Kategorija: Svijet

Slovački premijer Robert Fico izjavio je da na samitu EU neće podržati finansiranje vojnih izdataka Kijeva, čak i ako bi morao da ostane u Briselu do Nove godine.

“Rekao sam predsjedniku Evropskog savjeta Antoniju Kosti da neću podržati ništa što bi dovelo do podrške vojnim izdacima Ukrajine, čak i ako bismo morali da sjedimo u Briselu do Nove godine”, saopštio je Fico na društvenim mrežama nakon telefonskog razgovora sa Kostom.

Slovački premijer je rekao da je spreman da podrži Ukrajinu u njenoj obnovi, ali na osnovu bilateralnih sporazuma između slovačke i ukrajinske vlade.

Predsjednik Rusije Vladimir Putin i turski predsjednik Redžep Tajip Erdogan razgovarali su danas u Turkmenistanu.

Sastanak je trajao 40 minuta, šefovi država nisu dali izjave za medije, a razgovor se odvijao iza zatvorenih vrata.

Sastanak dvojice lidera održan je u okviru Foruma mira i povjerenja.

Rusku delegaciju predstavljali su potpredsjednik Vlade Aleksandar Novak, pomoćnik predsjednika Јurij Ušakov, portparol Dmitrij Peskov i predsjednik Tatarstana Rustam Minihanov.

Prema riječima Peskova, Erdogan je ranije na forumu govorio o spremnosti Turske da i dalje obavlja posredničku ulogu i pruža pomoć u mirovnom procesu u vezi sa ukrajinskim pitanjem.

Putin i Erdogan su u stalnom kontaktu. Posljednji put su se sreli 1. septembra u kineskom Tjenđinu. Poslije toga, lideri su dva puta razgovarali telefonom – 7. oktobra i 24. novembra.

Ranije je ruski lider održao u Ašhabadu pregovore sa predsjednikom Turkmenistana Serdarom Berdimuhamedovom i iranskim kolegom Masudom Pezeškijanom.

Predsjednik Rusije boravi u posjeti Ašhabadu 11. i 12. decembra, kako bi učestvovao na forumu posvećenom Međunarodnoj godini mira i povjerenja, Međunarodnom danu neutralnosti i 30. godišnjici stalne neutralnosti Turkmenistana.

Ukrajina je izrazila spremnost da prihvati uspostavljanje demilitarizovane zone u Donbasu, što se vidi kao važan korak u nastojanjima da se pronađe rješenje za okončanje rata s Rusijom.

Prema riječima ukrajinskog pregovarača Mihaila Podolјaka, plan predviđa povlačenje ukrajinskih i ruskih snaga sa sadašnje linije fronta, dok bi nadzor nad demilitarizovanom zonom preuzela međunarodna misija, po mogućnosti uz učešće Sjedinjenih Američkih Država.

Ovaj prijedlog dio je američkog „plana mira“, koji je ukrajinski predsjednik Volodimir Zelenski doradio i proslijedio američkom predsjedniku Donaldu Trampu. U izradi plana učestvovali su i evropski lideri, među kojima njemački kancelar Fridrih Merc, francuski predsjednik Emanuel Makron i britanski premijer Kir Starmer.

Podolјak je naveo da bi demilitarizovana zona podrazumijevala uklanjanje teškog naoružanja s obje strane linije i prisustvo međunarodnih posmatrača kako bi se spriječile eventualne nove eskalacije. On je naglasio da bi angažovanje SAD-a omogućilo efikasniji nadzor nad primjenom sporazuma, kontrolu kretanja trupa i poštovanje linije razdvajanja.

Predložena mjera podsjeća na korejsku demilitarizovanu zonu, uspostavljenu 1953. godine, koja razdvaja Sjevernu i Južnu Koreju. U ukrajinskom kontekstu, zona bi mogla biti znatno šira i strateški važnija, posebno zbog značaja Donbasa kao industrijskog i rudarskog centra na koji Rusija polaže zahtjeve još od 2014. godine.

Za Zelenskog, ovakav pristup predstavlja težak politički kompromis, ali i pokušaj da se izbjegne potpuna predaja preostalih dijelova Donbasa pod kontrolom Ukrajine. Kako je istakao ukrajinski predsjednik, svako konačno rješenje zahtijevalo bi potvrdu na izborima ili referendumu.

