VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • “Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”

    “Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”

    Vlasti u Kijevu treba da shvate da uloga Zapada ne može biti samo isporuka besplatnog naoružanja, on treba da ima pravo glasa i u budućim mirovnim pregovorima.

    To u kolumni za list “Tajms” piše bivši član britanskog parlamenta Metju Peris.

    “Ako SAD i njihovi saveznici u Zapadnoj Evropi žele da preuzmu odgovornost za održavanje posleratnog mira u Ukrajini onda, kao što smo podržavali njene vojne napore, tako treba da imamo pravo glasa u određivanju vojnih ambicija te zemlje i uslova za bilo kakvo konačno rešavanje sukoba”, piše autor članka.

    Po mišljenju Perisa, Zapad treba da doprinese okončanju sukoba i da odigra svoju ulogu u njegovom rešavanju, jer ne treba samo Kijev da odlučuje kako će se konflikt završiti.

    “Ne možemo da dozvolimo da se stekne utisak da mi sa Zapada samo isporučujemo besplatno oružje. Mi ovde plaćamo račune. Ne može samo Zelenski da naručuje muziku”, ocenjuje kolumnista i dodaje da “ne treba misliti da nema određenih uslova” kada je reč o isporuci oružja Ukrajini.

    Peris smatra da će doći dan kada će Rusija i Ukrajina sesti za pregovarački sto, dok će treća strana, Zapad na čelu sa SAD, uticati na rešavanje sukoba.

    “Dolazi vreme kada ćemo morati da kažemo više. Mora doći taj dan, i neka se to desi uskoro, kada će u sobi za stolom sedeti obe strane: Ukrajina i Rusija. Ali biće prisutna i treća strana, iako ne u prostoriji, ali će se njeno prisustvo snažno osećati. To će biti snage Zapada na čelu sa predsednikom SAD”, navodi kolumnista.

    Kako dodaje, ništa od onoga što se sada govori, “ni pretnje, ni podignute pesnice”, ne bi trebalo da naruše ili potkopaju te pregovore.

    “To se zove diplomatija. Ona je i dalje važna i vremenom će postati još važnija od bilo čega drugog”, ocenjuje Peris.

  • Broj poginulih se popeo na 23.726

    Broj poginulih se popeo na 23.726

    Broj poginulih nakon zemljotresa koji su ove nedelje pogodili Tursku i Siriju popeo se na 23.726, prema poslednjim zvaničnim podacima, preneo je Si-En-En.

    U Turskoj je broj poginulih porastao na najmanje 20.213, a povređeno je 80.052, saopštio je turski ministar zdravlja Fahretin Kodža.

    Ukupan broj smrtnih slučajeva u Siriji iznosi 3.384. Broj povređenih u Siriji na svim pogođenim teritorijama iznosi 5.245.

  • Bašar al-Asad kritikovao Zapad: “Nemaju obzira prema ljudima”

    Bašar al-Asad kritikovao Zapad: “Nemaju obzira prema ljudima”

    Sirijski predsjednik Bašar al-Asad kritizirao je zapadne zemlje u svojim prvim televizijskim komentarima otkako je potres magnitude 7,8 pogodio dijelove zemlje prije pet dana, objavili su sirijski državni mediji. Asad i njegova supruga Asma posjetili su različita mjesta pogođena potresom i posjetili preživjele u bolnici u Alepu.

    Stojeći u blizini zgrade uništene u potresu, Asad je rekao novinarima da zapadne zemlje “nemaju obzira prema ljudima”. Ovaj komentar u skladu je s izjavama vladinih dužnosnika i sirijskih državnih medija, koji su nedostatak humanitarne pomoći i ometanje opreme za spašavanje pripisali sankcijama SAD-a i EU-a.

    SAD kaže da njihove sankcije nisu nametnute humanitarnim naporima, a u petak je Ministarstvo financija SAD-a izdalo “Opću licencu” na 180 dana, kojom se odobravaju sve transakcije u vezi s pružanjem pomoći nakon potresa koje su inače zabranjene propisima o sankcijama. Sirijsko ministarstvo vanjskih poslova nazvalo je ovu mjeru sredstvom za stvaranje “lažnog dojma o brizi za ljude”, rekla je SANA.

