Kategorija: Svijet

Evropska unija će, po svemu sudeći, hladno primiti interes američkih investitora u energetski sektor u BiH.

Naime, barem prema odgovorima koje smo dobili iz Delegacije EU u Sarajevu, EU neće podržati energetska rješenja koja se ne baziraju na obnovljivim izvorima energije, u skladu s energetskim politikama EU.

Podsjećanja radi, američki investitori, među kojima je i velika američka firma “Bechtel”, koja je već decenijama aktivna u regionu, ali do sada ne i u BiH, žele da grade Južnu interkonekciju, gasovod koji bi tekući gas iz terminala na Krku trebalo da doveze do BiH. U BiH se trenutno razgovara o davanju koncesije američkom investitoru. U prvoj fazi planirano je pokrivanje gasnom mrežom u Federaciji, a nakon toga i u Srpskoj. Takođe, spominje se mogućnost i izgradnji gasnih elektrana. EU, međutim, ne dijeli ove planove i insistira na svojoj viziji energetske budućnosti BiH i zapadnog Balkana.

“Energetska politika EU temelji se na prelasku na čistu energiju i ostvarivanju cilja klimatske neutralnosti do 2050. godine. Osim što je važan element procesa pristupanja EU, za Bosnu i Hercegovinu ovo takođe predstavlja značajnu priliku za modernizaciju energetskog sektora, privlačenje investicija i unapređenje dugoročne energetske sigurnosti”, naglasili su oni u odgovoru “Nezavisnim”.

Na naše pitanje da li bi, eventualno, EU bila spremna da finansira ili učestvuje u finansiranju američkih gasnih projekata, odgovorili su nam da se EU fokusira na podršku na prelazak na obnovljive izvore energije.

“EU pruža značajnu finansijsku pomoć za podršku prelasku na obnovljive izvore energije, bolju energetsku efikasnost i poboljšanu digitalizaciju, uključujući i putem Reformske agende Bosne i Hercegovine u okviru Plana rasta. U zamjenu za napredak u ostvarivanju reformskih koraka, uključujući i energetsku tranziciju, Bosna i Hercegovina bi mogla dobiti do 976,5 miliona evra. Finansijska podrška EU ne obuhvata projekte koji bi povećali dugoročnu ovisnost o fosilnim gorivima ili bili u suprotnosti s klimatskim ciljevima”, objasnili su nam oni.

Pojasnili su da postoji još jedan bitan razlog za odustajanje od izgradnje infrastrukture za fosilna goriva.

“Važnost prelaska na čistu energiju ogleda se i u Mehanizmu EU za prilagođavanje ugljika na granicama (CBAM). Kako se CBAM bude postepeno uvodio, proizvodnja s visokim udjelom ugljika suočiće se s dodatnim troškovima prilikom izvoza u EU. Da bi ekonomija Bosne i Hercegovine ostala konkurentna, zemlja će morati smanjiti emisije i ulagati u čistiju energiju”, pojasnili su nam.

Iz svega je jasno da bi izgradnja gasne infrastrukture u BiH mogla stvoriti probleme u ispunjavanju klimatskih ciljeva EU. Za EU je, kako nam je nedavno objašnjeno, gas tranzitno gorivo koje je prihvatljivije od uglja jer emituje manje štetnih čestica, ali bi trebalo da izađe iz upotrebe čim se u mrežu uvede dovoljno obnovljivih izvora, na čemu EU sada radi.

Energetska politika predstavlja jedno od najvećih razmimoilaženja između Brisela i Vašingtona. Nova administracija Donalda Trampa u Americi želi razviti mrežu fosilnih goriva, uključujući i ugalj i naftu i gas, a globalno žele stvoriti ekonomska partnerstva sa zemljama koje bi uvozile američke energente, uključujući i gas. Iako EU i dalje kupuje američki gas, i nastaviće to barem još jednu deceniju, plan je da se Evropa što je moguće više učini samoodrživom kad su u pitanju energenti.

EU, koja sama nema velike količine nafte i gasa, želi voditi nezavisnu energetsku politiku i akcenat staviti na hidropotencijale, vjetar, sunce i atome, u zavisnosti od zemlje do zemlje.

Takođe, treba napomenuti da ovaj problem nije nov, jer je i bivša administracija Džoa Bajdena bila svjesna da će EU prestati finansirati gasne projekte, pa je Majkl Marfi, tadašnji američki ambasador u BiH, pokušao ubrzati planove za izgradnju Južne interkonekcije. U tom smislu, strategije Marfija i Džona Ginkela, sadašnjeg vršioca dužnosti ambasadora SAD u BiH, se ne razlikuju, osim što je istekao rok do kojeg su evropski investitori bili spremni da podrže finansiranje Južne interkonekcije.

