VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zelenski: Budućnost Ukrajine odlučuje se na istoku gdje se vode teške borbe

    Zelenski: Budućnost Ukrajine odlučuje se na istoku gdje se vode teške borbe

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je da se budućnost njegove zemlje odlučuje u istočnoj Ukrajini, gdje su borbe veoma teške.

    “Situacija na istoku je veoma teška i veoma bolna. Moramo da uništimo vojnu moć neprijatelja, i to ćemo i uraditi”, rekao je Zelenski u noćnom video obraćanju.

    Zelenski je istakao da se za budućnost Ukrajine i Ukrajinaca sada bori u Bilogorivki, Marinki, Avdijevki, Bahmutu, Vugledaru i Kamjanki, prenio je CNN.

    Ukrajinski predsjednik je rekao da je zahvalan svim vojnicima koji su stavili svoje živote na kocku u tim bitkama.

    Zelenski je posebno odao priznanje vojnicima 92. mehanizovane brigade za uspješna dejstva na području Bahmuta.

  • Evro­pa se ma­so­vno na­oružava

    Evro­pa se ma­so­vno na­oružava

    Evro­pa je zna­tno po­većala uvoz na­oružanja, dok ga je os­ta­tak svi­je­ta u pro­sje­ku sma­njio, pi­še u no­vom iz­vje­šta­ju Šved­skog in­sti­tu­ta za is­traživa­nje mi­ra SI­PRI. Ra­zlog je rat u Ukra­ji­ni.

    “Tran­sfe­ri oružja u evrop­ske države su zna­tno po­većani”, kaže za De­ut­sche Wel­le Pi­ter Ve­ce­man iz Šved­skog in­sti­tu­ta za međuna­ro­dna mi­ro­vna is­traživa­nja SI­PRI.

    Do­dao je da se ulo­ga Sje­di­nje­nih Država kao glo­bal­nog ispo­ručite­lja oružja ta­kođe ja­sno po­većala.

    Evrop­ske države su u po­slje­dnje četi­ri go­di­ne, od 2018. do 2022, na­ba­vi­le 47 od­sto vi­še oružja iz uvo­za ne­go u četi­ri go­di­ne pri­je to­ga, odno­sno od 2013. do 2017.

    Evrop­ske čla­ni­ce NA­TO-a su po­većale uvoz na­oružanja za čak 65 od­sto.

    To­kom evrop­ske trke u na­oružanju ci­je­li svi­jet je uku­pno po­većao iz­dat­ke za oružje za pet od­sto, iako su na dru­gim kon­ti­nen­ti­ma za­bi­lježeni pa­do­vi. Iz­vje­štaj obu­hva­ta sa­mo izve­ze­no oružje, da­kle ne ka­da, re­ci­mo, ame­rička voj­ska na­bav­lja oružje od do­maćih proi­zvođača.

    Gla­vni ra­zlog za taj ogro­man skok u Evro­pi je rat u Ukra­ji­ni, što je tu ze­mlju do­ve­lo na treće mjes­to u svi­je­tu po na­bav­ci na­oružanja u 2022.

    SI­PRI u iz­vje­šta­ju ana­li­zi­ra sve tran­sfe­re na­oružanja, pod čime po­dra­zu­mi­je­va i ku­po­vi­nu i bes­pla­tnu voj­nu po­moć ko­ja se stav­lja na ra­spo­la­ga­nje Ki­je­vu. In­sti­tut po­tom pro­cje­nju­je vri­je­dnost tog na­oružanja.

    Zbog to­ga ispa­da da su SAD 2022, uprkos ve­li­koj voj­noj po­moći Ukra­ji­ni, veću vri­je­dnost oružja izve­zle u Ku­vajt, Sa­udij­sku Ara­bi­ju, Ka­tar i Ja­pan. Jer, te su ze­mlje ku­pi­le ame­ričke naj­mo­der­ni­je sku­pe sis­teme, a u Ukra­ji­nu ma­hom ide po­lo­vno oružje iz ar­se­na­la SAD čija je vri­je­dnost ma­nja.

    Re­do­sli­jed pet naj­većih izvo­zni­ka oružja ni­je se mi­je­njao: na­kon SAD sli­je­de Ru­si­ja, Fran­cus­ka, Ki­na i Nje­mačka.

