VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Američka košarkašica u Rusiji osuđena na devet godina zatvora

    Američka košarkašica u Rusiji osuđena na devet godina zatvora

    Ruski sud osudio je danas američku košarkašicu Britni Grajner na devet godina zatvora proglasivši je krivom za posjedovanje i šverc droge.

    Sud je naložio i da Grajner plati novčanu kaznu u iznosu od milion rubalja odnosno 16.000 dolara.

    Sud je u presudi naveo da je Grajner zločin počinila namjerno, iako je ona kazala da je počinila grešku, prenio je Rojters.

    Rusko tužilaštvo zatražilo je za Grajner kaznu zatvora u trajanju devet i po godina zbog šverca droge, dok je odbrana tražila od suda da je oslobodi optužbi.

    Zvijezda WNBA košarke i dvostruka olimpijska šampionka uhapšena je u februaru na moskovskom aerodromu Šeremetjevo, nakon što je u njenom prtljagu pronađeno ulje kanabisa.

  • Moskva mjenja taktiku: Jedino rešenje je Amerika?

    Moskva mjenja taktiku: Jedino rešenje je Amerika?

    Stalni predstavnik Rusije pri međunarodnim organizacijama u Beču Mihail Uljanov izjavio je da je spreman da razgovara sa svim učesnicima bečkih pregovora.

    On je u to uključio i SAD, a ponudio je razgovor o Zajedničkom sveobuhvatnom planu akcije (JCPOA), koji se odnosi na Iranski nuklearni program.

    ”Ruska spoljna politika je veoma pragmatična. Spreman sam da razgovaram sa svim ostalim učesnicima bečkih pregovora, uključujući i SAD, kako bismo rešili jedan od najvećih problema u oblasti neširenja nuklearnog programa i regionalne bezbednosti”, objavio je Uljanov na Tviteru, prenosi TAS S.

    Specijalni američki izaslanik za nuklearne pregovore sa Iranom Robert Mali izjavio je u sredu da će otputovati u Beč da nastavi pregovore o nuklearnom sporazumu.

    Portparol iranskog ministarstva spoljnih poslova Naser Kanani takođe je saopštio da će iranska delegacija otputovati u Beč na nastavak konsultacija.

    Prema rečima iranskog diplomate, u ovoj rundi razgovora doći će do “razmene mišljenja o predlozima koje su podnele sve strane, uključujući ideje koje je predložio Iran”.

    Ranije je list Politiko, oslanjajući se na svoje izvore, naveo da će nova runda pregovora biti održana u Beču 4. avgusta, prenosi TAS S.

    Godine 2015. pet stalnih članica Saveta bezbednosti UN i Nemačka su postigle nuklearni sporazum sa Iranom.

    Donald Tramp je, u vreme svog mandata na funkciji američkog predsednika, odlučio da se SAD povuku iz sporazuma, a Vašington je Teheranu uveo najoštrije sankcije do tada.

    Predsednik SAD Džozef Bajden je više puta istakao da podržava ponovno pristupanje SAD nuklearnom sporazumu sa Iranom, navodi TAS S.

    Od aprila 2021, Rusija, Velika Britanija, Nemačka, Kina, SAD i Francuska vode razgovore sa Iranom u Beču o oživljavanju JCPOA u njegovom originalnom obliku, dodaje ruska agencija.

  • “Ako Putin ponovi potez, reagovaćemo odmah”

    “Ako Putin ponovi potez, reagovaćemo odmah”

    Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je danas da se Rusiji ne sme dozvoliti da pobedi u ratu protiv Ukrajine.

    On je rekao da će zemlje članice NATO možda morati dugo da pomažu Ukrajini oružjem i drugom pomoći, kako bi sprečile Rusiju da pobedi.

    “U našem je interesu da ova vrsta agresivne politike ne uspe. Ovo je najopasnija situacija u Evropi od Drugog svetskog rata”, rekao je Stoltenberg.

    On je dodao da ruski napad nije usmeren samo na Ukrajinu, već i na zapadne vrednosti.

    Stoltenberg je ponovio da je NATO odlučan da brani svih svojih 30 zemalja članica.

    “Ako predsednik Putin uopšte pomisli da uradi nešto slično nekoj zemlji Severnoatlantske alijanse, kao što je uradio Gruziji, Moldaviji ili Ukrajini, onda će se ceo NATO uključiti odmah”, rekao je Stoltenberg.

