VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Varhelji: BiH naporno radila da iskoristi ovu istorijsku priliku

    Varhelji: BiH naporno radila da iskoristi ovu istorijsku priliku

    Evropski komesar za proširenje Oliver Varhelji čestitao je Bosni i Hercegovini na otvaranju pristupnih pregovora sa EU i ocijenio da je BiH naporno radila da iskoristi “ovu istorijsku priliku”.

    “Posvećenost evropskom putu i otvaranje pregovora je pravedno priznanje realizacije reformi. BiH je naporno radila da iskoristi ovu istorijsku priliku i otvaranje pristupnih pregovora dodatno će podstaći reforme u skladu sa evropskim pravilima i standardima”, naveo je Varhelji na platformi Iks.

    Evropski savjet donio je sinoć odluku da otvori pristupne pregovore sa BiH.

  • Masovni vazdušni udari na više oblasti u Ukrajini

    Masovni vazdušni udari na više oblasti u Ukrajini

    Ruske snage izvele su noćas masovne vazdušne udare na više oblasti u Ukrajini, a na meti su bile Zaporoška, Harkovska, Lavovska i Dnjepropetrovska oblast, kao i Krivi Rog, javljaju ukrajinski mediji.

    Iz Zaporoške oblasne vojne administracije saopšteno je da je u udarima uništeno sedam, a oštećeno 35 stambenih objekata i da ima povrijeđenih, prenosi Ukrinform.

    Gradonačelnik Harkova Ihor Terehov izjavio je da je u tom gradu odjeknulo 15 eksplozija i da su ruske snage pogodile objekte elektrodistributivne mreže.

    “Za sada je u Harkovu potvrđeno 15 eksplozija. Ima problema sa snabdijevanjem strujom u gradu. Neprijatelj gađa objekte elektrodistributivne infrastrukture. Na nekim mjestima su izbili požari”, naveo je Terehov na Telegramu.

    Gradonačelnik Krivog Roga Aleksandar Vilkul saopštio je da je u ruskim napadima pogođena kritična infrastruktura.

    “Tamo gdje postoji mogućnost, potrebno je nabaviti vodu, napuniti elektro uređaje i strujne agregate”, naveo je Vilkul, prenosi Unian.

    U Krivom Rogu su uvedeni rasporedi vanrednih isključenja struje, a bolnice i druga infrastruktura snabdijevaju se električnom energijom iz agregata.

    Protekle noći u ruskim vazušnm udarima oštećena je elektroenergetska infrastruktura i u Lavovskoj oblasti, saopštile su regionalne vlasti.

    Prema riječima načelnika Lavovske oblasne vojne administracije Maksima Kozickog, jedan od dronova je pogodio energetski objekat, nakon čega je izbio požar čije je gašenje u toku.

    Za sada nema informacija o povrijeđenima.

    U ruskom raketnom napadu oštećeni su energetski objekti u četiri okruga Dnjepropetrovske oblasti, izjavio je načelnik oblasne vojne administracije Serhij Lisak, prenosi Interfaks Ukrajina.

    On je dodao da će biti uvedena vanredna isključenja električne energije.

  • “Ruski pakao” stiže

    “Ruski pakao” stiže

    Novo rusko oružje poremetilo je ravnotežu na linijama fronta u Ukrajini. Ruske snage počele su da koriste moćnu bombu, koja je desetkovala ukrajinsku odbranu, pisao je Si-En-En pre desetak dana.

    To je modernizovana verzija stare sovjetske bombe FAB-1500, vođene rakete koja može da stvori krater širine 15 metara.

    Projektil težak 1,5 tona, od čega je skoro polovina eksplozivna, borbeni avioni lansiraju na udaljenosti od 60 do 70 kilometara, što je van dometa ukrajinske PVO. Ruske snage su ovim bombama gađale termoelektrane, fabrike i nebodere u Donjecku, kao i mesta sa kojih Ukrajinci koordiniraju odbranu, nastavljajući sa taktikom uništavanja teritorije pre vojne okupacije.

    FAB-1500 je usmeren ka cilju pomoću sistema za navođenje i elerona. Jedan vojnik ukrajinske 46. brigade, koji se bori u blizini Krasnohorivke u Donjecku, rekao je za Si-En-En da su Rusi prethodno samo na njih gađali artiljerijom. Sada su počeli intenzivnije da koriste vazduhoplovstvo, posebno FAB-1500.