BiH bi se mogla naći u zanimljivom problemu, jer je zainteresovana da diverzifikuje svoje energetsko snabdijevanje od Rusije kupovinom tekućeg gasa, i otuda interes za Južnu interkonekciju. Istovremeno, činjenicom da se nalazi na evropskom putu moraće slijediti evropske klimatske ciljeve.

Iako je došlo do određenog popuštanja u strogim ekološkim kriterijumima, ponajviše pod pritiskom Njemačke i njenog kancelara Fridriha Merca, koji podržava energetske ciljeve EU, ali želi duži prelazni period i popuštanje standarda za auto-industriju u elektrifikaciji, po svemu sudeći evropska energetska politika neće se značajno mijenjati

Lideri svih zemalja Evropske unije sastaju se u četvrtak u belgijskom dvorcu, suočeni sa pritiscima američkog predsednika Donalda Trampa, agresivnom ekonomskom politikom Kine i hibridnim pretnjama Rusije. Ovi izazovi naterali su Brisel da preispita pristup diplomatiji i trgovini.

Belgijski premijer Bart De Wever izjavio je da je svima jasno da kurs mora biti promenjen, ali da se ponekad oseća kao da se posmatra horizont sa komandnog mosta broda bez mogućnosti upravljanja.

Međutim, među liderima postoje različite vizije o budućnosti EU. Sastanak u četvrtak ima za cilj da oblikuje predloge za naredni samit krajem marta. Dok se lideri približavaju dvorcu Alden Biesen iz 16. veka, razlike u pristupima postaju očigledne.

Nemački kancelar Friedrich Merz i italijanska premijerka Giorgia Meloni zagovaraju deregulaciju, resetovanje odnosa sa SAD i sklapanje novih trgovinskih sporazuma, poput onog sa zemljama Mercosura. „Moramo deregulirati svaki sektor“, izjavio je Merz.

Francuski predsednik Emanuel Makron ima drugačiji pristup. On smatra da EU mora zaštititi svoju industriju primenom „evropske preferencije“ u strateškim sektorima kao što su čista tehnologija, hemijska industrija, čelik, automobilska industrija i odbrana. „Moramo zaštititi našu industriju. Kinezi to rade, Amerikanci takođe“, rekao je Makron.

Jedno od ključnih pitanja je koliko odbrambene potrošnje EU treba biti ograničeno na evropske proizvođače. Makron zagovara prioritet za EU kompanije, dok Merz i Meloni smatraju da nabavke treba da idu i kod stranih firmi.

Lideri EU razgovaraće i o novim finansijskim instrumentima za zaštitu bloka u globalnoj trgovini, uzdrmanoj Trampovim carinskim merama i kineskim ograničenjima izvoza ključnih minerala. Makron ponovo predlaže zajedničko zaduživanje kroz „euroobveznice za budućnost“ kako bi se smanjila dominacija dolara.

Merz i Meloni izbegavaju strategiju ekonomske modernizacije koju je predlagao bivši šef Evropske centralne banke Mario Dragi, koja podrazumeva deregulaciju, diversifikaciju trgovinskih veza, ulaganja u infrastrukturu i pojednostavljenje pravila u EU.

Nemačka i Italija pozvaće lidere da smanje birokratiju, ojačaju jedinstveno tržište i obezbede ambicioznu trgovinsku politiku zasnovanu na zajedničkim pravilima. Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen istakla je da ekonomska snaga EU predstavlja osnovu njenog globalnog uticaja: „Naša moć na globalnoj sceni uveliko zavisi od naše snage na ekonomskom frontu“, kazala je.

Zvanično istraživanje Eurobarometar pokazalo je da građani EU priželjkuju snažniju i ujedinjeniju Uniju, sa odlučnijim liderima usred vojnog pritiska, ekonomskih izazova i klimatskih promena. „Nikada nije bilo bolje vreme za evropske lidere da iskoriste ovu potražnju građana za snažnijim delovanjem“, rekao je Alberto Alemano, profesor prava EU u Parizu.

Austrijski kancelar Kristijan Štoker izjavio je da lideri Evropske unije moraju hitno da se usredsrede na snižavanje cena energenata.

One, kako je naveo, “guše” evropsku industriju dodajući da politika zelene tranzicije ne može biti cilje ako će značiti osiromašenje, odnosno pad proizvodnje.

