Kategorija: Svijet

I ruski predsjednik Vladimir Putin i ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski žele mir u Ukrajini, izjavio je predsjednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

”Sada sam siguran da Putin želi mir. Zelenski želi isto, pogotovo sada, siguran sam”, rekao je Lukašenko u intervjuu za američku televiziju Njuzmaks.

Lukašenko je ocijenio da ako se rat nastavi i eksalira, to može dovesti do teških ishoda po Evropu i svijet.

”Onda će to neizbježno eskalirati u neku vrstu globalnog sukoba. Stoga, mora se ugasiti dok je moguće. Sada, više nego ikad, postoji takva prilika, sada kada su se Amerikanci ozbiljno uključili u ovo pitanje”, rekao je Lukašenko, prenosi Tanjug.

Lukašenko je u istom intervjuu naveo da podržava predsjednika Sjedinjenih Američkih Država Donalda Trampa u njegovoj odlučnosti da se bori protiv ilegalnih migracija i trgovine drogom, ali da su potrebne zajedničke mjere.

“Tramp je sjajan čovjek što je pokrenuo ovo pitanje”, rekao je Lukašenko.

On je naveo da, pored trgovine drogom, postoje i drugi globalni problemi, uključujući trgovinu ljudima, prostituciju i ilegalnu trgovinu oružjem.

“Borićemo se protiv ovoga čak i nakon što nas više ne bude. Naša djeca će se boriti protiv ove pošasti. Ovo je novi fenomen u novoj eri. Rakete ga neće pobijediti. Moramo postići dogovor. Moramo utvrditi zajedničke mjere za borbu protiv toga”, rekao je beloruski lider.

On je poručio da neće zaštititi Evropu od trgovine drogom, koja, kako je naveo, trenutno guši Bjelorusiju.

“Mi smo, zajedno sa Evropljanima, Poljacima, Litvancima, Letoncima i Ukrajincima, vodili ozbiljan rat protiv droge, zadržavali smo je ovde i spaljivali tone. Sada nema takve tenzije. I neću ih braniti. Ako bi vam stavili omču oko vrata i objesili vas, da li biste branili one koji su odlučili da vas pogube? Da li bi trebalo da branim Evropu u ovoj situaciji ? Zašto? Oni me dave, a ja bi trebalo da ih štitim od droge?”, poručio je.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da je naredio “totalnu i potpunu blokadu” svih sankcionisanih naftnih tankera koji ulaze ili izlaze iz Venecuele.

Donald Tramp, u objavi na mreži Truth Social, naveo je da je Venecuela “potpuno okružena najvećom armijom ikada okupljenom u istoriji Južne Amerike” i poručio da će pritisak rasti “sve dok ne vrate SAD svu naftu, zemlju i drugu imovinu” za koju tvrdi da je oduzeta, prenosi RTS.

U objavi na društvenoj mreži Truth Social, Tramp je bio direktan.

“Stoga, naređujem potpunu i sveopštu blokadu svih sankcioniranih naftnih tankera koji ulaze i izlaze iz Venecuele”, napisao je.

“Venecuela je potpuno okružena najvećom flotom ikad okupljenom u istoriji Južne Amerike. Biće sve veća, a šok koji ih čeka kakav dosad nisu doživjeli – sve dok ne vrate Sjedinjenim Američkim Državama svo naftno bogatstvo, zemlju i ostalu imovinu koju su nam prethodno ukrali”, stoji u objavi.

Američka vojska je prošle nedjelje zaplijenila sankcionisani, 20 godina star tanker za naftu koji je napustio venecuelansku luku, rekli su izvori za Si-Bi-Es.

Naoružano osoblje se helikopterima ukrcalo na brod, koji je Ministarstvo finansija SAD sankcionisalo prije tri godine zbog navodne uloge u mreži šverca nafte povezane sa finansiranjem iranske vojske i njenih posrednika.

Trampova izjava sugeriše mogućnost daljih zapljena, ali nije precizirano koliko bi plovila bilo obuhvaćeno planiranom blokadom.