    Neutralne zemlje moraju da izaberu stranu?

    Sve o ratu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    Napad Rusije na Ukrajinu podstakao je ranije neutralne zemlje Finsku i Švedsku da zatraže učlanjenje u NATO. Njihove zahteve za prijem do sada su ratifikovale 23 zemlje od 30 država članica, uključujući SAD.

    Sedam zemalja članica tek treba da formalno pristanu, i to su Češka, Grčka, Mađarska, Portugal, Slovačka, Španija i Turska, navodi RSE.

    Samo se Turska prvobitno usprotivila. Ona je pored ostalog kao uslov za podršku postavila da Stokholm i Helsinki ne pomažu kurdskim snagama u Siriji, koje Ankara smatra ogrankom terorističke Radničke partije Kurdistana, i ukidanje restrikcija na izvoz oružja Turskoj.

    Turska je saopštila da će se ovog meseca specijalni komitet te zemlje sastati sa finskim i švedskim zvaničnicima, kako bi procenio da li se dve zemlje pridržavaju uslova.

  • Vučić i Kurti sa Lajčakom u Briselu 18. avgusta

    Vučić i Kurti sa Lajčakom u Briselu 18. avgusta

    Predsjednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer samoproglašenog Kosova Aljbin Kurti prihvatili su poziv visokog predstavnika EU Žozepa Borela da 18. avgusta dođu u Brisel gdje će sa njima razgovarati specijalni izaslanik EU za dijalog Miroslav Lajčak, rekao je portparol EU Peter Stano.

    “Vučić, Kurti i Lajčak razgovaraće o napretku u dijalogu Beograda i Prištine”, rekao je Stano za “Tanjug”.

    On je naveo da će više detalja o agendi razgovora biti objavljeno uoči samog sastanka.

  • Peskov: Agresivna politika NATO-a prema Rusiji kriva za tenzije u Evropi

    Peskov: Agresivna politika NATO-a prema Rusiji kriva za tenzije u Evropi

    Agresivna politika NATO-a prema Rusiji kriva je za trenutne tenzije u Evropi, rekao je portparol ruskog Kremlja Dmitrij Peskov.

    On je komentarisao tvrdnje generalnog sekretara Alijanse Jensa Stoltenberga da su postupci Rusije u Ukrajini napad na trenutni svjetski poredak.

    “Ova situacija se sprema već nekoliko decenija. U velikoj mjeri je izazvana agresivnom politikom Sjeveroatlantskog saveza prema našoj zemlji koji uporno u nekoliko talasa pomjera svoju infrastrukturu bliže ruskim granicama. To je stvorilo dodatne opasnosti za nas i zahtijeva kontramjere Rusije”, istakao je Peskov.

    Peskov je naglasio da se Moskva ne slaže sa Stoltenbergovim viđenjem dešavanja u Ukrajini, uz napomenu da je državni udar u Ukrajini 2014. godine, koji je organizovao NATO, bio stvarna prijetnja svjetskom poretku, javio je TASS.

    Stoltenberg je ranije izjavio da je trenutna situacija u Evropi najopasnija od Drugog svjetskog rata i da je ono što se dešava u Ukrajini “užasno”, ali da bi bilo mnogo gore kada bi se rat vodio između Rusije i NATO-a, te da je to razlog zašto članice Alijanse pomažu Ukrajini oružjem, novcem i opremom, ali njihovi vojnici ne ulaze na teritoriju te zemlje.

  • Sprema li se novi rat?

    Sprema li se novi rat?

    Izraelski parlament je raspušten 30. juna, čime je otvoren put za Jaira Lapida da nasledi Naftali Benneta na mestu premijera sledećeg dana.

    Izbori su najavljeni za 1. novembra, ali aktualna politička situacija sugerira da će puno mjeseci proći prije nego zakonodavci uspiju formirati stabilnu koaliciju, piše ekspert Šalom Lipner za “Nešnl njuz”.

    Međutim, političke promene nisu preusmerile fokus izraelskih lidera od izazova u vidu Irana. Lipner navodi da se ciljevi ipak menjaju.

    Nuklearni sporazum međunarodnih sila s Iranom, koji je potpisan u vreme administracije predsednika Sjedinjenih Američkih Država Baraka Obame, a poništen pod Donaldom Trampom, bio je kontroverzan među izraelskom političkom elitom. Kritičari su isticali da sporazum ignoriše niz problematičnih elemenata koji se tiču iranskih naoružanja. Oni koji su podržavali sporazum, ukazivali su na niz kontrola iranskog nuklearnog programa i nužnost da se izbegne otvoreni sukob sa saveznikom Izraela, odnosno SAD.