    “Ne mogu svi ovo da podnesu”
    “Zašto koriste FAB-1500? Zato što je šteta prouzrokovana ovim veoma ozbiljna. Ako preživite, zagarantovane su vam kontuzije”, kaže on. Upotreba tako moćne bombe dramatično menja situaciju na bojnom polju.

    “Ovo čini veliki pritisak na moral vojnika. Ne mogu svi naši momci to da podnesu. Do sada su manje-više navikli na FAB-500, ali FAB-1500 je pakao”, ističe vojnik.

    “Upotreba FAB bombi bila je ključni element u ruskoj ofanzivi u regionu Donjecka, posebno u uništavanju ukrajinske odbrane u i oko Avdijevke, koja je pala u februaru. Pre i tokom bitke za Avdejevku, stotine vazdušnih bombi su lansirane u roku od nekoliko dana, od kojih je 250 upotrebljeno za samo 48 sati”, rekao je za CNN Jurij Ihnat , portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva.

    Kako je danas saopštilo rusko Ministarstvo odbrane, Rusija je započela masovnu proizvodnju eksplozivnih bombi od tri tone koje planira da upotrebi u Ukrajini. Dodaju da je proizvodnja avionskih bombi FAB-3000 počela u februaru.

    FAB-3000 je težak 3.000 kg i predstavlja vazdušnu bombu opšte namene koja se koristi za uništavanje utvrđenih vojnih i industrijskih objekata i skloništa.

    Ministar odbrane Sergej Šojgu posetio je kompanije vojno-industrijskog kompleksa u oblasti Nižnjeg Novgoroda i uverio se u proces proizvodnje, prenosi RIA Novosti.

    “Dok je Zapad zauzet da kaže Putinu šta neće, Rusija je upravo započela masovnu proizvodnju klizećih bombi od 3.000 kilograma koje mogu da unište bilo koji evropski grad. Zapadni svet jednostavno nema pojma šta se dešava, rekao je “Džej u Kijevu”, Amerikanac koji živi u glavnom gradu Ukrajine, na Ksu.

    Podsećanja radi, ruski vojni blogeri počeli su da govore o modernizovanoj sovjetskoj bombi FAB-1500 prošlog septembra, kada je modernizovana verzija bila na testiranju tačnosti. Telegram kanal Fighterbomber, blizak ruskoj vojsci, objavio je da je “posle mnogo meseci pokušaja i grešaka” FAB-1500 po prvi put tačno pogodio svoju metu. Kanal Fighterbomber, koji ima skoro pola miliona pretplatnika, objavio je u septembru da je modifikovani FAB-1500 precizan do pet metara. Nekoliko nedelja kasnije, i ukrajinski i ruski izvori izvestili su o upotrebi teških bombi u Hersonu, na jugu Ukrajine, i Harkovu, na severu.

    Najmoćnija u porodici “glupih bombi”
    FAB-1500 je najmoćnija u porodici “glupih bombi” iz sovjetskog doba koje se sada modernizuju u fabrici u blizini Moskve u jeftino, ali moćno oružje. Najvažnije je da Rusi imaju veliku količinu ovih bombi, kako kaže britanski stručnjak za oružje Džastin Bronk. Transformisanje sovjetske bombe u novu navođenu raketu nije ni jeftino ni brzo, ali ipak košta znatno manje od milion dolara koliko košta jedna raketa, objašnjava portparol ukrajinskog ratnog vazduhoplovstva. Sa modernizovanom verzijom FAB-1500, Rusi su dobili moćno oružje kojim mogu da deluju na utvrđene ukrajinske položaje, povećavajući ukrajinske gubitke, ali još uvek nedovoljno da suštinski promene odnose na bojnom polju, tumači američki Si-En-En.

    U januaru je ruski ministar odbrane Sergej Šojgu snimljen kako obilazi veliku vojnu fabriku JSC koja proizvodi taktičke rakete u blizini Moskve. Prema snimku koji je objavilo Ministarstvo odbrane, šefovi jedne vojne fabrike rekli su da su razvili visoko precizno oružje, pretvarajući staru bombu u novu, navođenu raketu. Direktor fabrike je sa ponosom izvestio Šojgu da je produktivnost povećana za 40 odsto jer su prešli na rad u tri smene. Kako modernizovana raketa nije baš precizna, Bronk ističe da se može koristiti samo protiv fiksnih ciljeva, ali na istoku Ukrajine Rusi znaju lokaciju ukrajinskih položaja.

