VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šolc uzalud ubjeđuje?

    Šolc uzalud ubjeđuje?

    Ubjedljiva većina Njemaca brine da će im zemlja upasti u nestašicu gasa, ali podjeljeni su po pitanju hoće li to biti ove ili iduće zime.

    Da će gasa biti dovoljno ne veruju ni birači stranaka u vladinoj koaliciji, prenosi dpa.

    U anketi koju je agencija dpa naručila od instituta Jugav (Yougov), 29 odsto ispitanika je reklo da manjak gasa očekuju već ove zime, a 26 odsto da to očekuje u zimi 2023/24. Samo 29 odsto Nemaca veruje da je država obezbedila dovoljno gasa za obe zime.

    Rusija je, u sukobu sa Zapadom zbog njenog napada na Ukrajinu, potpuno zaustavila isporuku gasa Njemačkoj, koja je prethodno iz tog izvora pokrivala 55 odsto svojih potrreba.

    Kancelar Olaf Šolc je više puta ponovio da je gasa ima dovoljno za ovu zimu, a nedavno je za Zidojče cajtung (Süddeutsche Zeitung) prvi put rekao da će i iduća biti pokrivena, “ako se ništa nepredviđeno dogodi”.

    Anketa, međutim, ukazuje da takve izjave ne uživaju poverenje birača, čak ni Šolcovih.

    Među biračima njegove socijaldemokratske partije, 58 odsto ih računa da će sa gasom biti tesno ove ili naredne zime. Među simpatizerima dve manje stranke u Šolcovoj koaliciji, Zelenih i liberala, taj procenat je 56, odnosno 57 odsto.

    Najskeptičnije su pristalice desničarske Alternative za Njemačku: Sedam od 10 njih računa da će biti nestašice, odmah ili za godinu.

    Birači dugo vladajućih opozicionih demohrišćana (CDU/CSU), kao i male partije Levica brinu otprilike isto koliko i oni vladajućih stranaka, sa 57 i 59 odsto uverenih da predstoji nestašica gasa.

    Jugav je od 16. do 21. decembra anketirao 2.075 ljudi iz reprezentativnog uzorka.

  • Rusi iskalkulisali budžet: Šta će sada biti?

    Rusi iskalkulisali budžet: Šta će sada biti?

    Ruski budžetski deficit mogao bi da bude veći od planiranih 2,0 posto BDP u 2023, jer gornja granica cene nafte smanjuje izvozne prihode Rusije.

    To je izjavio ministar finansija Anton Siluanov.

    “Da li je moguć veći budžetski deficit? Moguć je ako prihodi budu manji od planiranih. Koji su rizici sledeće godine? Cenovni rizici i ograničenja“, rekao je Siluanov danas novinarima, prenosi Rojters.

    Kako je objasnio, smanjenje obima izvoza energije je moguće jer neke zemlje izbegavaju kupovine od Rusije, a Moskva se trudi da razvije nova tržišta, što je proces koji će diktirati povrat ruskog izvoza.

    “Ograničena cena je značajna utoliko što one zemlje koje su postavile plafon neće imati isporuke… Da, troškovi će se povećati. Kao rezultat toga, mogu biti promenjeni popusti“, rekao je Siluanov.

    Dodao je da ako se obim budžeta smanji, Rusija ima dva izvora dodatnog finansiranja – Fond nacionalnog bogatstva (NWF), koji akumulira državne rezerve, i zajmove.

    Rusija je prošle nedelje saopštila da bi ograničenje cena za njenu sirovu naftu i rafinisane proizvode moglo da dovede do smanjenja proizvodnje nafte za 5,0 do 7,0 posto početkom sledeće godine, ali bez obzira na to koliko su rezovi duboki, Siluanov je obećao da će obaveze javne potrošnje biti ispunjene uz korišćenje tržišta duga i fonda zemlje za “crne dane”.

    Rusija sada procenjuje da će korišćenje sredstava iz NWF-a iznositi nešto više od 2,0 biliona rubalja (29,24 milijarde dolara) 2022. godine, pri čemu ukupna potrošnja premašuje 30 biliona rubalja, što je više od prvobitnog plana za ovu godinu.

