VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lavrov: Rusija želi okončati rat u Ukrajini što je prije moguće

    Lavrov: Rusija želi okončati rat u Ukrajini što je prije moguće

    Rusija želi riješiti situaciju u Ukrajini i okončati rat što je prije moguće, rekao je u srijedu ministar vanjskih poslova Sergej Lavrov.

    Zaštita života vojnika i civila prioritet je Moskve, rekao je Lavrov u intervjuu za jedan ruski informativni program.

    Željeli bismo riješiti ovu situaciju što je prije moguće, okončati ovaj rat koji je Zapad pripremao i na kraju pokrenuo protiv nas preko Ukrajine, rekao je gospodin Lavrov.

    “Prioritet su nam životi vojnika i životi civila koji su ostali u zonama borbenih dejstava”, objasnio je ministar vanjskih poslova Rusije.

    Međutim, Lavrov je rekao da Moskva nema želju voditi razgovore sa Zapadom, pogotovo jer su zapadni političari “proglasili da sigurnost u Evropi treba graditi protiv Rusije”.

    O američkoj isporuci raketnih sistema “Patriot” Ukrajini, Lavrov je rekao da je Moskvi diplomatskim kanalima rečeno da se Vašington ne namjerava boriti direktno s Rusijom.

    “Pitali smo Amerikance znači li odluka o prenosu sistema Patriot da će ondje (u Ukrajini) biti američkih stručnjaka”, rekao je gospodin Lavrov.

    Potom je dodao:

    “Detaljno nam je objašnjeno da takvih planova nema, upravo zato što se Amerikanci ne žele direktno boriti protiv Rusije. Rekli su da će trebati nekoliko mjeseci da se sistem Patriot stavi u pogon, tokom kojeg ukrajinski vojnici mogu ovladati tehnologijom”, dodao je.

    Rekao je da je glavni razlog zašto Vašington insistira na nastavku inspekcija prema Sporazumu o smanjenju strateškog naoružanja “da shvate šta ih čeka u slučaju direktnog sukoba s Rusijom”.

    Lavrov je nazvao “ozbiljnom promjenom” gledišta SAD-a, tvrdeći da je Pentagon rekao da ne može zabraniti Kijevu da izvodi napade na regije koje su međunarodno priznate kao teritorije Ukrajine, uključujući Krim, prenosi “Yeni Safak”.

  • Ljudi iskakali iz zgrada kako bi izbjegli požar u kockarnici

    Ljudi iskakali iz zgrada kako bi izbjegli požar u kockarnici

    ​Ljudi su skakali u smrt s gorućih zgrada u bjesomučnom pokušaju da pobjegnu od smrtonosnog požara koji je u srijedu zahvatio kockarnicu u Kambodži, rekli su tajlandski spasioci.

    Spasioci su rekli da je najmanje 11 ljudi poginulo, ali se očekuje da će broj žrtava porasti mnogo više od požara u hotelu i kockarnici “Grand Diamond City” u Poipetu, koji graniči s Tajlandom.

    Patčarin Taentong, vođa tajlandskog spasilačkog tima koji je odgovorio na hitne pozive kambodžanskih vlasti, rekao je da su neke od žrtava izgleda umrle od udisanja dima.

    “Kada smo stigli, nismo mogli ući jer je vatra već zahvatila većinu zgrada”, rekao je.

    Otprilike 700 tajlandskih građana spašeno je i poslano u bolnice u Tajlandu, prema vlastima.

    Na fotografijama s mjesta događaja vide se ogromni plamenovi svijetle boje jantara i stubovi dima koji se uzdižu iz kompleksa, prenosi “9News”.

  • Kremlj: Mirovni plan za Ukrajinu mora uključivati realnost da su aneksirani regioni ruski

    Kremlj: Mirovni plan za Ukrajinu mora uključivati realnost da su aneksirani regioni ruski

    Kremlj je u srijedu odbacio mirovni plan ukrajinskog predsjednika Volodimira Zelenskog od 10 tačaka, rekavši da prijedlozi za okončanje sukoba u Ukrajini moraju uzeti u obzir ono što naziva “današnjom stvarnošću” četiri ukrajinske regije koje je rusija anektirala.

