VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Lajčak: Drago mi je što je Priština u principu prihvatila prijedlog EU

    Lajčak: Drago mi je što je Priština u principu prihvatila prijedlog EU

    Specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak saopštio je nakon razgovora u Beogradu i Prištini da mu je drago da je Priština “u principu prihvatila prijedlog EU” i najavio nastavak razgovora na sastanku na viskom nivou.

    Lajčak je to objavio nakon razgovora sa predsednikom Srbije Aleksandrom Vučićem u Beogradu i sa premijerom privremenih prištinskih institucija Aljbinom Kurtijem.

    On je na “Tviteru” danas objavio da je juče otputovao u Prištinu da se sastane sa premijerom privremenih institucija Aljbinom Kurtijem i njegovim zamjenikom Besnikom Bisljimijem, a da je potom otišao u Beograd gdje se sastao sa predsjednikom Srbije Aleksandrom Vučićem i Petrom Petkovićem.

    – Drago mi je da je i Priština u principu prihvatilo prijedlog EU. Nastavićemo naše razgovore na sastanku na visokom nivou – naveo je Lajčak.

    Vučić je poslije sinoćnjeg sastanka saopštio da je sa Lajčakom imao otvoren i prijateljski razgovor.

    Kurti je poslije sastanka sa Lajčakom rekao da Priština prihvata prijedlog EU za normalizaciju odnosa sa Beogradom.

  • Sprema se totalni haos u Francuskoj?

    Francuski sindikati pokrenuli su treći talas masovnih štrajkova širom zemlje zbog reformi penzionog sistema i podizanja starosne granice za odlazak u penziju.

    U Francuskoj su otkazane usluge železničkog saobraćaja, škole neće raditi, a rafinerije su obustavile isporuke energenata jer su radnici proglasili obustavu rada, preneo je Rojters.

    Sindikati su ponovo pozvali zaposlene da u velikom broju izađu na ulice francuskih gradova.

    Tokom prva dva dana demonstracija 19. i 31. januara okupilo se po više od milion građana širom Francuske, prema podacima policije. Organizatori, pretežno sindikati, naveli su da je bilo po dva miliona ljudi.


    Rezultati anketa pokazuju da Francuzi, u poređenju sa penzionerima iz drugih zemalja članica OECD, provode najduži vremenski period u penziji, što je privilegija koje većina u Francuskoj ne želi da se odrekne.

    Ministar rada Francuske Olivije Diso odbacio je optužbe opozicije da je vlada poricala razmere uličnih protesta koji su prošlog meseca organizovani širom zemlje i ponovio da su promene potrebne.

    “Penzioni sistem Francuske je gubitaš i ako nam je stalo do tog sistema, mi ga moramo sačuvati”, rekao je ministar Diso u intervjuu za radio RMC.

    Filip Martinez, lider levičarskog sindikata CGT, upozorio je da predsednik Makron igra “opasnu igru” i uvodi duboko nepopularnu reformu penzionog sistema u trenutku kada se Francuzi suočavaju sa visokom inflacijom.


    U parlamentu je u ponedeljak počela rasprava o reformi penzija i to u haosu, jer se vlada našla u direktnom sukobu sa opozicijom koja planira opstrukciju.

    Poslanici će tokom dve nedelje razmotriti oko 20.000 amandmana, od kojih je 13.000 od radikalne levice.

    Ako donji dom parlamenta ne završi raspravu o amandmanima do 17. februara u ponoć, tekst će ipak moći da prođe u Senat, navele su ranije francuske vlasti.

  • Nema pregovora sa EU bez 14 prioriteta i izborne reforme

    Nema pregovora sa EU bez 14 prioriteta i izborne reforme

    Da bi BiH mogla otvoriti pretpristupne pregovore nakon što je dobila kandidaturu za članstvo, moraće implementirati svih 14 prioriteta za članstvo, uključujući i pitanje izborne reforme, potvrđeno je “Nezavisnim novinama” u Delegaciji EU u BiH.
    Kako su nam napomenuli, prioriteti jedan i četiri eksplicitno upućuju na potrebu ustavne i izborne reforme i stoga ih je potrebno riješiti.

    “Ustavna i izborna reforma ostaje ključno pitanje za BiH. I dalje ostaje neriješeno pitanje sprovođenje presude u predmetu ‘Sejdić i Finci’ i povezanih presuda Evropskog suda za ljudska prava, a rezultat toga je dalja diskriminacija kroz izborni sistem. Štaviše, premda su izbori u oktobru 2022. prošli relativno glatko, slučajevi izborne prevare i dalje podrivaju povjerenje u izborni sistem”, kažu oni.