Vlada Venecuele je zapljenu nazvala “pljačkom” i “piraterijom”.

Sankcionisani proizvođači nafte, uključujući Venecuelu, Rusiju i Iran, pokušavali su da izvoze naftu uprkos američkim ograničenjima, navodno koristeći starije tankere sa sumnjivim registracijama, poznate kao “flota u senci”.

SAD su prošle nedjelje sankcionisale šest brodova optuženih za prevoz venecuelanske nafte, kao i trojicu Madurovih nećaka.

Tramp je naveo da Madurov režim koristi izvoz nafte za finansiranje “narko-terorizma, trgovinu ljudima, ubistva i otmice”.

Administracija SAD je, takođe, preduzela korake da označi Kartel de los Soles kao stranu terorističku organizaciju.

Protiv Madura je raspisana nagrada od 50 miliona dolara, nakon optužnice za trgovinu drogom podignute 2020. godine pred američkim saveznim sudom.

Američka vojska je premjestila ratne brodove i borbene avione u Karibe i izvela operacije protiv najmanje 25 plovila za koja tvrdi da su bila uključena u krijumčarenje droge.

Tramp je više puta nagovijestio mogućnost napada na kopnene mete u Venecueli i drugim zemljama.

Venecuela osudila prijetnju SAD
Venecuela je osudila prijetnju Sjedinjenih Američkih Država uvođenjem potpune blokade sankcionisanih naftnih tankera koji plove ka toj zemlji i iz nje, ocijenivši da je riječ o kršenju međunarodnog prava, saopštila je vlada u Karakasu.

U saopštenju je navedeno da je američki predsjednik Donald Tramp uputio, kako je navedeno, “ozbiljnu i bezobzirnu prijetnju” Venecueli, kršeći međunarodno pravo, slobodnu trgovinu i slobodu plovidbe, prenosi Radio del Sur.

Vlada je poručila da će to pitanje pokrenuti pred Ujedinjenim nacijama.

Prema saopštenju, Tramp je proglasio naftne, kopnene i mineralne resurse Venecuele vlasništvom SAD i zatražio njihovu predaju, uz najavu pomorske blokade sa ciljem da se zemlji oduzme njeno prirodno bogatstvo.

Venecuela je ponovo potvrdila svoj suverenitet nad prirodnim resursima i pravo na slobodnu plovidbu i trgovinu u Karipskom moru i međunarodnim vodama, navodeći da će postupati u skladu sa Poveljom UN i međunarodnim pravom.

Stalni predstavnik Venecuele pri UN, kako je navedeno, odmah će podnijeti zvaničnu žalbu.

U saopštenju se američka javnost i međunarodna zajednica pozivaju da odbace prijetnju, uz poruku da se Venecuela “nikada neće vratiti u kolonijalni status” i da će da nastavi da brani svoju nezavisnost i suverenitet.

Tramp je juče rekao da je naredio potpunu blokadu svih sankcionisanih naftnih tankera koji putuju ka Venecueli i iz te zemlje.

Potpredsjednica Venecuele Delsi Rodrigez kazala je da bi svaki pokušaj SAD da blokiraju sankcionisane naftne tankere predstavljao kršenje međunarodnog prava.

ova šefica britanske MI6 Blejz Meterveli upozorila je da Velika Britanija i njeni saveznici djeluju u opasnom “prostoru između mira i rata”, dok je u svom prvom javnom govoru predstavljala ono što je opisala kao “isprepletenu mrežu sigurnosnih izazova” kojom dominira prijetnja iz Rusije.

Metrevelijeva, prva žena na čelu Tajne obavještajne službe, rekla je da Moskva “testira u sivoj zoni taktikama koje su odmah ispod praga rata”.

Govoreći u ponedjeljak, Metrevelijeva je prikazala Rusiju kao sve destabilizirajuću silu, referišući se na “prijetnju agresivne, ekspanzionističke i revizionističke Rusije” te naglašavajući da će Britanija nastaviti podržavati Ukrajinu i vršiti pritisak na ruskog predsjednika Vladimira Putina.

