VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • EU ima novi plan?

    EU ima novi plan?

    Na proleće iduće godine Evropska unija bi trebalo da usvoji novu doktrinu bezbednosne politike, tzv. “Strateški kompas”.

    Žozep Borel kaže da bi to bio to “povratak politici moći” – u kojoj bi veliku ulogu imala vojska.

    Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen je pre dve godine najavila: “Evropa mora da nauči i govor sile”, rekla je Nemica prilikom preuzimanja dužnosti. EU mora biti sposobna da se dokaže i u odnosu s vodećim državama kao što su Kina, ali i SAD.

    Kako taj cilj sprovesti u praksi? To je sadržaj nove doktrine bezbednosne politike koja bi trebalo da bude formulisana do marta 2022. Prvi predlog tog “Strateškog kompasa” zemljama-članicama predstavio je komesar za spoljnu politiku Žozep Borel. Aktuelnu situaciju on procenjuje bez uvijanja: “Evropa je u opasnosti”, upozorava Borel i naglašava da Evropska unija ne može sebi da dozvoli da bude samo posmatrač u svetu koji je krajnje orijentisan na suparništvo.

    Uticaj EU slabi

    “Evropska unija mora da se pobrine za bezbednost svojih građana i mora da štiti svoje interese”, zahteva Borel i nabraja konkretna područja konflikata. U to spadaju ne samo vojne pretnje, već i nadmetanje oko globalnih standarda i borba za prevlast na području veštačke inteligencije, cloud computinga, poluprovodnika i biotehnologije. Spominje se i izazov širenja lažnih vesti i kibernetičkih napada.

    Nova politika sile ne služi se samo tradicionalnim vojnim sredstvima. Borel upozorava i na opasnost od tzv. “hibridnih pretnji”, kakvu EU upravo doživljava na svojoj spoljnoj granici prema Belorusiji. Zbog takvih pretnji, sve je teže razlikovati rat i mir. Evropska unija, čiji ekonomski i demografski značaj u svetu stalno opada, mora da se dokaže na tom području.


    Povratak politici moći

    Iako će konačni tekst nove doktrine biti gotov tek na proleće, već prvi predlog pokazuje jasnu promenu pogleda na svet. U poređenju s “Globalnom strategijom” koju je 2016. predstavila Borelova prethodnica na toj dužnosti Federika Mogerini, “meka moć” EU sada je osetno u drugom planu. “Povratak politici moći” – tako Žozep Borel naziva ideju po kojoj bi Brisel bio u stanju da reaguje i vojnim sredstvima.

    Iako Evropska unija još od 2007. ima sopstvene borbene jedinice, takozvane battlergroups, pokazalo se – recimo u Avganistanu – koliko je i danas njena sposobnost da vojno deluje mala. Pritom EU, prema tom konceptu battlergroups, već godinama raspolaže s dve stalno aktivne formacije, od kojih svaka ima po 1.500 vojnika. One bi trebalo da sprečavaju ratove u konfliktnim regionima, ali i da rade na pružanju humanitarne pomoći.

    Te jedinice se menjaju na svakih šest meseci, a na raspolaganje ih stavljaju različite zemlje EU. One, međutim, tokom 15 godina svog postojanja, nijednom nisu aktivirane u nekoj krizi. “Razlog za to što borbene jedinice iz tri do pet zemalja ne mogu da budu angažovane leži i u činjenici da uvek mora da postoji neka ‘vodeća nacija’, koja mora da snosi većinu tereta u materijalu i ljudstvu – ali i da snosi troškove. Države koje su na redu zbog toga se ustežu da koriste taj instrument”, objašnjava politikolog Joahim Kops sa Univerziteta Lajden u Hagu.

    Sporna interventna jedinica

    “Strateški kompas” sada donosi novi koncept za vojne jedinice. Do 2025. Evropska unija bi trebalo da formira Jedinicu za brzo raspoređivanje (Rapid deployment capacity – RDC) od 5.000 ljudi. Sastojala bi se od kopnenih, vazdušnih i pomorskih jedinica i bila bi veća nego sadašnjih trupa (3.000 ljudi). Pored toga, ona bi trebalo da bude sastavljena modularno, dakle u zavisnosti od svrhe angažmana.