Plan takođe obuhvata buduću arhitekturu evropske bezbjednosti i finansiranje obnove Ukrajine, uključujući i obavezu agresora da učestvuje u obnovi zemlje, kako bi se spriječilo da Rusija iz sukoba izvuče jednostranu korist. Podolјak je ocijenio da se radi o „teškim, ali potrebnim ustupcima“, dok bi bezbjednosne garancije i ekonomski programi obnove trebalo da posluže kao svojevrsna kompenzacija ukrajinskoj strani.

Diplomatske aktivnosti uključuju moguće sastanke u Parizu i Berlinu između američkih, evropskih i ukrajinskih zvaničnika radi pronalaženja rješenja prihvatljivog za sve strane. Istovremeno, američki predsjednik Donald Tramp postavio je Kijevu rok do Božića, dok ukrajinski zvaničnici poručuju da Zelenski ne pristaje na jednostran pritisak i da će Ukrajina nastaviti da brani svoju teritoriju.

Ukrajinski antikorupcijski organi saopštili su u četvrtak da su otkrili pronevjeru vrijednu nekoliko miliona dolara u vojnom ugovoru potpisanom na samom početku rata koji je Rusija započela 24. februara 2022. godine.

Kako prenosi Radio Slobodna Evropa, Nacionalni antikorupcijski biro Ukrajine, zajedno sa Specijalizovanim antikorupcijskim tužilaštvom i Službom bezbjednosti Ukrajine, podigao je optužnice protiv trojice osumnjičenih – dvojice bivših rukovodilaca državne firme i direktora jedne privatne kompanije.

Prema navodima istražitelja, ukrajinsko Ministarstvo odbrane je u aprilu 2022. godine potpisalo ugovor sa državnom kompanijom o hitnoj nabavci komponenti dinamičkog oklopa za tenkove.

Menadžeri državne firme su se, kako se tvrdi, tajno dogovorili sa direktorom privatne kompanije i kupili te komponente po cijeni gotovo tri puta višoj od realne tržišne vrijednosti. Na taj način pronevjereno je 102 miliona hrivnji, što iznosi oko dva miliona evra.

NABU u svom saopštenju nije naveo imena osumnjičenih niti kompanija, ali je uključio reference na ranije predmete povezane sa jednim od optuženih, iz kojih se može zaključiti da su osumnjičeni povezani sa rukovodstvom hemijskog postrojenja u Pavlohradu, u Dnjepropetrovskoj oblasti na istoku Ukrajine.

Vodstvo NATO i Evropske unije neprestano eskalira situaciju te se priprema za sukob velikih razmjera s Rusijom, saopštila je Ambasada Rusije u Belgiji u komentaru na izjave generalnog sekretara NATO Marka Rutea da su članice Alijanse naredna meta Rusije, piše TASS.

“Nije Moskva, već vodstvo NATO i EU ono koje neprestano eskalira situaciju i priprema se za sukob velikih razmjera s našom zemljom. Izjave Rutea, da je savez sljedeća meta Rusije i da će rat doći u svaki dom, smatramo krajnje neodgovornim i izuzetno provokativnim”, poručili su iz Ambasade.

Naglašavaju da “ratna stranka” u Briselu nastoji “prodati nekontrolisano povećanje vojne potrošnje i militarizaciju privrede stanovništvu na štetu socio-ekonomske dobrobiti”, prenosi Index.hr.

Prema njihovim tvrdnjama, cilj je takođe “opravdati kontinuirano pumpanje oružja i opreme ukrajinskim oružanim snagama koje se povlače te na bilo koji način ometati napore koje preduzima administracija američkog predsjednika Donalda Trampa za mirno rješavanje ukrajinske krize.”

Podsjećamo, Rute je u srijedu rekao da NATO mora da uloži sve napore kako bi spriječio rat koji bi mogao da bude “u razmjerima rata koji su proživjeli naši djedovi i pradjedovi”, prenio je Skaj njuz.

Prema njegovim riječima, previše saveznika NATO-a ne osjeća hitnost ruske prijetnje Evropi i potrebu da brzo povećaju odbrambene izdatke i proizvodnju kako bi spriječili da se takav rat dogodi.

“Mi smo sljedeća meta Rusije. Bojim se da su previše njih tiho samozadovoljni. Previše ljudi vjeruje da je vrijeme na našoj strani. Nije. Vrijeme za akciju je sada”, rekao je on.

Japan je u petak, 12. decembra, pogodio zemljotres preliminarne magnitude 6,7 stepeni po Rihterovoj skali, a japanska meteorološka agencija je izdala upozorenje na cunami za sjeverni i sjeveroistočni dio zemlje.