  • Britanski odbor: Pojačati medijske operacije, saradnju sa NVO i opozicijom

    Britanski odbor: Pojačati medijske operacije, saradnju sa NVO i opozicijom

    Velika Britanija je donekle izgubila zapadni Balkan iz vida u proteklim godinama, ali bi trebalo da pojača pritisak na Beograd i predsjednika Srbije Aleksandra Vučića, kao i saradnju sa NVO i opozicijom u Srpskoj, rekli su učesnici zasjedanja Odbora za spoljne poslove britanskog Parlamenta.

    Uprkos navedenoj temi, svjedočenje bivšeg generalnog sekretara NATO-a (1999- 2003) DŽordža Robertsona, bivšeg ambasadora Velike Britanije u BiH i na tzv. Kosovu Ijana Klifa, i profesora na Londonskom univerzitetskom koledžu Endija Hodžaja, skoro u potpunosti je bilo usredsređeno na Srbiju i KiM, ali i nezaobilaznu temu “ruskog uticaja”.

    Klif i Robertson ističu da bi trebalo pojačati saradnju sa NVO i opozicijom u Republici Srpskoj i među Srbima na KiM, a pogotovo sa potonjima zbog predstojećih izbora na “Kosovu”, istakao je Klif.

    Zasjedanjem je predsjedavala Ališa Kerns, čiji su antisrpski stavovi bili očigledni u načinu na koji je postavljala pitanja, a u okviru kojih bi često pozivala na oštriji odnos prema Srbiji i implicirala umešanost Beograda u incident u Banjskoj.

    Govornici su bili saglasni da Velika Britanija mora pojačati svoje prisustvo u regionu, posebno po pitanju medija, prenosi RT Balkan.

    Britanski savjet i Bi-Bi-Si (su) dvije agencije koje posjeduje i kontroliše ova zemlja, i koje imaju ogroman uticaj, pogotovo u tim regionima, a sada možete pojačati njihov učinak društvenim mrežama”, ocijenili su oni, saglasivši se da bi britansku medijsku operaciju u zemlji trebalo pojačati.

    Na pitanje koliko ozbiljno bi London trebalo da shvati “prijetnju od sve bližih vojno-industrijskih veza (Srbije) sa Rusijom”, Robertson odgovara da je treba shvatiti “veoma, veoma ozbiljno”.

    – Nisam siguran da Rusija trenutno ima kapaciteta da učini mnogo toga u okviru te veze, ali oni jesu tamo, i oni su uticajni. Јedna od slabosti koje imamo na Zapadu je što je naše oružje toliko sofisticirano da ne smemo deliti tu tehnologiju, ali i toliko skupo da niko ne može priuštiti da je kupi”, rekao je bivši generalni sekretar NATO-a.

    Kako kaže, pokazati da je Velika Britanija zainteresovana za region je posebno važno zbog “ruskog i kineskog uticaja”.
    Članovi odbora, ali i učesnici koji su svedočili, u više su navrata protivriječili jedni drugima (ali u pojedinim slučajevima i sebi) tvrdeći da je Aleksandar Vučić čvrsto na strani Rusije, odnosno da balansira između odnosa sa Istokom i Zapadom zarad “svojih interesa”.

    Komentarišući nepoznati sporazum koji su navodno skoro potpisali predsjednici Vučić i Putin, Hodžaj kaže da Vučić njega koristi kako bi “Zapadu zaprijetio sa (izjavom): “Baš nas briga, ostaćemo pri našim najbližim saveznicima”.

    Iako je Robertson jedini imao obraza da na početku svedočenja kaže da može biti pristrasan zato što je pokrovitelj novoosnovane lobističke grupe “Laburističkih prijatelja tzv. Kosova”, očigledno je da su svi učesnici na strani Prištine.

    Tako je Ališa Kerns u svom pitanju konstatovala da u svojim osudama Kurtija kao nepouzdanog partnera EU i SAD pokazuju element “ličnog”.

    – SAD su uvijek sumnjale u Kurtija, bila je ta ideja u periodu odmah poslije (jednostranog) proglašenja nezavisnosti da se Kurti snažno zalaže za uniju s Albanijom zbog stvari koje je tada govorio, da je on socijalista koji neće privatizaciju – kaže Klif.