    Za razliku od dosadašnjih, nova jedinica bi imala redovne zajedničke vežbe. Prvi takvi manevri trebalo bi da budu održani već 2023. Zacrtani cilj je da Evropska unija uz pomoć RDC može i bez SAD da interveniše u oružanim sukobima, da iz kriznih područja evakuiše ljude i samostalno da obezbeđuje aerodrome.


    Spor oko finansiranja

    Iako se u “Strateškom kompasu” naglašava da RDC ne bi trebalo da bude konkurencija postojećoj jedinici NATO za brze intervencije, neke članice EU još uvek su sumnjičave prema tom konceptu. Pre svih zemlje istočne Evrope strahuju od konkurencije Severnoatlantskom savezu.

    Evropska unija bi, zbog različitih pogleda na situaciju, ali i različitih prioriteta među članicama, trebalo kod vojnih misija da se poziva na član 44 Ugovora EU, koji omogućava stvaranje tzv. “saveza voljnih”. U slučaju načelne odluke, jedna grupa zemalja bi mogla da krene u intervenciju, a da u tome ne moraju da učestvuju sve članice EU. Sporno je, međutim, da li bi troškovi takve misije bili ravnomerno raspodeljeni na sve članice.

    Više novca za vojsku?

    U “Strateškom kompasu” prihvaćeno je više kompromisnih predloga dosadašnje nemačke ministarke odbrane Anegret Kramp-Karenbauer (CDU), a u Briselu sada čekaju da vide kako će se po tom pitanju postaviti nova nemačka vlada. U Koalicionom ugovoru, stranke nemačke vladajuće koalicije zalažu se za “stvarnu zajedničku spoljnu, bezbednosnu i odbrambenu politiku u Evropi”. EU bi, naglašava se, morala da postane sposobnija da deluje na međunarodnom planu. Pritom se ukazuje i na važnost jače saradnje nacionalnih vojski i predlaže zajedničko civilno-vojno zapovedništvo.

    Da bi se ostvarili ciljevi navedeni u “Strateškom kompasu”, morali bi osetno da budu povećani izdaci za odbranu, ne samo u Nemačkoj. Već deo o izazovima na moru pokazuje da postoji velika potreba za investicijama. Kad EU u budućnosti definiše da je npr. neko morsko područje “od interesa”, recimo kao Hormuški moreuz, “Strateškim kompasom” je predviđeno da tamo onda koordinirano deluju evropske pomorske i vazdušne snage. To znači da bi i nemački vojnici mnogo češće morali da budu angažovani u inostranstvu nego danas.

    Vojska EU nije na vidiku

    U planu je još mnogo toga što EU danas još uvek nije u stanju da uradi. U to spada recimo i avio-transport na veće udaljenosti, kao i stvaranje kapaciteta za rukovođenje i planiranje. “Glavni problem EU jeste to da ona nema generalštab kao NATO, niti ima 70 godina iskustva u saradnji – već uvek mora da koristi nacionalne kapacitete”, kaže politikolog Kops. Ali, EU i tu napreduje. Nakon što su ministri odbrane pre nekoliko dana doneli odluku o još 14 programa, EU u međuvremenu koordinira 60 zajedničkih programa za oružje i vojne sposobnosti.

    Evropska vojska, koja se često spominje u svečanim govorima, nije cilj ovih nastojanja. Tome se suprotstavljaju još uvek različiti interesi i prioriteti 27 zemalja-članica. U ovom konceptu radi se pre svega o koordinaciji nacionalnih vojnih snaga i sinergiji. Cilj je da se zajedničkim vežbama postigne mogućnost da se bolje zajednički deluje, a time i da se omogući zajednički odlazak u vojne misije.

  • Putin: Moraćemo reagovati ako NATO pređe “crvene linije”

    Putin: Moraćemo reagovati ako NATO pređe “crvene linije”

    • Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas da će Rusija biti primorana da reaguje ukoliko NATO pređe “crvene linije” u Ukrajini, navodeći da Moskva smatra okidačem raspoređivanje određenih ofanzivnih raketnih kapaciteta na teritoriji te zemlje.

