Kategorija: Svijet

Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov izjavio je danas da nacizam “ponovo diže glavu”, a da predsjednik Ukrajine Volodimir Zelenski, za koga navodi da se osjeća “kao da je na čelu tog procesa”, uživa u tome.

– Nacizam ponovo diže glavu. A Zelenski, pa, mislim, dobija ogromno zadovoljstvo od osjećaja da je na čelu ovog procesa – rekao je Lavrov, prenose RIA Novosti.

Lavrov je takođe izjavio da ne misli da će se, kako je rekao, navodna namjera Zelenskog da zaštiti Evropu dobro završiti.

Ruski ministar spoljnih poslova je napomenuo da Zelenski jednostavno zahtjeva trenutni datum za pristupanje Ukrajine Evropskoj uniji, odnosno zahtjeva prijem u EU za zemlju koju, kako je naveo, vodi otvoreno nacistički režim koji je zabranio rusku kulturu u svim njenim manifestacijama i zabranio kanonsku pravoslavnu crkvu.

Prema dostupnim podacima, Kol Tomas Alen (31) iz Kalifornije, osumnjičen da je otvorio vatru u hotelu “Hilton” u Vašingtonu radi kao nastavnik sa skraćenim radnim vremenom u kompaniji “C2 Education”, a po obrazovanju je inženjer – diplomirao je mašinstvo na Kalifornijskom institutu za tehnologiju i stekao master iz računarskih nauka na Univerzitetu Domingez Hils.

Muškarac osumnjičen da je otvorio vatru u hotelu “Hilton” u Vašingtonu tokom večere Udruženja dopisnika Bijele kuće, kojoj je prisustvovao američki predsjednik Donald Tramp, identifikovan je kao Kol Tomas Alen (31) iz predgrađa Los Anđelesa.

Prema dostupnim informacijama, Kol Tomas Alen živi u Kaliforniji, a profil na Linkedinu koji odgovara njegovom imenu i fotografiji navodi da radi kao nastavnik sa skraćenim radnim vremenom u kompaniji “C2 Education”, koja se bavi pripremom testova i podučavanjem.

Navodi se da je diplomirao mašinsko inženjerstvo na Kalifornijskom institutu za tehnologiju 2017. godine, dok je prošle godine stekao master diplomu iz računarskih nauka na Kalifornijskom državnom univerzitetu Domingez Hils.

Prema podacima Federalne izborne komisije, u oktobru 2024. godine donirao je 25 dolara predsjedničkoj kampanji Kamale Haris.

Incident se dogodio tokom održavanja večere Udruženja dopisnika Bele kuće, kada je naoružani muškarac otvorio vatru na kontrolni punkt u lobiju hotela.

Zbog bezbjednosne prijetnje, prisutni, uključujući i Donalda Trampa, evakuisani su iz objekta.

Istraga o ovom slučaju je u toku.

Bezbjednosna arhitektura Evrope nezamisliva je bez Rusije, jer je ona neodvojivi element evropskog kontinenta, ocijenio je portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

– Evropska bezbjednosna arhitektura je nezamisliva bez uzimanja u obzir ruskih interesa i bez učešća Rusije. Možemo se samo nadati da će ova trenutna generacija političara na kraju ustupiti mjesto pragmatičnijim političarima – rekao je Peskov.

On je dodao da je zasad situacija potpuno depresivna.

– Rusija ne može biti glavna prijetnja Evropi, jer je Rusija, šta god ko rekao, budući da je evroazijska zemlja, i dalje sastavni dio Evrope – istakao je Putin.

Ranije ove sedmice Njemačka je predstavila svoju prvu vojnu strategiju, eksplicitno izdvojivši Rusiju kao “glavnu prijetnju”.

Ne možemo sebi priuštiti još jednu godinu čekanja. Za njemačku ekonomiju vrijeme je već isteklo.

Upozorio je na to šef Konfederacije njemačkih udruženja poslodavaca (BDA) Rajner Dulger.

