VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Zapad ima prijedlog za kraj rata?

    Zapad ima prijedlog za kraj rata?

    Ukrajinski zvaničnik odbacio je juče tvrdnje Dmitrija Medvedeva da Ukrajina želi da prekine rat na svojoj teritoriji tako što će zemlju podeliti na dva dijela,

    Tačnije, Medvedev je rekao da bi ta podela trebalo da se izvrši kao što je to nekada učinila Koreja.

    Medvedev, bivši predsednik Rusije i sadašnji zamenik predsednika Saveta bezbednosti, napisao je na svom Telegram kanalu da se čini da Kijev razmatra navodni predlog zapadnih saveznika da se Ukrajina podeli “prema korejskom scenariju”.

    Medvedev je rekao da bi po takvom planu Ukrajina funkcionisala na liniji Južne Koreje, dok bi Donbas i druge okupirane teritorije postale deo Rusije.

    Međutim, Medvedev je takođe opisao “korejski scenario” kao “samo željno razmišljanje” i rekao da to neće biti moguće jer je Rusija “zemlja sa punim suverenitetom i ima najstrašnije oružje”.

    Aleksij Danilov, sekretar ukrajinskog Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu, rekao je da su tvrdnje Medvedeva lažne.

    “Ukrajina nije Koreja. Neće biti 38. paralele, niti drugih paralela. Neće biti tuđih priča i scenarija nametnutih spolja”, napisao je Danilov na Tviteru, misleći na 38. paralelu, geografsku širinu koja otprilike čini granicu između Severne i Južne Koreje.

    “Ruski bojni brod je odredio u kom pravcu će se kretati. Nema promene na horizontu. Ukrajinske odbrambene snage funkcionišu”, dodao je on.

    Kirilo Budanov, šef ukrajinske Glavne obaveštajne uprave, rekao je prošlog marta da bi Rusija mogla da pokuša da Ukrajini nametne “korejski scenario”.

    “Ruski predsednik Vladimir Putin pokušaće da nametne liniju podele između neokupiranih i okupiranih regiona naše zemlje”, rekao je Budanov.

    “Zapravo, to je pokušaj stvaranja Severne i Južne Koreje u Ukrajini. Okupatori će pokušati da ujedine okupirane teritorije u jedinstvenu kvazidržavnu celinu koja će se suprotstaviti nezavisnoj Ukrajini”, rekao je on.

  • Broj žrtava razornog zemljotresa premašio 15.000, pomoć stiže sa svih strana

    Broj žrtava razornog zemljotresa premašio 15.000, pomoć stiže sa svih strana

    Broj poginulih u katastrofalnim zemljotresima koji su u ponedeljak pogodili Tursku i Siriju povećao se na najmanje 15.383, saopštile su danas turske i sirijske vlasti.

    Turska agencija za vanredne situacije saopštila je danas da se broj žrtava u Turskoj povećao za više od 3.000 za nekoliko sati i sada iznosi 12.391.

    Ukupan broj poginulih u Siriji je najmanje 2.992, uključujući 1.730 u oblastima pod kontrolom pobunjenika na sjeverozapadu, prema podacima grupe civilne odbrane „Beli šlemovi”, a 1.262 ljudi je poginulo u dijelovima Sirije pod kontrolom vlade, javili su sirijski državni mediji, prenio je Si-En-En (CNN).

    Broj povređenih u Turskoj povećao se na 62.914, saopštila je agencija za vanredne situacije, navodeći da se operacije potrage i spasavanja nastavljaju, a da potragu otežavaju niske temperature, javio je Rojters.

    U Turskoj je proglašena vanredna situacija na tri mjeseca u 10 provincija, a pomoć stiže iz cijelog svijeta.

    Dva snažna zemljotresa pogodila su jugoistok Turske u ponedeljak ujutru, gotovo potpuno uništivši nekoliko gradova, a zemljotres kod Gazijantepa bio je jačine 7,8 stepeni po Rihteru.