Epicentar potresa je bio u Tihom okeanu kod prefekture Aomori, prenosi Kjodo.

Japanska meteorološka agencija je saopštila da bi pacifička obala Hokaida, kao i prefekture Aomori, Ivate i Mijagi, mogli da dožive cunami visine do jednog metra nakon zemljotresa, koji je pogodio istočni dio Aomorija na dubini od oko 20 kilometara, prenosi Tanjug.

Cunami od oko 20 centimetara primijećen je u dijelovima Hokaida i Aomorija, ali nije bilo izvještaja o povrijeđenima ili materijalnoj šteti, navodi Kjodo.

Zemljotres je zabilježio jačinu 4 stepena na japanskoj seizmičkoj skali od 7, u dijelovima sjevernog i sjeveroistočnog Japana, a kompanija “Tohoku Elektrik Pauer” saopštila da nisu prijavljene nikakve nepravilnosti u nuklearnim elektranama Higašidori i Onagava, koje se nalaze u prefekturama Aomori i Mijagi.

Zemljotres se dogodio četiri dana nakon snažnog potresa magnitude 7,5 stepeni Rihterove skale u ponedjeljak kod istočne obale Aomorija, što je navelo agenciju da upozori na mogućnost zemljotresa slične ili čak veće magnitude koji će pogoditi isto područje u narednih nekoliko dana.

Rizik od tako snažnog zemljotresa u regionu ostaje nepromijenjen, rekao je zvaničnik meteorološke agencije na konferenciji za novinare, navodi agencija.

Novi zemljotres dešava u trenutku kada Japan očekuje mega zemljotres duž svoje pacifičke obale. Stručnjaci su upozorili na 60-90 odsto šanse da bi se takav potres mogao dogoditi u narednih 30 godina.

Ovi zemljotresi obično se javljaju svakih 100 godina, često u parovima, a posljednji su se dogodili 1944. i 1946. godine.

Rukovodstvo NATO saveza i EU stalno eskalira situaciju i sprema se za sukob velikih razmjera sa Rusijom, saopštila je Ambasada Ruske Federacije u Belgiji povodom izjava generalnog sekretara Alijanse Marka Rutea.

– Nije Moskva, već je rukovodstvo NATO-a i EU strana koja stalno eskalira situaciju i sprema se za sukob velikih razmjera sa našom zemljom. Izjave generalnog sekretara NATO-a Rutea od 11. decembra, da je Alijansa sljedeća meta Rusije i da će rat doći u svaki dom, smatramo krajnje neodgovornim i izuzetno provokativnim – navela je Ambasada u saopštenju.

Ruska diplomatska misija je naglasila da strana u Briselu koja se zalaže za rat nastoji da proda stanovništvu nekontrolisano povećanje vojnih izdataka i militarizaciju ekonomije na račun socioekonomskog blagostanja, prenosi TASS.

U saopštenju se dodaje da se pravdanjem kontinuiranog slanja oružja i opreme ukrajinskim oružanim snagama u povlačenju i na druge načine ometaju napori koje preduzima administracija predsjednika SAD Donalda Trampa da mirno riješi ukrajinsku krizu.

Američki predsednik Donald Tramp predložio je novi mirovni plan po kojem Rusija dobija Krim i deo Donbasa, a Ukrajina mora da povuče trupe. Kijev i Evropa odbijaju plan.

Mediji su danas objavili najnoviju verziju Trampovog mirovnog plana, koji je predat Ukrajini.

Prema pisanju ukrajinskog lista “Zerkalo nedelje”, plan sadrži četiri dokumenta:

sporazum od 20 tačaka između Ukrajine, Rusije, Sjedinjenih Država i Evrope;
okvirne bezbednosne garancije za Ukrajinu;

obaveze SAD u vezi sa NATO;

poseban sporazum SAD i Rusije.

Paket predviđa uspostavljanje ruske kontrole nad Krimom, Luganskom i Donjeckom oblašću, a promena njihovog statusa moguća je samo diplomatskim putem.

Donjecka oblast

Za Donjecku oblast (30% teritorije regiona koju trenutno kontrolišu ukrajinske oružane snage) predlaže se demilitarizovana tampon zona, koja isključuje oružane snage obe strane. To znači da ažurirani američki plan zadržava odredbu kojom se zahteva povlačenje ukrajinskih trupa iz Donjecke oblasti. Međutim, s obzirom na to da Rusija zadržava ukupnu kontrolu nad Donjeckom oblašću, sledi da će Rusi upravljati demilitarizovanom zonom.