  • Orban Zelenskom poručio da neće dobiti oružje

    Orban Zelenskom poručio da neće dobiti oružje

    Dolazak Volodimira Zelenskog na samit EU pozdravljen je gotovo jednoglasnim pljeskom. Jedan od rijetkih koji se nije pridružio bio je Viktor Orban, no na kraju je ipak prišao ukrajinskom predsjedniku na rukovanje.

    Fotografiju rukovanja sa Zelenskim Orban je podijelio na svom zvaničnom Twitter nalogu.
    “Slušajući ukrajinskog predsjednika bilo mi je jasno da će se ovaj rat odužiti. Ne možemo očekivati ​​da će uskoro završiti. Iako mađarska vlada neće pomoći Ukrajincima oružjem, nastavit će im pomagati humanitarnom pomoći”, rekao je Orban.

    Zajedno s nekoliko drugih čelnika EU-a, Viktor Orban održao je u četvrtak razgovore licem u lice s Volodimirom Zelenskim u Briselu. Ukrajinski predsjednik sudjelovao je na samitu šefova država i vlada EU-a, gdje se susreo s čelnicima zemalja članica podijeljenih u četiri grupe.

    Orban je bio dio iste grupe kao i čelnici Austrije, Hrvatske, Bugarske, Slovenije, Grčke i Kipra, a Zelenski ga je pozvao da posjeti Kijev.

    Čelnici nekoliko država članica već su bili u Kijevu na bilateralnim razgovorima. Viktor Orban nije posjetio Kijev, ali šefica mađarske države Katalin Novak posjetila je Zelenskog prošlog novembra.

  • Rusi pokrenuli novi masovni vazdušni napad na Ukrajinu, aktivirani dronovi i projektili

    Rusi pokrenuli novi masovni vazdušni napad na Ukrajinu, aktivirani dronovi i projektili

    Ukrajinske vlasti saopštile su kako je ruska vojska jutros pokrenula veliki raketni napad kako na istoku države tako i na području Kijeva.

    Prema pisanju ukrajinskih medija, napade su pokrenule zračne snage Ruske Federacije koje su ispalile projektile prema nekoliko gradova u istočnim i centralnim dijelovima Ukrajine.

    “Ruski projektili ispaljeni su sa strateških bombardera Tu-95. Stanovnici javljaju kako su rakete ispaljene i sa Crnog mora”, pišu ukrajinski mediji.

    Eksplozije su zabilježene i u Krivom Rogu, gdje je protivzračna odbrana Ukrajine presrela sedam raketa.
    “Lokalni mediji javljaju eksplozije i u Dnjepropetrovskoj oblasti. Nekoliko eksplozija zabilježeno je i u glavnom gradu Kijevu. U ovom području aktivirana je protivzračna odbrana”, piše Kyiv Independent.

    Povodom napada oglasili su se i iz Ministarstva odbrane te su naveli kako Rusiji ponestaje precizno navođenih projektila.
    “Raketni blitzkrieg je već izgubio smisao jer je ukrajinski energetski sistem opstao uprkos ogromnim gubicima. Broj visokopreciznog oružja u Rusiji se ubrzano smanjuje, a ne postoji način da popune zalihe odgovarajućim količinama pa se zbog toga intenzitet i intervali između granatiranja mijenjaju”, poručili su.

    Takođe, nakon napada u glavnom gradu Kijevu javnosti se obratio i gradonačelnik Vitalij Kličko koji je rekao kako je jedna od raketa oštetila automobil i dio kuće.

    “Olupina rakete oštetila je automobil i krov privatne kuće. U toku je raketni napad. Ostanite u skloništima!”, poručio je gradonačelnik.