    Ali, pro­mi­je­ni­lo se to da su Ame­ri­kan­ci u če­tvo­ro­go­diš­njem raz­do­blju po­većali izvoz za do­da­tnih 14 od­sto i sa­da na njih otpa­da čita­vih 40 od­sto glo­bal­nog izvo­za oružja. Fran­cus­ka je po­većala svo­ju pro­da­ju za čak 44 od­sto i učvrsti­la se na trećem mjes­tu.

    Ka­ko kažu u SI­PRI-ju, ta­kve ve­li­ke pro­mje­ne ni­su ne­obične kod na­oružanja, jer su za rast izvo­za čes­to do­vo­ljne je­dna ili dvi­je ve­li­ke i sku­pe na­rudžbe. Ali, ka­ko kaže Ve­ce­man, za rast fran­cus­ke in­dus­tri­je pos­to­je i stru­ktur­ni ra­zlo­zi.

    “Fran­cus­ka ja­ko pods­tiče svo­ju na­mjen­sku in­dus­tri­ju i ti­me u po­slje­dnjem de­se­tljeću pos­tiže ve­li­ke us­pje­he”, re­kao je Ve­ce­man.

    U is­tom pe­ri­odu nje­mački izvoz je pao za 35, a ki­nes­ki za 23 od­sto.

    “Ki­na ni­je us­pje­la pro­dri­je­ti na ne­ka ve­li­ka trži­šta, u ne­kim slučaje­vi­ma to ima ja­sne po­li­tičke ra­zlo­ge”, kaže straživač In­sti­tu­ta iz Stok­hol­ma. Re­ci­mo, Ki­na ne pro­da­je oružje su­sje­dnoj In­di­ji ko­ja spa­da među ve­li­ke kup­ce.

    “Izne­nađujuće je što se Ki­na ni­je us­pje­la izbo­ri­ti s kon­ku­ren­ti­ma iz SAD i Evro­pe ni u većini država Blis­kog i Sre­dnjeg is­to­ka”, do­da­je Ve­ce­man.

    Među kon­ti­nen­ti­ma, naj­veći pad uvo­za od 40 od­sto za­bi­lježila je Afri­ka. To, kaže Ve­ce­man, ni­je u di­rek­tnoj ve­zi s bro­jem oružanih su­ko­ba.

    “Te ze­mlje ne mo­gu priu­šti­ti mno­go na­oružanja vi­so­ke te­hno­lo­gi­je, za­to vri­je­dnost tran­sfe­ra oružja ni­je to­li­ka ko­li­ko bi se po­mi­sli­lo po bro­ju kon­fli­ka­ta”, do­da­je Ve­ce­man.

    Is­traživači na­vo­de da je Ru­si­ja pre­te­kla Ki­nu kao gla­vni do­bav­ljač pod­sa­har­ske Afri­ke, što je po­se­bno vi­dlji­vo po­sli­je drža­vnih uda­ra u Ma­li­ju. I Tur­ska na­bav­lja bi­tno ma­nje oružja od SAD.

    SI­PRI je ana­li­zi­rao i na­rudžbe sku­pog oružja po­put voj­nih avi­ona, ra­tnih bro­do­va, no­sača avi­ona i po­dmor­ni­ca.

    Pre­ma nji­ho­voj ana­li­zi, SAD će os­ta­ti da­le­ko naj­veći izvo­znik. Oko 60 od­sto svih na­ručenih bor­be­nih avi­ona i he­li­kop­te­ra su iz Ame­ri­ke. Sa­mo 2022. je 13 država na­ručilo 376 ta­kvih ame­ričkih le­tje­li­ca.

    Fran­cus­ka bi­lježi ve­li­ki broj na­rudžbi, dok nje­mačke le­tje­li­ce ni­je na­ručio ni­ko, ali za­to jest bro­do­ve. Ru­si­ja ima re­la­ti­vno ma­lo na­rudžbi, što se objaš­nja­va ti­me da rus­koj voj­sci tre­ba vi­še na­oružanja pa je ma­nje na pro­da­ju. (De­ut­sche Wel­le)

  • Velika Britanija “etiketirala” Kinu i Rusiju

    Velika Britanija “etiketirala” Kinu i Rusiju

    Velika Britanija “etiketirala” je Kinu, navodeći da predstavlja izazov svjetskom poretku, a pored nje Rusiju je označila kao “najakutniju prijetnju”.

    Zvanični London je u najnovijem spoljnopolitičkom okviru naveo da bezbjednost Ujedinjenog Kraljevstva zavisi od ishoda rata u Ukrajini.