    Među humanitarcima su i pripadnici specijalističkog tima za traganje i spasavanje iz ruševina Uprave civilne zaštite Republike Srpske, koji sa pripadnicima AFAD-a pomažu u potrazi i spasavanju stanovništva, piše RTRS.

    Raspoređeni su u gradu Kahran – man – marašu, gdje je i bio epicentar zemljotresa.

    Danas će ka Turskoj, iz Republike Srpske krenuti novi konvoj pomoći kopnenim putem.

  • Zelenski na evropskoj turneji, traži dodatno naoružanje Ukrajine

    Zelenski na evropskoj turneji, traži dodatno naoružanje Ukrajine

    Predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski nalazi se na evropskoj turneji, tokom koje od evropskih saveznika traži dodatnu vojnu pomoć i isporuke savremenog naoružanja i municije.

    Zelenski je juče boravio u Londonu, gde se sastao sa premijerom Rišijem Sunakom, kao i sa kraljem Čarlsom Trećim. Obratio se i britanskom parlamentu, zahvalivši na dosadašnjoj pomoći.

    Jedna od glavnih tema razgovora Zelenskog i Sunaka je bilo obezbjeđivanje naprednih, borbenih aviona Kijevu. Tim povodom iz Londona je poručeno da je prvi korak koji bi mogao da vodi ka obezbeđivanju aviona – obuka ukrajinskih pilota za upravljanje NATO avionima na proljeće.

    Zelenski je sa Sunakom obišao i ukrajinske vojnike, koji se nalaze na obuci za upravljanje tenkovima “čelendžer 2”.

    U sklopu evropske turneje, Zelenski je otišao i u Pariz, na večeru “iza zatvorenih vrata” sa predsjednikom Emanuelom Makronom i njemačkim kancelarom Olafom Šolcom.

    I Makron i Šolc su poručili da se nastavlja podrška Ukrajini u ratu protiv Rusije, a njemački kancelar je naglasio i da je Ukrajini mjesto u evropskoj porodici.

    Očekuje se da će ukrajinski predsjednik danas otputovati u Brisel na Samit lidera zemalja članica EU, od kojih će zatražiti više oružja za borbu protiv Rusije i ubrzano napredovanje Kijeva u procesu pridruživanja EU, potvrdio je jedan visoki ukrajinski zvaničnik, prenosi Rojters.

    U međuvremenu, njemački ministar odbrane Boris Pistorijus izjavio je da bi zapadni partneri prvu turu borbenih tenkova “leopard 2” mogli da isporuče Ukrajini u prva tri ili četiri mjeseca ove godine.

    I premijer Portugalije Antonio Košta izjavio je da je počela popravka nekoliko portugalskih tenkova “Leopard 2”, te da će tri takva tenka sljedećeg mjeseca biti poslata u Kijev.

    Povodom najnovijih aktivnosti Kijeva na obezbjeđivanju dodatnog naoružanja sa Zapada, Moskva upozorava da će sve oružje koje bude isporučeno Ukrajini biti i uništeno.

    Ruska ambasada u Londonu upozorila je britanske vlasti da ne šalju borbene avione u Ukrajinu, ističući da bi takav potez imao “vojne i političke posledice po evropski kontinent i ceo svet”, prenosi Tas.

    Jučerašnji dan obilježile su nove tenzije na relaciji Moskva-Vašington, nakon što je nagrađivani američki novinar objavio tvrdnje da su eksplozivne naprave ispod ruskog gasovoda Sjeverni tok 2, u junu prošle godine, postavili ronioci američke mornarice, po nalogu predsjednika SAD Džozefa Bajdena.

    Moskva je pozvala SAD da se izjasne o svojoj ulozi u ovoj eksploziji, dok Vašington demantuje ove navode, ističući da je reč o potpunoj laži.