Kao primjere ruskog hibridnog ratovanja istakla je dronove koji se pojavljuju iznad aerodroma i vazdušnih baza u Evropi, kibernetičke napade na kritičnu infrastrukturu i kampanje dezinformacija.

Nedavno sankcionisanje ruskih subjekata optuženih za informaciono ratovanje ilustruje širu strategiju, rekla je: “Izvoz haosa je odlika, a ne greška, u ovom ruskom pristupu međunarodnom angažmanu.”

Metrevelijeva, koja je 1. oktobra preuzela dužnost od Ričarda Mura, takođe je signalizirala ponovni naglasak na tehnologiji unutar MI6.

Pozivajući osoblje da savlada digitalne vještine uz klasične tehnike špijunaže, rekla je: “Postaćemo jednako ugodni s linijama (računarskog) koda kao što smo i s ljudskim izvorima”, rekla je Blejz Meterveli, a prenosi “Anadolija”.

Kancelarija trgovinskog predstavnika SAD /USTR/ zaprijetila je usvajanjem mjera odmazde protiv evropskih kompanija koje pružaju usluge na internetu nakon što je EU kaznila „Iks“.

Kancelarija je objavila da je moguće uvođenje naknade za poslovanje u SAD ili ograničenja za strane kompanije, ako bude nastavljena „diskriminacija, podizanje tužbi, uvođenje poreza i drugih direktiva protiv američkih firmi“.

U objavi na „Iksu“ dodaje se da kompanije iz EU slobodno posluju na internetu u SAD i ukazuje se, između ostalih, na „Aksentur“, „De-Ha-El“, „Simens“ i „Spotifaj“.

„Ako EU i članice Unije budu insistirale na daljem ograničavanju konkurentnosti američkih pružalaca usluga diskriminatornim sredstvima, SAD neće imati drugog izbora osim da počnu da koriste svaki alat koji im je na raspolaganju da bi se suprotstavile ovim nerazumnim mjerama“, objavio je USTR.

Evropska komisija je 5. decembra kaznila društvenu mrežu „Iks“ sa 120 miliona evra zbog kršenja digitalnih propisa EU, prenosi SRNA.

Belgija se usprotivila predlogu Evropske komisije za deblokiranje kredita Ukrajini od 210 milijardi evra finansiranog zamrznutom ruskom imovinom i uništila nade EU za dogovor do samita lidera.

Dva dana pre samita u četvrtak, Komisija je uložila poslednji napor da ubedi zemlje članice EU da podrže kredit kako bi se milijarde evra iz ruskih rezervi koje se drže u banci Evroklir u Briselu mogle osloboditi za podršku ratom razorenoj ekonomiji Kijeva.

27 izaslanika EU nastaviće razgovore o šemi kasnije u utorak, dok su razgovori o okončanju skoro četvorogodišnjeg ruskog rata u Ukrajini postigli izvestan napredak tokom sastanka zapadnih lidera i američkih izaslanika u Berlinu u ponedeljak.

Nakon višednevnih pregovora o imovini, Komisija je u ponedeljak predložila pravne izmene svog predloga kako bi se obezbedila politička podrška Belgije.

Dala je pravne garancije da bi, u svakom scenariju, Belgija mogla da iskoristi čak 210 milijardi evra ako se suoči s pravnim zahtevima ili s odmazdom Rusije, prema najnovijem tekstu u koji je briselski portal Politiko imao uvid. Takođe je navedeno da Ukrajini ne treba davati novac pre nego što zemlje EU pruže finansijske garancije koje pokrivaju najmanje 50 procenata isplate.

Komisija je takođe naložila svim zemljama EU da prekinu svoje bilateralne investicione sporazume s Rusijom kako bi se osiguralo da Belgija ne bude ostavljena sama da se nosi s odmazdom Moskve.

