Kremlj je jutros reagovao na izjavu ukrajinskog predsednika Volodimira Zelenskog u kojoj je zatražio od Zapada da zabrani ulazak svim ruskim građanima.
Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da je taj predlog iracionalan, dodajući da će Evropa morati da odluči da li želi da plati posledice za “hirove” Zelenskog.
Dodao je da nema šanse da Rusi budu izolovani od ostatka sveta.
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski pozvao je danas zapadne zemlje da zabrane ulazak svim Rusima na godinu dana kako bi sprečili Rusiju da anektira još ukrajinske teritorije.
Zelenski je u intervjuu za Vašington post ocenio da su najvažnije sankcije zatvaranje granica jer “Rusi oduzimaju tudu zemlju”.
Dodao je da “Rusi treba da žive u svom svetu dok ne promene svoju filozofiju”.
Ukoliko turska kompanija koja pravi dronove “Bajraktar” izgradi postrojenje u Ukrajini, to će biti voljni cilj.
To je saopštio danas portparol zvaničnog Kremlja Dmitrij Peskov, prenosi “Sputnjik”.”Sama činjenica da bi se gradilo takvo postrojanje, odmah pada pod kategoriju demilitarizacije, to mora da se shvati. Naravno, ovo će samo da produži patnju Ukrajinaca, ali im neće pomoći da izbegnu šta je cilj ove specijalne vojne operacije”, kazao je Peskov.
Ukrajina je obustavila snabdevanje Evrope ruskom naftom, objavio je RT.
Naime, Ukrajina je prekinula tranzit ruske nafte ka Mađarskoj i Češkoj Repulici preko naftovoda “Družba”, javlja ju ruski mediji.
Ukrajinska državna kompanija Ukrtransnafta prekinula je upumpavanje ruske sirove nafte u južni krak naftovoda “Družba”, javlja agencija RIA novosti, pozivajući se na ruski Transnjeft.
Kako se navodi, prekinut je tranzit nafte ka Mađarskoj, Češkoj Republici i Slovačkoj.
Tranzit nafte duž severnog kraka “Družbe” kroz Belorusiju u pravcu Nemačke i Poljske odvija se normalno, potvrdio je Igor Demin, predsednik Transnjefta. “Nemamo dovoljno uglja, uvozimo struju” VIDEO
Demin je objasnio da Rusija ne može da plaća tranzit zbog sankcija EU, dok ukrajinska kompanija insistira da se plaćanje 100 odsto izvrši unapred za usluge transporta nafte.
“Kada uplatimo novac za tranzit preko teritorije Ukrajine, ta sredstva se vrate na račun Transnjefta”, rekao je on, dodavši, “Gasprombanka, preko koje idu uplate, nas je obavestila da je uplata vraćena u skladu sa propisima EU, to jest, sedmim paketom sankcija”
Transnjeft ističe da radi na alternativnim opcijama plaćanja usluge tranzita nafte kroz Ukrajinu, prenosi RT.
Kupac je odbio ukrajinske žitarice, koje su dopremljene u libansku luku Tripoli na brodu “Razoni”, saopštila je ukrajinska ambasada u Bejrutu.
Odbijanje kupca je obrazloženo kašnjenjem tereta više od pet meseci, prenosi Rojters.
“Prema informacijama koje je dostavio pošiljalac ukrajinskog žita na brodu Razoni, kupac u Libanu je odbio da prihvati teret zbog kašnjenja po uslovima isporuke“, navela je ukrajinska ambasada na Fejsbuku.
Prema ovom saopštenju “pošiljalac sada traži drugog primaoca koji bi istovario njegov teret bilo u Libanu/Tripoliju ili bilo kojoj drugoj zemlji/luci.”
Razoni je prvi teretni brod sa ukrajinskim žitom koji je napustio luku Odesa u okviru sporazuma o deblokadi ukrajinskih luka,a na njemu je nešto preko 26.000 tona kukuruza.
Ujedinjene nacije i Turska su posredovale u sporazumu Kijeva i Moskve prošlog meseca, nakon upozorenja da bi zaustavljanje ukrajinskih pošiljki žitarica izazvano invazijom Rusije na Ukrajinu moglo dovesti do velike nestašice hrane, pa čak i izbijanja gladi u pojedinim delovima sveta, navodi britanska agencija.
Do sada je oko 243.000 tona kukuruza izvezeno iz Ukrajine na sedam brodova, od prvog polaska 1. avgusta, prenosi Rojters prema podacima turskog ministarstva odbrane.