  • Evropski lideri će pozvati Srbiju i samoproglašeno Kosovo da iskoriste “istorijsku priliku” koju nudi plan EU

    Evropski lideri će pozvati Srbiju i samoproglašeno Kosovo da iskoriste “istorijsku priliku” koju nudi plan EU

    Šefovi država i vlada Evropske unije (EU) će na samitu koji se održava danas i sutra, 9.i 10. februara, razgovaraće, između ostalog, i o dijalogu Srbije i samoproglašenog Kosova.

    Zvaničnici EU su potvrdili da je ova tačka uvrštena u dnevni red u posljednjem trenutku. Dijalog o normalizaciji odnosa Kosova i Srbije bit će obuhvaćen i u zaključcima sa samita.
    S obzirom da je u posljednje vrijeme, više nego ikada ranije, normalizacija odnosa Kosova i Srbije stavljena u fokus – a sve nakon objavljivanja francusko-njemačkog plana, evropski zvaničnici su zaključili da je neophodno naglasiti i težiti ka napretku u odnosu ove dvije države.

    “Evropski savjet pozdravlja evropski prijedlog za postavljanje odnosa između obe strane na novu i održivu osnovu kao istorijsku šansu koju obje strane trebaju iskoristiti u cilju ostvarivanja svoje evropske perspektive”, navodi se u nacrtu zaključaka u koji Radio Slobodna Evropa (RSE) ima uvid.

    Takođe će, putem zaključaka, apelovati za obe strane stranama da “u potpunosti i bez uslova sprovedu”, obaveze na koje su one se obavezale u okviru dijaloga, uključujući sporazume iz 2013. i 2015. godine o stvaranju Zajednice opština sa srpskom većinom na Kosovu (ZSO).


    Premijer Kosova Albin Kurti je ranije tokom ove sedmice, nakon sastanka sa Miroslavom Lajčakom, izjavio da prihvata prijedlog EU za normalizaciju odnosa Kosova i Srbije.

    Inače, u francusko-njemačkoj inicijativi koja je trenutno u fokusu, za Beograd je, kako je to izjavio predsjednik Aleksandar Vučić, najspornija tačka koja se odnosi na članstvo Kosova u međunarodnim organizacijama.

    No, ipak, Vučić smatra da bez obzira kako Srbija odgovorila na taj zahtjev, tok dešavanja je već predodređen.

  • Kako se Rusija izvukla?

    Kako se Rusija izvukla?

    Rusija je preživela godinu dana sankcija investirajući kao nikada do sada.

    Blumberg navodi i da Rusija nastoji tako da se izvuče iz samonametnute ekonomske krize koja je pretila da izazove najdublju recesiju tokom više od dve decenije vladavine predsednika Vladimira Putina.

    Kako je navedeno, ruske kompanije su morale da troše da bi zamenile uvoz i diverzifikovale trgovinu.

    Nagli izvoz robe usmeravao je kapital u kase vlade i kompanija podstičući rast poslovnih investicija, koji je bio bez presedana tokom prethodnih ekonomskih kontrakcija.

    Tako su velike i male kompanije trošile na zamenu strane opreme i softvera ili su usmeravale novac u izgradnju novih lanaca snabdevanja, kako bi došle do alternativnih tržišta.

    Iako suočena sa početnim predviđanjima da će doći do pada kapitalnih izdataka do 20 odsto, Rusija je zabeležila povećanje od šest odsto u 2022. godini.

    Ruske investicije su se ovog puta pokazale kao otporne na recesiju.

    Iako centralna banka i rusko Ministarstvo ekonomije predviđaju period stabilnosti ili samo blagi pad, Bloomberg Economics predviđa da će se investicije u osnovna sredstva smanjiti za pet odsto u 2023. godini, što je velika kočnica za ekonomiju za koju se očekuje da će se smanjiti za 1,5 odsto.

    Takođe, navodi da je ruska recesija drugačija od bilo koje pre nje.

    “Tokom uobičajenog pada, privatne investicije imaju najveći udarac, dok potrošnja domaćinstava opada manje. Ali, ne i ovog puta. Procenjujemo da će ova anomalija nestati 2023. jer velika neizvesnost i rizici poslovanja u Rusiji smanjuju investicije”.

