VRBAS Media

Kategorija: Svijet

  • SAD poslale ultimatum Erdoganu

    SAD poslale ultimatum Erdoganu

    Američki Kongres ne može podržati prodaju borbenih zrakoplova F-16 Turskoj, dok službena Ankara ne ratifikuje članstvo Švedske i Finske u NATO-u.

    To je u četvrtak objavila grupa senatora iz obe stranke.

    Švedska i Finska prošle su godine podnele zahtev za pridruživanje tom transatlantskom odbrambenom savezu nakon što je Rusija izvršila invaziju na Ukrajinu, ali su suočene s neočekivanim prigovorima Turske i od tada pokušavaju da pridobiju njenu podršku.

    Ankara želi da Helsinki i Stokholm zauzmu oštriji stav prema Kurdistanskoj radničkoj stranci (PKK), koju Turska i EU smatraju terorističkom organizacijom, ali i još jednoj grupi koju okrivljuje za pokušaj državnog udara 2016. godine.

    Tri nacije postigle su dogovor u Madridu prošlog proleća, ali je Ankara obustavila razgovore u januaru nakon protesta u Stokholmu tokom kog je danski političar krajnje desnice spalio primerak Kurana.

    U pismu američkom predsedniku Džou Bajednu, 29 demokratskih i republikanskih senatora kazalo je da dve nordijske zemlje ulažu “potpune i dobre napore” da ispune uslove za članstvo u NATO-u koje je Turska tražila, iako Ankara tvrdi da Švedska mora učiniti više.

    “Nakon što Turska ratifikuje protokole o pristupanju NATO-u, Kongres može razmotriti prodaju borbenih zrakoplova F-16. Međutim, neuspeh da se to učini doveo bi u pitanje ovu prodaju koja je na čekanju”, napisali su senatori.

    To je prvi put da je Kongres eksplicitno i direktno povezao prodaju F-16 Turskoj sa zahtevima dve nordijskie zemalja za pristupanje NATO-u.

    Turska je objavila da bi mogla odobriti finski ulazak u članstvo NATO-a, ali finski predsednik i ministar spoljnih poslova odbacili su tu ideju, tvrdeći da je sigurnost dve nordijske zemalje uzajamno povezana. Od 30 članica NATO-a samo Turska i Mađarska trebaju da ratifikuju članstvo tih nordijskih zemalja, podseća Slobodna Dalmacija.

  • “Rusko oružje će naneti Kijevu smrtni poraz”

    “Rusko oružje će naneti Kijevu smrtni poraz”

    Povećanje isporuka naoružanja Oružanim snagama Rusije omogućiće da se nanese smrtni poraz ukrajinskim ekstremistima.

    Ovo je izjavio zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev.

    “Naše oružane snage redovno i u punom obimu dobijaju rakete različitog tipa“, napisao je Medvedev na Telegramu nakon posete ruskom projektnom birou “Raduga” specijalizovanom za razvoj i proizvodnju krstarećih raketa različitih namena.

    U projektnom birou su zameniku predsednika Saveta bezbednosti Rusije pokazali protivradarsku raketu H-58UŠKE, raketu H-69, koja je predviđena za gađanje velikog broja kopnenih stacionarnih ciljeva čije su koordinate poznate pre lansiranja. Pokazana je i raketa visokog dometa klase “vazduh-zemlja” H-59MK, hipersonična krstareća protivbrodska raketa velikog dometa H-22, kao i krstareća raketa velikog dometa H-101.

    “Isporuke svih vidova naoružanja, vojne i specijalne tehnike značajno će se povećati tokom 2023. godine. To će omogućiti da se vlastima ukrajinskih ekstremista, koje je svojim oružjem hranio raznovrsni zapadni ološ, nanese smrtni poraz”, podvukao je Medvedev.

    On je ranije govorio i o važnosti velikih isporuka naoružanja ruskoj vojsci.