Odlaze u druge zemlje
Njemačke kompanije sve više premještaju svoje aktivnosti u druge zemlje zbog nepovoljnih poslovnih uslova u Njemačkoj, rekao je Dulger.

Potrebna stabilna ekonomska aktivnost
“Vlasnici kompanija dolaze do zaključka da više ne mogu profitabilno da posluju u Njemačkoj. Stoga, sve više biraju druge lokacije gdje je moguća stabilna ekonomska aktivnost”, rekao je Dulger za list “Augsburger algemajne”.

Politika Vlade
Dulger je povezao pogoršanje poslovne klime sa politikom Vlade, ističući da dugo nije vidio tako duboko razočaranje njemačkom Vladom među poslodavcima.

“Preduzeća u Njemačkoj suočavaju se sa velikim doprinosima za socijalno osiguranje, birokratijom i visokim cijenama energije. Vladajuća koalicija dugo je odlagala obećane reforme”, rekao je on, dodajući da će dalja odlaganja samo pogoršati ekonomsku situaciju u Njemačkoj.

Reforme na jesen
Dulger je podsjetio da je Savezna vlada obećala reforme na jesen.

“Tada smo mislili da će doći proljećne reforme, a sada sumnjam da će se ljetnje reforme dogoditi. Ne možemo sebi priuštiti još jednu godinu čekanja. Za njemačku ekonomiju vrijeme je već isteklo”, upozorio je Dulger, prenosi Srna.

Šteta koju svjetska ekonomija trpi zbog zatvaranja Ormuskog moreuza, procjenjuje se, već je dostigla 22 milijarde evra. Pojedini analitičari tvrde da će ekonomska kriza trajati duže nego rat na Bliskom istoku. Svi su saglasni da će oporavak nakon okončanja sukoba biti dug i skup i da će se mnogo toga promijeniti.

Osumnjičeni za pucnjavu u hotelu u Vašingtonu priznao je vlastima da su mu mete bili zvaničnici administracije Donalda Trampa, saopštili su izvori upoznati sa istragom.

Kol Tomas Alen (31), koji je osumnjičen za pucnjavu u lobiju hotela”Hilton” u Vašingtonu, na kontrolnom punktu pripadnika obezbjeđenja tokom svečane večere Udruženja dopisnika Bijele kuće, događaja kojem je prisustvovao Tramp, rekao je policiji nakon hapšenja da je želio da puca na zvaničnike Trampove administracije, rekla su dva izvora za CBS njuz, prenosi Tanjug.

On nije konkretno rekao da mu je meta bio Tramp, već samo “zvaničnici administracije”.

President Trump and Vice President JD Vance were rushed off the stage after shots were fired at the White House Correspondents’ Dinner.#news pic.twitter.com/YQuG8gzTMf

— MS NOW (@MSNOWNews) April 26, 2026

Tramp je zajedno sa drugim prisutnima na večeri Udruženja dopisnika Bijele kuće, tokom protekle noći evakuisan iz hotela “Hilton” nakon što je naoružani muškarac otvorio vatru na kontrolni punkt u lobiju istog hotela u kojem je Džon Hinkli pokušao da izvrši atentat na predsjednika Ronalda Regana 1981. godine.

Muškarca koji je osumnjičen da je otvorio vatru policija je identifikovala kao Kola Tomasa Alena, koji živi u predgrađu Los Anđelesa u Kaliforniji.

Policija je saopštila da je on bio “naoružan sačmaricom, pištoljem i sa više noževa”, kao i da su osumnjičeni i policajci “razmijenili vatru”, tokom koje je jedan pripadnik bezbjednosnih snaga upucan u zaštitnu opremu.

Foto: Paul A. Szypula /X

Američki predsjednik Donald Tramp izjavio je danas da on i njegov tim nisu bili upoznati sa bilo kakvim prijetnjama prije incidenta sa pucnjavom na večeri Udruženja dopisnika Bijele kuće, navodeći da je napadač morao “mnogo toga da prođe” da bi došao do njega.