    On dodaje da se promjena u Kurtijevom “realizmu” vidi u odluci Prištine da se konačno uknjiži zemljište manastira Dečani na osnovu odluke tzv. ustavnog suda “Kosova”, donesene prije nekoliko godina, te da bi Kurti taj ustupak mogao da iskoristi za traženje članstva u Savjetu Evrope.

    Ono šta Velika Britanija može da učini po pitanju pristupa EU i SAD Kurtiju jeste da “ulijemo našim partnerima poverenje (u Kurtijevu vladu) dok na nju primenjujemo pritisak po pitanjima poput ZSO.”

  • Vučić: Nuklearna energija potrebna za veće stope rasta

    Vučić: Nuklearna energija potrebna za veće stope rasta

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je danas na prvom Samitu o nuklearnoj energiji u Briselu, koji organizuju Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) i Kraljevina Belgija, da je taj skup veoma važan i za Srbiju i cijeli evropski kontinent, jer je svima potrebno više energije kako bse mogle ostvariti veće stope rasta i da se realizuju veliki planovi u budućnosti.

    • Ne možemo naučiti puno od Srbije po ovim pitanjima, zato što nakon raspada bivše Јugoslavije nismo imali iskustva sa nuklearnom energijom, ali vjerujem da je ovaj samit od istinske važnosti za budućnost moje zemlje, kao i za budućnost cijelog evropskog kontinenta – rekao je Vučić, koji je bio među prvim govornicima na prvoj sesiji Samita koji je predviđen za govore nacionalnih lidera.

    On je istakao da je taj samit važniji od mnogih drugih foruma i sastanaka na kojima su evropski lideri.

    • Zašto vjerujem da je ovo veoma važan samit? Zato što smo svi spremni da diskutujemo o velikim planovima, velikim stvarima u budućnosti i koje su dobri za budućnost, ali ne znamo kako da ih sprovedemo. Kao prvo, rekli smo sebi da moramo barem da udvostručimo proizvodnju naoružanja i prateće opreme. Zatim moramo da poboljšamo naš rast, jer su na evropskom kontinentu stope rasta tako male – rekao je Vučić.

    Predsjednik Srbije je poručio da treba videti kako da se dođe do većeg broja malih modularnih reaktora za upotrebu nuklearne energije.

    Kako je rekao, na tom putu imamo tri problema.

    • Prvi problem jeste da, barem u mojoj zemlji, nemamo potrebno znanje o korišćenju nuklearne energije i ne znamo kako ćemo obezbijediti to znanje i te ljude. Druga stvar jeste kako ćemo finansirati sve ove projekte. I mogu vam reći unaprijed da smo mi zaista zainteresovani da dobijemo bar četiri mala modularna reaktora koji će zamijeniti 250 megavata. Ne znamo kako ćemo to uraditi, kako ćemo to finansirati zato što je to oko 7,5 do osam milijardi evra – naveo je Vučić.

    Vučić je rekao da će Srbija u svakom slučaju biti spremna da značajno učestvuje u tome, ali da mora da dobije neku vrstu podrške od vodećih država EU.

    • Treća stvar jeste da će nam uvijek biti potrebno da promijenimo stav naših ljudi. To nije jednostavno, ali spremni smo da to uradimo, što znači da se nećemo samo prilagoditi, već da ćemo morati i da promijenimo naš zakonodavni okvir i uradićemo to. Na kraju, ako budemo imali nastavak užasnih bezbjednosnih situacija, to jest različite vrste ratova u svijetu, moje pitanje je – ko će to finansirati, kako ćemo obezbijediti veće stope rasta i proizvoditi više vojne opreme nego što smo to prije radili – naglasio je Vučić.

    Istakao je da je zato uvjeren da je upotreba nuklearne energije korisna, ali i izrazio uvrjenje da će zemlje poput Srbije dobiti dosta podrške na tom putu.

    Otvaranju samita prisustvovali su i predsjednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen, predsjednik Evropskog Savjeta Šarl Mišel, predsjednik Srbije Vučić, predsjednik Rumunije Klaus Јohanis, premijer Hrvatske Andrej Plenković, premijer Češke Petr Fijala, premijer Mađarske Viktor Orban, premijer Holandije Mark Rute, premijer Poljske Donald Tusk, premijer Slovenije Robert Golob i premijer Švedske Ulf Kristerson, ministar spoljnih poslova Italije Antonio Tajani.