  • Ukrajini ponestaju avioni ali i piloti

    Ukrajini ponestaju avioni ali i piloti

    Kijevu ponestaju lovci, rezervni delovi i piloti, koji umeju da njima upravljaju, izjavio je u intervjuu listu “Fajnenšnal tajms” ukrajinski vojni pilot.

    “Svi naši avioni su napravljeni u vreme SSSR-a i mi ih ne možemo beskonačno održavati, ni zalihe municije nisu neograničene, a sve je bliži i bliži dan kada nećemo imati rakete i rezervne delove za te avione. U bliskoj budućnosti možemo da ostanemo bez taktičke avijacije”, rekao je on.

    Pilot je podvukao da su američki lovci F-16 potrebni Kijevu pod hitno. On se požalio i na avione Mig-29 koji su nasleđeni iz perioda SSSR-a i istakao da nije uspeo njima da pogodi ni jedan vazdušni cilj.

    Dodao je i da Vazduhoplovnim snagama Ukrajine nedostaju i kvalifikovani piloti.

    “U slučaju da sačekamo još šest meseci, onda će doći trenutak da će nam ostati samo starci rezervisti umesto mladih pilota koji imaju veliko znanje i kvalitetnu obuku”, rekao je ukrajinski pilot.

    Mediji su ranije objavili da su pojedini predstavnici američke administracije lobirali da se ukrajinskim vojnicima isporuče lovci F-16. Američki predsednik Džozef Bajden je ranije negirao isporuku aviona F-16 Kijevu.

    Predsednik Francuske Emanuel Makron je 30. januara rekao da ne isključuje da će Ukrajini biti isporučeni avioni.

  • Direktor CIA: Narednih šest mjeseci će biti kritično

    Direktor CIA: Narednih šest mjeseci će biti kritično

    Direktor CIA Vilijam Berns rekao je da obaveštajna agencija procenjuje da će narednih šest meseci biti “kritično” za Ukrajinu.

    Berns je dodao da su Rusi poslednjih nedelja ostvarili neke manje uspehe.Govoreći na spoljnopolitičkom događaju na Univerzitetu Džordžtaun u Vašingtonu, Berns je takođe rekao da agencija veruje da je kineski predsednik Si Đinping donekle otrežnjen ratom u Ukrajini, ali da bi bila greška potceniti posvećenost Pekinga i Moskve njihovom zajedničkom partnerstvu.

    Rusija i Kina potpisale su “neograničeno” partnerstvo prošlog februara, neposredno pre nego što su ruske snage napale Ukrajinu, a njihove ekonomske veze su ojačale dok su veze Rusije sa Zapadom oslabile.

    Kina se uzdržala od osude ruske operacije protiv Ukrajine, ali je pazila da ne pruži direktnu materijalnu podršku Rusiji, što bi moglo da izazove sankcije Zapada poput onih koje su uvedene Moskvi.

    Ali Berns, koji je nedavno otputovao u Ukrajinu da se sastane sa ukrajinskim predsednikom Volodimirom Zelenskim, rekao je da je Si verovatno iznenađen i uznemiren onim što je opisao kao loš učinak ruske vojske.

    Berns je dodao da prijateljstvo Rusije i Kine nije sasvim bezgranično.

    “Mislim da je greška potcenjivati međusobnu posvećenost tom partnerstvu, ali to nije prijateljstvo potpuno bez granica”, rekao je Berns.

    Ruska intervencija u Ukrajini podstakla je zabrinutost Zapada da bi Kina mogla da učini sličan potez na Tajvanu, ostrvu za koje Peking tvrdi da je njegova teritorija.

    Prema Bernsovim rečima, kineski predsednik Si i dalje ima ozbiljne ambicije u vezi sa Tajvanom i upozorio je da bi sukob oko te ostrvske države bio “izrazito nesrećan” za sve umešane.

    Berns je takođe rekao da su SAD znale “kao obaveštajno pitanje” da je Si naredio svojoj vojsci da bude spremna za invaziju na Tajvan do 2027.