Tramp je na konferenciji za novinare u Beloj kući posle pucnjave, na pitanje da li je bio upoznat sa bilo kakvim pretnjama ili da li je njegov tim imao prethodno upozorenje, odgovorio negativno, prenosi CNN.

– Ne. Nije bilo obaveštenja. Nismo imali pojma – kazao je Tramp.

Na pitanje da li veruje da je on bio meta napada, Tramp je odgovorio da pretpostavlja da jeste.

– Pretpostavljam, mislim, ovi ljudi, oni su ludi, oni su ludi. I znate, nikad se ne zna. Bio je veoma daleko od mene – kazao je Tramp.

On je kazao da su mere bezbjednosti koje je preduzela Tajna služba u hotelu “Hilton” u Vašingtonu, gde se održavala svečana večera, bile značajne.

– Imali smo resurse koji su sjedili za stolovima, bukvalno prerušeni. Ali imali smo, imali smo ljude po cijeloj prostoriji, tako da je (napadač) imao dug put pred sobom – rekao je Tramp.

Tramp je zajedno sa drugim prisutnima na večeri Udruženja dopisnika Bijele kuće, tokom protekle noći evakuisan iz hotela “Hilton” nakon što je naoružani muškarac otvorio vatru na kontrolni punkt u istom hotelu u kojem je DŽon Hinkli pokušao da izvrši atentat na predsjednika Ronalda Regana 1981. godine.

Muškarca koji je osumnjičen da je otvorio vatru tokom održavanja večere Udruženja dopisnika Bijele kuće policija je identifikovala kao Kola Tomasa Alena (31), koji živi u predgrađu Los Anđelesa u Kaliforniji.

Policija je saopštila da je on bio “naoružan sačmaricom, pištoljem i sa više noževa” kao i da su osumnjičeni i policajci “razmijenili vatru”, tokom koje je jedan pripadnik bezbjednosnih snaga upucan u zaštitnu opremu.

Američki predsjednik Donald Tramp hitno je evakuisan sa večere Udruženja dopisnika Bijele kuće, nakon što je došlo do pucnjave u hotelu “Vašington hilton”.

Tramp, prva dama Melanija Tramp, potpredsjednik DŽejms Dejvid Vens i drugi visoki zvaničnici brzo su izvedeni iz sale. Predsjednik je kasnije izjavio da je incident trajao samo nekoliko sekundi i da je pomislio da je čuo poslužavnik koji je pao.

– Čovjek je uhvaćen. Bolestan je. Idemo u njegov stan u Kaliforniji – rekao je Tramp i pohvalio Tajnu službu rekavši da su odlično obavili posao.

Tramp je rekao da će istraga veoma brzo utvrditi sve okolnosti incidenta i da je napadač vjerovatno djelovao sam.

Tramp je pojasnio da je navodni počinilac bio naoružan višestrukim oružjem i da je iz Kalifornije. Američki lider je, takođe, podijelio fotografije osumnjičenog na svom nalogu “Trut sošl”.

Mediji navode da je 31-godišnji Kol Tomas Alen, profesor i diplomac Kalteka iz Kalifornije, probio je bezbjednosni perimetar.

U slabo nadziranoj zoni blizu ulaza na terasi, sastavio je pušku koju je izvadio iz torbe, naoružan i dodatnim noževima, i otvorio vatru u pravcu sale.

Svjedoci navode da se čulo između pet i deset pucnjeva u lobiju i hodniku tik ispred balske sale.

Prema policiji Vašingtona, navodni strelac je napao kontrolni punkt američke Tajne službe i savladan je i pritvoren. Prevezen je u bolnicu na procjenu, iako nije pogođen vatrenim oružjem. Agent Tajne službe je takođe prebačen u bolnicu nakon što ga je napadač upucao u zaštitnom prsluku.

Policija vjeruje da je Alen bio gost hotela u Vašingtonu, gdje je održan događaj.