    Samit dolazi nakon istorijskog uključivanja nuklearne energije u Globalnu analizu dogovorenu na konferenciji UN-a o klimatskim promjenama u Dubaiju u decembru prošle godine, koja je pozvala na ubrzanje njenog korišćenja zajedno sa drugim izvorima energije sa niskim sadržajem ugljenika.

  • Putin i zvanično predsjednik Rusije

    Putin i zvanično predsjednik Rusije

    Ela Pamfilova, predsjednica Centralne izborne komisije Rusije, saopštila je danas na specijalnoj sjednici zvanične rezultate predsjedničkih izbora u Rusiji održanih od 15. do 17. marta, prema kojima je Vladimir Putin osvojio 87,28 odsto glasova.

    Nikolaj Haritonov osvojio je 4,31 odsto, Vladislav Davankov 3,85 odsto, a Leonid Slucki 3,20 odsto glasova, prenosi RIA Novosti.

    Za Putina je glasalo 76.277.708 birača.

    Izlaznost na izborima za predsednika Rusije bila je rekordna u modernoj istoriji i iznosila je 77,49 odsto, odnosno na izbore je izašlo 87.576.075 birača.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je danas, nakon što je Centralna izborna komisija objavila zvanične rezultate predsjedničkih izbora, da mu je podrška građana važnija od pobjede i obećao da će učiniti sve da opravda njihovo povjerenje.

    “Protekla kampanja je bila intenzivna i izuzetno odgovorna, jer smo uglavnom birali put kojim će Rusija ići dalje, birajući budućnost za sebe i svoju djecu. A značaj ovog događaja je shvatila ogromna većina birača koji su izašli na izbore”, rekao je Putin u obraćanju građanima, prenosi RIA Novosti.

    Putin je u nedjelju proglasio pobjedu na izborima i tom prilikom poručio da postoje uslovi za “dalji razvoj kako bi Rusija bila jača, čvršća i efikasnija”, prenosi Euronews.

  • Lavrov i Dačić u Moskvi: Odnosi između Rusije i Srbije na veoma visokom nivou

    Lavrov i Dačić u Moskvi: Odnosi između Rusije i Srbije na veoma visokom nivou

    Ministar inostranih poslova Srbije Ivica Dačić sastao se u Moskvi sa ruskim šefom diplomatije Sergejom Lavrovom.

    Cijenimo odnose koji se razvijaju između Rusije i Srbije – istakao je Lavrov na početku sastanka.

    Zadovoljni smo kako se realizuju ekonomski odnosi između dvije zemlje, dodao je on.

    Lavrov je podsjetio da će danas biti održana prijateljska utakmica Rusije i Srbije u Moskvi, pred punim stadionom.

    Smatram da je nedopustivo da se sport politizuje – dodao je on.

    Po njegovim riječima, politika koju vodi kolektivni Zapad odražava se u svim međunarodnim odnosima, prije svega u trgovini.

    • Drago mi je da te vidim, dobro mi došao – zaključio je Lavrov.

    Kako je Dačić istakao, odnosi između dvije zemlje su na veoma visokom nivou.

    • Naše odnose karakteriše tradicionalno prijateljstvo, kulturna i duhovna i istorijska bliskost naših naroda – dodao je Dačić.

    On je podsjetio da je predsjednik Srbije Aleksandar Vučić čestitao Vladimiru Putinu pobjedu na predsjedničkim izborima.

    Što se tiče saradnje, on je rekao da je posebno važna energetika.

  • Rusija pokrenula veliki napad na Kijev

    Rusija pokrenula veliki napad na Kijev

    Vitalij Kličko, gradonačelnik Kijeva, objavio je da je nekoliko osoba ranjeno u ruskom raketnom napadu na ukrajinsku prestonicu.


    Kijev post prenosi da su dvije osobe hospitalizovane.

    Navodi se da su se sirene za vazdušnu opasnost oglasile u ranim jutarnjim časovima i da je grad na udaru “balističkih raketa”.

    U okolini i unutar Kijeva prije zore su se čule uzastopne eksplozije, dok traju dejstva ukrajinske protivvazdušne odbrane (PVO).

    Oružane snage Ukrajine upozorile su na opasnost od ruskih raketnih udara širom zemlje.

  • Olaf donio odluku

    Olaf donio odluku

    Nemački kancelar Olaf Šolc odlučio je da Ukrajina neće od Nemačke dobiti krstareće rakete Taurus. Međutim, rasprava o tome sve više dobija na zamahu i stvara podele u njegovoj koaliciji.