    Prema njihovom dokumentu, britanska vlada je upozorila na produbljivanje partnerstva Kine sa Rusijom i sve veću saradnju Moskve sa Iranom poslije ruske invazije na Ukrajinu, prenio je Rojters.

    Iako se u dokumentu ističe da tenzije u regionu Indo-Pacifika mogu imati veće posljedice od sukoba u Ukrajini, naglašeno je da Rusija i dalje ostala najakutnija prijetnja.

    Ažurirani britanski integrisani pregled (IR), prvi put objavljen prije dvije godine, ne opisuje Kinu kao prijetnju, što će vjerovatno razočarati mnoge u vladajućoj Konzervativnoj partiji, ukazuje britanska agencija.

    Britanski premijer Riši Sunak napisao je u predgovoru IR da se 2021. godine nije mogao u potpunosti predvidjeti tempo geopolitičkih promjena i stepen njihovog uticaja na Britaniju.

    Kada je prvi put objavljen 2021. godine, Integrisani pregled opisao je Kinu kao „sistemskog konkurenta“.

  • “Borba do pobjede”

    “Borba do pobjede”

    Čečenski vojnici boriće se do pobede u zoni specijalne vojne operacije (SVO) u Ukrajini, izjavio je lider Čečenije Ramzan Kadirov.

    On je to kazao na sastanku sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom.

    Lider Čečenije se zahvalio Putinu za sve ono što čini za Čečensku Republiku i celu Rusku Federaciju i obećao da ga čečenska vojska neće izneveriti, a ruski predsednik se zahvalio svim čečenskim vojnicima koji ratuju u specijalnoj vojnoj operaciji.

  • Putin i Šojgu imaju plan; Žrtvovaće ga

    Sukob između ruskog predsednika Vladimira Putina i osnivača grupe “Vagner” Jevgenija Prigožina dosegao je vrhunac, piše Institut za proučavanje rata (ISW).

    Sve se odvija, kako tvrdi ISW, u pozadini sukoba oko grada Bahmuta, a prema najnovijoj analizi, ministar odbrane Sergej Šojgu i načelnik ruskog Glavnog štaba general Valerij Gerasimov verovatno će iskoristiti tu priliku da namerno “potroše” snage “Vagnera”.

    Cilj je, kako se ističe, da se oslabi Prigožin i njegove ambicije za većim uticajem u Kremlju.

    ISW navodi da je Prigožin precenio svoj uticaj i meru do koje se Putin oslanja na njegove snage. U analizi se dodaje i da je Prigožin pokušao da zameni rusko vojno i političko vođstvo osobama povezanima sa “Vagnerom”, kao i da su njegove vojno-političke ambicije uznemirile Putina u oktobru, kada je njegov režim bio najosetljiviji.

    Putin je konačno dopustio ruskom ministarstvu odbrane da preuzme kontrolu nad operacijama u Bahmutu u januaru jer “vagnerovci” tamo nisu uspeli da donesu obećanu pobedu.

    “Prigožin se 5. i 6. marta požalio da je ‘Vagneru’ potrebno dodatno pojačanje, a ukrajinski vojni zvaničnici primetili su da ruske snage trpe ogromne gubitke. Rusko vojno vođstvo možda dopušta ‘Vagneru’ da podnese velike gubitke u Bahmutu kako bi istovremeno umanjilo Prigožinov uticaj i zauzelo grad na račun ‘Vagnerovih’ trupa”, piše ISW.

    ISW tvrdi da bi Putin i rusko ministarstvo odbrane mogli upotrebiti Prigožina kao žrtveno jagnje i optužiti ga za neuspeh “skupe akcije”, odnosno velike gubitke nakon što kulminira ofanziva za Bahmut.

    “Putin će verovatno iskoristiti velike gubitke ‘Vagnera’, izveštaje o lošem moralu i ratne zločine kako bi odvratio pažnju od jednakih ili možda gorih problema unutar ruskih oružanih snaga. Putin verovatno još nije odlučio hoće li poštedeti Prigožina, a sudbina grupe ‘Vagner’ verojatno zavisi od Prigožinove sposobnosti da uveri Kremlj u svoju odanost”, navodi ISW, a prenosi Index.hr.

  • Ukrajinci objavili novi podatak: Rusima se ovo neće dopasti

    Ukrajinci objavili novi podatak: Rusima se ovo neće dopasti

    Ukrajinska državna televizija Suspilne javlja kako su ukrajinski partizani digli u vazduh prugu koju ruske snage koriste u okupiranom delu južne regije Herson.