Fajnenšel tajms to tumači na isti način. Prema pisanju lista, američki mirovni plan predviđa da demilitarizovana zona, stvorena na trenutno ukrajinskoj teritoriji Donjecke oblasti, iz koje bi ukrajinske oružane snage povukle trupe, a Rusija ih ne bi rasporedila, bude međunarodno priznata ruska teritorija.

Sergey Bobylev / Sputnik / Profimedia

Takođe, prema pisanju novina, sekretar vojske SAD Den Driskol izjavio je da je Vašington spreman da garantuje bezbednost Ukrajine i stvori “najnajvisokotehnološki razvijenu demilitarizovanu zonu”. Da bi se to postiglo, Kijev mora da povuče svoje trupe iz Donbasa.

Zaporoška i Hersonska oblast

U Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, SAD predlažu konsolidaciju trenutne linije kontakta. Rusija mora da se povuče sa svih ostalih teritorija van pet ukrajinskih regiona (što znači da će Rusija morati da povuče svoje trupe iz Harkovske, Sumske i Dnjepropetrovske oblasti). Nakon što se dogovore o parametrima, strane se obavezuju da ih neće menjati silom.

Poseban predlog je da se ponovo pokrene Zaporoška nuklearna elektrana pod novim američkim operaterom, pri čemu bi 50% proizvedene električne energije bilo prebačeno u Ukrajinu. To znači da bi 50% bilo dodeljeno Rusiji, kako je predviđeno u originalnom planu od 28 tačaka.

Ukrajina u NATO?

Dokumenti ukidaju prethodni zahtev da Ukrajina zakonski utvrdi svoje nepristupanje NATO. Umesto toga, SAD predlažu uvođenje obaveze Alijanse da neće proširivati ili pozivati Ukrajinu u članstvo u NATO, utvrđene i u posebnom dokumentu i u bilateralnom sporazumu između SAD i Rusije. To znači da zabrana članstva Ukrajine u NATO ostaje na snazi.

Sjedinjene Države takođe izjavljuju svoju nameru da “moderiraju” dijalog Rusije i NATO o bezbednosnim pitanjima i protive se raspoređivanju stranih trupa u Ukrajini.

Shutterstock/Drop of Light

Sjedinjene Američke Države predlažu ograničavanje broja ukrajinskih oružanih snaga u mirnodopskom vremenu na 800.000 ljudi (prvobitni plan je bio 600.000).

Bezbednosne garancije

Plan sadrži odredbe o bezbednosnim garancijama sličnim Članu 5 NATO, ali bez direktne obaveze da se uđe u rat na strani Ukrajine u slučaju novog napada. Potpisnici obećavaju “snažan vojni odgovor” u takvom slučaju, ali se te garancije ne odnose na akcije Ukrajine na ruskoj teritoriji. Utvrđuje se prag “značajnog, namernog i održivog” napada Rusije, nakon čega SAD određuju svoje mere odgovora. Poseban okvirni sporazum o bezbednosti je u obliku “uveravanja” i nije pravno obavezujući, pojašnjava “Zerkalo nedelje”. Predviđen je i desetogodišnji sporazum o bezbednosti i stvaranje komisije za praćenje.

Ukrajina u EU

SAD su u paket takođe uključile obavezu da će podržati pristupanje Ukrajine EU do 1. januara 2027. godine i da će obezbediti preferencijalni pristup tržištu EU tokom prelaznog perioda.

Zamrznuta ruska imovina

Plan oporavka predlaže stvaranje američko-evropskog investicionog fonda vrednog 200 milijardi dolara. Neka zamrznuta ruska imovina treba da bude odmrznuta i iskorišćena za oporavak, s tim što će procedura biti razjašnjena nakon konsultacija sa evropskom stranom (ista šema je bila predviđena i u originalnoj verziji Trampovog plana).

Američko-ruski dokument predviđa korišćenje 100 milijardi dolara zamrznute ruske imovine pod upravljanjem SAD, uz stvaranje posebnog instrumenta za zajedničke američko-ruske projekte.

Bilateralni sporazum između SAD i Rusije

Bilateralni sporazum između SAD i Rusije uključuje obostrane obaveze: pored toga što SAD odbijaju da podrže poziv Ukrajini u NATO i obaveze da se suprotstave raspoređivanju stranih trupa u Ukrajini, predviđa ekonomsku saradnju i reintegraciju Rusije u globalne forume “pod uslovom da budu ispunjeni uslovi”. Ovaj dokument će takođe izložiti rusku posvećenost politici neagresije.