    Obećanja o isporuci oružja Ukrajini su ujedno i prilika da savezna nemačka vlada skrene pažnju sa spora oko krstarećih raketa Taurus, koje Ukrajina toliko želi. Nemačka planira da obezbedi Kijevu još 500 miliona evra vojne pomoći, uključujući i hitno potrebnu artiljerijsku municiju.

    To je bio rezultat sastanka zapadnih saveznika Ukrajine u bazi američkih vazduhoplovnih snaga u Ramštajnu. Ono što Ukrajina još uvek ne dobija su Taurus rakete s dometom od 500 kilometara, koje bi mogle da pogode i ciljeve u Moskvi.

    Kancelar Olaf Šolc odbija tu isporuku. On smatra da postoji opasnost od toga da Nemačka bude uvučena u rat. Ali, Šolc više ne može da izbegne raspravu o tome, čak ni unutar svoje vladajuće koalicije koju čine Socijaldemokrate (SPD), Zeleni i Liberali (FDP).

    Šta znači “zamrznuti konflikt”?

    Rečenica koju je u prošlonedeljnoj parlamentarnoj debati izrekao lider poslaničke grupe SPD Rolf Micenich izazvala je negodovanje u zemlji i inostranstvu: “Zar nije vreme da razgovaramo ne samo o tome kako da vodimo rat, već i o tome kako ga zamrznuti i kasnije završiti?”

    Kritičari su “zamrzavanje” protumačili kao izdaju Ukrajine. Fridrih Merc, šef najveće opozicione stranke, Hrišćansko-demokratske unije (CDU), rekao je: “Rat u Ukrajini već je jednom zamrznut, 2014. godine, kroz dva sporazuma iz Minska. A šta Putin misli o zamrzavanju, to možete videti svakog dana u vestima.”

    Kritike, međutim, dolaze i iz same koalicije. U intervjuu za radio Dojčlandfunk, političarka FDP-a Mari-Agnes Štrak-Cimerman optužila je SPD za politiku “popuštanja”, odnosno politiku smirivanja. Štrak-Cimerman je već dva puta glasala protiv vlade na glasanju o Taurusu u Bundestagu, iako je njena stranka deo vladajuće koalicije.

    Politikolog Johanes Varvik s Univerziteta u Haleu brani ideju zamrzavanja: „Zamrzavanje sukoba ne znači njegovo rešavanje, već sprečavanje dalje eskalacije”, rekao je Varvik za DW.

    Tanjug/AP Photo/Markus Schreiber
    “Sukob koji je u postojećim uslovima ‘nerešiv’, nije opterećen težnjom za idealnim rešenjem, već se stavlja ‘na led’ minimalnim kompromisom koji je prihvatljiv za obe strane. To naravno ne garantuje uspeh, ali je u poređenju s alternativama odgovorna strategija”, smatra Varvik.

    Pohvale s pogrešnih strana
    Ono što je škakljivo za Šolca jeste to što pohvale stižu od ljudi s kojima on ne želi da ima političke veze. Na primer od Bjerna Hekea, iz desničarske stranke Alternativa za Nemačku (AfD). Ili od Sare Vagenkneht, koja je nedavno osnovala partiju koja nosi njeno ime. Obe stranke najradije ne bi vojno podržavale Ukrajinu.

    A onda je i bivši nemački kancelar, socijaldemokrata Gerhard Šreder, pohvalio aktuelnog kancelara. Iako je Šreder kritikovao rusku invaziju na Ukrajinu, on je i dalje prijatelj s ruskim predsednikom Vladimirom Putinom.

    “Biti pohvaljen i prisvojen od strane Gerharda Šredera jasno pokazuje da je na pogrešnom putu”, rekao je bavarski premijer i lider Hrišćansko-socijalne unije (CSU) Markus Zeder, misleći na Olafa Šolca.

    Da li su Nemačkoj potrebne rakete Taurus?
    U međuvremenu se nastavljaju spekulacije o razlozima Šolcovog odbijanja. Političar CDU Roderih Kizeveter za DW kaže da su navedeni razlozi, poput zaštite Nemačke od učešća u ratu – “lažni razlozi”. On spekuliše da bi kancelar možda bio spreman da prihvati “diktirani lažni mir” Rusije za Ukrajinu. Kizeveter se, inače, već dugo zalaže za isporuku Taurusa Kijevu.