    Putin je rekao da se nada da će na svim stranama prevladati zdrav razum, ali je i izrazio želju da NATO bude svjestan zabrinutosti Rusije za sopstvenu bezbjednost zbog Ukrajine.

    “Ukoliko se neka vrsta udarnih sistema pojavi na teritoriji Ukrajine, vrijeme leta do Moskve je između sedam i 10 minuta, odnosno pet minuta kada je to hipersonično oružje. Zamislite samo tu mogućnost”, naveo je ruski predsjednik tokom poslovnog foruma.

    Putin je naglasio da bi Moskva, u tom slučaju, morala da formira nešto slično kao odgovor na tu vrstu prijetnje.

    On je podsjetio da je Rusija nedavno izvršila uspješnu probu lansiranja novog hipersoničnog projektila sa mora koji će biti u službi vojske početkom naredne godine.

    Ruski lider je ukazao da je brzina te vrste rakete devet puta veća od brzine zvuka.

  • NATO: Rusija će platiti visoku cijenu ako krene na Ukrajinu

    NATO: Rusija će platiti visoku cijenu ako krene na Ukrajinu

    Rusija će platiti visoku cijenu u slučaju vojne agresije na UkrajInu, upozorili su danas NATO i SAD povodom, kako su rekli, gomilanja ruskih trupa na granici s Ukrajinom.

    “Rusija će platiti skupu cijenu ukoliko još jednom upotrijebi silu protiv nezavisne nacije, Ukrajine”, izjavio je generalni sekretar Sjevernoatlantske alijanse Jens Stoltenberg na NATO skupu u letonskoj Rigi, prenio je Rojters.

    Američki državni sekretar Entoni Blinken će obavijestiti njegovih 29 kolega iz NATO o obavještajnim podacima kojim raspolažu SAD, o tome šta se dešava na istoku Ukrajine.

    “Konsultovaćemo NATO saveznike i naše partnere narednih dana o tome da li ćemo preduzeti druge korake kao alijansa, kako bismo ojačali odbranu, otpornost i kapacitete”, kazao je Blinken.

  • Panika širom sveta; omikron otkriven i u Španiji i Švedskoj

    Od kada je otkriven u Južnoj Africi najnoviji soj koronavirusa, nazvan omikron, munjevitom brzinom širi se po svetu, zbog čega se zemlje zatvaraju za strance.

    Kako je objavljeno, strahuje se da je omikron zarazniji i od delta soja koji je izazvao četvrti talas koronavirusa u svetu. SZO zvanično nije potvrdio te podatke. S druge strane, u Srbiji su korona brojke u padu, ali naši stručnjaci strahuju i od delta plus soja, ali i dolaska slava i proslava.

    Španija i Švedska su saopštile danas da su otkrile prve slučajeve zaraze novim sojem korona virusa, omikronom, javlja Rojters.

    U Španiji je omikron otkriven kod putnika koji je došao iz Južne Afrike, preneo je list “El Pais”.

    Državna zdravstvena agencija Švedske je saopštila da je otkriven slučaj zaraze omikronom i u toj skandinavskoj zemlji.

    Proizvođači ruskih vakcina Sputnjik V i Sputnjik Lajt protiv koronavirusa moći će da isporuče na tržište stotine miliona doza vakcine prilagođenih soju omikron do 20. februara 2022. godine, ako bude potrebno, rekao je Kiril Dmitrijev, direktor Ruskog fonda za direktna ulaganja.

    “Institut Gamaleja veruje da Sputnjik V i Sputnjik Light neutrališu soj omikrona jer su efikasni protiv drugih mutacija. U malo verovatnom slučaju da je potrebna modifikacija, isporučićemo nekoliko stotina miliona pojačanih doza Sputnjika do 20. februara 2022. godine”, rekao je Dmitrijev.

  • Amerika šalje vojsku? “Potrebna nam je pomoć”

    Amerika šalje vojsku? “Potrebna nam je pomoć”

    Letoniji je potrebno stalno američko vojno prisustvo da bi se vojno odvratila Rusija, izjavio je danas ministar odbrane te zemlje Artis Pabriks.