“Neće biti dogovora”

Ipak, vlada premijera Barta de Vevera nije ubeđena.

Belgija je tokom sastanka ambasadora EU u ponedeljak uveče objavila da uveravanja nisu bila dovoljna, rekle su četiri diplomate EU za Politiko.

“Neće biti dogovora do Evropskog saveta”, rekao je diplomata EU koji je dobio anonimnost da bi slobodno govorio.

Belgijska vlada se uzdržava od korišćenja ruske imovine zbog straha da će biti odgovorna za vraćanje punog iznosa ako Rusija pokuša da vrati novac. Ali u dodatnoj komplikaciji, četiri druge zemlje – Italija, Malta, Bugarska i Češka – podržale su zahtev Belgije da se istraži alternativno finansiranje za Ukrajinu, kao što je zajednički dug.

Pariz “neutralan”

Dok Francuska i dalje javno podržava plan zamrznute imovine – ministar za Evropu te zemlje Benžamin Hadad rekao je u utorak u Briselu da Pariz to podržava – osoba bliska francuskom predsedniku Emanuelu Makronu rekla je da je Pariz “neutralan” u pogledu toga treba li Evropa da iskoristi milijarde Moskve ili da se okrene evroobveznicama kako bi sprečila bankrot Ukrajine.

Pristalice šeme – poput Nemačke – insistiraju da ne postoji stvarna alternativa korišćenju ruske imovine. Kažu da zajednički dug nije izvodljiv jer zahteva jednoglasnost – što znači da bi mađarski premijer Viktor Orban, koji je dugo bio skeptičan prema podršci Ukrajini, mogao da blokira inicijativu.

“Nemojmo se zavaravati. Ako u tome ne uspemo, sposobnost Evropske unije da deluje biće ozbiljno oštećena godinama, ako ne i duže”, rekao je nemački kancelar Fridrih Merc u ponedeljak.

Ali to nije ubedljivo za sve zemlje EU. Kritičari tvrde da Nemačka insistira na korišćenju ruske imovine jer je ideološki protiv zajedničkog duga EU.

“Narativ je da je Mađarska protiv zajedničkog duga (za Ukrajinu). Realnost je da su štedljivci protiv zajedničkog duga”, rekao je jedan diplomata EU.

Predsjednik SAD Donald Tramp izjavio je da je imao veoma dobar razgovor sa evropskim liderima, kao i da je posljednjih dana direktno razgovarao sa svojim ruskim kolegom Vladimirom Putinom, u okviru napora da se sve strane u ukrajinskom sukobu “usaglase”.

Prošlog mjeseca Trampova administracija je iznijela okvir mirovnog plana čiji je cilj okončanje sukoba u Ukrajini, prenosi rt.rs.

Predlozi, koji su u međuvremenu više puta revidirani, predviđaju da se Kijev odrekne svojih NATO ambicija, kao i teritorijalnih pretenzija na Krim i oblasti Donbasa – Lugansk i Donjeck – koje su, nakon referenduma, ušle u sastav Rusije.

Zauzvrat, Ukrajina bi dobila nejasno definisane bezbjednosne garancije.

Upitan koji je podsticaj za Ukrajinu da se odrekne teritorije, Tramp je sugerisao da je to možda već riješeno pitanje.

– Pa, oni su već izgubili tu teritoriju, da budem iskren. Mislim, ta teritorija je izgubljena – rekao je Tramp novinarima u Bijeloj kući i dodao “što se tiče bezbjednosnih garancija… Radimo na njima kako se sukob ne bi ponovo rasplamsao.

Tramp je naveo da je nedavno vodio direktne razgovore sa Putinom i da vjeruje da je Rusija ozbiljna u namjeri da okonča sukob.

– U ovom trenutku, Rusija želi da se to završi. A problem je u tome što će željeti da se završi, pa onda odjednom neće. I Ukrajina će željeti da se završi, pa onda odjednom neće. Zato moramo da ih dovedemo na istu stranu – rekao je on.