“Najhitniji zadatak je snižavanje cena energije. Nijedan drugi faktor ne guši evropsku industriju u toj meri, niti bilo koje drugo pitanje istovremeno pogađa toliki broj država članica”, rekao je Štoker za Politiko.

Njegova poruka dolazi uoči samita EU zakazanog za četvrtak, na kojem će se lideri okupiti kako bi pokušali da usaglase zajedničku agendu za podsticanje ekonomskog rasta i jačanje nezavisnosti Unije.

“Pristup koji smo imali sa Zelenim dogovorom svakako nije bio održiv. U Austriji je, na primer, smanjenje emisija CO2 pre svega rezultat pada proizvodnje”, rekao je Štoker, ocenivši da “zelenija politika ne može biti cilj ako to znači osiromašenje”.

Štoker je dodao da je “preokret već započeo” i najavio da će se zalagati za produženje besplatnih dozvola za emisije u okviru sistema trgovine emisijama EU, kako bi se očuvala konkurentnost evropske industrije i sprečilo premeštanje kompanija van Unije.

Izjave austrijskog kancelara uklapaju se, prema oceni Politika, u sve intenzivniju debatu među evropskim liderima o pravcu ekonomskih i energetskih politika.

Francuski predsednik Emanuel Makron ranije je zagovarao zajedničko zaduživanje i politiku evropskih preferencija, dok su pojedini lideri, poput češkog premijera Andreja Babiša i mađarskog premijera Viktora Orbana, pozvali na ukidanje ekoloških propisa koje smatraju odgovornim za visoke cene energije.

Evropska unija je već započela ublažavanje pojedinih ekoloških propisa u okviru procesa deregulacije, koji podržava većina država članica.

Nemački kancelar Fridrih Merc i italijanska premijerka Đorđa Meloni u zajedničkim dokumentima pozvali su na ubrzanje tog procesa i uvođenje “kočnice za vanredne situacije” kada je reč o novom zakonodavstvu EU.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp i premijer Izraela Benjamin Netanijahu sastali su se večeras u Vašingtonu radi razgovora o iranskom nuklearnom programu i mogućim budućim koracima ako pregovori sa Iranom ne budu uspješni, prenijela je izraelska televizija Kanal 12, pozivajući se na neimenovane američke i izraelske izvore.

Tramp je nakon sastanka istakao da su tokom razgovora insistirali na nastavku pregovora sa Iranom kako bi se utvrdilo da li je moguće postići sporazum. “Nismo postigli ništa definitivno, osim što sam insistirao da se pregovori sa Iranom nastave kako bi se vidjelo može li se postići sporazum. Obavijestio sam premijera Netanijahua da će to biti preferencija. Ako to ne bude moguće, moramo da vidimo kakav će biti ishod”, napisao je Tramp na društvenoj mreži Truth Social.

Prema neimenovanom američkom zvaničniku, Vašington je skeptičan u vezi sa mogućnošću postizanja dogovora, čak i onog koji se odnosi isključivo na iranski nuklearni program, te je centralni cilj sastanka bio dogovor o zajedničkom planu djelovanja za slučaj da sporazum ne bude postignut. Zvaničnik je dodao da bi eventualni zajednički napad SAD i Izraela na Iran bio mnogo efikasniji.

Izraelski izvori su naveli da politički i bezbjednosni establišment u Izraelu ne očekuje da će se postići dogovor i da Netanijahu nastoji da očuva slobodu djelovanja Izraela u regionu oko Teherana, bez obzira na ishod pregovora.

Tramp je tokom sastanka podsjetio da je Iran “prošlog puta” odlučio da ne sklapa sporazum, nakon čega je pogođen vojnom akcijom “Ponoćni čekić”. “Nadam se da će ovog puta biti razumniji i odgovorniji”, dodao je američki predsjednik. Takođe je razgovarano o napretku u Pojasu Gaze, a Tramp je ocijenio da “na Bliskom istoku zaista vlada mir”.

Sastanku su prisustvovali američki državni sekretar Marko Rubio, ministar odbrane Pit Hegset, Trampov savjetnik DŽared Kušner, kao i specijalni američki izaslanik Stiv Vitkof. Sastanak je trajao gotovo tri sata, saopštio je Netanijahuov kabinet. Tramp je istakao da se “izvanredan odnos” SAD i Izraela nastavlja.

Nakon više od godinu dana iscrpljujućih borbi ruske snage nalaze se pred zauzimanjem tri strateški važna grada na jugu i istoku Ukrajine, piše The New York Times.

