VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • Šolc pozvao na proširenje Evropske unije

    Šolc pozvao na proširenje Evropske unije

    Njemački kancelar Olaf Šolc pozvao je danas na proširenje Evropske unije, rekavši na skupu evropskih socijaldemokrata da će tada EU moći bolje da pokaže svoju snagu u globalnim stvarima.

    Otkako je preuzeo dužnost, Šolc je proširenje Evropske unije uključivanjem Balkana i drugih nacija, učinio glavnim elementom svoje spoljne politike, prenio je Rojters.

    “EU sa 27, 30, 36 država, sa još više od 500 miliona slobodnih i ravnopravnih građana, može da snažnije utiče na svijet”, rekao je Šolc na kongresu.

    EU trenutno ima 27 država članica.

    “Posvećen sam proširenju EU. To što EU nastavlja da raste ka istoku je dobitna stvar za sve nas”, kazao je on.

  • Rusija zabrinuta situacijom u BiH

    Rusija zabrinuta situacijom u BiH

    Rusija je zabrinuta zaoštravanjem situacije u BiH i smatra da razvoj novog konflikta u Evropi ne odgovara ničijim interesima, izjavio je danas zamjenik ruskog ministra inostranih poslova Aleksandar Gruško.

    Gruško je napomenuo da je Rusija uvijek polazila od toga da treba prekinuti sve geopolitičke igre u tom regionu i dati zemljama da same biraju svoju sudbinu.

    – U tom smislu, naravno, BiH se nalazi u prilično ranjivom položaju i to nas brine zato što stvaranje još jednog konflikta u centru Evrope nije ni u čijem interesu, ali očigledno postoje krugovi koje ne interesuje bezbjednost, a što je najvažnije to je nastavak te borbe za svjetsku hegemoniju i sprečavanje slobodnog izbora države – rekao je Gruško za Tas.

    Gruško je istakao da je Zapad posmatra zapadni Balkan kao arenu geopolitičke borbe sa Ruskom Federacijom.

    – Pažljivo pratimo razvoj situacije i nadamo se da će sadašnja kriza ubrzo biti prevaziđena u saglasnosti sa Ustavom BiH – naveo je Gruško.

    On je naglasio da Rusija uopšte ne mijenja svoj odnos prema političkim liderima u BiH, da ima jako dobar odnos prema Miloradu Dodiku, kao lideru srpskog naroda, koji čvrsto stoji na poziciji zaštite legitimnih interesa Srba.

  • Ukrajina krenula u novu ofanzivu?

    Ukrajina krenula u novu ofanzivu?

    Ukrajinski Kiiv Independent piše da su ukrajinske snage pokrenule novu veliku ofanzivu kod Hersona.

    Ukrajinski mediji se pozivaju i na Kirila Stremusova, proruskog šefa okupacione administracije u Hersonu, koji je rekao da ukrajinska vojska pokušava da izvrši napad kod sela Dudčani.

    Takođe, nekoliko proruskih vojnih blogera piše o ukrajinskoj ofanzivi.

    Međutim, Ukrajina još ništa nije potvrdila.

  • Putin: “Zatvorićemo”

    Putin: “Zatvorićemo”

    Predsjednik Rusije Vladimir Putin izjavio je da će Moskva zatvoriti koridore za izvoz ukrajinskog žita ako se budu koristili za izvođenje “terorističkih napada”.

    “Ako se bude pokazalo da se humanitarni koridori koriste za terorističke napade, to će dovesti u pitanje sporazum o izvozu (ukrajinskog) žita”, rekao je Putin novinarima posle završetka samita Zajednice nezavisnih država u Astani, prenosi Si-En-En (CNN).

    Putin je sugerisao da postoji veza između bezbednih pomorskih koridora za izvoz žita i nedavne velike eksplozije koja je teško oštetila ruski strateški most preko Kerčkog moreuza koji povezuje Rusiju sa poluostrvom Krim koji je ta zemlja anektirala 2014. godine.

    Kerčki moreuz spaja maleno Azovsko more sa Crnim morem. Zapadnu obalu Azovskog mora, na kojem se nalazi grad Marijupolj, okupirale su ruske snage na proleće ove godine.