Istočna komanda kineske narodnooslobodilačke armije saopštila je danas da nastavlja sa združenim vojnim vežbama u moru i vazdušnom prostoru oko ostrva Tajvan, sa fokusom na blokade i logistiku snabdevanja, prenosi Rojters.
Oko 20 kineskih i tajvanskih ratnih brodova približilo se jutros središnjoj liniji Tajvanskog moreuza, saopštio je britanskoj agenciji izvor upoznat sa situacijom.
Prema tom izvoru, pojedini kineski brodovi povremeno su pokušavali da se probiju u nezvaničnu “tampon zonu”, dok su tajvanski brodovi pratili njihove pokrete.
Slični manevri u blizini ostrva izvođeni su od početka velikih vojnih vežbi kineske vojske sa korišćenjem bojeve municije 1. avgusta.
Izvor upoznat sa bezbjednosnom situacijom u regionu rekao je i da je nekoliko kineskih brodova jutros obavilo misije kod istočne obale Tajvana, navodi Rojters.
Kineska vojska je vježbe počela prošle nedjelje, poslije posjete predsjedavajuće Predstavničkog doma američkog Kongresa Nensi Pelosi Tajvanu.
Evropska komisija neće moći da natera Poljsku da se povinuje novom planu EU za smanjenje potrošnje gasa.
Niti će Poljska deliti svoje rezerve gasa sa drugim članicama bloka, izjavila je ministarka za klimu i životnu sredinu Ana Moskva za poljsku medijsku kuću Šeći (Sieci).
“Energetska bezbednost je isključiva nadležnost svake države i nikada nećemo pristati da je ustupimo Evropskoj uniji. Niko nas ne može naterati da regulišemo potrošnju gasa ili uvedemo druge restriktivne mere. Mi ne želimo da donosimo odluke o ograničenjima u drugim državama“, rekla je Moskva, prenosi Raša tudej.
Njeni komentari odnose se na plan EU da zemlje članice smanje potrošnju gasa u celom bloku za 15 posto, kako bi se popunila skladišta gasa uoči zime, zbog mogućeg prekida isporuka ruskog gasa.
Moskva je u intervjuu napomenula da plan EU nije obaveza i da ga stoga treba posmatrati kao smernicu, a ne kao zakon.
“To će biti na dobrovoljnoj bazi, a odluka po tom pitanju je u suverenoj nadležnosti svake zemlje“, naglasila je ona.
Iako plan EU, kako se čini, ne podrazumeva podelu rezervi gasa među članicama, Mosklva je ipak podvukla da će Poljska u svakom slučaju zadržati svoj gas za sebe.
“Niko nam neće oduzeti naš gas. Naglašavam – EK ne može da nas natera ni na šta. Solidarnosti nema bez slobode, koja se završava tamo gde počinje prinuda“, rekla je ona i dodala: “Infrastruktura, gasovodi i kupljeni gas su vlasništvo naše države i samo mi odlučujemo kako ćemo to koristiti i za čije potrebe”.
Navodeći da “ako postoje zemlje u EU koje imaju odgovarajuće kapacitete i infrastrukturu, one uvek mogu, na osnovu bilateralnog sporazuma, da podrže svoje susede“, Moskva je ocenila da je malo verovatno da bi Brisel nametnuo Poljskoj obavezu u smislu pružanja takve pomoći.
Kriminalne grupe sa zapadnog Balkana, prije svega Srbi, preuzeli su prevlast nad tržištem kokaina u Austriji, tvrdi Danijel Lihteneger, šef Kancelarije za borbu protiv narkotika Savezne kriminalističke službe Austrije.
Lihteneger je, za austrijski javni servis ORF, rekao da se prodaja kokaina preselila na internet, to jest darknet, mesindžer servise i društvene mreže, piše Tanjug.
“Ono što se može pročitati, crno na bijelo pokazuje potencijal kriminalnih grupa, koje ne prezaju ni od čega”, istakao je on.
Naglašava da se promijenilo i to da više kriminalne grupe iz Afrike ne drže prevlast nad trgovinom kokaina, već grupe sa zapadnog Balkana.
“Prije svega, Srbi su prvi”, tvrdi brigadir austrijske policije.
Istakao je da su te grupe veoma organizovane i postavljene kao jedno uspješno preduzeće.
ORF ukazuje da kolumbijanski farmeri proizvode više kokaina nego u doba Pabla Eskobara i da preko evropskih luka bivaju zaplijenjene nove rekordne količine. Čak i u Austriji se broj uživalaca kokaina u kratkom roku udvostručio.