Osvajanje Huljajpola, kao i Pokrovska i Mirnohrada, moglo bi Moskvi da obezbedi ključna uporišta za buduće ofanzive i da joj prednost u eventualnim mirovnim pregovorima uz posredovanje SAD-a.

Vojni stručnjaci i nezavisni posmatrači ocenjuju da bi Rusija u narednim nedeljama ili mesecima mogla da dovrši osvajanje ovih područja.

Najveća opasnost za ukrajinske snage trenutno je u jugoistočnoj oblasti Zaporožja. Grad Huljajpole, koji je dugo bio ključna tačka odbrane na tom delu fronta, gotovo je u potpunosti pod ruskom kontrolom, pokazuju mape nezavisnih posmatrača, a potvrđuje kapetan Dmitro Filatov, ukrajinski oficir koji se bori na tom području.

Kapetan Filatov, komandant Prvog zasebnog jurišnog puka, izjavio je prošle nedelje da ukrajinske snage i dalje drže nekoliko zgrada unutar Huljajpola. Međutim, “veći deo grada u potpunosti je pod kontrolom neprijatelja”, rekao je, dodajući da “95 odsto vojnika tamo čine Rusi”.

Huljajpole, grad koji je pre rata imao oko 12.000 stanovnika, bio je jedan od poslednjih urbanih centara pod ukrajinskom kontrolom u regionu, izuzev regionalnog središta – grada Zaporožja. Iza Huljajpola prostiru se otvorena polja, što ukrajinskim snagama ostavlja malo prostora za utvrđivanje i zaustavljanje ruskog napredovanja.

Ruske snage približavaju se i predgrađima Zaporožja, industrijskog centra sa oko 700.000 stanovnika. Prema mapama sa fronta, ruke trupe nalaze se na oko 24 kilometra od južnog ulaza u grad, a dalje napredovanje dovelo bi to područje u domet malih jurišnih dronova.

Iscrpljujuće borbe u Donjecku

Analitičari ruske uspehe u Zaporožju pripisuju slabijoj ukrajinskoj odbrani, budući da Kijev svoje snage koncentriše na odbranu gradova u susednoj Donjeckoj oblasti. No, i tamo su ukrajinske trupe u teškoj situaciji. Ukrajina se fokusirala na odbranu Pokrovska i Mirnohrada, gradova koji su zajedno pre rata imali više od 100.000 stanovnika.

U januarskom izveštaju Centra za strateške i međunarodne studije (CSIS), istraživačkog instituta sa sedištem u Vašingtonu, navodi se da su ruske trupe u ofanzivi na Pokrovsk i Mirnohrad, koja traje godinu i po dana, napredovale u proseku oko 70 metara dnevno. To je sporije od kretanja savezničkih trupa u bici na Somi tokom Prvog svetskog rata. Prema istom izveštaju, Rusija je od početka 2024. godine zauzela manje od 1,5 odsto ukrajinske teritorije.

Dalje rusko napredovanje

Vojni stručnjaci smatraju da bi zauzimanje Pokrovska i Mirnohrada Moskvi dalo odskočnu dasku za napredovanje ka severu i ostvarenje cilja zauzimanja cele Donjecke oblasti, od koje već kontroliše oko tri četvrtine. Glavna meta mogla bi da bude Kostjantinivka, udaljena oko 40 kilometara.

Kostjantinivka je južni ulaz u lanac gradova koji čine poslednji veliki odbrambeni pojas Ukrajine u Donjecku. Njen pad doveo bi gotovo sve gradove severnije u domet ruskih dronova, a Moskva bi dobila pristup ključnoj saobraćajnici koja ih povezuje.

Nakon što su prošle godine delimično opkolile grad, ruske snage su se ove zime počele infiltrirati u njega, a pojačale su i napade dronovima na snabdevne rute. Jedan ukrajinski komandant nedavno je izjavio da je približavanje Kostjantinivki postalo toliko opasno da se većina snabdevnih misija obavlja robotskim vozilima na daljinsko upravljanje.

Ako ruske trupe nastave napredovanje, Ukrajina će se verovatno suočiti sa većim diplomatskim pritiskom, uključujući i od strane američkog predsednika Donalda Trampa, koji je ponovio argument Moskve da bi Ukrajina trebalo da ustupi teritoriju kako bi izbegla dalje borbe. Na sastanku sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim u decembru, Tramp je upitao: “Zar vam nije bolje da sada postignete dogovor?”