    Pored navedenih oblasti, ukrajinski mediji pišu kako su se sirene za uzbunu oglasile i u Zaporoškoj, Mikolajevskoj te oblasti Odese, a zvaničnici ovih oblasti su naglasili kako se napadi mogu očekivati tokom dana.

    Ruska vojska već je tokom noći pokrenula napade na Ukrajinu kako raketama tako i kamikaza dronovima iranske proizvodnje. Ukrajinski vojni zvaničnici pojasnili su kako dronovi nisu napravili nikakvu štetu i da je većinu presrela protivzračna odbrana.

    Istovremeno, ukrajinska operativna komanda Jug izvijestila je o prijetnji ruskih udara, rekavši da je ruska vojska u Crno more iznijela tri nosača projektila koji mogu nositi do 20 projektila Kalibr.

  • Ukrajinci se predali?

    Ukrajinci se predali?

    Vojno osoblje Oružanih snaga Ukrajine, često se radije predaje ruskim snagama, nego da ode u sigurnu smrt.

    Čitave jedinice ponekad odlažu oružje, izjavio je Viktor Baranec, ruski vojni izveštač.

    Trenutna situacija u ukrajinskoj vojsci, najblaže rečeno, ne uliva optimizam. Ona očigledno više ne može da drži stvari pod svojom kontrolom.

    Prvo su borci PMC “Vagner” savladali su neprijatelja u Soledaru, a sada su veoma blizu zatvaranja operativnog okruženja Bahmuta. Inače, ovaj grad koji na teritoriji DNR kontroliše Kijev, užasava mnoge Ukrajince.

    Odlazeći tamo, mnogi snimaju oproštajne video zapise. Na zaporoškom pravcu, akcije Oružanih snaga Ukrajine takođe ne idu dobro, kao i u Ugledaru.

    Pobednički izveštaji kijevske propagande, više nemaju isti uticaj na ukrajinsko društvo. U mnogim vojnim jedinicama vladaju i dekadentna raspoloženja, usled čega se beleže slučajevi dezerterstva, odbijanja da se povinuju naređenjima, i bekstva na teritorije koje je oslobodila Rusija.

    Prema rečima vršioca dužnosti guvernera Hersonske oblasti, Volodimira Saldoa, takvi slučajevi danas nisu retki u regionu.

    Međutim, lokalne vlasti radije ne govore o tome, kako bi svele na minimum pretnju odmazdom kijevskog režima, rođacima ukrajinskih vojnika koji su položili oružje.

    Ovu informaciju potvrđuje i vojni ekspert, Viktor Baranec. Tvrdi, da pouzdano zna za predaju celog voda od oko 30 ljudi.

    “Njihovi borci su došli da se predaju, predvođeni dvojicom iskusnih oficira, koji su digli ruke od rata, i rekli da im je beskorisno da se bore sa Rusima”, izjavio je Baranec.

  • Oglasio se vrhovni komandant: Ruske rakete u Rumuniji

    Oglasio se vrhovni komandant: Ruske rakete u Rumuniji

    Valerij Zalužni objavio je da su navodno “ruski projektili tipa Kalibr prešli državnu granicu Ukrajine s Moldavijom i Rumunijom”.

    Kako je naveo Vrhovni komandant ukrajinske vojske, ušle su u vazdušni prostor tih zemalja.

    Prema njegovim rečima, rakete su navodno lansirane s ruskih brodova u Crnom moru.

    Dve rakete, tvrdi ukrajinski general, ušle su u vazdušni prostor Moldavije u 10.18 ujutro po lokalnom vremenu, a u 10.33 na teritoriju Rumunije.

    “Nakon toga rakete su opet ušle u vazdušni prostor Ukrajine na dodirnoj tački granica te tri zemlje”, dodao je Žaluzni.

    Moskva se još uvek nije oglasile ovim povodom.

    Mnistarstvo obrane Moldavije potvrdilo da je projektil jutros ušao u vazdušni prostor te zemlje.