    “Ne može postojati mirovni plan za Ukrajinu koji ne uzima u obzir današnju realnost u vezi sa ruskom teritorijom, sa ulaskom četiri regiona u sastav Rusije. Planovi koji ne uzimaju u obzir ovu realnost ne mogu biti mirni”, rekao je glasnogovornik Kremlja Dmitri Peskov.

    Rusija je u septembru proglasila ukrajinske oblasti Donjeck, Lugansk, Herson i Zaporožje dijelom svoje teritorije nakon referenduma koje su osudile Ukrajina i zapadne zemlje. Rusija ne kontroliše u potpunosti nijednu od četiri regije.

    Predsjednik Zelenski je promovisao je svoj mirovni plan od 10 tačaka, koji je prvi put najavio u novembru, razgovarajući o njemu, između ostalih, s američkim predsjednikom Joeom Bidenom i pozivajući svjetske lidere da na osnovu njega održe Globalni mirovni samit.

    Plan predviđa povlačenje ruskih trupa sa međunarodno priznate teritorije Ukrajine, što bi značilo da Rusija odustane i od četiri regiona za koje tvrdi da ih je anektirala, kao i od Krima, koji je zauzela 2014.

    Kremlj je više puta govorio da je otvoren za mirovne pregovore s Ukrajinom, ali ne vidi spremnost Kijeva za pregovore.

  • Lavrov: Za nas svijet nije samo Evropska unija

    Lavrov: Za nas svijet nije samo Evropska unija

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov rekao je u intervjuu ruskoj agenciji “TAS S” da Rusija više ne planira da pokreće zajedničke projekte sa EU. On je još naglasio da za Rusiju svijet nije samo Evropska unija.

    Odluka je donijeta, kako se navodi s obzirom na to da Zapad efektivno vodi hibridni rat protiv Moskve.

    Prema riječima visokog ruskog diplomate, odnosi između Moskve i EU su “na istorijskom minimumu” iz, kako je rekao, dobro poznatih razloga.

    “Ubrzo nakon što je specijalna vojna operacija pokrenuta, Brisel je krenuo stopama SAD i NATO u hibridni rat protiv nas. Šef diplomatije EU, Žozep Borel bio je jedan od prvih koji je pozvao na poraz Rusije na ratištu”, istakao je Lavrov.

    “Ne namjeravamo da kucamo na zatvorena vrata niti da pokrećemo bilo kakve zajedničke projekte. Hvala Bogu, svijet za nas nije samo Evropska unija i imamo mnogo prijatelja i istomišljenika na drugim mjestima“, rekao je on.

    Lavrov je osudio vladajuće elite u EU zbog nanošenja štete vitalnim interesima i blagostanju svojih građana.

    “Oni su pratili antitursko vođstvo hegemona preko okeana u skoro potpunoj poslušnosti, a ponekad čak i prevazilazeći (SAD)“, dodao je Lavrov, prenosi “TAS S”.

  • Zaharova o pozivu Кijeva da se Rusija isključi iz UN

    Zaharova o pozivu Кijeva da se Rusija isključi iz UN

    Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Rusije Marija Zaharova odreagovala je na poziv Кijeva da se Rusija isključi iz Ujedinjenih nacija poslovicom “psi laju, a karavani prolaze”.

    • To je slučaj kada psi laju, a karavani prolaze. Ništa ne treba raditi tim povodom. Ukrajina je u svojoj istoriji preživjela razne ličnosti. Proteklih godina i decenija tamo je bilo mnogo nitkova koji su u potpunosti rasturili zemlju, gurnuli su je na ivicu propasti – konstatovala je zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova Rusije.

    Po njenim riječima, to treba uzeti u obzir i u skladu sa tim činjenicama graditi politiku Rusije.

    • Apsolutno ne vrijedi slušati te bolesne izjave u kojima nema nikakve istorijske suštine, logike ili shvatanja do čega to može dovesti čak i u snovima – ocijenila je ona.

    Ministarstvo spoljnih poslova Ukrajine ranije je pozvalo da se Rusija isključi iz Ujedinjenih nacija, iako je to nemoguće prema Povelji organizacije u kojoj Rusija ima pravo veta u glavnom organu – Savjetu bezbjednosti.

  • Kina će prestići Ameriku do 2035. godine

    Kina će prestići Ameriku do 2035. godine

    Predviđa se da će Kina prestići SAD kao najveća svjetska ekonomija do 2035. godine.