Napadač je optužen za napad na federalnog policajca i upotrebu oružja u nasilnom djelu, a očekuje se da će biti podignute i dodatne optužbe.

Policija i Federalni istražni biro smatraju da je djelovao sam i da nema opasnosti za javnost.

Incident se dogodio sinoć oko 20.30, dok je trajala tradicionalna godišnja gala večera. Tramp je na događaj došao prvi put poslije 15 godina – prvi put kao predsjednik.

Predsednik Francuske Emanuel Makron održao je konferenciju za medije nakon sastanka s grčkim premijerom u Atini, gde je poručio da Evropa mora biti posvećena većem jedinstvu.

Francuski predsednik Emanuel Makron uverio je u subotu Atinu da je klauzula o uzajamnoj pomoći između zemalja Evropske unije u slučaju napada „čvrsta kao stena“ i da nema dvosmislenosti.

„Za Grčku i Francusku, član 42.7 ugovora EU je čvrst kao stena, što znači da je obaveza“, rekao je Makron na konferenciji za novinare.

„Armirani beton“, dodao je grčki premijer Kirijakos Micotakis, stojeći pored njega.

On je istakao da su svi aspekti tog dela ugovora jasni.

„Ne verujem da danas postoji potreba za menjanjem ili modifikacijom ugovora. Oni su vrlo jasni. Jednostavno je potrebno prvo nastaviti jačanje odbrane i sigurnosti svih naših zemalja, a zatim krenuti ka suverenijoj Evropi kakvu želimo“, rekao je Makron drugog dana svoje posete Grčkoj.

Prema njegovim rečima, član 42.7 je u suštini jači od člana 5 NATO ugovora, odnosno klauzule o međusobnoj pomoći koja je u srži vojnog saveza SAD-a i EU, ali koju Donald Tramp redovno dovodi u pitanje.

„On predviđa solidarnost između država članica, ali ne ostavlja prostor za pregovore. Imamo klauzulu ugovora koja je jača od člana 5 NATO alijanse“, insistirao je Makron.

Državna poseta britanskog kralja Čarlsa III i kraljice Kamile Sjedinjenim Američkim Državama naredne sedmice ocenjuje se kao jedan od najrizičnijih i najznačajnijih diplomatskih poteza u novijoj istoriji britanske monarhije.

Kako navode izvori bliski kraljevskoj porodici, riječ je o poseti visokog rizika, ali i velikih prilika, koja dolazi u trenutku ozbiljnih političkih napetosti između Ujedinjenog Kraljevstva i SAD-a.

Autor biografije princa Endrua Mauntbatena-Vindsora, Endru Louni, upozorava da se odnosi između dve zemlje nalaze u najdubljoj krizi u poslednjih stotinu godina. Poseban izazov predstavlja američki predsednik Donald Tramp, kojeg opisuje kao nepredvidivog političkog aktera.

Ipak, sagovornici smatraju da bi upravo kralj Čarls mogao imati određeni uticaj na Trampa, zahvaljujući ličnom odnosu i predsednikovom javno iskazanom divljenju britanskoj monarhiji.

Foklandska kriza dodatno zaoštrava odnose

Napetosti su dodatno porasle nakon što je u internom imejlu američkog Ministarstva odbrane (Pentagon) predloženo preispitivanje američkog stava o Foklandskim ostrvima kao potencijalna mera pritiska na London zbog njegovog odbijanja da se pridruži ratu protiv Irana.

Iz kabineta britanskog premijera Kira Starmera poručeno je da stav Londona ostaje nepromenjen.

“Ne možemo biti jasniji u vezi sa stavom Velike Britanije o Foklandskim ostrvima. On je dugogodišnji i nepromenjen”, rekao je portparol premijera.

Dodao je da suverenitet nad ostrvima ostaje britanski, te da je pravo na samoopredeljenje stanovnika ključni princip britanske politike, koji je, kako navodi, jasno komuniciran svim američkim administracijama.