    Dok je Rusija pokušavala da se izbori sa nestašicama izazvanim sankcijama, nicala su nova privatna preduzeća, od kojih su mnoga podržana državnim zajmovima ili subvencijama.

    Tako u regionu Pskov na zapadu Rusije fabrika će proizvoditi industrijske baterije, kako bi pomogla u zameni uvoza.

    Na primer, hemijsko preduzeće pokrenuto u Čuvašiji na Volgi planira da proizvodi vodonik peroksid u količinama koje bi trebalo da u potpunosti zadovolje domaću potražnju.

    U blizini Moskve, pogoni su počeli da proizvode hidrauličku opremu i lekove.

    Takođe, nestanak velikog broja uvoznih proizvoda postao je jedna od sila koje izobličavaju rusku ekonomiju u vreme rata, podstičući rast zasnovan na manje sofisticiranoj tehnologiji, ka onome što je njena centralna banka nazvala “obrnutom industrijalizacijom”.

  • Demonstracija sile Sjeverne Koreje

    Demonstracija sile Sjeverne Koreje

    Sjeverna Koreja održala je noćnu vojnu paradu u Pjongjangu povodom obeležavanja 75. godišnjice od osnivanja svoje vojske.

    Na paradi je prikazan dosad najveći broj interkontinentalnih balističkih projektila, objavila je državna novinska agencija KCNA.

    Severnokorejski predsednik Kim Džong Un prisustvovao je vojnoj paradi sa svojom ćerkom, za koju se smatra da je moguća naslednica oca na čelu Severne Koreje, preneo je Rojters.

    Državni mediji su objavili da je Severna Koreja na paradi prikazala više interkontinentalnih balističkih projektila (ICBM) nego ikada ranije, taktičke nuklearne jedinice i nagovestila novo oružje na čvrsto gorivo.

    Snimci koje su objavili državni mediji pokazuju čak 11 hvasong-17 najvećih interkontinentalnih raketa u Severnoj Koreji, za koje se pretpostavlja da imaju veoma veliki domet, objavila je britanska agencija.

    Hvasong-17 je prvi put testiran prošle godine, a Pjongjang je napredovao u svom programu balističkih projektila i lansiranju većih i naprednijih raketa, uprkos rezoluciji i sankcijama Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.

  • Zastrašujuća procjena: “Pod ruševinama 180.000 ljudi”

    Zastrašujuća procjena: “Pod ruševinama 180.000 ljudi”

    Pune razmjere razaranja prouzrokovanih dvostrukim zemljotresima magnitude 7,8 i 7,5, koji su pogodili južnu Tursku i sjevernu Siriju 6. februara još nisu poznate, a zasad se zna da raste broj smrtnih slučajeva koji je u te dvije zemlje premašio 11.000, kao i da je oštećeno najmanje oko 6.000 zgrada, prenio je Ekonomist.

    Stručnjak za zemljotrese Ovgun Ahmet Ercan procjenjuje da bi 180.000 ili više ljudi moglo biti zarobljeno ispod ruševina, od kojih su vjerovatno skoro svi mrtvi, prenosi Tanjug.

    Turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan proglasio je vanredno stanje u deset provincija koje su potresli zemljotresi, a u njima živi 13 miliona ljudi.

    U regiji pogođenoj katastrofom na jugu Turske nalazi se i Adana, grad sa 1,8 miliona stanovnika, u kojem su nebrojeni stambeni blokovi sravnjeni sa zemljom.

    Jugoistočno odatle na oko 100 kilometara prizori su još apokaliptičniji, naročito u Iskenderunu, gradu na obali Sredozemnog mora, gde vatra guta jedan za drugim brodski kontejner u gradskoj luci i puni okolne planine crnim dimom, a vatrogasaca nema nigde.