    “Od početka specijalne vojne operacije, makroekonomski uslovi su se promenili, inflacija je porasla i potreban je veliki obim resursa za podršku porodicama”, rekao je Siluanov.

    Potrošnja iz NWF-a u decembru mogla bi da iznosi 1,5 biliona rubalja. Od 1. decembra likvidna sredstva u NWF-u iznosila su 7,6 biliona rubalja, ili 5,7 procenata ruskog BDP-a, navodi Rojters.

  • Pentagon priprema atentat na Putina?

    Pentagon priprema atentat na Putina?

    Izjave anonimnih zvaničnika Pentagona o udaru kojim bi se “obezglavio Kremlj” su zapravo pretnje pokušajem atentata na predsednika Rusije.

    Ovo je izjavio ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov u intervjuu za TASS.

    “Vašington u tome prednjači, pošto neki anonimni zvaničnici iz Pentagona zapravo iznose pretnje da će izvršiti obezgavljujući udar na Kremlj, što je u stvari pretnja pokušajem atentata na ruskog predsednika”, rekao je Lavrov.

    On je upozorio i da, “ako neko zaista razmišlja o takvim idejama”, mora da bude svestan “mogućih posledica takvih planova“.

    Šef ruske diplomatije u intervjuu za TASS je podsetio i na brojne signale sa Zapada u vezi s konfrontacijom koja bi bila povezana sa nuklearnom sferom i naveo da je bivša britanska premijerka Liz Tras jedan od tih primera, sa svojom izjavom tokom predizborne kampanje, kada je , kako je istako Lavrov, rekla da je spremna da naredi nuklearni udar.

    Lavrov je izjavio i da SAD i njeni saveznici u NATO-u nastoje da pobede Rusiju na bojnom polju kako bi je uništili.

    “Postupci kolektivnog Zapada i njihovog marionetskog ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog potvrđuju globalnu prirodu ukrajinske krize. Nije tajna da je strateški cilj SAD i njenih saveznika iz NATO-a da postignu pobedu nad Rusijom na bojnom polju, što bi iskoristili kao mehanizam slabljenja ili čak uništavanja naše zemlje“, rekao je Lavrov.

    On je naveo i da Moskva i Vašington ne mogu da postignu normalan dijalog zbog konfrontacijskog kursa koji zagovara američki predsednik Džozef Bajden.

    „Održavanje normalnog dijaloga sa Bajdenovom administracijom, koja kao jedan od svojih ciljeva proglašava strateški poraz naše zemlje, objektivno je nemoguće“, rekao je Lavrov.

    Ruski visoki diplomata je napomenuo da su „rusko-američki odnosi u zaista žalosnom stanju i da su u zastoju zbog Vašingtona“.

    “Mi polazimo od reciprociteta pod bilo kojim okolnostima kada je u pitanju izgradnja dijaloga. Drugim rečima, po pravilu delujemo po principu oko za oko, ali ne uvek i nužno simetrično”, dodao je Lavrov.

    On je naglasio da je Moskva spremna da razgovara sa SAD o bezbednosnim pitanjima u kontekstu Ukrajine, ali i u široj strateškoj perspektivi, kada, kako je rekao, Vašington postane svestan svoje štetne politike i da ne postoji alternativa izgradnji odnosa sa Moskvom, osim one na pravičnoj osnovi uz poštovanje legitimnih interesa Rusije.

  • Putin sprema veliki napad na Kijev

    Putin sprema veliki napad na Kijev

    Zapadni zvaničnici procenjuju da će Rusiji biti potrebno najmanje trideset godina da se finansijski i vojno oporavi od napada na Ukrajinu.

    Britanski Dejli mejl tvrdi da je u Ukrajini od napada krajem februara stradalo najmanje sto hiljada ruskih vojnika, a potrošena je četvrtina godišnjeg budžeta.

    Prema istom izvoru, Kijev je uništio polovinu ruskih tenkova, a Rusija je potrošila mnogo novca na obnovu svojih oružanih snaga.