    Kako dodaje, želi da pojača svoje odbrambene potencijale američkim protivvazdušnim raketnim sistemima Patriot, kazao je Pabriks tokom posete generalnog sekretara NATO Jensa Stoltenberga saveznickim trupama u vojnoj bazi Adaži.

    Americki državni sekretar Entoni Blinken trebalo bi da doputuje u glavni grad Letonije Rigu do kraja dana da bi sutra prisustvovao sastanku sa 29 svojih kolega iz zemalja članica sevrenoatalntske alijanse koji je sazvan zbog uznemirenosti koju je izazvalo gomilanje ruskih trupa na ukrajinskim granicama, prenosi Rojters.

    “Potrebna nam je dodatna međunarodna pomoć. Želeli bismo da imamo stalno (vojno) prisustvo Sjedinjenih Američkih Država u našoj zemlji. Pomorska i protivvazdušna odbrana u osnovi znači instaliranje (raketnih) sistema kao što je Patriot (raketni sistem zemlja-vazduh)”, rekao je Pabriks za Rojters.

    Trupe NATO izvode manevre sa kamufliranim tenkovima i bojevom municijom u snežnim letonskim šumama, sa 1.500 vojnika koji simuliraju odbranu od neprijateljskog napada na Rigu ometanjem i usporavanjem napredovanja protivnika koji nadire severno od grada.

    “Odvraćanje je od kritičnog značaja”, izjavio je kanadski potpukovnik Džon Benson, komandant borbene grupe NATO u Letoniji.

    Podstaknut, kako navodi Rojters, ruskom aneksijom Krima 2014. godine i podrškom Moskve separatistima u istočnoj Ukrajini, NATO je od jula 2017. godine rasporedio četiri multinacionalna borbena bataljona za odbranu Poljske i baltičkih država Litvanije, Letonije i Estonije.

    Međutim Moskva poručuje da nema nameru da izvrši invaziju na Baltik ili Poljsku i optužuje NATO da destabilizuje Evropu približavanjem svojih trupa ruskim granicama.

    Generalni sekretar NATO Stoltenberg je ocenio da “ne postoji neposredna pretnja” NATO savezu.

  • Apokalipsa na Bosforu; razorni vetar rušio zgrade, ima mrtvih

    Katastrofalna oluja zahvatila je u popodnevnim satima Istanbul i druge delove Turske usmrtivši četiri osobe. Povređeno je 19 osoba.
    Oluja je napravila veliku materijalnu štetu u gradu od 15 miliona stanovnika.

    Kako prenose turski mediji, jedna žena je poginula u istanbulskoj četvrti Esenjurt, gde su snažni udari vetra otkinuli deo krova koji je pao na nju i njeno dete, javlja državna agencija Anadoli.

    Na drugim mestima u gradu naleti su srušili toranj sa satom, čupali drveće i prevrnuli najmanje tri kamiona.

    Bosfor, uski plovni put koji deli grad, zatvoren je za pomorski saobraćaj, a trajektne usluge su otkazane.

    Najmanje šest letova Turkiš erlajnsa aviona koji je trebalo da slete u Istanbul preusmereni su u gradove Ankaru i Izmir, rekao je portparol te avio-kompanije.

    Jak vetar je takođe primorao vlasti da otkažu trajektne linije između priobalnih letovališta Bodrum i Datča.

  • Bivši Trampov advokat: Neće se kandidovati, samo uzima novac od ljudi

    Bivši Trampov advokat: Neće se kandidovati, samo uzima novac od ljudi

    Mišel Koen, bivši advokat Donalda Trampa, kazao je da se bivši predsjednik SAD neće ponovo kandidovati za predsjednika 2024. godine.

    Koen je gostujući na televiziji NBC kazao da Tramp samo mami američki narod i svoje pristalice da mu šalju novac.

    “Tramp izjavljuje ‘Razmišljam o tome.’ To je samo podmetanje. Zaista je nevjerovatno da ljudi ne vide šta radi”, kaže Koen.