    “To ne znači da je odlučio da izvrši invaziju 2027. ili bilo koje druge godine, ali je to podsetnik za ozbiljnost njegovog fokusa i ambicije”, tvrdi Berns.

    On je Kinu nazvao “najvećim geopolitičkim izazovom” sa kojim se SAD trenutno suočavaju.

    “Konkurencija sa Kinom je jedinstvena po svom obimu, i zaista se odvija u skoro svim domenima, ne samo u vojnom i ideološkom, već i ekonomskom, tehnološkom, sve od sajber prostora do samog svemira. To je globalno takmičenje na načine koji bi mogli biti intenzivnije od takmičenja sa Sovjetima”, rekao je on.

    Berns je takođe govorio o pitanjima na Bliskom istoku, rekavši da je iranska vlada sve više uznemirena dešavanjima u zemlji, navodeći hrabrost onoga što je opisao kao “kapu dole” iranskim ženama. Takođe je izrazio zabrinutost zbog mogućnosti većeg nasilja između Izraelaca i Palestinaca.

  • “Bolno je priznati. Izgubiće”

    “Bolno je priznati. Izgubiće”

    Kijev je propustio šansu za pobjedu. Pomoć iz EU i SAD stiže prekasno, a resursi Rusije daleko nadmašuju ukrajinske, piše nemački “Velt”.

    Isti list dodaje i da je Zapad izneverio ukrajinskog predsednika Vladimira Zelenskog.

    “Bolno je priznati, ali pobeda Ukrajine svakim danom postaje sve manje verovatna”, konstatuje na početku autor članka i svoju tezu potkrepljuje činjenicama: kijevskoj vojsci ponestaje ljudi i materijalno-tehničkih sredstava.

    Takođe, dodaje, Rusija je u boljem položaju, njeni resursi su ogromni, te “ne čudi što zapadne diplomate sve češće govore o primirju”.

    Osvrnuvši se na “optimistične izjave” ukrajinskih zvaničnika koji su početkom godine govorili o “pobedi”, autor članka se pita koliko je uopšte realna sama misao o pobedi Ukrajine?

    “Praktično je isključeno da Ukrajina izađe iz ove borbe kao pobednik. Posebno ako ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski zaista vidi pobedu kao ‘oslobađanje svih okupiranih teritorija, uključujući Krim’. Međutim, sa današnje tačke gledišta i u sadašnjim okolnostima pod kojima, pre svega, treba razumeti nedovoljnu pomoć Zapada – to je nemoguće. Već sada je Rusija stavila pod svoju kontrolu 18 odsto ukrajinske teritorije. Veća je verovatnoća da se ta cifra u budućnosti povećava, nego smanjuje”, navodi se u članku.

    Šta su razlozi „gotovo neizbežne“ pobjede Rusije?
    Dopisnica “Velta” Marija Droste analizirala je trenutnu situaciju u Ukrajini u pet tačaka:

    – Prvo, postalo je jasno da se SAD, Nemačka i druge članice Severnoatlantskog saveza više plaše širenja sukoba na teritoriju Alijanse, nego što strahuju za bezbednost Zapada zbog teritorijalnog osvajanja Rusije u Ukrajini. Zapad pati od svojevrsnog samozastrašivanja i podržava Ukrajinu samo onoliko koliko je dovoljno da odmah ne kapitulira.

    – Drugo, Rusija je do danas uništila 60 do 70 odsto kritične infrastrukture Ukrajine. Čini se da Kijev neće dobiti od Zapada dovoljno sistema PVO kao što su “iris-T”, “nasams” i “patriot” da bi zaustavili Ruse. Naprotiv, dosadašnje bedne isporuke naoružanja sa Zapada nešto su poput „kart blanša“ za ruske Oružane snage koje i dalje imaju ogroman arsenal raketa i dronova.