    Ukrajina i dalje kontroliše crnomorsku luku Odesa, a u julu je iz te luke uspostavljen bezbedni koridor za izvoz ukrajinskog žita, na osnovu sporazuma Kijeva i Moskve, nakon pet meseci ruske pomorske blokade.

    Sporazum je postignut pod okriljem Ujedinjenih nacija, a ističe u novembru.

    Putinova izjava o koridoru dolazi nakon što je ruski diplomata Genadij Gatilov ukazao na mogućnost da njegova zemlja napusti sporazum.

    “Ako ne vidimo da se išta dešava po pitanju ruske strane sporazuma – izvoza ruskog žita i đubriva – onda, izvinite molim vas, mi ćemo na celu tu stvar gledati na drugi način. Nismo protiv isporuka žita, ali ovaj sporazum mora biti u duhu jednakosti; on mora biti fer i moraju ga na fer način implementirati obe strane”, rekao je Gatilov.

  • Iran pomaže Rusiji?

    Iran pomaže Rusiji?

    Elitne iranske trupe tajno su ušle na liniju fronta kako bi pomogle Rusiji da napadne Ukrajinu, otkrio je Mirror.

    Do 50 stručnjaka iz Korpusa Revolucionarne garde Irana (IRGC) raspoređeno je da obučavaju moskovske snage kako da upravljaju “dronovima kamikaza“.

    Oni su poslati na južni i istočni front sa stotinama dronova Šahed-136. Oni se sumnjiče da su kontrolisali putanju leta i gađali timove bespilotnih letelica Šahed-136 u nekim napadima.

    Ova vest dolazi usred sve veće zabrinutosti u Kremlju da ratna mašina predsednika Vladimira Putina ne radi i da ponestaje projektila. Ukrajinska artiljerija i timovi bespilotnih letelica nedavno su uništili jednu bazu Šahed-136 na jugu Ukrajine, prema izvorima u Kijevu.

    Kako navodi Miror, timovi Korpusa iranske revolucionarne garde stacionirani su u Džankoju na Krimu i Hersonu na jugu, gde je jedan tim IRGC-a već uništen.

    “Najmanje jedan od iranskih timova za obuku nedavno je pogođen i oni se aktivno love”, rekao je jedan ukrajinski vojni izvor.

    “Već neko vreme smo zabrinuti da stručnjaci IRGC-a pomažu Rusiji u njihovim strašnim napadima na civile i oni su naravno meta”, dodaje on.

    Bespilotne letelice Shahed-136 dugačke su oko 3,3 metra, mogu da putuju brzinom od 160 km/h i nose eksplozivnu bojevu glavu koja može biti razorna kada se ispali. Ovi sistemi se mogu nositi na zadnjem delu vozila tako da se mesta lansiranja mogu brzo promeniti.

    Ukrajinske jedinice protivvazdušne odbrane su oborile desetine, ali postoji trka sa vremenom da kijevske trupe dobiju najsavremeniju odbranu Zapada.

  • Lukašnko “Može se rat završiti za nedelju dana”

    Lukašnko “Može se rat završiti za nedelju dana”

    Sukob u Ukrajini može se rešiti u roku od nedelju dana, sve zavisi od pozicije SAD i Velike Britanije, izjavio je predsednik Bjelorusije Aleksandar Lukašenko.

    “Sve zavisi od SAD i Velike Britanije. Ako shvatite i složite se da sutra treba da se sjedne za pregovarački sto i da se dogovori, verujte mi, u roku od nedelju dana ćemo se dogovoriti“, rekao je Lukašenko.

    Istovremeno je pozvao da se zaustavi sukob u Ukrajini.

    “Rat je uvijek loš. Nedavno sam rekao da je svet sada preokupiran problemom i traži odgovor na pitanje ko je kriv. Kasnije ćemo utvrditi ko je kriv. Hajde da zaustavimo rat i da se dogovorimo, a onda ćemo rešavati ko je u pravu, a ko nije“, poručio je Lukašenko.

    Bjelorusija ne namerava da se meša u sukob
    Bjelorusija ne namerava da se meša u sukob na teritoriji Ukrajine, pogotovo što to ne traži ni Rusija, izjavio je Lukašenko.