    List citira neimenovanog britanskog zvaničnika koji je rekao da će Rusiji biti potrebno između dvadeset i trideset godina da povrati svoju vojnu i ekonomsku snagu.

    Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski je tokom posete SAD ove nedelje rekao da je novac koji je tako daleko stigao sa Zapada “investicija” u mir.

    “Vaš novac nije dobročinstvo, već ulaganje u globalnu bezbednost i demokratiju”, rekao je on, zaključivši da saveznici treba da povećaju sadašnju finansijsku pomoć Ukrajini.

    Američki predsednik Džo Bajden se delimično složio, rekavši da će Ukrajini isporučiti protivvazdušne sisteme Patriot u vrednosti od dve milijarde dolara koji mogu da obaraju ruske balističke i krstareće rakete. Bajden je podržao isporuku raketa ATACMS, koje mogu da dostignu više od 300 kilometara. Američki predsednik se založio za Ukrajinu, iako NATO okleva da snabdeva Ukrajinu oružjem koje može da ugrozi rusku teritoriju.

    Ukrajinske snage, pak, smatraju da bi Putin mogao simbolično da uzvrati na ovakav razvoj događaja u februaru, na godišnjicu početka rata. Opasnost preti od Belorusije, u čijoj je metropoli, Minsku, Aleksandar Lukašenko ranije sreo Putina. Veruje se da Putin ima apsolutnu Lukašenkovu podršku i da postoji plan da se vozom brzo prebaci vojnike preko Belorusije u novom pokušaju zauzimanja Kijeva.

    “Očekujemo da će Rusija u januaru najaviti nove vojne vežbe sa ciljem jačanja vojnog prisustva u Belorusiji. Međutim, Lukašenko pravi veliku grešku i svoju zemlju dovodi u opasniju poziciju nego što je Ukrajina”, rekao je za Mejl neimenovani visoki izvor.

    Sve o sukobu u Ukrajini iz minuta u minut pratite ovde.

    List navodi i da su SAD ranije slale ovu vrstu oružja u druge zemlje, poput Poljske, a druga vrsta naoružanja je takođe isporučena Ukrajini. Ali oružje je takođe završilo u Saudijskoj Arabiji i Iraku kako bi “zaustavilo pretnje iz Irana“ i neutralisalo pretnje iz Severne Koreje. Oružje je otišlo i u Nemačku, Japan, Izrael…

    Oni tvrde da su SAD poslale oko trećine svojih protivtenkovskih raketa, od kojih je većina otišla u Ukrajinu, a trećina protivvazdušnih raketa Stinger je tamo završila.

    Pored toga, na inicijativu SAD, NATO je poslao više od 12 hiljada protivoklopnih sistema, 1.550 protivvazdušnih projektila i brojne radare, mitraljeze, uređaje za noćno osmatranje kao i ličnu vojnu opremu.

    “Želimo da Ukrajinci što pre dobiju ove sisteme”, poručuju iz Bele kuće.

  • Zelenski: Situacija u Donbasu teška i mučna

    Zelenski: Situacija u Donbasu teška i mučna

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski ocijenio je situaciju u Donbasu, na istoku Ukrajine, kao “tešku i mučnu”.

    “Bahmut, Kremina i druge oblasti u Donbasu, koje sada zahtjevaju maksimalnu snagu i koncentraciju. Tamo je situacija teška, bolna”, rekao je Zelenski u video obraćanju.

    Naveo je da ruske snage koriste sve resurse koji su im na raspolaganju kako bi ostvarile bar neki napredak, prenosi Interfaks Ukrajina.

  • Lavrov otkrio uslove za kraj rata: Ispunite ih za svoje dobro

    Lavrov otkrio uslove za kraj rata: Ispunite ih za svoje dobro

    ​”Uslovi Moskve za rješavanje problema u Ukrajini dobro su poznati Kijevu i Ukrajina će ih ili ispuniti za svoje dobro ili će o tome odlučiti ruska vojska”.

    To je rekao ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov agenciji Tass.