    “Na levoj obali reke Dnjepar u Hersonskoj oblasti pripadnici pokreta otpora digli su u vazduh prugu koju Rusi koriste za prebacivanje svojih snaga”, objavila je ukrajinska televizija.

    “Vojska Ruske Federacije je u nelagodnoj situaciji u pogledu poluostrva Krima. Držimo njihove logističke transportne rute pod kontrolom, pa i uz podršku pokreta otpora”, rekao je portparol južne komande ukrajinske vojske. Ove tvrdnje nisu nezavisno proverene.

    Herson je, podsetimo, jedna od delomično okupiranih ukrajinskih regija za koje Rusija tvrdi da ih je anektirala krajem prošle godine. Ukrajinske snage ranije su oslobodile istoimeni glavni grad te regije nakon što su se ruske snage povukle na južnu obalu reke Dnjepar. Hersonska oblast graniči i s poluostrvom Krimom, koji su ruske snage anektirale još 2014. godine.

    S druge strane, u Moskvi ponavljaju da se ciljevi u Ukrajini trenutno mogu biti postignuti samo vojnim putem, te da još nema preduslova za mirovne pregovore, dok je čečenski lider Ramzan Kadirov rekao da će se čečenski vojnici boriti do pobede u Ukrajini.

  • Vagnerovci jurišaju na podzemni kompleks AZOM u Bahmutu

    Vagnerovci jurišaju na podzemni kompleks AZOM u Bahmutu

    Jedinice PMC “Vagner” jurišaju na podzemni deo bahmutske metaloprerađivačke fabrike (AZOM).

    Trenutno su borbe u podzemnom delu fabrike AZOM otežane zbog činjenice da je dubina podzemnog kompleksa oko 350 metara, što zauzvrat ne dozvoljava upotrebu artiljerije i bacača granata zbog opasnosti od urušavanja podzemnog kompleksa.

    Ipak, dva dobro obaveštena izvora su potvrdila činjenicu da su jedinice Vagnerovog PMC uspele da napreduju prilično daleko – ukrajinske jedinice su ovde prisutne, ali u veoma malom broju.

    Raščišćavanje podzemnog kompleksa može potrajati veoma dugo, ali se ne može odustati, jer se ovaj deo preduzeća povezuje sa drugim delovima grada i može dovesti do neočekivanog kontranapada ukrajinske vojske, kažu Vagnerovi borci.

    U ovom trenutku, upotreba jedinica “Vagner” u podzemnom kompleksu primorala ih je da zaustave napredovanje na zemlji, međutim, ruske jedinice su uspele da se prilično uspešno učvrste.

    U zapadnom delu Bahmuta se nastavljaju žestoke borbe, dok se artiljerija i dalje aktivno koristi, kako od strane jedinica Vagnera, tako i od snaga ukrajinske vojske.

  • Odobreno: Putin potpisao

    Odobreno: Putin potpisao

    Predsednik Rusije Vladimir Putin potpisao je u ponedeljak ukaz o unošenju izmena u Koncepciju državne politike Rusije u sferi doprinosa međunarodnoj saradnji.

    Dokument je objavljen na zvaničnom sajtu za pravne informacije.U obnovljenom dokumentu navodi se da Rusija, polazeći od svoje istorijske odgovornosti za formiranje i dalje unapređivanje sistema međunarodnih odnosa, rukovodeći se spoljnopolitičkim prioritetima i nacionalnim interesima, za svoje ciljeve postavlja jačanje međunarodnog mira, sveopšte bezbednosti i stabilnosti, podršku težnji međunarodne zajednice stabilnom razvoju svih država u interesu utvrđivanja pravednog demokratskog svetskog poretka, što će doprineti i stvaranju pogodnih spoljnih uslova za razvoj same Rusije.

    Navodi se, takođe, da Rusija u okviru realizacije koncepcije državne politike namerava da sa zemljama u razvoju deli postojeće iskustvo u socijalno-ekonomskoj transformaciji i da teži da se dodatno angažuje u sferi trgovine, investicija i tehnologija s državama koje dobijaju pomoć.

    Obnovljena koncepcija podrazumeva i da će Rusija jačati sopstveni potencijal u pružanju takve pomoći.

    U dokumentu se naglašava da Rusija ne namerava da nameće političke uslove za pružanje pomoči i da poštuje pravo država koje dobijaju pomoć da samostalno biraju model svoj socijalno-ekonomskog razvoja.

    Sama pomoć treba da se pruža “na osnovu otvorenosti, transparentnosti i predvidivosti“.