To jest, po duhu, ovaj dokument odgovara Trampovih originalnih 28 tačaka, čija je suština kompromis sa Rusijom i pokušaj da se uzme u obzir niz njenih značajnih zahteva (uključujući povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa i vanblokovski status Ukrajine).

Izbori u Ukrajini

Takođe je vredno pažnje pominjanje potrebe za održavanjem izbora u Ukrajini odmah nakon potpisivanja sporazuma. Nije slučajno što se ova tema pojavila u Trampovoj retorici poslednjih dana. Takođe vredi podsetiti da je Kremlj nedavno ponovo počeo da izražava zabrinutost zbog “nelegitimnosti” Zelenskog.

Drugim rečima, pitanje promene vlasti u Ukrajini je očigledno značajno u okviru sporazuma koji se razmatra sa Rusijom, kao i obnavljanje trgovinskih odnosa između SAD i Zapada uopšte sa Rusijom.

Međutim, izgleda da ni Ukrajina ni Evropa ne žele da prihvate ovaj plan.

Evropa se opire Trampovom planu

Ukrajina je podnela Sjedinjenim Državama svoje amandmane na američki plan.

Prema pisanju Aksiosa, ukrajinski amandmani na nacrt američkog mirovnog plana napisani su imajući u vidu saradnju sa Evropom i tiču se teritorijalnih pitanja. Sastanak između američke i ukrajinske delegacije, na kojem će se razgovarati o ovim amandmanima, održaće se danas onlajn, dodaje publikacija. Planirano je da se predstavnici Amerikanaca, Evropljana i Kijeva lično sastanu u subotu u Parizu.

Ukrajinska strana je podnela dokument nakon višednevnih konsultacija sa ključnim evropskim saveznicima – Ujedinjenim Kraljevstvom, Francuskom i Nemačkom. Prema izvorima Aksiosa, odgovor Kijeva sadrži komentare i pojašnjenja koja su, kako je primetio jedan ukrajinski zvaničnik, neophodna “da bi ceo plan bio izvodljiv”.

Dokument sadrži nove ideje za rešavanje “osetljivih pitanja” vezanih za teritoriju i situaciju oko Zaporoške nuklearne elektrane.

Detalji ukrajinsko-evropskih amandmana nisu poznati, ali je Zelenski ranije izjavio da se ne slaže sa povlačenjem ukrajinskih trupa iz Donbasa. Takođe je bilo izveštaja da Kijev želi da povrati kontrolu nad Energodarom i Zaporoškoj nuklearnom elektranom.

Zelenski je danas ponovio svoje neslaganje sa povlačenjem trupa.

“Stav Ukrajine o Donbasu ostaje nepromenjen – stojimo gde stojimo”, rekao je on.

Takođe je potvrdio zahtev SAD za povlačenje ukrajinskih oružanih snaga iz Donbasa.

“Američka strana vidi povlačenje ukrajinskih trupa iz Donbasa, a kompromis izgleda da je da ruske trupe ne ulaze na ovu teritoriju Donbasa. Otprilike tako izgleda trenutna kompromisna vizija Sjedinjenih Država”, izjavio je on.

Evropski lideri su, zauzvrat, održali telefonski razgovor sa Trampom. Nakon razgovora, nemački kancelar Merc je izjavio da je Evropa predala SAD “dokument koji se tiče teritorijalnih ustupaka koje Ukrajina može da prihvati”.

“Ali ovo je bilo pitanje na koje ukrajinski predsednik i ukrajinski narod moraju da odgovore. I to je upravo ono što smo rekli predsedniku Trampu”, rekao je nemački kancelar nakon razgovora sa Makronom, Starmerom i Trampom. Dodao je da bi se dalji evropski razgovori sa američkom administracijom mogli održati ovog vikenda, a sastanak sa Amerikancima u Berlinu je moguć početkom sledeće nedelje.

Istovremeno, sam američki predsednik, nakon razgovora sa Evropljanima, dao je niz skeptičnih izjava po ovom pitanju.

Potvrdio je da je juče razgovarao o Ukrajini sa liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije i rekao da je “prilično oštro razgovarao o Ukrajini sa evropskim liderima”.

Tramp je takođe potvrdio da Evropljani žele da se sastanu sa američkim predstavnicima i Zelenskim ovog vikenda. Međutim, nagovestio je da do ovog sastanka možda neće doći.