Nakon razgovora u Berlinu u ponedjeljak između Trampovih izaslanika Stiva Vitkofa i DŽareda Kušnera i ukrajinske delegacije, Tramp je izjavio da je imao “veoma dobar razgovor” sa evropskim i NATO liderima, kao i sa predsjednikom kijevskog režima Volodimirom Zelenskim.

– Imali smo veoma duge i veoma dobre razgovore. Mislim da se stvari odvijaju prilično dobro – kazao je Tramp.

Predsjednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp podnio je tužbu za klevetu protiv britanskog javnog servisa BBC-a zbog dokumentarca u kojem su, prema navodima tužbe, montirani dijelovi njegovog govora od 6. januara 2021. godine, održanog ispredj Biele kuće, prenio je CBS.

Tužba je podnijeta saveznom sudu za Јužni okrug Floride i obuhvata jednu tačku za klevetu i jednu tačku za kršenje Zakona o trgovinskoj praksi Floride.

Trampov pravni tim traži po pet milijardi dolara odštete za svaku tačku, ukupno 10 milijardi dolara.

U tužbi na 33 strane navodi se da je BBC u dokumentarcu “Panorama”, emitovanom u Velikoj Britaniji nedjelju dana prije predsjedničkih izbora 2024. godine, objavio “lažan, klevetnički, obmanjujući i zlonamjeran prikaz” Trampa.

Dio dokumentarca bio je posvećen njegovim rjiečima i postupcima uoči nereda u Kapitolu 6. januara 2021. godine.

Prema navodima tužbe, BBC je “namerno i zlonamerno” obmanuo gledaoce spajanjem dva odvojena dijela Trampovog govora, koja su se dogodila, kako se tvrdi, u razmaku od 55 minuta.

Trampov pravni tim navodi da je tom montažom izostavljena njegova izjava u kojoj poziva na mir.

U podnesku se takođe tvrdi da su unutar BBC-ja postojale zabrinutosti u vezi sa dokumentarcem prije emitovanja, ali da su one ignorisane, pozivajući se na navode britanskog lista “Telegraf”.

Portparol Trampovog pravnog tima naveo je u saopštenju da BBC ima “dugogodišnji obrazac obmanjivanja publike u izvještavanju o predsjedniku Trampu”, što je, kako je navedeno, u skladu sa “ljevičarskom političkom agendom” te medijske kuće.

Kritičari dokumentarca “Panorama” tvrde da on stvara utisak da je Tramp pozivao pristalice na napad na Kapitol.

Trampovi kritičari godinama navode da su njegove izjave 6. januara i tvrdnje o izbornoj prevari doprinijele izbijanju nereda, dok je Tramp više puta pričao da je tog dana koristio “mirne riječi”.

– Tužim BBC jer mi je bukvalno stavljao riječi u usta – rekao je Tramp u ponedjeljak, navodeći da je u dokumentarcu predstavljen kao da je govorio stvari koje nikada nije rekao.

U novembru se BBC izvinio Trampu zbog dokumentarca, ali je odbio da isplati odštetu, navodeći da se “snažno ne slaže” sa tvrdnjom da postoji osnov za tužbu za klevetu.

U međuvremenu su generalni direktor BBC-ja Tim Dejvi i direktorka vesti Debora Ternes podnijeli ostavke u vezi sa kontroverzom oko montaže.

Pravni zastupnik BBC-ja naveo je u pismu Trampovom pravnom timu da emiter nije imao namjeru da obmane publiku i da Tramp ne može da dokaže “stvarnu zlobu”, što je ključni uslov za klevetničke tužbe javnih ličnosti u SAD.

Takođe je istaknuto da dokumentarac nije emitovan u SAD niti je bio dostupan američkoj publici putem sajta BBC.

Trampovi advokati, međutim, tvrde da je sud u Floridi nadležan, jer je dokumentarac bio dostupan američkim gledaocima putem striming servisa “BritBox”.