    Prethodna redakcija dokumenta podrazumevala je samo “ukazivanje pomoći i težnju ka dijalogu“.

  • Rusi udvostručuju broj “penicilina” za zapadne haubice u Ukrajini

    Rusi udvostručuju broj “penicilina” za zapadne haubice u Ukrajini

    Nekoliko meseci nakon što su ruske trupe prvi put rasporedile akustično-termalne sisteme penicilin na front u Ukrajini, broj ovih sistema će biti udvostručen.

    Iz RIA novosti su preneli da će broj ruskih sistema zvučno-termičkog izviđanja “penicilin” u specijalnoj vojnoj operaciji biti udvostručen, pozivajući se na obavešteni izvor.

    “Do kraja ove godine planirano je da se udvostruči broj kompleksa penicilin uključenih u SVO zoni. To će povećati efikasnost kontrabaterijske borbe ruskih trupa sa ukrajinskom artiljerijom”, rekao je sagovornik agencije. Sagovornik agencije takođe izjavio da su kompleksi korišćeni skoro od početka specijalne vojne operacije i da su dokazali svoju efikasnost u borbi, uključujući i borbu protiv haubica zapadne proizvodnje koje su koristile ukrajinske trupe.

    On, međutim, nije precizirao koliko je penicilina upotrebila ruska vojska u Ukrajini. U decembru 2022. godine, ruski mediji su izvestili da je vojska spremna da rasporedi potpuno novi sistem zvučno-termalnog izviđanja penicilin u ratnoj zoni Ukrajine.

    U to vreme, lokalni mediji su primetili da je sistem u funkciji sa posebnim fokusom na antibaterijsko delovanje. Mnogi izveštaji su tvrdili da je sistem već pokazao svoju efikasnost protiv NATO artiljerije u Ukrajini.

    Na primer, vojni izvori su ranije tvrdili da je penicilin imao razoran uticaj omogućavajući ruskim snagama da precizno gađaju ukrajinsku artiljeriju velikog dometa sa znatne udaljenosti. Izvori su dodali da su ukrajinsku artiljeriju gađali Rusi dok je istovremeno radila na desetkovanju njenih vazdušnih snaga.

    Izvori u ruskom establišmentu su tvrdili da bi zemlja u međuvremenu mogla da zaštiti svoju artiljeriju dalje od linija fronta. Ukrajinske kontrabaterijske radare, koje su isporučile SAD, trebalo je da presretne protivvazdušna odbrana sa mogućnostima ometanja i elektronskog ratovanja.

    Iako nije zvanično verifikovan od ruskog Ministarstva odbrane, ovaj razvoj događaja dolazi u vreme kada se veruje da se i ruske i ukrajinske trupe bore sa nestašicom municije i sve više žrtava u intenzivnoj bici koja besni u Bahmutu.

    NATO saveznici stalno snabdevaju Ukrajinu, posebno otkako su Sjedinjene Države najavile novi paket vojne pomoći Kijevu od 400 miliona dolara, uključujući municiju za HIMARS.

    Uz proširenje ukrajinskog arsenala naoružanja koje je isporučio NATO, za ruske trupe postaje imperativ da paze na neprijateljske položaje odakle bi mogli da pokrenu napade. Ovde na snagu stupa ruski ‘penicilin’.

  • Nalozi su spremni, uskoro kreće lov na Ruse?

    Nalozi su spremni, uskoro kreće lov na Ruse?

    Očekuje se da će Međunarodni krivični sud (MKS) “uskoro” izdati naloge za hapšenje Rusa zbog rata u Ukrajini, potvrdio je Rojtersu anonimni izvor.

    On je dodao da će tužilac MKS-a verovatno tražiti od pretpretresnog sudije da odobri naloge protiv nekoliko Rusa zbog otmice dece iz Ukrajine i gađanja civilne infrastrukture.

    Ovi izveštaji dolaze nakon što je Njujork tajms objavio da MKS namerava da otvori dva suđenja u vezi sa ruskim ratnim zločinima u Ukrajini.

    Tim MKS-a otišao je u Ukrajinu prošle godine da započne istragu mogućih ratnih zločina. Nekoliko sati pre njihovog odlaska, tužilac Karim Kan rekao je da će početi da prikuplja dokaze u okviru zvanične istrage.

    Ni Rusija ni Ukrajina nisu članice MKS, a Moskva ne priznaje sud. MKS ima 123 člana i procesuira osobe odgovorne za najteže ratne zločine.