U istom dokumentu Pentagona razmatrane su i šire mere prema NATO saveznicima koji nisu podržali američke operacije, uključujući moguće smanjenje diplomatske podrške evropskim teritorijama koje Vašington smatra “nasleđem imperijalne prošlosti”.

Argentina ponovo aktivira zahteve

Reakcija je stigla i iz Argentine, čiji je ministar spoljnih poslova Pablo Kirno ponovio spremnost za nastavak pregovora o, kako je naveo, “mirnom i konačnom rešenju”.

On je status ostrva, koja Buenos Ajres naziva Malvinima, opisao kao kolonijalno pitanje.

“Po istoriji, po pravu i po uverenju: Malvini su Argentina”, poručio je Kirno.

Podsećanja radi, Velika Britanija i Argentina vodile su rat 1982. godine nakon pokušaja Buenos Ajresa da preuzme kontrolu nad ostrvima. U sukobu je poginulo oko 650 argentinskih i 255 britanskih vojnika.

Napeti politički odnosi i osetljiv kontekst

Poseta dolazi u trenutku “neuobičajenih” političkih tenzija, kako navodi kraljevski istoričar Ed Ovens, uz ocenu da će se raditi o velikom globalnom događaju. Kralj će, prema očekivanjima, pokušati da promoviše vrednosti demokratije, slobode i međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima.

Dodatnu težinu poseti daje i aktuelna geopolitička situacija, uključujući nestabilno primirje na Bliskom istoku, posebno u kontekstu sukoba s Iranom.

Odnosi između Vašingtona i Londona dodatno su pogoršani čestim kritikama koje Tramp upućuje premijeru Starmeru, kao i njegovim izjavama kojima umanjuje vojni značaj Ujedinjenog Kraljevstva.

Analitičari upozoravaju da postoji bojazan od nepredvidivih izjava tokom same posete, uprkos pažljivo isplaniranom protokolu.

Lični i politički pritisci na kralja

Kralj Čarls suočava se i s ličnim izazovima. Osim zdravstvenih problema, jer već više od dve godine vodi borbu s karcinomom, dodatni pritisak dolazi i zbog skandala koji se vezuje za njegovog brata princa Endrua i njegove veze s osuđenim seksualnim prestupnikom Džefrijem Epstajnom.

Očekuje se da bi žrtve Epstajnovih zločina mogle javno kritikovati kraljevsku posetu zbog izostanka susreta s njima, što dodatno komplikuje diplomatski kontekst.

Ključni moment – obraćanje Kongresu

Centralni događaj posete biće obraćanje kralja oba doma američkog Kongresa, što će biti prvo takvo obraćanje jednog britanskog monarha još od govora kraljice Elizabete II 1991. godine.

U tom govoru, kralj će pokušati da pronađe balans između očuvanja dobrih odnosa sa SAD-om i zaštite britanskih interesa, uključujući podršku NATO savezu i Ukrajini.

Diplomatski izvori navode da će svaka reč govora biti pažljivo analizirana, s ciljem slanja poruka koje će istovremeno “omekšati” američkog predsednika, ali i zadržati čvrst stav o ključnim međunarodnim pitanjima.

“Specijalni odnosi” na testu

Analitičari ocenjuju da se tzv. “specijalni odnos” između SAD-a i Velike Britanije nalazi u ozbiljnoj krizi. Bivši savetnik američkog Stejt departmenta Maks Bergman situaciju opisuje kao “izuzetno napetu”.

Uprkos tome, pojedini stručnjaci smatraju da bi upravo ova poseta mogla predstavljati priliku za reset odnosa, posebno imajući u vidu značaj britanske monarhije kao instrumenta “meke moći” u SAD-u.

Kako zaključuju sagovornici, poseta kralja Čarlsa dolazi u ključnom trenutku i mogla bi imati dugoročne posledice po odnose dve zemlje, ali i širi međunarodni poredak.