    “Ovo bi trebao postati dokumentarac i trebao bi se nazvati najvećim zlom u istoriji SAD”, rekao je i dodao da bi Trampova “velika laž” mogla zakomplikovati predsjedničku kampanju.

    Tramp je 2020. izgubio na izborima, a svojim saveznicima je bez ikakvih dokaza tvrdio da je široko rasprostranjena prevara pomogla Džozefu Bajdenu da pobijedi.

    “Ne može dvaput tvrditi da je bio pokraden”
    Koen tvrdi da će Trampu, ako se zaista kandiduje i opet izgubi, biti teže ustrajati na tvrdnji da je bilo prevare. Ne može dvaput tvrditi da je pokraden, dodao je Koen.

    Bivši Trampov advokat kaže da će Tramp nastaviti sa sugestijama i to do posljednje sekunde, ali da se kandidatura neće dogoditi.

    Koen, koji je nekad bio dio užeg kruga bivšeg predsjednika, osuđen je na tri godine zatvora u decembru 2018. godine nakon što je priznao krivicu za finansijski kriminal i lagao Kongresu o projektu s nekretninama u Moskvi.

  • Sjeverna Koreja zabranila kožne kapute da bi spriječila ljude da imitiraju Kim Jong-una

    Sjeverna Koreja zabranila kožne kapute da bi spriječila ljude da imitiraju Kim Jong-una

    Sjeverna Koreja uvodi zabranu nošenja kožnih kaputa kako bi spriječila obične građane da kopiraju stil svog vrhovnog vođe Kim Jong-una.

    Prema pisanju medija, postoji otpuna zabrana da mladići nose kožne mantile, a policija je tragala po ulicama kako bi oduzela jakne od građana i prodavaca. Pozivajući se na neimenovani izvor iz ove zemlje, novinska kuća je objavila da je suzbijanje počelo nakon što su ljudi počeli oponašati stil Kim Jong-una, prenosi Insider.

    “Tokom vojne parade na 8. Partijskom kongresu u januaru ove godine, Visoko dostojanstvo i svi visoki funkcioneri su također bili u kožnim mantilima”, rekao je izvor, pozivajući se na Kima kao počasnu osobu.

    Dodao je da su kožni kaputi postali popularni i među ženama Sjeverne Koreje nakon što ih je nosila Kimova sestra Kim Yo Jong.

    “Kožni kaputi su počeli da se prepoznaju kao simbol moći”, rekao je izvor, dodajući da je to navelo prodavce odjeće da počnu da uvoze sintetičku kožu kako bi kopirali Kimov izgled.

    Mladići se bune govoreći da su kapute kupili svojim novcem i da nema razloga da ih oduzimaju.

    “Policija odgovara na pritužbe, rekavši da je nošenje odjeće dizajnirane da izgleda kao odjeća najvišeg dostojanstva “nečist trend osporavanja autoriteta najvišeg dostojanstva“, dodao je.

    Potom je javnosti saopćeno da ne nosi kožne kapute, jer će se vlast odlučiti ko ih može nositi.

    Kupovina prave kože u Sjevernoj Koreji je izuzetno skupa, a kaputi od kravlje kože koštaju oko 34 dolara. One napravljene od sintetičke kože su upola niže i prodaju se za oko 16 dolara.

  • Prekretnica Amerike i Rusije?

    Prekretnica Amerike i Rusije?

    Uskoro će biti jasnije kada će Vladimir Putin i Džo Bajden ponovo razgovarati, moguće je da se neće lično sastati, izjavio je Sergej Rjabkov.

    “Mislim da će se uskoro razjasniti situacija. Trenutno nije reč o ličnom sastanku, ali to ne umanjuje značaj njihovih razgovora. S obzirom na sve okolnosti i pitanja koja postoje u bilateralnim odnosima i na međunarodnoj sceni, čini mi se da će njihov kontakt biti velika prekretnica”, rekao je zamenik ministra spoljnih poslova Rusije.

    On je naglasio da za sada nije jasno kada i u kakvom formatu će se sastati.