    “Niti smo koga ubijali u Ukrajini, niti ćemo. Prvo, niko od nas ne traži da učestvujemo u operaciji, u ovom slučaju Rusija, i mi ne nameravamo da se tamo mešamo. Uvek smo govorili i govorimo o tome, ali nas, očigledno, ne žele da saslušaju i čuju“, rekao je Lukašenko u intervjuu za američku kompaniju “En-Bi-Si“, prenela je agencija “Belta“.

    On je dodao da Belorusija na svaki mogući način podržava Rusiju.

    “Naša podrška je u tome da ne budu narušene naše granice sa Poljskom i Litvanijom i da se ruske trupe ne napadnu s leđa preko Belorusije. U početku je bilo tako. Danas se naše učešće (u specijalnoj operaciji) svodi na to da lečimo Ruse i Ukrajince, hranimo Ruse i Ukrajince i u velikoj meri dajemo utočište izbeglicama iz Ukrajine. Dnevno nam dolazi po 400-500 ljudi. Tretiramo ih potpuno ravnopravno. Eto, to je naše učešće“, rekao je beloruski lider.

    Ranije je Lukašenko izjavio da je Poljska glavni inicijator upotrebe nuklearnog oružja, te da ona provocira SAD na akcije.

  • Microsoftove “pametne” naočale nisu zadovoljile na testovima u američkoj vojsci

    Microsoftove “pametne” naočale nisu zadovoljile na testovima u američkoj vojsci

    Američka vojska je 2021. godine potpisala ugovor s Microsoftom vrijedan 22 milijarde dolara, koji se odnosi na nabavku “pametnih” naočala namijenjenih vojnicima.

    Godinu dana nakon potpisivanja ugovora, program pametnih naočala je u problemima zbog odgađanja i perfrmansi jer su “pale” na četiri od šest ttestiranja koje je provela američka vojska.

    Vojska je prvobitno potpisala ugovor s Microsoftom 2018. godine vrijedan 480 miliona dolara kako bi kompanija razvila prototip naprednih pametnih naočala pod naivom Integrated Visual Augmentation System ili kraće IVAS. Iako su naočale izgledom slične Microsoftovim HoloLens naočalama komercijalno dostupnim na tržištu, vojska je zahtijevala da IVAS bude još napredniji. Preciznije, želja vojske je da Microsoft integriše nekoliko tehnologija u jednu platformu kako bi ih vojnici mogli koristiti tokom obuke, vježbe i borbe. Naočale su morale imati noćni vid visoke rezolucije i termalne senzore kako bi se povećala svijest vojnika o situaciji i cilju, dok bi mogućnost mašinskog učenja u kombinaciji s AR tehnologijom trebala pružiti stvarno okruženje za trening. Prema dogovoru, Microsoft treba isporučiti 120.000 IVAS headsetova u periodu od 10 godina, a ukupna cijena ugovora iznosi 22 milijarde dolara.

    Međutim u nedavno održanoj operativnoj demonstraciji, uređaj je “zakazao” u četiri od šest evaluacijskih događaja, navodi se u internom izvještaju američke vojske, a čije je dijelove objavio Business Insider. Jedan od glavnih nedostataka uređaja bio je sjaj njegovog ekrana koji je bio vidljiv s nekoliko stotina metara udaljenosti. To bi moglo upozoriti neprijatelje i odati lokaciju američkih vojnika dovodeći ih u životnu opasnost.

    Drugi problem je ograničeno vidno polje i periferni vid kada se nose IVAS naočale, kao i ograničenost kretanja vojnika s obzirom na veličinu i težinu uređaja.

    Microsoft je navodno očekivao negativan izvještaj testiranja zbog problema s performansama u uvjetima lošeg osvjetljenja. I HoloLens naočale tek trebaju doživjeti komercijalni uspjeh, a kompanija je ostala bez vrhunskih talenata nakon što je Facebook otkrio svoje planove razvoja metaverzuma prošle godine.