    “Naši prijedlozi za demilitarizaciju i denacizaciju teritorija pod kontrolom režima, otklanjanje prijetnji po bezbjednost Rusije koje dolaze odatle, uključujući i naše nove teritorije, dobro su poznati neprijatelju. Smisao je jednostavan. Ispunite ih za svoje dobro, o tom pitanju će odlučiti ruska vojska”, rekao je Lavrov u ponedjeljak uveče, a prenosi državna novinska agencija.

    Zvanična Moskva svoju invaziju na Ukrajinu naziva “specijalnom vojnom operacijom” za “demilitarizaciju” i “denacifikovanje” svog susjeda. Kijev i njegovi zapadni saveznici to nazivaju agresijom u imperijalnom stilu koja ima za cilj da zauzme zemlju, podsjeća Rojters.

    “Lopta je u polju režima”
    Moskva je u septembru, nakon održavanja referenduma koji su Kijev i njegovi saveznici odbacili kao lažan i nezakonit, najavila pripajanje četiri ukrajinske pokrajine – Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske.

    Ruski predsjednik Vladimir Putin izjavio je u nedjelju da je Rusija spremna da pregovara sa svim stranama uključenim u rat u Ukrajini, ali da su Kijev i njegove zapadne pristalice odbili pregovore.

    I Kijev i Vašington ocjenjuju da Rusija ne želi pregovore, dok Moskva ne odgovara na ukrajinske preduslove, koji podrazumijevaju potpuno povlačenje ruskih trupa iz Ukrajine, uključujući Krim, koji je okupiran 2014. godine, prenosi b92.

    Lavrov je za Tass rekao da je, kada je riječ o tome koliko će sukob trajati, “lopta u polju režima, a Vašington iza nje”.

  • Zaharova: Moguć veliki konflikt na Balkanu

    Zaharova: Moguć veliki konflikt na Balkanu

    Ignorisanje međunarodnog prava na samoproglašenom Kosovu samo ohrabruje Prištinu, što može dovesti do izbijanja velikog konflikta na Balkanu, rekla je danas portparol ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova.

    Zaharova je ukazala da je čvrsto poštovanje međunarodnih pravnih osnova ključni preduslov za rješavanje situacije na Kosovu i da su neprihvatljivi pokušaji ignorisanja Rezolucije 1244 Savjeta bezbjednosti UN.

    “Najnovije zaoštravanje koje se desilo u toj pokrajini jasno pokazuje da udaljavanje od aktuelnog regulativnog okvira za Kosovo samo čini da su prištinski radikali problematičniji. Stvarni, veliki konflikt je možda prilično blizu”, upozorila je ona.

    Zaharova je podsjetila da Srbi u prethodnih 17 dana drže straže na barikadama koje su podigli na sjeveru pokrajine kao znak protesta zbog pritvaranja bivšeg lokalnog policajca Dejana Pantića, prenosi TASS.

    “Takav legitimni oblik mirnog, nenasilnog otpora redovnim potezima zastrašivanja i diskriminacije na etničkim osnovama razljutio je vlasti kosovskih Albanaca. Upućene su prijetnje da će barikade biti uklonjene teškom mehanizacijom. Lista Srba optuženih za terorizam javno cirkuliše. Na tim listama su imena i članova porodice predsjednika Aleksandra Vučića”, rekla je ona.

    Zaharova je naglasila da “NATO i EU kontigenti ne mogu da izvrše uticaj povodom pogoršanja situacije u vezi sa Kosovom” i da Brisel pada u zamku Kosova.

    Portparol Ministarstva spoljnih poslova izjavila da je da konstantan pritisak od EU i vodećih zemlja na Srbe na Kosovu “u potpunoj suprotnosti sa njihovim sramotnim ćutanjem kada god Priština ne poštuje svoju obavezu o kreiranju Zajednice srpskih opština u pokrajini”.

    Ona je ocijenila da “EU namjerno uništava Briselski sporazum iz 2013. i ignoriše ponašanje Kosova, koje dobija liberalizaciju viznih pravila ili razmatranje prijave za članstvo samoproglašenog Kosova u EU”.

  • Novak: Moguće popraviti Sjeverni tok, potrebni novac i vrijeme

    Novak: Moguće popraviti Sjeverni tok, potrebni novac i vrijeme

    Gasovod Sjeverni tok je još uvek moguće popraviti, ali to zahtjeva dosta novca i vremena, izjavio je zamjenik premijera Rusije, Aleksandar Novak.