    Takođe se očekuje da će Indija postati druga najveća svjetska ekonomija do 2075. godine. Dve zemlje slediće SAD na trećem mestu, prema dugoročnoj perspektivi Goldman Saksa, prenosi Investitor.

    “Očekujemo da će se težina globalnog bruto domaćeg proizvoda (BDP) još više pomeriti prema Aziji u narednih 30 godina”, napisali su ekonomisti Goldman Saksa Kevin Dali i Tadas Gedminas u izveštaju na 45 stranica.

    U 2050. godini predviđa se da će pet najvećih svetskih ekonomija biti Kina, SAD, Indija, Indonezija i Nemačka.

    Nigerija, Pakistan i Egipat bi takođe mogli da budu među najvećim svetskim ekonomijama do 2075. godine, zahvaljujući brzom rastu stanovništva, ako usvoje “odgovarajuće politike i institucije”, navodi se u izveštaju.

    SAD, nakon što su nadmašile dugoročne projekcije realnog rasta BDP-a u protekloj deceniji, malo je verovatno da će ponoviti ovaj podvig u narednoj deceniji, dodaju analitičari.

    “Potencijalni rast SAD-a ostaje znatno niži od rasta velikih tržišnih ekonomija u razvoju, uključujući Kinu i posebno Indiju”, naveli su Dali i Gedminas.

    “Štaviše, izuzetna snaga američkog dolara u poslednjih nekoliko godina dovela je do toga da se značajno povećao iznad njegove fer vrednosti zasnovane na paritetu kupovne moći, a ovo odstupanje implicira da je veća verovatnoća da će depresirati u narednih 10 godina.”

    Globalni ekonomski rast, koji je već oslabio tokom decenija, dodatno će usporiti do 2075. godine, zbog usporavanja rasta svetskog stanovništva, prema dugoročnim prognozama Goldman Saksa.

    Predviđa se i da će globalna ekonomija rasti u proseku 2,8 odsto godišnje između 2024. i 2029. godine, a nakon toga će postepeno opadati, prema izveštaju Goldman Sachs Research. To se upoređuje sa prosečnim rastom od 3,6 odsto u deceniji pre globalne finansijske krize i 3,2 odsto u 10 godina pre pandemije Covid-19.

    Veliki deo ekonomskog usporavanja je posledica slabijeg rasta svetske populacije. Tokom proteklih 50 godina, rast broja ljudi na planeti opao je sa 2 odsto godišnje na manje od 1 odsto trenutno, a projekcije UN-a pokazuju da će do 2075. pasti na nulu.

    Slabljenje produktivnosti, povezano sa usporavanjem tempa globalizacije i tehnološkog napretka, takođe će doprineti smanjenju rasta globalnog bruto domaćeg proizvoda.

    “Globalizacija se ne odnosi samo na trgovinu robom – ona obuhvata rast u prekograničnom kretanju robe, kapitala, ljudi, tehnologija, podataka i ideja“, rekli su ekonomisti Goldman Saksa u izveštaju.

    “S obzirom na to da je period brze globalizacije sada iza nas, malo je verovatno da će globalna ekonomija povratiti stope rasta produktivnosti postignute tokom decenije 2000-2010. Štaviše, mogućnost potpunog preokreta je ključni rizik za globalne izglede.”

    Sve u svemu, protekcionizam i klimatske promene su dva najveća rizika za dugoročne projekcije ekonomskog rasta, pokazuje izveštaj.

    “Dok je nejednakost prihoda među zemljama opala, nejednakost prihoda unutar zemalja je porasla. Ovo predstavlja veliki izazov za budućnost globalizacije”, rekli su ekonomisti.

    Što se tiče klimatskih promena, u izveštaju se navodi da “nema praktičnog razloga” zašto globalna ekonomija u celini ne može “odvojiti” ekonomski rast od emisije ugljenika.

    “Ali postizanje održivog rasta zahteva ekonomske žrtve i globalno koordiniran odgovor, a oboje će biti politički teško postići“, rekli su Dali i Gedminas.