ORF je, u razgovoru s farmerima, saznao da imaju četiri puta godišnje rod, koji prerađuju u zelenosivu koka pastu i prodaju gerilcima FARCa. U gradskim laboratorijama se ta pasta prerađuje u bijeli prah.
Farmer za svoj proizvod dobije novac dovoljan da prehrani svoju porodicu, kako navode, dovoljno da prežive.
Od prodaje bijelog praha profitiraju prije svega kriminalni karteli, koji ubiraju iznose u milijardama.
Ti karteli povezani su sa državom, kako je napisao Roberto Saviano u svojoj knjizi “Zero, zero, zero. Kako kokain vlada svijetom”.
“U zemlji u kojoj je trgovina narkoticima najunosnija privredna grana, najmoćniji bos te grane vrijedi više od ministra”, ističe Saviano.
Prema Europolu, u Kolumbiji se proizvodi godišnje 2.000 tona kokaina.
Prema izvještajima, više od 60 odsto kokaina dolazi iz Južne Amerike, a od toga 40 odsto iz Kolumbije, što pokazuje da je ta zemlja najveći proizvođač. Većina kokaina brodovima dolazi u Evropu, i to preko velikih luka kakve su Antverpen ili Roterdam.
I pored pandemije je 2020. oko 215 tona kokaina zaplijenjeno u tim lukama, a 2021. bilo je 240 tona.
“Policija kaže uvijek da se radi samo o 10 odsto kokaina namijenjenog evropskom tržištu koje se zaplijeni”, ukazao je Saviano.
Belgijska carinica Florans Anželiki kaže da je kokain najveći problem u Antverpenu. I nizozemski novinar Teun Voeten tvrdi da je Antverpen omiljen luka kriminalnih organizacija.
“Nemoguće je prekontrolisati milione kontejnera koji pristižu. Jedan kontejner sadrži voće, a jedan voće i kokain”, tvrdi Voeten.
Zatim se iz luke kokain prebacuje preko kurira u zemlje destinacije i to često skriven u njihovim tijelima. Lihteneger kaže da je kod jednog kurira u tijelu pronađeno više od dva kilograma narkotika. Gram kokaina u Beču se može naći već od 50 evra. Lihteneger navodi da se narkobande bave i drugim kriminalnim djelima.
U Austriji je oko 660 pripadnika policije, što je oko dva odsto čuvara reda, specijalizovano za borbu protiv narkokriminala.
U EU ima oko 3,5 miliona uživalaca kokaina, to jest 1,2 odsto ukupnog stanovništva. To čini kokain, poslije kanabisa, drugom najčešće korištenom drogom u EU. U Austriji je broj uživalaca kokaina 2015. bio još na tri odsto, a 2021. već je šest procenata.
Ruski predsjednik Vladimir Putin neće ići na 77. zasjedanje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija u septembru i ne planira da govori na sjednici putem video linka, izjavio je danas portparol Kremlja Dmitri Peskov za TASS.
Ne. Putovanje i govor nisu planirani – kazao je Peskov.
Generalna skupština UN će se održati u Njujorku od 20. do 26. septembra.
Na godišnju sednicu UN dolaze predsjednici, premijeri i ministri spoljnih poslova.
Ove godine, rusku delegaciju će predvoditi ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, dodaje TAS S.
Visoki predstavnik Evropske unije (EU) za spoljnu politiku i bezbjednost Žosep Borel izjavio je danas da je sačinjen finalni tekst nakon što su u Beču završeni indirektni pregovori između Teherana i Vašingtona o spasavanju nuklearnog sporazuma iz 2015. godine.
“Ono o čemu se može pregovarati je ispregovarano i to se sada nalazi u finalnom tekstu. Međutim, iza svakog tehničkog pitanja i svakog pasusa krije se politička odluka koju treba donijeti u prijestonicama”, napisao je Borel na Twitteru, prenio je Rojters.
On je istakao da će sporazum moći da se potpiše ako odgovori iz prijestonica budu pozitivni.
Pregovarači o oživljavanju iranskog nuklearnog sporazuma preseliće se iz Beča u Teheran, gdje će nastaviti razgovore, javila je iranska državna novinska agencija IRNA.
Iranska agencija navodi da će se razgovori nastaviti s koordinatorom pregovora i predstavnicima drugih strana, prenio je Rojters.
SAD su sporazum o nuklearnom programu Irana napustile 2018. godine, ali su učestvovale u pregovorima o reaktiviranju dokumenta.
Strane u sporazumu su, osim Irana, Rusija, Kina, Velika Britanija, Francuska, Njemačka, a EU je posredovala.