    Johanes Varvik, međutim, smatra da se rakete Taurus precenjuju u kontekstu daljeg toka rata: “Solidarnost s Ukrajinom nije pitanje isporuke što većeg broja teškog naoružanja, već pitanje stepena diplomatskih inicijativa da se taj rat okonča nekim nepopularnim, ali realističnim pristupima.”

    Navodne izjave generalnog inspektora Bundesvera Karstena Brojera na tajnom sastanku Odbora za odbranu Bundestaga dodatno su podstakle spekulacije. Najviši oficir Bundesvera navodno je govorio o nedostatku sposobnosti nemačkih oružanih snaga u slučaju isporuke Taurusa, prenosi portal “t-onlajn”.

    Većina Nemaca protiv isporuke Taurusa
    Iako Šolc oseća snažan otpor kako od svojih koalicionih partnera Liberala i Zelenih, tako i od demohrišćanske opozicije, on može biti siguran u podršku većine nemačkog stanovništva kada je reč o Taurusu. Prema novom istraživanju agencije Forsa, 66 odsto ispitanika odbacuje isporuku tih raketa.

    Krajem februara 35 odsto je bilo za, ali, prema novom istraživanju, sada ih je samo 28 odsto. Samo među pristalicama Zelenih je većina za isporuku. Većina pristalica Liberala (54 odsto), Socijaldemokrata (70 odsto) i Demohrišćana (60 odsto) je protiv toga.

    I Olaf Šolc i šefovi stranaka koje zagovaraju isporuku Taurusa pažljivo će pogledati te rezultate, posebno imajući u vidu predstojeće evropske izbore početkom juna. Kako završiti rat u Ukrajini – to će verovatno biti važna tema.

    Kancelar se nedavno negativno izrazio o debati o Taurusu, koju očigledno više ne može da kontroliše: rekao je da je “sramotna”. Ali, činjenica da kancelarova odluka o Taurusu nije efikasna čak ni u njegovim redovima, pokazuje gubitak autoriteta.

  • Bivši američki diplomata najavljuje novi krug sankcija za političare u BiH i regionu

    Bivši američki diplomata najavljuje novi krug sankcija za političare u BiH i regionu

    Američki diplomata u penziji i bivši ambasador OSCE Džonatan Mur najavio je novi krug sankcija ministarstva finansija SAD koje će obuhvatiti i osobe koje nisu samo iz BiH, već i iz regije.

    Mur je rekao za Al Džaziru da su sankcije alat kojim se “neodgovorni političari nastoje prisiliti da promijene svoje stavove i retoriku”, te da će novim ciklusom sankcija, osim srpskih, biti obuhvaćeni i neki bošnjački i hrvatski političari, koji prema ocjeni SAD sprečavaju napredak BiH.

    U godišnjoj procjeni Obavještajne zajednice SAD o prijetnjama u svijetu, koju je prošle sedmice objavila Kancelarija direktora nacionalne obavještajne službe SAD (ODNI), piše da će se “Zapadni Balkan vjerovatno suočiti sa povećanim rizikom lokalizovanog međuetničkog nasilja tokom 2024. godine”.

    U američkom izvještaju stoji da će “nacionalistički čelnici vjerovatno pogoršati napetost zbog svoje političke prednosti i vanjskih aktera”, koji bi, kako se navodi, mogli pokušali iskoristiti etničke razlike da povećaju ili zaštite svoj regionalni uticaj i spriječe sve veću integraciju Balkana u EU ili euroatlantske institucije”.

    U opsežnom dokumentu na 40 strana američki obavještajci analiziraju nekoliko oblasti, poput odnosa sa zemljama kao što su Kina, Rusija, Iran i Sjeverna Koreja, ali i trenutne sukobe u svijetu, te migracije, trgovine ljudima i terorizma.

    U izvještaju, na strani 27, spominje se i predsjednik Republike Srpske, Milorad Dodik.

    – Lider bosanskih Srba Milorad Dodik preduzima provokativne korake kako bi neutralizovao nadzor međunarodne zajednice u BiH i osigurao de facto odcjepljenje za Republiku Srpsku. Njegovo djelovanje moglo bi potaknuti vođe bošnjačkog (bosansko-muslimanskog) stanovništva da osnaže vlastite kapacitete da zaštite svoje interese i eventualno dovesti do nasilnih sukoba koji bi mogli nadvladati mirovne misije – stoji u izvještaju.