    – Treće, Rusija pokušava da uništi zapadno precizno oružje ogromnim količinama svog oružja. Rusija ima dovoljno resursa za to. Ovo se prvenstveno odnosi na tenkove. Prema podacima analitičkog centra iz Londona International Institute for Strategic Studies (IISS), Rusija ima više od 4.000 borbeno spremnih tenkova. To ne samo da predstavlja veliku pretnju za zapadne tenkove “leopard”, već daje Rusiji mogućnost da u svakom trenutku pređe u ofanzivu.

    – Četvrto, Ukrajini ponestaje vojnika. Sada je u zemlji u toku bar osmi talas mobilizacije, na front se već šalju muškarci stariji od 60 godina. Rusija će uskoro poslati na front novi kontingent od 200.000 ljudi. Tvrde da će do leta biti poslato još 500.000 vojnika. Moskva ima mobilizacionu rezervu od skoro 30 miliona ljudi.

    – Peto, moguće je da će, iz gore navedenih razloga, Rusija izaći iz ovog sukoba ne samo kao vojni pobednik sa teritorijalnim dobicima, već i kao politički pobednik. Članstvo Ukrajine u NATO-u nakon primirja ili mirovnih pregovora biće isključeno u doglednoj budućnosti, a pridruživanje Evropskoj uniji trajaće, u najboljem slučaju, mnogo duže nego što Kijev želi.

    “Sada su napori Zapada usmereni na skoro sklapanje primirja, iako se o tome ne govori naglas. Rezultat će biti amputirana Ukrajina“, zaključuje autor članka, a prenosi Sputnjik.

  • Naučnici na korak do genijalnog otkrića

    Naučnici na korak do genijalnog otkrića

    Naučnici iz Kazahstana su na tragu otkrića koje bi moglo da poboljša recikliranje elektronskog otpada.

    Grupa istraživača koristi polimlečnu kiselinu (PLA) koja predstavlja jedan od najpopularnijih komercijalnih biorazgradivih polimera da vežu reciklabilne matične ploče i time omoguće razdvajanje i ponovno iskorišćavanje dragocenih komponenti.

    Tradicionalno, za vezivanje se koriste toksični i neobnovljivi materijali. PLA polimeri imaju slične osobine, ali su biorazgradivi i lako reciklabilni. Naučnici su ustanovili i da je tetrahidrofuran najefikasniji rastvarač za komponente matične ploče. Tetrahidrofuran se ne klasifikuje kao opasan i nema kancerogene efekte.

    Pri testiranju, matična ploča i polimlečna kiselina su stavljene u ultrazvučnu posudu sa tetrahidrofuranom. Ovaj postupak rezultira potpunim razdvajanjem veziva, bakra, fiberglasa. Čitav postupak gotov je za pola sata. Polimlečna kiselina zatim ispari upotrebom visokih temperatura i vodene kupke, pa je 98% hemikalija oporavljeno.

    “Upotreba biorazgradivih i lako reciklabilnih polimera kao veziva za proizvodnju matičnih ploče otvara nove mogućnosti za zaštitu životne sredine, kao i čuvanje resursa. Cilj je da maksimalno oporavimo dragocene materijale kao što je zlato”, kaže jedan od istraživača.

    On procenjuje da jedna tona korišćenih matičnih ploča sadrži 130 kg bakra, 1,38 kg srebra, 0,35 kg zlata i 0.21 kg paladijuma. Ovi metali čine više od 80% ekonomske vrednosti proizvoda.

  • Kijev: Nećemo zapadnim naoružanjem napasti Rusiju

    Kijev: Nećemo zapadnim naoružanjem napasti Rusiju

    Ukrajina je spremna da se obaveže da neće koristiti oružje većeg dometa koje je tražila od Zapada za napade na teritoriju Rusije, sa izuzetkom novih ruskih regiona koje Kijev i dalje smatra svojom teritorijom, izjavio je ukrajinski ministar odbrane Aleksej Reznikov.