“Oni žele da dođemo u Evropu na sastanak ovog vikenda, a mi ćemo doneti odluku na osnovu onoga što ponude. Ne želimo da gubimo vreme”, rekao je američki predsednik.

Volstrit žurnal je kasnije objavio da je Tramp tokom jučerašnjeg telefonskog razgovora rekao liderima Nemačke, Francuske i Velike Britanije da treba da izvrše pritisak na Zelenskog da prihvati uslove američkog mirovnog plana, koji SAD ne nameravaju da menjaju. Detaljnije o tome pročitajte OVDE.

Na osnovu svih najnovijih izjava, može se zaključiti da Evropa i Kijev torpeduju plan koji promovišu Amerikanci predlažući amandmane koje Rusija verovatno neće prihvatiti, što bi omalovažilo mirovni proces. Verovatno je to ono što izaziva Trampovo nezadovoljstvo.

Štaviše, pored pitanja teritorija i Zaporoške nuklearne elektrane, ostaju i druge kontroverzne teme.

Ruska ekonomija

Prema pisanju Volstrit žurnala, SAD su Evropi dale poverljive predloge za povratak Rusije u globalnu ekonomiju, ali su ih Evropljani kritikovali.

Prema pisanju novina, jedan od dokumenata opisuje korišćenje približno 200 milijardi dolara zamrznute ruske imovine za projekte u Ukrajini. Među idejama je i stvaranje velikog data centra koji bi se napajao nuklearnom elektranom Zaporožje.

Još jedan dodatak predstavlja opšti američki plan za spasavanje ruske ekonomije od krize. On predviđa investicije američkih kompanija u strateške ruske sektore – od rudarstva retkih zemnih elemenata do bušenja nafte na Arktiku – kao i olakšavanje obnavljanja ruskih energetskih tokova u Zapadnu Evropu i druge regione.

Prema pisanju novina, evropski zvaničnici su se usprotivili planu. Oni se plaše da bi takav pristup dao Rusiji prostora da ubrza ekonomski rast i ojača svoju vojnu moć. Evropljani se takođe plaše da bi američka opcija potkopala planove same Evrope da podrži ukrajinsku vladu.

Komentarišući predloge, jedan evropski zvaničnik nazvao ih je ekonomskom verzijom Jaltske konferencije iz 1945. godine, na kojoj su pobednici rata podelili Evropu. “To je kao Jalta”, rekao je. “Ishod bi mogao fundamentalno da promeni ekonomsku mapu kontinenta”, tvrdio je evropski izvor.

Američki zvaničnici se protive ovom stavu. Oni veruju da će evropski pristup prebrzo iscrpeti zamrznuta ruska sredstva, koja žele jednostavno da predaju ugroženoj Ukrajini. Vašington predlaže drugačiji model: privlačenje rukovodilaca sa Vol Strita i velikih privatnih fondova da investiraju u ovu imovinu i povećaju raspoloživa sredstva.

Jedan od pregovarača je izjavio da bi pod američkim upravljanjem takav fond mogao da poraste na 800 milijardi dolara. “Mi zaista razumemo finansijski rast”, ​​rekao je.

U tom kontekstu, Evropa pokušava da uspostavi proces za de fakto konfiskaciju ruske imovine kako bi Ukrajini izdala “reparacioni kredit”. To bi, u suštini, blokiralo sprovođenje ključnog dela Trampovog mirovnog plana, koji se tiče stvaranja sredstava za posleratnu obnovu Ukrajine i investicije u Rusiji.

Sutra će Evropljani pokušati da se dogovore o trajnom zamrzavanju ruske imovine (kako zamrzavanje ne bi moralo da se obnavlja svakih šest meseci). Ako se to pokaže uspešnim, onda bi sledeće nedelje, kako očekuje Evropska komisija, zemlje EU trebalo da se dogovore i o “reparacionom kreditu”.

U Evropi još uvek nema saglasnosti o ovom pitanju.

Pogotovo ako se uzme u obzir da ovo direktno protivreči Trampovom planu. A, prema zapadnim medijima, Amerikanci već jasno stavljaju do znanja evropskim zemljama da se protive ideji o “reparacionom kreditu”. Ovo bi moglo da promeni stav brojnih zemalja koje su povezane sa Vašingtonom.

Na primer, Italija. Prema pisanju italijanskih medija, Zelenskijev nedavni razgovor sa italijanskim premijerom Melonijem u Rimu bio je veoma napet, a Meloni je pokušavao da ubedi ukrajinskog predsednika da napravi “bolne ustupke”.