    Katastrofalno stanje je i u još južnijoj Antakiji, mjestu od 400.000 ljudi, u kojem praktično sve zgrade uništene, dok su leševi izvučeni iz ruševina, umotani u tepisone ili ćebad, nanizani duž glavne saobraćajnice, pored povrijeđenih, koji čekajući hitnu pomoć.

    Aerodrom u blizini tog mjesta zatvoren je zbog oštećenja piste.

    S druge strane, u Siriji najviše stradalih ima u Idlibu, provinciji koju drže pobunjenici na sjeverozapadu, kao i u oblasti pod kontrolom režima Bašara al-Asada.

    Ujedinjene nacije kažu da su na sjeverozapadu najmanje 224 zgrade uništene, dok ih je 325 oštećeno, a konačni broj vjerovatno će biti mnogo veći.

    Većina ljudi u Idlibu je raseljena iz drugih oblasti u Siriji i živi u šatorima ili improvizovanim kućama, a očevici kažu da je zemljotres pogodio čitava sela.

    Bijeli šlemovi, grupa civilne odbrane koja radi u pomenutoj oblasti, bili su nažalost dobro pripremljeni da reaguju, jer su proveli godine iskopavajući ljude iz ruševina tokom višegodišnjeg rata u Siriji.

    Međutim, njih je veoma malo, možda oko 3.000 dobrovoljaca u regionu od više od četiri miliona ljudi.

    Turska vojska, koja ima male baze širom Idliba, poslala je spasilačke timove, ali će podrška spolja vjerovatno sporo stizati, kako zbog toga što region kontrolišu pobunjeničke grupe, tako i zato što je do njega teško doći, a oko 2,7 miliona ljudi u pokrajini oslanja se na međunarodnu pomoć koja se transportuje preko granice.

    UN su 7. februara objavile da je prekogranična pomoć zaustavljena i nije jasno kada bi to moglo da se nastavi, pa će to usporiti sve napore za ublažavanje zemljotresa, računajući nestašicu hrane, lijekova i drugih osnovnih dobara za milione ljudi.

    Ništa bolja situacija nije ni na teritoriji pod kontrolom režima, ali se čini da je najgor u Alepu, drugom najvećem gradu u Siriji, ali je takođe velika šteta u Hami, provinciji na jugu, i Latakiji, na obali.

  • Rusi poslali jasnu poruku: “Očekujte ‘krvavu žetvu'”

    Rusi poslali jasnu poruku: “Očekujte ‘krvavu žetvu'”

    Snabdevanje Kijeva borbenim avionima od strane Velike Britanija dovešće do posledica po ceo svet, navodi se u komentaru ruske ambasade u Londonu.

    “Želim da podsetim zvanični London, na njihovoj je savesti u takvom scenariju ‘krvava žetva’ sledećeg kruga eskalacije, kao i vojno-političke posledice koje iz toga proizilaze po evropski kontinent i ceo svet”, navode iz ruske ambasade.

    Podsećamo, britanski premijer Riši Sunak zatražio je danas od ministra odbrane Bena Volasa da istraži koje bi borbene avione Velika Britanija potencijalno mogla da isporuči Ukrajini, saopštio je Dauning strit.

    “Premijer je zadužio ministra odbrane da istraži koje avione možemo da obezbedimo, ali da budemo jasni, ovo je dugoročno rešenje, a za Ukrajinu su sada najvažniji kratkoročni kapaciteti”, objasnio je Sunakov portparol.

    Portparol je naglasio da nije doneta konačna odluka o slanju britanskih aviona u Ukrajinu, ali je napomenuo da Volas “aktivno” razmatra to pitanje.

    “Ono što još nismo odlučili je da li ćemo poslati britanske borbene avione. Očigledno se vodi diskusija među drugim zemljama o njihovim borbenim avionima, od kojih su neki sličniji onome na šta su ukrajinski piloti navikli”, dodao je on, navodi Gardijan.

  • Zelenski: Pobjeda koja će promeniti svijet

    Zelenski: Pobjeda koja će promeniti svijet

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski izjavio je u britanskom parlamentu da će pobeda Ukrajine nad Rusije promeniti svet i odvratiti buduće agresore.