    Govoreći na zajedničkoj konferenciji za novinare ukrajinske vlade i Evropske komisije u Kijevu, Reznikov je rekao da oružane snage Ukrajine traže naoružanje dometa do 300 kilometara, prenosi TASS.

    “Ukrajina je spremna da pruži sve vrste garancija da zapadno naoružanje neće biti upotrijebljeno za napade na rusku teritoriju. Imamo dovoljno ciljeva u privremeno okupiranim ukrajinskim područjima i spremni smo da koordiniramo ciljeve sa našim partnerima”, rekao je ministar, prenosi Tanjug.

    Sjedinjene Američke Države pripremaju još jedan paket vojne pomoći za Ukrajinu vrijedan 2,2 milijarde dolara, u kojem će se prvi put naći oružje većeg dometa, prenio je Rojters u utorak pozivajući se na dva neimenovana američka zvaničnika.

  • Pentagon: Balon iznad SAD-a špijunski, ali ne smije biti oboren

    Pentagon: Balon iznad SAD-a špijunski, ali ne smije biti oboren

    Sumnja se da kineski špijunski balon leti iznad SAD-a već nekoliko dana, a visoki američki zvaničnici savjetovali su predsjedniku Džozefu Bajdenau da se balon ne obara zbog bojazni da bi krhotine mogle predstavljati bezbjednosnu prijetnju.

    “Jasno je da je namjera ovog balona nadzor”, rekao je novinarima kasno sinoć visoki funkcioner američke odbrane, prenosi Index.hr.

    Pentagon je pratio balon nekoliko dana dok je prolazio iznad sjevera SAD-a, rekao je portparol Pentagona, brigadni general Patrik Rajder.

    “Primjeri ovakve aktivnosti primijećeni su tokom proteklih nekoliko godina, uključujući i vrijeme prethodne administracije”, rekao je on.

    Balon je, kako se naveli zvaničnici, preletio Aleutska ostrva na Aljasci i iznad Kanade prije nego što se u srijedu pojavio iznad grada Bilingsa u saveznoj državi Montana.

    Upravo u toj rijetko naseljenoj američkoj saveznoj državi se nalazi jedan od tri kompleksa američkih podzemnih silosa za interkontinentalne balističke rakete Minuteman III, što je, kako tvrde zvaničnici, jedna od potencijalnih meta kineske špijunaže.

    Između Kine i SAD-a u posljednje vrijeme rastu tenzije zbog sukoba oko Tajvana i kineskih vojnih aktivnosti u Južnom kineskom moru.

  • Putin: Prijete nam njemačkim Leopardom, mi ćemo dovesti više tenkova

    Putin: Prijete nam njemačkim Leopardom, mi ćemo dovesti više tenkova

    Našoj zemlji se prijeti njemačkim tenkovima Leopard, ali mi ćemo dovesti više od tenkova. Sigurni smo u pobjedu, poručio je predsjednik Rusije, gospodin Vladimi Putin tokom današnjeg govora u Staljingradu povodom 80. godišnjice odlučujuće bitke za taj grad.

    Šef Kremlja je naveo kako se Rusija ponovo sukobljava sa Njemačkom koja je odlučila isporučiti tenkove “Leopard 2” Ukrajini.

    “Oni će se ponovo boriti s Rusijom na tlu Ukrajine, a biće u rukama Hitlerovih potomaka, Banderista” rekao je gospodin Putin.

    Predsjednik Rusije je tokom današnjeg govora uporedio borbu protiv Ukrajine i njenih zapadnih saveznika s pobjedom protiv nacističke Njemačke.

    Rusija je u Staljingradu pobijedila nacističke snage, spriječivši ih da preuzmu kontrolu nad gradom. Bitka za Staljingrad je označena kao prelomni trenutak u Drugom svjetskom ratu.

    Putin je rekao kako je “uvjeren da će Rusija pobijediti u Ukrajini kao što je pobijedila prije 80 godina”.