    “Jutros u 10.18 raketa je ušla u vazdušni prostor Republike Moldavije, iznad grada Mokra u Pridnjestrovskoj oblasti, a kasnije i iznad grada Kosauti u okrugu Soroka. Kretao se prema Ukrajini”, rekao je Moldavac, navodi se u saopštenju Ministarstva odbrane.

    Rumunsko ministarstvo odbrane saopštilo je da su njihovi sistemi za nadzor otkrili krstareću raketu lansiranu sa ruskog ratnog broda u blizini Krima.

  • Meta: Krim?

    Meta: Krim?

    Ukrajina je spremna da upotrebi britanske rakete dugog dometa za gađanje meta na Krimu, piše britanski list “Tajms”.

    List se pozvao na neimenovane izvore u ukrajinskim vojnim krugovima.

    Sagovornik lista potvrdio je da izjava predsednika Ukrajine Volodimira Zelenskog o uništavanju ruskih vojnih objekata “u dubini okupirane teritorije” pomoću raketa dugog dometa podrazumeva mogućnost napada na Krim. Kako je istakao, Kijev je spreman na takve akcije.

    Prema navodima autora članka, uprkos tome što je London ranije izražavao zabrinutost da bi moglo doći do eskalacije sukoba u Ukrajini zbog isporuka raketa dugog dometa, britanska Vlada trenutno razmatra pitanje koliko bi raketa moglo da se isporuči Ukrajini.

    Naime, britanski vojni stručnjaci konstatuju da bi moglo biti reči o protivbrodskim raketama “harpun” sa dometom od oko 241 kilometar koje se mogu prilagoditi za izvođenje napada na kopnene mete. Još jedna opcija su avionske rakete “storm šadou” koje pogađaju metu na udaljenosti od oko 563 kilometra.

    Prema proceni stručnjaka, mala je verovatnoća da će Velika Britanija isporučiti Kijevu rakete “storm šedou”, jer bi to značilo da je London otišao korak dalje od Vašingtona koji isporučuje Kijevu projektile kraćeg dometa.

    Predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski obratio se u Savetu Evrope u Briselu i pozvao je evropske zemlje da Ukrajini isporuče savremeno naoružanje.

    Ranije je posetio London gde je razgovarao sa premijerom Velike Britanije Rišijem Sunakom o isporukama oružja Kijevu.

    Sunak je potvrdio da se Velika Britanija sprema da prebaci Ukrajini “dalekometnije oružje”.

    Nije precizirano šta se pod tim tačno podrazumeva, ali je ranije London najavio mogućnost prebacivanja raketa dugog dometa Ukrajini.

  • Nova ruska odluka – 500.000 dnevno

    Nova ruska odluka – 500.000 dnevno

    Zamenik premijera Rusije Aleksandar Novak izjavio je da će njegova zemlja u martu smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno, odnosno za pet odsto.

    “Nećemo prodavati naftu onima koji direktno ili indirektno učestvuju u ograničavanju cene nafte”, rekao je Novak, prenosi Rojters.

    On je dodao da će Rusija zbog toga dobrovoljno smanjiti proizvodnju nafte za 500.000 barela dnevno, što će “pomoći obnavljanju tržišnih odnosa.”

    Zapadne naftne sankcije stupile su na snagu 5. decembra 2022. godine, podseća agencija.

    Evropska unija, zemlje G7 i Australija uvele su ograničenje cene ruske nafte za pomorski transport od 60 dolara po barelu.

  • Novi zemljotres u Turskoj

    Novi zemljotres u Turskoj

    Zemljotres jačine 5 stepeni po Rihteru pogodio je jutros istočni dio Turske.

    Epicentar je bio na 11 kilometara od Malatije, na dubini od dva kilometara.

    Za sada nema informacija da li je ovaj zemljotres izazvao nova oštećenja u Turskoj.

    Dva razorna zemljotresa pogodila su u ponedjeljak dijelove Turske i Sirije. Prema posljednjim informacijama poginulo je najmanje 20.000 ljudi, a očekuje se da će brojke nastaviti da rastu.