    “Pobeda će promeniti svet i ovo će biti promena koja je svetu odavno potrebna”, kazao je Zelenski u obraćanju u britanskom parlamentu, preneo je Rojters.

    Zelenski je istakao da Velika Britanija korača s Ukrajinom ka, kako je rekao, najvažnijoj pobedi naše današnjice, koja će biti pobeda nad samom idejom rata.

    Obraćajući se britanskim poslanicima, Zelenski je pozvao saveznike da isporuče Ukrajini avione, preneo je AP.

    “Borbene letelice za Ukrajinu – krila za slobodu”, naglasio je on.

    On je podelio sa britanskim poslanicima priču o tome da je poslednji put posetio Veliku Britaniju, u jesen 2020. godine, kada je obišao ratne sobe ispod Vajthola, gde je Vinston Čerčil vodio Britaniju kroz Drugi svetski rat, preneo je “Gardijan”.

    On je rekao da je osetio kako hrabrost vodi čoveka kroz najnezamislivije teškoće da bi ga konačno nagradio pobedom.

    “London je uz Kijev od prvog dana, od prvih sekundi i minuta ruskog rata protiv Ukrajine”, kazao je Zelenski.

    On se zahvalio Britaniji rekavši da je pružila ruku pomoći kada svet još nije shvatio kako da reaguje i posebno bivšem premijeru Borisu Džonsonu na podršci. Nakon posete Britaniji, Zelenski će večeras otputovati u posetu Francuskoj, javila je francuska BFM TV.

  • Ruski diplomata o američkom dugotrajnom cilju protiv Rusije

    Ruski diplomata o američkom dugotrajnom cilju protiv Rusije

    Dugoročni cilj Sjedinjenih Američkih Država i njihovih saveznika u Ukrajini je pobeda nad Rusijom na bojnom polju po svaku cenu i tuđim rukama.

    Radi se o sve glasnije deklarisanijem snu – raspadu Rusije, smatra šef ruske delegacije na pregovorima u Beču o vojnoj bezbednosti i kontroli naoružanja Konstantin Gavrilov.

    “Ni za koga više nije tajna da je dugoročni cilj SAD i njihovih saveznika u Ukrajini – pobeda nad Rusijom na bojnom polju po svaku cenu i tuđim rukama. S obzirom na ovakav pristup, nikakvi izdaci, uključujući i humanitarne, za njih se ne čine preterani“, rekao je Gavrilov, govoreći na plenarnoj sednici Foruma OEBS-a za bezbednosnu saradnju.

    On je napomenuo da je danas “nije upitan antiruski vektor aktivnosti poznate grupe država-učesnica OEBS-a“.

    “Ne radi se samo o progresivnom sprovođenju politike obuzdavanja Ruske Federacije u cilju nanošenja maksimalne štete, već i o sve glasnije deklarisanijem ‘snu’– raspadu naše zemlje. Spremni smo da damo dostojan otpor klevetnicima Rusije”, dodao je Gavrilov. On je naglasio da odsustvo reakcije SAD i drugih zemalja NATO-a na “gaženje međunarodnog humanitarnog prava od strane Kijeva još jednom potvrđuje njihovu direktnu umešanost u sukob“. „Sva ova dela krivičnog bezakonja koje Kijev čini pod okriljem Zapada neće ostati nekažnjena. Ona se pažljivo beleže. Organizatori i počinioci će neizbežno biti kažnjeni”, zaključio je Gavrilov.

    On je pozvao države-članice OEBS-a, UN, Međunarodni komitet Crvenog krsta i druge relevantne međunarodne organizacije da utiču na zvanični Kijev i preduzmu efikasne mere “za sprečavanje krivičnih dela ukrajinskih oružanih snaga protiv civilnog stanovništva, kao i da se zaustavi zlostavljanje zarobljenih ruskih vojnika i zlostavljanje tela poginulih“.