    Povlačenje bivšeg američkog predsednika Trampa iz ovog sporazuma dodatno je pokrenula debatu među stručnjacima, kad je njegova kampanja “maksimalnog pritiska”, bez obzira da li zbog svojih nedostataka ili zbog prerane propasti, ukazala na to kako Iran sve više obogaćuje uranijum.

    Poseta predsednika SAD Džoa Bajdena Izraelu dodatno je naglasila problem. Biden je 14. jula potvrdio uverenje “da je diplomacija najbolji put” da se osigura da Iran ne dođe u posedu nuklearnog oružja. U Jerusalimskoj deklaraciji, koju su on i Lapid tada potpisali, Bajden je potvrdio da su SAD spremne da upotrebiti sve elemente svoje nacionalne snage kako bi se osigurao takav ishod.

    Lapid je odmah izrazio skepticizam prema Bajdenovom stavu.

    “Diplomatija ih neće zaustaviti. Jedini način da ih zaustavite je da se stavi jasna vojna pretnja na sto”, rekao je Lapid.

    Stručnjaci smatraju da je veliko pitanje hoće li Izrael da iskoristi svu svoju snagu da spreči Iran u razvoju nuklearnog oružja. Ministar odbrane Beni Ganc izjavio je u julu da je Izrael “u stanju da ozbiljno oštetiti nuklearni program Irana”.

    Njegove reči došle su pošto je Bajden u Jerusalimskoj deklaraciji potvrdio da će Amerika očuvati i ojačati izraelsku sposobnost da odvrati neprijatelje i da se odbrani od pretnji ili kombinacije pretnji.

    Da li je Lapid spreman da iskoristi snage ratnog vazduhoplovstva i napadne iranska nuklearna postrojenja? Poznavaoci prilika smatraju da to ne može sa sigurnošću da se tvrdi, ali je poznato da ako bi Izraelci krenuli u takvu misiju, to ne bi bio prvi put, navodi “Jutarnji list”.

    Izrael je 2007. godine bio suočen sa pretnjom da blizu svoje granice sa Sirijom dobije aktivni nuklearni reaktor – odluka je bila brza, izraelske snage su uništile postrojenje. O tome je svojevremeno pričao nekadašnji predsednik SAD Džordž Buš

    “Premijer Ehud Olmert me nije pitao za ‘zeleno svetlo’ i ja ga nisam dao. Učinio je što je ono za šta je verovao da je potrebno kako bi se obranio Izrael”, kazao je tada Buš.

    Današnje okolnosti nisu onakve kakve su bile pre 15 godina. Ali ako izraelski lideri sada ili u budućnosti pretpostave da nema vremena za neki drugi plan, takva situacija ne bi bila iznenađujuća, smatraju stručnjaci.

  • Tajvan raspoređuje raketne sisteme i brodove

    Tajvan raspoređuje raketne sisteme i brodove

    Tajvan raspoređuje raketne sisteme i drži brodove blizu “srednje linije” Tajvanskog moreuza zbog vežbi kineske vojske u blizini ostrva, prenosi Rojters izjavu neimenovanog tajvanskog izvora.

    “Tajvan raspoređuje raketne sisteme kako bi nadgledao aktivnosti kineskog vazduhoplovstva u blizini “srednje linije”. Brodovi su u blizini “srednje linije” da bi nadgledali aktivnosti kineskih pomorskih snaga”, rekao je izvor za koji agencija navodi da je upućen u situaciju.

    Prema rečima tog izvora, ranije danas nekoliko kineskih vojnih aviona i oko 10 brodova nakratko je prešlo “srednju liniju” Tajvanskog moreuza.

    Kineska narodnooslobodilačka armija pokrenula je rano jutros velike vojne vežbe sa korišćenjem bojeve municije u morima oko Tajvana, dan nakon posete Nensi Pelosi Tajpeju.

    Nensi Pelosi je boravila u kratkoj nenajavljenoj poseti Tajvanu, što je naišlo na oštre osude Kine i dovelo do porasta napetosti u Tajvanskom moreuzu.