  • Putin potpisao: Zabranjene isporuke nafte

    Putin potpisao: Zabranjene isporuke nafte

    Predsednik Rusije Putin potpisao je danas dekret kojim se zabranjuju isporuke ruske nafte državama koje se uvele ograničenje cene za naftu i naftne derivate.Dekret stupa na snagu od 1. februara do 1. jula naredne godine. U dokumentu, koji je objavljen na portalu pravnih informacija, navodi se da se zabranjuju isporuke ruske nafte ako je u ugovorima direktno ili indirektno precizirano ograničenje cene.

    Zabrana isporuke nafte stupa na snagu 1. februara 2023. i važi do 1. jula naredne godine, a datum zabrane isporuke naftnih derivata odrediće ruska vlada, najavljuje se u dokumentu.

    Kako se navodi, Putin može da daje posebnu dozvolu za isporuke nafte i naftnih derivata bez obzira na ograničenje cene, ističe se u uredbi.

    Ograničenje cene ruske nafte od 60 dolara po barelu o kojem su se dogovorile EU, G7 i Australija stupilo je na snagu 5. decembra, kao i embargo na uvoz ruske nafte u EU, uz nekoliko izuzetaka.

    Odluka o ograničenju cene ruske nafte od 60 dolara po barelu omogućava da se ona prodaje trećim zemljama uz korišćenje tankera zemalja G7 i EU, njihovih osiguravajućih firmi i kreditnih institucija, ali samo ako se nafta prodaje ispod cene od 60 dolara po barelu.

  • Njemački epidemiolozi proglasili kraj pandemije koronavirusa

    Njemački epidemiolozi proglasili kraj pandemije koronavirusa

    Najistaknutiji njemački epidemiolozi su saglasni u jednom: Pandemiji koronavirusa u ovoj zemlji došao je kraj.

    Epidemiolog Christian Drosten smatra da je pandemija COVID-a u Njemačkoj i definitivno okončana.
    “Ove zime s virusom SARS-CoV-2 doživljavamo prvi endemski val. Po mom mišljenju, pandemija je završena”, rekao je Drosten za berlinski list Tagesspiegel, a prenosi Deutsche Welle.

    Nakon ove zime otpornost i imunitet stanovništva će biti toliko veliki da će se virus teško moći održati i pojaviti tijekom ljeta.


    Šef virologije u berlinskom Charitéu je, kao jedino ograničenje, naveo pojavu novih varijanti virusa i dodao da ni to više ne očekuje.

    Christian Karagiannidis, predsjednik njemačkog Društva za intenzivnu medicinu, također je za Redaktionsnetzwerk Deutschland izjavio da je malo vjerovatno da bi se opasna varijanta virusa korone mogla ponovo proširiti u u zemlji.

    Institut Robert Koch je u svom sedmičnom izvještaju uoči Božića istaknuo da drugi patogeni, kao što su gripa, odnosno virusi gripe i respiratorni sincicijski virus (RSV), koji izaziva respiratorne infekcije, sada dominiraju zaraznim bolestima.

    Međutim, brojne mjere zaštite od korone, koje su u Njemačkoj propisane zakonom i dalje su na snazi.

    Dok pokrajinske vlade mogu same odlučiti je li obavezno nošenje maski u regionalnim prijevoznim sredstvima poput regionalnih vlakova i autobusa, FFP2 maske su do početka aprila naredne godine obavezne za međugradske vozove i autobuse koji saobraćaju po cijeloj Njemačkoj, kao i u liječničkim ordinacijama, klinikama i staračkim domovima.

  • “Sankcije uspješne. Rusi gube”

    “Sankcije uspješne. Rusi gube”

    Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj ocenio je danas da su sankcije protiv Rusije uspešne.

    Dodao je da sankcije, zajedno sa političkom, finansijskom i podrškom Ukrajini donose efekte i Rusiji otežavaju da finansira rat dok ruska privreda gubi sposobnost modernizacije.

    “Cilj sankcija jeste da se Putinu smanje mogućnosti da finansira rat. I pogledajmo, Putin nije bio u stanju da nastavi početnu ofanzivu velikih razmera u Ukrajini i sada je gurnut na istok. Ali, sankcije nisu magični odgovor i same po sebi neće zaustaviti rat. Sankcije su samo jedno od oruđa koje koristimo”, kazao je Borelj u intervjuu poljskoj državnoj agenciji PAP.