    “Vidimo da ideologija nacizma, u svom modernom obliku, ponovo stvara direktne prijetnje sigurnosti naše zemlje” kazao je Putin, prenosi “Daily Mail”.

  • Moskva poručuje da strane zemlje slabo obučavaju ukrajinsku vojsku

    Moskva poručuje da strane zemlje slabo obučavaju ukrajinsku vojsku

    Moskva je više puta upozoravala da obuka ukrajinskih vojnika u zapadnim zemljama potvrđuje direktnu umešanost SAD i NATO-a u sukob u Ukrajini.

    Grupa ukrajinskih vojnika koji su prošli obuku u vojnoj bazi Ujedinjenog Kraljevstva prošlog leta, predala se posle 20 minuta prve borbe protiv ruskih snaga kod Svjatogorska u Donjeckoj Narodnoj Republici, rekao je vojni obveznik Oružanih snaga Ukrajine Artjom Kovalenko, član grupe.

    On se prisetio da su pre dolaska “u bazu Vorkop u Britaniji” stigli do zapadnoukrajinskog grada Lavova, odakle su prešli granicu sa Poljskom i potom autobusom ušli u Veliku Britaniju.

    Prema Kovalenku, oni su prošli “21-dnevni kurs obuke za početnike u bazi, koji je uključivao pucanje, medicinu, vojni zakon i osnovne vojne stvari kao što su juriš na rovove, zgrade i gradove”.

    Kovalenko je objasnio da su se nakon što je grupa završila kurs vratili u severni ukrajinski grad Žitomir, gde su učestvovali u zajedničkoj borbenoj obuci u sastavu 25. brigade ukrajinske vojske.

    “Posle toga smo otišli ​​u Volinsku oblast da patroliramo selom Zabolotje. […] Zatim smo otišli ​​u Svjatogorsk, gde smo četiri dana živeli u turističkoj bazi, a ubrzo potom otišli ​​smo na liniju fronta gde smo proveli mesec dana pre nego što smo zarobljeni. Imali smo zadatak da držimo liniju. Uhvaćeni smo 1. decembra nakon što smo zaobiđeni i jurišali na naše položaje. Dvadeset minuta nakon borbe, predali smo se”, rekao je on.

    Otkako je Rusija započela svoju specijalnu vojnu operaciju u Ukrajini 24. februara 2022. godine, SAD i njeni saveznici uveli su niz sankcija Moskvi, istovremeno pružajući vojnu i tehničku pomoć Kijevu.

    Iako su zemlje koje su sankcionisale Rusiju u više navrata izjavljivale da nemaju nameru da šalju trupe u Ukrajinu i da postanu strana u sukobu, one nisu odustajale da pošalju svoje instruktore u Ukrajinu i da pomognu ukrajinskim vojnicima da putuju u druge zemlje. proći vojnu obuku.

    Osim SAD, Kanade i Velike Britanije, koje su već obučavale hiljade ukrajinskih vojnika, nekoliko pojedinačnih zemalja EU, kao što su Nemačka i Francuska, obučavaju Ukrajince da koriste moderne artiljerijske sisteme, raketne bacače i protivvazdušnu odbranu koje su isporučili. u Kijev. U odvojenom razvoju prošlog meseca, Velika Britanija je, zajedno sa SAD i Nemačkom, signalizirala svoju spremnost da Ukrajini obezbedi svoje glavne borbene tenkove – Čelendžer 2, M1 Abrams i Leopard 2, respektivno.

    Moskva je više puta zamerala Zapadu što isporučuje oružje Ukrajini, upozoravajući da se zapadne zemlje „igraju vatrom“ i da takve isporuke dodatno produžavaju ukrajinski sukob.

    Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov upozorio je da će “svako oružje [i] bilo koje pošiljke oružja na ukrajinsku teritoriju” smatrati “legitimnom metom” ruske vojske. Prema Moskvi, ukrajinski vojnici koji se obučavaju u zapadnim zemljama svedoči o direktnoj umešanosti SAD i NATO-a u ukrajinski sukob.