  • Rusko ministarstvo odbrane: Virus kovid-19 stvoren u laboratoriji

    Rusko ministarstvo odbrane: Virus kovid-19 stvoren u laboratoriji

    Rusko Ministarstvo odbrane se oglasilo povodom porekla i širenja koronavirusa. Tvrde da je širenje pandemije kovida 19 ukazuje da je virus kreirao ljudski faktor.

    Ministarstvo odbrane Rusije saopštilo je da je američka agencija za međunarodni razvoj (USAID) mogla biti uključena u stvaranje patogena kovid 19 i orkestriranje pandemije s obzirom na istraživanje agencije i prirodu širenja bolesti.

    Istraga Svetske zdravstvene organizacije o poreklu bolesti zbog koje su zemlje širom sveta bile zatvorene dala je neuverljive rezultate.

    SAD su, zauzvrat, pokušale da odgovornost za pandemiju prebace na Kinu, ali su kasnije priznale da nemaju konkretne dokaze koji bi podržali tu tvrdnju.

    Ministarstvo je istaklo da je USAID finansirao program “Predikt” fokusiran na proučavanje novih koronavirusa, uključujući slepe miševe, ali ga je zatvorio neposredno pred početak pandemije.

    “Sprovođenje scenarija razvoja kovida 19 i hitno ukidanje programa “Predict” od strane USAID-a 2019. godine sugerišu namernu prirodu pandemije i učešće SAD u njenom izbijanju”, rekao je Kirilov.

    Ministarstvo je takođe podsetilo na vežbe “Događaj-201” (Event-201) koje su sprovedene na Univerzitetu Džon Hopkins u SAD 2019. Vežbe su bile posvećene kursu delovanja u slučaju hipotetičke pandemije ranije nepoznatog virusa korona.

  • Kina ispalila bojevu municiju u blizini Tajvana

    Kina ispalila bojevu municiju u blizini Tajvana

    Narodnooslobodilačka armija Kine izvela je uspješnu vježbu gađanja bojevom municijom u blizini Tajvana, saopštila je danas Istočna borbena komandna zona kineske vojske.

    U saopštenju objavljenom na platformi Vičet precizira se da je bojeva paljba izvršena iz daljine na ciljane oblasti u istočnom dijelu Tajvanskog moreuza.

    Ističe se da su “postignuti su očekivani rezultati“, prenosi RIA Novosti.

    Kineska narodno-oslobodilačka armija pokrenula je rano jutros velike vojne vježbe sa korišćenjem bojeve municije u morima oko Tajvana, dan nakon posjete Pelosi Tajpeju.

    Kao odgovor na kineske vježbe, Tajvan raspoređuje raketne sisteme i drži brodove blizu “srednje linije” Tajvanskog moreuza, prenosi Rojters izjavu neimenovanog tajvanskog izvora.

    Pelosi je boravila u kratkoj nenajavljenoj posjeti Tajvanu, što je naišlo na oštre osude Kine i dovelo do porasta napetosti u Tajvanskom moreuzu.

  • “Groteskna pohlepa”

    “Groteskna pohlepa”

    Generalni sekretar Ujedinjenih nacija Antonio Gutereš oštro je kritikovao “grotesknu pohlepu” naftnih i gasnih kompanija.

    Kritikovao ih je zbog rekordnog profita koji ostvaruju od energetske krize preko leđa najsiromašnijih ljudi na svetu.

    Govoreći na konferenciji za novinare Gutereš rekao je da je “nemoralno” to što su najveće energetske kompanije u prvom kvartalu ove godine ostvarile kombinovani profit od blizu 100 milijardi dolara, prenosi AP.

    On je pozvao sve vlade da oporezuju ove prekomerne profite, a sredstva od poreza iskoriste “za podršku najugroženijim društvenim slojevima u ovim teškim vremenima”.

    Gutereš je pozvao ljude iz celog sveta da pošalju poruku industriji fosilnih goriva i njihovim finansijerima da “ova groteskna pohlepa kažnjava najsiromašnije i najugroženije ljude, a istovremeno uništava naš jedini dom”.

    Generalni sekretar UN je govorio na konferenciji za novinare na kojoj je predstavio izveštaj Globalne grupe za reagovanje na krize koju je osnovao kako bi se uhvatila u koštac sa tri međusobno povezane globalne krize – hrane, energije i finansija, koje su posebno pogodile zemlje koje pokušavaju da se oporave od pandemije korona virusa i izbore se sa razarajućim posledicama rata u Ukrajini.