    Ističu da kandidatski status predstavlja prekretnicu za BiH te kažu da očekuju da novoformirane vlasti iskoriste zamah i nastave reforme koje su davno trebale biti sprovedene, a koje bi omogućile otvaranje pristupnih pregovora.

    U prethodnom izvještaju o napretku koji je objavila Evropska komisija istaknuto je da nije postignut napredak u rješavanju uslova koji se tiču izbornih standarda.

    “Uprkos intenzivnom dogovaranju, političke stranke nisu bile u stanju da se dogovore o reformama kako bi se Ustav i izborni okvir uskladili sa Evropskom konvencijom o ljudskim pravima. Dok je Centralna izborna komisija usvojila određena poboljšanja putem podzakonskih akata, parlament nije usvojio izmjene Izbornog zakona”, kažu oni.

    Dodaju i da parlament nije usvojio ni amandmane na Izborni zakon kako bi se odgovorilo na preostale preporuke OSCE/ODIHR-a i GRECO-a, uključujući i u pogledu transparentnosti finansiranja političkih partija.

    “Između jula 2021. i marta 2022. EU i SAD su, uz podršku Venecijanske komisije, otvorili razgovore među političkim strankama o paketu izbornih i ustavnih reformi za poboljšanje izbornih standarda, uklanjanje etničke diskriminacije i diskriminacije na osnovu prebivališta iz Ustava u skladu sa presudom Evropskog suda za ljudska prava kako bi obezbijedili novi izborni model za Predsjedništvo i reforme Ustava entiteta FBiH, kako bi se poboljšala njegova funkcionalnost. Uprkos intenzivnom pregovaranju, pokazalo se da stranke nisu u stanju da pronađu rješenje u skladu sa evropskim standardima uoči izbora 2022. godine”, naglasili su.

    Vehid Šehić, direktor Koalicije građana “Pod lupom”, kaže za “Nezavisne novine” da bi političke stranke trebalo da iskoriste 2023. godinu, koja nije izborna, da se konačno sprovede izborna reforma, što, kako kaže, uključuje i implementaciju presude Evropskog suda za ljudska prava u predmetu “Sejdić i Finci”, kao i tehnička poboljšanja.

    “Neupitno je da se pod hitno mora formirati interresorna parlamentarna radna grupa za izmjene Izbornog zakona i da ona treba da promtno počne raditi kako bi u ovoj godini imali prijedloge za izmjene, da bi se sve to moglo raspravljati, provesti javna rasprava i da se na sljedeće lokalne izbore ide s novim Izbornim zakonom”, kaže on.

    Prema njegovom mišljenju, reforma mora da uključuje i uvođenje novih tehnologija, što bi, kako tvrdi, podržali svi građani.

  • Srušio se “Boing 737-300” FOTO

    Srušio se “Boing 737-300” FOTO

    Srušio se “Boing 737-300” u Zapadnoj Australiji.

    Mediji navode da je reč o avionu angažovanom na gašenju požara.

    Prema izveštaju australijske TV mreže ABC, dva pilota koja su upravljala avionom uspela su da se spasu i zadobiju samo lakše povrede.

    Srušeni avion pripadao je “Kolson avijejšn” kompaniji, a bio je angažovan u gašenju dva velika požara koja bukte Nacionalnom parku “Ficdžerald river”, koji se nalazi na oko 275 milja jugozapadno od Perta.

    “Boing” je, kako se navodi već bio obavio dva leta, ali je do problema došlo tokom trećeg naleta u gašenju požara. Navodno je nastao problem prilikom podizanja letelice, koja nije uspela da se podigne na potrebnu visinu.

  • Bivši savetnik Zelenskog: Sve ide ka “korejskom scenariju”

    Bivši savetnik Zelenskog: Sve ide ka “korejskom scenariju”

    Bivši savetnik predsednika Ukrajine Aleksej Arestovič smatra da je nakon završetka borbenih dejstava u Ukrajini moguć “scenario dve Koreje”, pišu mediji.

    Prema njegovim rečima, sukob se možda neće završiti onako kako Kijev očekuje, te postoji mogućnost da Ukrajina ne povrati svoje teritorije.

