeći sigurne komunikacije, navodi CNN, pozivajući se na višeg zvaničnika američkog Ministarstva odbrane.

    Ostin je rekao da su mete američkih i partnerskih udara u Jemenu bile bespilotne letelice i projektili odnosno tehničke obavještajne mogućnosti Huta. Šef Pentagona je takođe rekao da su udari bili usmjereni na smanjenje sposobnosti jemenskog pokreta Hitu da ugrozi brodarstvo i međunarodnu trgovinu.

    Rusija je zatražila hitan sastanak Savjeta bezbjednosti UN 12. januara u vezi sa udarima SAD i Velike Britanije na Jemen.

  • Oružje koje su SAD slali Ukrajini je… ukradeno?

    Oružje koje su SAD slali Ukrajini je… ukradeno?

    Više od milijardu dolara vredne vojne pomoći koju su SAD poslale Ukrajini američki zvaničnici nisu pravilno pratili, navodi se u izveštaju Pentagona.

    Prema pisanju Njujork tajmsa, zaključci Pentagona izazivaju zabrinutost da su vredni projektili, dronovi i uređaji za noćno osmatranje ukradeni ili prokrijumčareni, u trenutku kada Kongres raspravlja o tome da li da pošalje još vojne pomoći Ukrajini.

    U izveštaju se navode dokazi o tome da li je neko oružje zloupotrebljeno nakon što je otpremljeno u Poljsku, odakle je poslato u Ukrajinu.

    “Bilo je van naših mogućnosti da utvrdimo da li je došlo do preusmeravanja takve pomoći”, piše u izveštaju.

    Međutim, otkriveno je da američki odbrambeni zvaničnici i diplomate u Vašingtonu i Evropi nisu uspeli da obračunaju skoro 40.000 komada oružja koje je po zakonu trebalo pomno pratiti jer ih njihova osetljiva tehnologija i relativno mala veličina čine privlačnim za krijumčare oružja, piše američki list.

    Iz Pentagona ističu da veliki broj komada oružja koje je nestalo “može povećati rizik od krađe ili preusmeravanja”.

    Naoružanje koje se razmatra u izveštaju predstavlja samo mali deo od oko 50 milijardi dolara vredne vojne opreme koju su Sjedinjene Države poslale Ukrajini od 2014. godine, kada je Rusija anektirala Krim.