    Zamenik ministra inostranih poslova je saopštio i da se priprema sastanak ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova i generalnog sekretara SAD Entonija Blinkena na marginama sastanka šefova diplomatija OEBS-a u Stokholmu.

    Rjabkov se osvrnuo i na najavljeno novo proterivanje ruskih diplomata iz Vašingtona. On je naglasio da će Moskva sigurno odgovoriti na to i dodao da američka strana mora da prestane sa ovom praksom.

  • Kakvu će politiku prema zapadnom Balkanu voditi nova njemačka vlada: Rusofobiju Berbokove osjetiće i Srbi

    Kakvu će politiku prema zapadnom Balkanu voditi nova njemačka vlada: Rusofobiju Berbokove osjetiće i Srbi

    Srpski narod na prostorima BiH mogao bi da bude kolateralna šteta nemačke spoljne politike, a pogotovo nakon što funkciju ministra inostranih poslova ove zemlje i zvanično preuzme Analena Berbok iz Zelenih, koja je do sada zagovarala ekstremnu atlantističku i antirusku politiku.

    Kaže ovo za “Glas Srpske” profesor i politički analitičar Srđa Trifković, podsjećajući da je dosadašnja politička platforma Zelenih redovno bila i antisrpska, a što se manifestovalo nebrojeno puta u bliskoj istoriji, pogotovo u vrijeme Joške Fišera.

    • Sa ideološkog stanovišta od nje ne treba očekivati nikakve velike zaokrete. Ta njena rusofobija ide toliko daleko da se čak protivi puštanju u rad ruskog gasovoda “Severni tok 2”. I taj jedan negativni naboj sigurno će na svojoj koži osetiti i Republika Srpska. Zbog svega toga, vlasti Srpske treba da što više marginalizuju ulogu Kristijana Šmita u BiH, jer će on upravo od nje dobijati instrukcije i naloge kako da se ponaša i koje diplomatske korake da preduzima – kaže Trifković.

    Ipak, prema njegovom mišljenju, za razliku od nekog ranijeg perioda, Njemačka nema više adekvatnih sredstava prisile da takve stvari olako sprovode “na terenu”.

    Slično mišljenje dijeli i politički analitičar Dragan Petrović, navodeći da je Berbokova u postizbornoj kombinatorici partija sigurno najlošiji izbor za srpski narod na Balkanu.

    • Problematičan je taj njen atlantistički i bolesni antiruski stav, ali hajde da vidimo kakav će novi spoljni kurs, pa i onaj prema zapadnom Balkanu, zauzeti Olaf Šulc, novi nemački kancelar – kaže Petrović.

    Slobodan Zečević iz Instituta za evropske studije kaže kako je ubijeđen da će nakon dolaska Berbokove na mjesto ministra inostranih poslova Njemačke ova zemlja postati lider u nametanju unitarne države u BiH, dodajući da je sa istorijskog stanovišta to dosta problematično.

    Smatra i da Berlin, ali i briselska administracija ne vode računa o istorijskom razvoju Balkana, te da u BiH postoji sukob civilizacija, gdje Srbi neće da budu pod dominacijom muslimana, koji kao svog lidera vide turskog predsjednika Tajipa Erdogana.

    • Ako je cilj Zapada da dobije islamsku državu BiH, onda će nastaviti da vodi takvu politiku. Ako je, pak, cilj da održi hrišćansko stanovništvo u BiH, moraće da vodi drugačiju politiku – rekao je Zečević, navodeći da ono što je dobro jeste što pristalice zaštite nacionalnih identiteta u Evropskoj uniji imaju mnogo više razumijevanja za Srbe u BiH.

    U fokusu Kina i Rusija

    Potpredsjednica Zelenih Analena Berbok biće nova ministarka spoljnih poslova Njemačke i time i prva žena na toj funkciji. Očekuje se da će 40-godišnja Berbokova stupiti na dužnost početkom decembra u sklopu vladine koalicije formirane sredinom prošle sedmice zajedno sa socijaldemokratama i liberalima. Ona je u svom prvom obraćanju najavila da će zauzeti odlučniji stav prema Kini i Rusiji, stavljajući poštovanje ljudskih prava i vladavine prava u centar njemačke diplomatije.