    “Šta će se dogoditi sa društvom koje je imalo previsoka očekivanja, a dobiće uslovne nove Minske sporazume? Ta opruga neispunjenih očekivanja tako jako će nas udariti – i moralno i na sve druge načine da ćemo jednostavno biti van sebe”, rekao je Arestovič.

    Kako je dodao, završetak sukoba možda neće opravdati očekivanja Ukrajinaca ne zato jer “podmukli Amerikanci ne daju oružje ili odugovlače sa isporukama” , nego zbog toga što je, po rečima Arestoviča, “za uspeh potrebno 400.000 odlično obučenih vojnika sa NATO oružjem koji bi oslobodili teritorije”.

    On je istakao da Kijev nema tolike snage, niti će ih imati u narednoj godini.

    Arestovič zaključuje da Zapadu preostaje da “formira Južnu Koreju sa garancijama”.

    Početkom januara je sekretar Saveta za nacionalnu bezbednost i odbranu Ukrajine Aleksej Danilov tvrdio da Rusija namerava da predloži Ukrajini “korejski scenario” rešavanja sukoba, te je pominjao “uslovnu 38. paralelu”, aludirajući na liniju podele između Severne i Južne Koreje.

    Međutim, u Kremlju su demantovali njegove navode.

    Inače, demilitarizovana zona koja deli Severnu i Južnu Koreju nalazi se na 38. paraleli severne geografske širine.

    Tu je određena granica nakon potpisivanja sporazuma o primirju 1953. godine kada su zaustavljena borbena dejstva na Korejskom poluostrvu koja su trajala od 1950. godine.

    Severna i Južna Koreja još nisu sklopile mirovni sporazum.

  • Tlo se ne smiruje: Novi zemljotres u Turskoj, raste broj žrtava

    Tlo se ne smiruje: Novi zemljotres u Turskoj, raste broj žrtava

    Novi zemljotres jačine 5,6 stepeni pogodio je danas centralnu Tursku, saopštio je Evropsko-mediteranski seizmološki centar (EMSC).

    Zemljotres je bio na dubini od dva kilometra.

    Broj žrtava jučerašnjeg razornog zemljotresa jačine 7,8 stepeni koji je pogodio Tursku i Siriju neprekidno raste, a prema posljednjim podacima, poginulo je više od 4.300 ljudi, prenosi CNN.

    U Turskoj je poginulo najmanje 2.921 osoba, a više od 15.800 je povrijeđeno, izjavio je šef turske Službe za upravljanje katastrofama Junuz Sezer.

    U susjednoj Siriji je poginulo najmanje 1.451 osoba, dodaje CNN.

    Prema sirijskoj državnoj agenciji SANA, na teritorijama koje kontroliše Damask poginulo je 711 ljudi.

    Na teritorijama koje u Siriji kontroliše opozicija poginulo je 740 ljudi, saopštila je nevladina organizacija “Bijeli šlemovi”, poznata pod nazivom Sirijska civilna odbrana.

    Prema navodima Svjetske zdravstvene organizacije, konačan broj žrtava zemljotresa mogao bi da bude i osam puta veći, prenosi BBC.

  • Iscrpljeni, nadjačani i sa groznim povredama čekaju nove ruske udare

    Iscrpljeni, nadjačani i sa groznim povredama čekaju nove ruske udare

    Dok Rusija šalje pojačanja u istočnu Ukrajinu uoči nove ofanzive, Njujork tajms izveštava kako se to oseća u gradovima i selima duž istočnog fronta.

    “Iscrpljene ukrajinske trupe žale se da su već brojčano nadjačane i naoružane, čak i pre nego što je Rusija poslala većinu svojih otprilike 200.000 novomobilizovanih vojnika”, navodi Njujork tajms.

    Takođe, lekari u bolnicama govore o sve većim gubicima dok se bore za zbrinjavanje boraca s ‘groznimpovredama'”, navodi dalje američki list.

    List dodaje da se civili ponovno suočavaju s mučnom odlukom hoće li ostati ili čekati nadolazeće ruske napade.

    S druge strane, britanski obaveštajci tvrde da ruskoj vojsci ponestaje municije i manevarskih jedinica potrebnih za uspešnu ofanzivu.

    U najnovijim obaveštajnim podacima ministarstva navodi se da će ruski zvaničnici zahtevati sveobuhvatni napredak, ali da je malo verovatno da Rusija može da okupi snage potrebne da značajno utiče na ishod rata u narednim sedmicama.