    “Dok se istraga ne završi, teško je reći kada će infrastruktura biti obnovljena i koliko će to koštati. Stručnjaci tvrde da je popravka tehnički izvodljiva,” rekao je Novak u intervjuu za “TAS S”.

    Kompanija “Sjeverni tok” je ranije objavila da su tri kraka gasovoda Sjeverni tok 1 i 2 nepovratno oštećena 26. septembra u eksplozijama za koje niko nije preuzeo odgovornost.

    Švedsko tužilaštvo je 18. novembra označilo ove eksplozije za akt sabotaže i pokrenula istragu koja je još uvek u toku.

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin je optužio Zapad za namjerno uništavanje evropske energetske infrastrukture, a portparol Kremlja Dmitrij Peskov je saopštio da neke evropske zemlje nisu dozvolile Rusiji da učestvuje u istrazi.

  • Lavrov: Smanjiće se mogućnosti Zapada da upravljaju globalnom ekonomijom

    Lavrov: Smanjiće se mogućnosti Zapada da upravljaju globalnom ekonomijom

    Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov izjavio je danas da će se zapadne zemlje uskoro suočiti sa situacijom kada će se njihova sposobnost da “upravljaju” globalnom ekonomijom značajno smanjiti.

    Lavrov je, na radnom sastanku sa predstavnicima ruskih medija, ukazao da će u tom slučaju zapadne zemlje morati da pregovaraju, kako je rekao, htjeli to ili ne, prenijela je agencija TAS S.

    “U bliskoj budućnosti vidjećemo smanjenje mogućnosti Zapada, veoma ozbiljno smanjenje mogućnosti da upravljaju svjetskom ekonomijom onako kako oni žele, a htjeli to ili ne, moraće da pregovaraju”, poručio je Lavrov.

  • Revolucionarne promjene u ruskoj vojsci

    Revolucionarne promjene u ruskoj vojsci

    Predsednik Rusije Vladimir Putin i ministar odbrane Sergej Šojgu najavili su gotovo revolucionarne promjene u ruskoj vojsci.

    Predsednik i ministar odbrane razgovarali su o proširenju Oružanih snaga, podizanju starosne granice za regrutaciju i promenama u strukturi vojske.Putin i Šojgu tada su podržali inicijativu da se podigne starosna granica za regrutaciju (sa 18 na 21 godinu) i obavezno služenje vojnog roka, kao i da se poveća ljudstvo u Oružanim snagama sa milion na milion i po ljudi, što je podržao i bivši komandant Crnomorske flote, admiral Vladimir Komojedov. “Evidentno je da mladi ljudi nešto starijeg uzrasta bolje uče vojne veštine potrebne za odbranu zemlje nego oni od 18 godina. Shodno tome, povećavaće se i prosečni nivo veština naših regruta”, rekao je on za list “Vzgliad”.

    Udvostručiće se i broj profesionalnih vojnika, pa će se broj ljudi koji su služili po ugovoru u Oružanim snagama Rusije, sa 380.000 povećati na 695.000 ljudi. Do kraja sledeće godine broj ovih profesionalnih vojnika trebalo bi da premaši pola miliona.

    “To je neophodno da bi se garantovalo obezbeđenje vojne bezbednosti Ruske Federacije u budućnosti”, rekao je ruski ministar odbrane.

    Kao reakcija na širenje NATO-a na istok na teritoriju Finske i Švedske, predstoji i promena strukture Oružanih snaga.

    Prema Šojguovima rečima, očekuje se i ponovno formiranje dve interdisciplinarne strateške teritorijalne asocijacije: Moskovskog i Lenjingradskog vojnog okruga koji su postojali do 2010. godine.

    Admiral Komojedov podsetio je da su ti okruzi postojali u Sovjetskom savezu, te da je Moskovski važan jer štiti industriju Moskve, dok je uloga Lenjingradskog da štiti severnu prestonicu Sankt Peterburg. Šojgu je predložio i stvaranje deset novih divizija.