    Visoki evropski zvaničnik naveo je da OECD predviđa da će umesto rasta u ruskoj privredi biti zabeležen pad od 5,6 odsto, da preko 1.000 međunarodnih kompanija koje predstavljaju 40 odsto ruskog BDP-a dobrovoljno ograničava svoje poslovanje a za te kompanije u Rusiji je vezano pet miliona radnih mesta.

    “EU je smanjila uvoz ruske nafte za 90 odsto, smanjili smo uvoz ruskog gasa na rekordni minimum. I ne zaboravimo, nije samo EU uvela sankcije. Tu je 40 zemalja koje su uvele sankcije a one predstavljaju 50 odsto globalnog BDP-a”, rekao je Borel.

    Šef evropske diplomatije ponovio je da će EU pružati pomoć Ukrajini dok god joj je to potrebno, posebno sa finsiranjem dela osnovnih potreba za stanovništvo, budući da prema procenama izrađenim u saradnji sa Međunarodnim monetarnim fondom Ukrajini u budžetu nedostaju mesečno tri do četiri milijarde evra.

    “Evropska komisija predložila je da se Ukrajini odobri dodatna pomoć od 18 milijardi evra za 2023. godinu, znači 1,5 milijardi mesečno. Zemlje članice usvojile su predlog a sada mora još da ga usvoji i Evropski parlament”, kazao je Borelj.

    Evropski zvaničnik u razgovoru za poljsku agenciju nije isključio da Rusija može da pribegne i nuklearnom oružju, ali je naglasio da ogromna većina međunarodne zajednice ipak neće dozvoliti da je time Rusija ucenjuje.

    “Očigledno je da ako neko ko lakomisleno krši Povelju OUN i međunarodno pravo ako upadne u očaj kada se stvari ne razvijaju prema njegovim predstavama neće oklevati da preti upotrebom svega što ima u svom arsenalu terora. Ali mi i ogromni deo međunarodne zajednice vrlo jasno odbijamo neodgovorne nuklearne ucene Rusije”, kazao je Borel.

  • Masovno dezerterstvo u Oružanim snagama Ukrajine? Zalužni traži oštrije kazne

    Masovno dezerterstvo u Oružanim snagama Ukrajine? Zalužni traži oštrije kazne

    Ukrajinski vojnici često samovoljno napuštaju vojne jedinice, izjavio je potpukovnik Oružanih snaga Ukrajine.

    Ranije je glavnokomandujući Oružanih snaga Ukrajine, Valerij Zalužni, izjavio da je potrebno pojačati odgovornost vojske, za neovlašćeno povlačenje sa bojišta, dezerterstvo, neposlušnost i nepoštovanje borbenih naređenja.

    “Zalužni je potpuno u pravu. U svojoj jedinici imam desetak vojnika i narednika koji su probali da pobegnu, a izvukli su se uz blagu kaznu”, podelio je svoje mišljenje potpukovnik Oružanih snaga Ukrajine.

    Oficir je dodao da dezertere treba hapsiti i odmah im suditi nakon prvog pokušaja napuštanja svoje jedinice.

    Prema rečima drugog vojnog lica, ukrajinske snage bezbednosti često se moralno slome zbog ogromne nadmoći ruske artiljerije na liniji fronta. On je zahtev glavnokomandujućeg za pooštravanje kazne nazvao “potpuno očekivanim”.

    Prema rečima drugog službenika, Zalužni ne uzima u obzir mnoge nijanse prilikom srovođenja novog zakona. On je priznao da Oružane snage Ukrajine treba da poboljšaju disciplinu, ali je ukazao na izuzetno nizak kvalitet obuke mobilisanih ukrajinskih vojnika od kojih mnogi ne ispunjavaju minimalne uslove za služenje u oružanim snagama.

    Vojska je pozvala da se prvo pooštre kriterijumi za odabir regruta, a tek nakon toga da se donese zakon o dezerterstvu.

    Ranije je britansko izdanje “Dejli mejla” saopštilo da zbog velikih gubitaka Oružane snage Ukrajine regrutuju sve redom. Predstavnici vojnih kancelarija moraju bukvalno da trče za svakim vojnim obveznikom. Pozivi se uručuju čak i na ulazu u crkvu. Prema britanskim novinarima, agresivne metode koje kijevske vlasti koriste za mobilizaciju muškaraca odražavaju stvarni broj žrtava u Oružanim snagama Ukrajine.