    “Ruske snage su sedmično uspele da osvoje samo nekoliko stotina metara teritorije. To je gotovo sigurno jer Rusiji sada nedostaju minicija i manevarske jedinice potrebne za uspešne ofanzive. Viši zapovednici verovatno rade planove koji zahtevaju jedinice za koje nemaju dovoljno ljudstva”, navode Britanci.

    Jedinice su neiskusne za postizanje nerealnih ciljeva zbog političkog pritiska. Vrlo je verovatno da Rusija pokušava ponovno da pokrene ofenzivu u Ukrajini od početka januara ove godine, ali s ciljem zauzimanja preostalih delova Donjecke oblasti koja je pod ukrajinskom vlašću, stoji u izvješću.

  • Skandal u Kijevu

    Skandal u Kijevu

    Korupcijski skandal koji je izbio u Ukrajini govori o tome da režim u Kijevu zloupotrebljava zapadne zalihe, smatra francuski političar Florijan Filipo.

    “Sada je ministar odbrane Ukrajine umešan u ozbiljan slučaj korupcije! Sva pomoć koju tamo šaljemo je potpuno proneverena, milijarda na milijardu! Zaustavimo to”, poručio je Filipo na svom Tviter nalogu.

    Ukrajinski ministar odbrane Oleksij Reznikov više neće obavljati tu funkciju, već će biti premešten na drugi posao, rekao je u nedelju David Arahamija, šef parlamentarnog bloka Sluge naroda, u kojem je predsednik države Volodimir Zelenski.

    Novi ministar odbrane biće Kirilo Budanov, šef vojne obaveštajne agencije GUR, dodao je Arahamija. On nije rekao kada će formalno doći do smene, a Reznikov nije želeo da komentariše vest o smeni, preneo je Rojters.

    Ukrajinski mediji su ranije objavili da Ministarstvo odbrane kupuje proizvode za vojsku dvostruko ili tri puta skuplje nego što se mogu kupiti u prodavnicama u Kijevu.

  • Ukrajina kreće na Bjelorusiju?

    Ukrajina kreće na Bjelorusiju?

    Borba za teritorije u Ukrajini se nastavlja, a Rusija je u borbu poslala još 200.000 svojih vojnika.

    Međutim, situacija postaje ozbiljna i na granici sa Bjelorusijom.

    “Sa vojne tačke gledišta, naravno, najopasnija situacija za nas je u južnom pravcu. Zašto? Zato što je zemlja u ratu i tu se nalazi značajan broj jedinica Oružanih snaga Ukrajine, teritorijalne odbrane. Tu vidimo prilično ozbiljne provokativne akcije”, rekao je Dmitrij Ljubkin, šef operativno-analitičkog odeljenja Državnog graničnog komiteta Bjelorusije televiziji STV.

    Ljubkin je najavio formiranje mobilnih graničnih rezervnih grupa.

    Oružane snage Ukrajine pogodile su trafostanicu u Novoj Kahovki u Hersonskoj oblasti, saopštila je pres-služba gradske uprave.

    “U noći 7. februara vojne formacije Ukrajine izvele su artiljerijski napad na trafostanicu u Novoj Kahovki. Kao rezultat udara, Nova Kahovka i još deset naselja gradskog okruga su ostali bez struje, vode, kanalizacija ne radi. Veze su u prekidu. Rukovodstvo uprave preduzima sve korake kako bi gradski okrug što pre dobio struju”, navodi se u saopštenju.

  • Više od 4.000 žrtava razornog zemljotresa

    Više od 4.000 žrtava razornog zemljotresa

    Prema posljednjim informacijama u razornom zemljotresu koji je pogodio Tursku u graničnom području sa Sirijom stradalo je oko 4.300 ljudi.

    Prognoze su da će broj žrtava rasti.

    Za sada je spaseno oko 7.800 ljudi.

    Spasilačke ekipe su na terenu i pokušavaju da dođu do ljudi koji su zatrpani u ruševinama.

    Više od 13.000 spasilaca je na terenu i ulažu nadljudske napore u spašavanju.

    Rano jutros Tursku je pogodio još jedan zemljotres jačine 5,6 stepeni.

    U Tursku su upućene spasilačke ekipe iz raznih krajeva svijeta.

    Prema informacijama od juče, u zemljotresu je urušeno oko 5.600 zgrada.