    Uprkos lošim prvim rezultatima, američka vojska i dalje planira kupiti IVAS, a glasnogovornik vojske je za Business Insider čak rekao da je “test bio uspješan”. Rezultati testiranja su pokazali gdje je potrebno napraviti poboljšanja na koje će se Microsoft sada fokusirati.

    Američka vojska je posvećena cilju da svoje vojnike opremi najmodernijom i pouzdanom opremom. Microsoft planira započeti ispruku oko 5.000 primjeraka headseta IVAS američkoj vojsci.

  • Ruski gigant tužio Vladu Njemačke

    Ruski gigant tužio Vladu Njemačke

    Najveća ruska naftna kompanija Rosnjeft pokrenula je tužbu protiv Vlade Njemačke zbog zapljene podružnica u toj zemlji.

    Rosnjeft tvrdi da je odluka Njemačke da imenuje stečajne upravnike u Rosnjeftu Njemačka, koji upravlja svom imovinom kompanije, uključujući tri rafinerije nafte, nepravedna s obzirom na to da je kompanija uvek ispunjavala svoje obaveze isporuke nafte, javlja Anadolu Agency (AA).

    S tim u vezi, ruska kompanija podnela je tužbu Federalnom upravnom sudu (BVerwG) u Lajpcigu protiv nemačkog Ministarstva ekonomije i zaštite klime, prenosi portal biznisinfo.ba.

    Njemačka vlada je 16. septembra imenovala stečajnog upravnika u Rosnjeftu Nemačka, podružnici Rosnjefta u zemlji, opravdavajući to energetskom krizom u zemlji.

    Kontrola nad rafinerijom PCK u Švetu, glavnim dobavljačem dizela i benzina za Berlin, takođe je data Saveznoj mrežnoj agenciji (Bundesnetzagentur), koja je ranije kupila udeo Rosnjefta Nemačke u rafineriji MiRo u gradu Karlsrue i rafineriji Bajernojl u Fohburgu.

  • Bjelorusija upozorila Ukrajinu

    Bjelorusija upozorila Ukrajinu

    Predsednik bjeloruskog komiteta za državnu granicu izjavio je da bi ukrajinska strana trebalo da povuče svoje vojnike.

    On je dodao i da Ukrajina ne bi trebalo da raspoređuje naoružane strane misije na tom području, preneo je danas TASS.

    Ukrajina treba da smanji broj vojnika na granici sa Bjelorusijom i na tom području treba da budu samo graničari da bi se smanjili preduslovi za sukob na granici, istakao je Lapo u petak, a saopštila je pres služba komiteta za državnu granicu.

    Bjeloruski graničari su sposobni da odgovore na sve eventualne provokacije iz susednih država, a granica sa Ukrajinom zahteva posebnu pažnju jer tu postoji veliki broj ilegalnih prelazaka, tako da je dolazilo do provokacija, naglasio je Lapo.

    Beloruski komitet za državnu granicu saopštio je da je povećao broj graničnih patrola i tehničkih sredstava.

  • U eksploziji poginulo 28 rudara

    U eksploziji poginulo 28 rudara

    Najmanje 28 ljudi je poginulo, a desetine je i dalje blokirano ispod zemlje nakon eksplozije u rudniku uglja u provinciji Bartin, na sjeveru Turske.

    Oko 110 ljudi bilo je u rudniku u trenutku eksplozije koja se dogodila juče. Više od polovine rudara u tom trenutku bilo je na dubini od oko 300 metara i niže.

    Ministar zdravlja Turske Fahretin Kodža rekao je da je 11 ljudi spaseno i oni su prebačeni u bolnice.

    Ekipe hitne pomoći radile su cijelu noć kopajući kroz kamen pokušavajući da dođu do preživjelih.

    Vjeruje se da se eksplozija dogodila na oko 300 metara dubine.

    “Oko 49 ljudi radilo je u tom trenutku u rizičnoj zoni na dubini između 300 i 350 metara. Iz tog dijela rudnika evakuacija je nemoguća”, rekao je novinarima ministar unutrašnjih poslova Sulejman Sojlu.

    Uzrok nesreće nije poznat, a lokalno tužilaštvo pokrenulo je istragu.

    Turski ministar energetike rekao je da postoje prve indicije da je eksploziju izazvao metan, prenosi BBC.